tag:blogger.com,1999:blog-38602592044951567822026-04-08T22:03:46.642+02:00Unknownnoreply@blogger.comBlogger75125tag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-54800029155343962722024-05-21T21:10:00.001+02:002024-05-21T21:10:32.765+02:00

Prije 12 i pol godina skovao sam termin "drpabilna". Tada se ta riječ nije mogla pronaći na googleu.Danas pričajući nešto o upoznavanju online, padne mi na pamet još jedna riječ koju google ne može naći. :-) Drpabilnih sada ima na googleu, a vjerujem da neće puno vremena proći prije nego se isto dogodi sa ofucušom. Zasad je ofucuša moja! Mislim termin.A koga to termin ofucuša opisuje. Pa tako,

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-86704352987009581912018-10-18T21:51:00.000+02:002018-10-18T21:51:21.233+02:00

Dugo se nisam nasmijao zezanciji na netu kao ovoj braći Alf, pa rekoh ajde da stavim to na Fakebook. Ionako slabo tamo objavljujem pa eto jedne prigodne. Kad malo morgen! Ubiše i dobar humor na "društvenoj" mreži.

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-8811868083053700462015-11-17T17:33:00.000+01:002016-09-22T21:03:25.087+02:00

Nije moje da se miješam, ali moram. Povodom nedavnih događanja u Parizu, čujem da mnogi mijenjaju profilne slike tako da uključe francusku zastavu na ovaj ili onaj način. S obzirom da sam nedruštven na društvenim mrežama, evo moj skromni doprinos ovim putem. Zar ljudi stvarno misle da je to pokazivanje nekakve empatije ili pak pružanje podrške? Klikni like i izliječit ćemo sidu i rak. Kako da

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-65822099045266310122015-03-17T10:47:00.000+01:002016-09-22T21:04:59.083+02:00

S velikom tugom, i još većom žalošću, obavještavam sve svoje bivše facebook prijatelje da sam pri čistoj svijesti i zdravoj pameti, samoobrisao se sa facebooka. Znam da će te svi suze roniti za mnom, ali suze me ne mogu vratiti. Lijepo nam je bilo, puno smo vremena protratili zajedno, al brate meni dojadilo! Od facebooka mogli bi još jedino ostati ovi facebook lajkovi na blogovima. Ako ih ne

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-27540565362243979762014-11-29T12:21:00.000+01:002015-03-20T08:15:16.352+01:00

Izlazeći iz zgrade u sitni noćni sat, nailazim na zalijepljenu poruku na biciklu koji stoji zavezan za ogradu. Poruka kaže "Gelender nije napravljen za vaš bicikl, niti ste to platili. To je za držanje starijih osoba. Čuvajte gume dok su cijele!!!" Kako misli to je za držanje starijih osoba? Starije osobe zavežeš za gelender pred zgradom pa ih tamo držiš? Jel potrebno platiti i za držanje

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-54754678091748920402014-11-27T09:45:00.000+01:002015-03-20T08:15:22.775+01:00

Kucnuo je čas. Nisam očekivao da će tako brzo. Nekako mi se činilo da ću zubaru morati tek tamo negdje deset godina nakon prve penzije, kad li ono, vidi vraga, kucnuo je čas! Trauma počinje tamo negdje u osnovnoškolskim danima kada su zubomesari valja uživali u nanošenju boli nerastima. Bilo je nekog sitnog popravljanja, ali boljelo je ko sam vrag! Sjećam se kao da je bilo..... pa kao

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-76739369262821845422014-10-22T20:11:00.001+02:002015-03-20T08:15:27.709+01:00

Evo da i moj frižider sadrži malo mesa.

