Vezbe

УБИЦАМА 240 ГОДИНА

Донета је пресуда - убицама Бриса Татона одређено је укупно 240 година затвора. Четворици организатора напада по 30 година, осталој осморици по заслузи - од 20 до 12. Правда има укус задовољства, људски живот поново има своју праву вредност, послата је порука да ће се макар овакви немили догађаји проредити, и да ће се правосудни органи максимално борити против, строгим, али и правичним казнама.
Међутим..
Какве су реакције јавности? Бројни веб-сајтови који су пренели вест, попут www.b92.net, доносе на увид и коментаре других читаоца, који се могу смматрати за сасвим репрезентативан примерак. Шта они кажу? Има нас свакавих, али је најјачи утисак да већина сматра казну оправдану делом, али раније пресуде неким другим злочинцима говоре супротно. Гњиланска група, због стравичних злочина је добила само 100 година. Београдска балвурдија 240. Није фер.

Шпански медији - зар опет Меси?

Парафразирам закључак шпанских новинских натписа - широм Шпаније. Иако је бренд "Барселона" сија посебним сјајем протекле две године захваљујући управо омаленом Месију, његова репризна победа над светским шампионима у земљу светских шампиона ипак није прослављена. Наравно, нико се није превише бунио, нити ишта замерају Леу - једино сматрају да је победник требао да буде неко ко је и светски шампион - Ћави или Инијеста, по многима, два најбоља играча Шпаније, Барселоне, Каталоније итд..

Али пут до пакла је обично поплочан добрим намерама..

Заиста.

Нису увек навијачи најгори.

ФИФА

Почетком 2011 додељене су и награде за најбоље у свету фудбала. Од тренера, до тима, играча, једино су фалили навијачи, али сигурно је да ту ми нисмо имали баш никакве шансе :)

Тренер је Жозе Мурињо, након великог успеха са миланским Интером, у тиму свету нема наших, али доминирају играчи Барселоне, који су били апсолутни фаворити за освајање индивидуалне награде - играч године.

Треба рећи да ову награду по први пут додељују "Франс Фудбал" и "Фифа" заједно, тако да неће бити "неспоразума" или "утешније" награде. Или питања која је то највреднија.

Играч године је Лајонел Меси, са преко 40 голова и 20 асистенција, и његово проглашење није било изненађење. Кандидовани су још били само његови саиграчи из Барселоне, Ћави и Инијеста, који су данима пре доделе већ најавили једини прави епилог - Меси ће победити. И тако и би

Хулигани дивљају и у Пољској

Замислите пољану, далеко од било какве цивилизације. Или привида исте. Само обична - пољана. Са једне стране 100-тинак младића са карактеристичним обележајима припадност, истих боја, попут униформе.

Са друге стране, иста ситуација, али друге боје. Комбинација боја, чиста комбинаторика зарад различитости је једино што разликује ове младиће. Али данас, у њиховом бекству, то је једино што је важно. И довољно.

Навијачке туче у Пољској и Русији одувек су се сматрале за најсуровије. Није се тражила позорност обичног грађанства, налик на њихове колеге из Западних земаља - по многима, прави хулигани су на Истоку. Обрачун који ће уследити је сам по себи циљ. Нема посебног разлога - навијају за супротан тим, а навијати значи бити и овде када затреба да се слава клуба велича након туче која може потрајати прилично. И са стравичним последицама.

Ипак, овог пута, 40-ак километра од града Лођ, где су се они окупили, полиција је успела да стигне на време, растера хулигане и сачува неколико живота који ће већ следећом приликом поново бити под знаком питања. Непатворена суровост реалности.

Хулигани дивљали у Риму

Прослава 111. година постајања Лација, клуба који после дужег времена поново изазива узбуђене међу љубитељима фудбала, претворила се у праву катастрофу, са или без нових "људи у црном". Навијачи лација одвавно су познати по отвореној фашистичкој идеологији, инцидент су створили тако што су на дан прославе, невезано за било шта, почели да дивљају центром Рима, палећи канте, ломећи излоге, сцене добро познате и виђене сваком становнику Србије. Сваки нови инцидент поново поставља питање случаја Ђенова, о којем се готово и не говори, као да ће помен тих црних догађаја навући нови баксуз..

У обрачуни хулигана и Италијанске полиције повређенео је 20-ак полицајаца а ухапшен један 31-годишњак. Занимљива цифра, с обзиром да су наши бројеви барем дупло мањи.

А одавно је и позната чињеница да се у Србији сурово и много раније - одраста.

Хрвати поново гађају камењем

Поново смо у Хрватској. Загреб. Меч између Динама и ПАОК-а, већ је почео, јер су навијачи хрватског клуба каменовали аутобус са симпатизерима ПАОК-а. Да, почели смо да се понављамо, али тек - два слична догађаја у пет дана је мало и превише. Можда наши навијачи јесу лидери у региону по инцидентима баш онда када то не треба, али комшије нам показују да нема места опуштању.. Од симпатичног узнемиравања Зенитових фудбалера летос у Сплиту,када су " Торцидаши " певали испред хотела, не дајући фудбалерима да се одморе, стигли смо до просте чињенице да сада каменице несметано лете..

Новинари у Хрватској повезују чињеницу да је ПАОК " братски " клуб са Партизаном, те и Србијом, те чињеницом да су Грци и Срби православци, и све то је, по њима, довољна провокација.. Заиста, шта човек да каже на чињеницу да их је тако лако испровоцирати?

Ово је одлучујућа утакмица за Динамо и могће пролеће. Игра им само победа, док ПАОКу одговара све осим пораза. Ако имају слуха, овај меч ће преносити В92, јер из неког разлога, управо смо ми Срби оно што овај меч чини мечом " стољећа ". Срећно црно-бели дечки! Бок.

Хрватско 'гостопримство' у Задру

Све што се догоди једном, не мора се поновити. Али оно што се догоди два пута, догодиће се и трећи - кратка, јасна и истинита мисао.

Задар, град у Хрватској, домаћин Европског Првенства у рукомету 2008. поново је био у центру пажње спортске јавност. Наиме, симпатизери овог кошаркашког клуба правим " герилским " нападом, поштено су уништили аутобус који је у власништву КК Задра, и каменицама покушали да пошаљу поруку.. Какву поруку?

Каменовање је легална одлука? Правда народу?

Мотив напада остаје потпуно непознат, јер КК Партизан не чине само Срби, има и Американаца, Чеха, Словенаца, Црногораца, тако да се може рећи да је нападнут српски клуб, а не људи или возило.

Може се чак рећи да нападачи нису имали јасну мету, нити су свесни шта то раде.. Остаје да се види да ли ће бити казне, колике ће бити, када ће се одлука о томе донети, али према реакцијама јавности, које су биле благе, у најмању руку, и ово ће се гурнути под тепих...

Хулиганизам у Европи

Претпоставима да рат изгледа овако:

200 наоружаних људи несметано маршира кроз град, сви се склањају и моле Бога да страшна маса само прође. И пролази, пролази, међутим, ипак негде иду. Изазивају страх. Они то осећају, и због тога се осећају попут Богова, неустрашиво и праведно, јер шта год да они ( Богови ) одлуче, то ће правда бити.

А сада стварност - 200 наоружаних младића одлучила је да нападне стадион Црвене Звезде! Ни мање, ни више!

Без обзира на све околности које су могле да доведу до овакакве мобилизације међу навијачким струјама, у питању је срамни догађај који чак ни не изазива толику амплитуду у јавности, нити је пропраћен попут случаја " Ђенове ".. Наша брука, рекло би се, у нашем дворишту.. Комшије могу мирно да спавају.

А како ћемо ми?

Када се хулигани понашају толико безобразно да, наоружани секирама, нападају једно велико здање, малтретирају службенике који само раде свој посао, шта ћемо ми? И даље да се скривамо и да их чекамо да прођу?

И други актери случаја " Ђенова " имају проблема. Леће, клуб који готово сигурно испада из прве лиге, има многих проблема, а сада је то све постало мнооого личније. Десетак " навијача " посетило је тренинг-камп овог фудбалског тима, и онда " наредило " одбрамбеном играчу Сулејману Дијамантеу да скине мајицу. Пошто је он то одбио, покушали су то сами да учине, све време вређајући га по расном основу. Он је, иначе, пре Лећеа играо за Бари, што се сматра великим грехом у овим ( мутним ) водама.. Навијачко лудило тресе Европу, толико, да смо сви помало огуглали.. Са тиме у вези, чини се добром одлуком да се светска првенства одрже у Русији 2018 и Катару 2012...

Финале Дејвис купа уз специјалце из Француске

http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2010&mm=11&dd=18&nav_id=473337

Када почне финале Дејвис Купа, у борби за "салатару" неће бити само тенисери. Србија, као домаћин, обезбедиће простор за одржавање, смештај за поштоване госте из Француске, наши људи радиће на промоцији овог спектакла, на телевизијском преносу у све земље света, као координатори програма, јер је финале увек више од само још једног меча.. Биће спектакл, приказаћемо се у најлепшем могућем светлу. Људи који су дошли до својих карата, тог дана, обући ће се најлепше што могу, нико неће штедети, и сви ћемо веровати да ће тог дана очи света бити уперене у нас.. И хоће.

Елитна Француска полицијска јединица "РАИД", већ је овде, у тренутку док ово пишем. Десетак припадника малтенеобезбеђења Николе Саркозија данима већ вршља по улицама, прати све што се догађа, све то бележи, и у случају да неко планира нешто, нема сумње да ће учинити све да то зауставе ПРЕ. Нико се није ни сетио да се буни због тешке увреде нас, као домаћина, који би требало да гарантујемо безбедност.. Једноставно, не верују нам. А и зашто би? Па њихов грађанин, Брис Татон је овде оставио свој живот у нападу хулигана "које нико не разуме". Не, не разумемо их нити то желимо. А чак и тај "РАИД" треба да схватимо као француску делегацију. Добро нам дошли!

Филм "Шишање"

Филм "Шишање", који ових дана пуни биоскопске дворане широм земље, вероватно није могао да има бољи маркетинг од сурове реалности. Навијачи, хулигани, екстремисти, криминалци и корумпирани полицајци, све упаковано у сат и по времена дугу вожњу која се завршава у криптодепресији песимизма речима : "..али не можеш да бираш". Пут од збуњених адолесцента до вођа навијача осликан је стравичним збивањима, трагичним догађајима који неумољиво криве реалност младих, ампутирајући им осећај за припадност врсти, претварајући их у просте факторе уличних ратника који немају свој рат, па се боре сами против себе.

Више него потресна прича о талентованом тинејџеру, који у себи носи способност да превазиђе ограничења природне математике и досегне у онај за , обичне смртнике невидљив, кутак апстракције, касније метастазира у гигантски социјални карцином, који у рушилачком нагону види пут ка слободи, само да би се касније нашао у ланцима, са све куглом која ће на пустим улицама тупо разбијати излоге света који га је одбацио и прогнао, као какву кугу.. Едукација је истовремено и превенција.