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-79938478836616660652014-10-10T05:25:00.000+02:002015-03-20T08:15:32.102+01:00

Jutarnja prosera... ovaj... Jutarnja razmišljanja, naziv je to bloga koji će kuckati jedan tu moj sudržavljanin. Navalio čovjek, pa daj mi napravi blog i daj mi napravi blog. I šta ću, napravio sam mu blog. Sad se može prose... Prvi tekstić kaže da se dvoumio kojim bi jezikom pisao. Za nas Balkance ili pak za Sjevernjake. Prevagnula je balkanska strana i to zbog psovki. A zbog čega li će

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-75908529014314776392014-09-18T09:05:00.001+02:002015-03-20T08:15:37.141+01:00

Neki dan, ničim izazvana, nećakinja mi pokazala majicu koja je probudila davna sjećanja u mojoj ćelavoj tintari. Nisam pojma imao da na ovoj strani svijeta ima nešto iz moje davne prošlosti. Iz one prošlosti kad je život bio interesantan, kad se nešto dešavalo. Od svega toga ostala je samo ova majica koja je eto, emigrirala isto kao i ja. Nisam je pitao kako se ona snašla u bijelom svijetu..

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-3439768095718932612014-08-21T18:40:00.000+02:002015-03-20T08:15:41.782+01:00

Tamo nekoć davno, kao naočit mladić, imao sam ručni sat. Bio je to Casio sat digitronskog tipa. Tada dosta skup, no kad sam si ja nešto zacrtao da ću kupiti, onda sam to i kupio. Doduše ponekad to ostane samo zacrtano. Dotični je pukao na samom ćošku gdje je ulazila iglica od remena. Pokušavao sam to popraviti, no stalno je pucalo. Od tada više nije bilo sata na mojoj ruci. Na istu tu ruku

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-15720899648245299242014-07-22T20:00:00.002+02:002015-03-20T08:15:46.843+01:00

Nisam još, ali... Ne radi se o egzistencijalnom problemu, nego opet mi pukao film i ne jedem slatko. Prejako me zemlja počela privlačiti i rekoh dosta, nema više slatkoga! Znači kolači, čokolade, sladoledi i ostale slastice odlaze u zaborav. Osim te odluke pomalo sam se educirao generalno o prehrani tako da budem malo kvalitetnije hranjen, no vrlo brzo sam shvatio da je najbolje da ne jedem ništa

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-31272361127788179392014-05-07T19:17:00.000+02:002015-03-20T08:15:50.452+01:00

Žuta svijeća je izgorila do kraja. Ali do kraja fitilja, a ne do kraja parafina. Tih nekoliko centimetara parafina trebalo je nekako iskoristiti. Ali kako? Prvo sam radio kuglice od papira te pokušao njima zamijeniti fitilj, ali nije funkcioniralo. Onda sam pokušao sa špagicom provučenom kroz probušenu svijeću, no ona je zapravo bila nekakva plastificirana i dimila je kao plastika.

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-35572925038596407302014-02-28T09:00:00.000+01:002015-03-20T08:15:54.258+01:00

Ako ne računamo brljanje po blogovima i konstantno modificiranje, već dugo vremena nisam radio nekakav sajt. Neki dan, sinulo mi iz čista mira da bi jednoj poznatoj slikarici mogao sklepati neki mali jednostavni sajtić na kojem bi mogla predstaviti svoje radove. Kako bi slike i crteži došli do izražaja, dizajn sajta morao je ostati minimalan. E nije mogao biti minimalniji nego što jest. Baš

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-54421653937030516982014-02-19T23:10:00.001+01:002024-05-21T21:33:41.263+02:00

Davno je bilo kad sam prvi put zakmečao. Bilo je to na današnji dan davne te i te godine. Svakih godinu dana na taj veličanstveni datum svi mi čestitaju kao da sam ja nešto zaslužan što sam se rodio. Čestitajte mojoj mami koja me od dvije stanice sastavila u kompleksno kmečalo. Rođendan mi ne predstavlja ništa posebno u životu, ali nekada se ipak dese neki dobri detalji. Malo su ti detalji

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-63798549563710939882014-02-08T21:03:00.001+01:002015-03-20T08:16:31.040+01:00

Znaš onaj osjećaj kada otvoriš jedan od jedina dva bloga na internetu koji nešto valjaju, a ono kopanje i snalaženje po starijim tekstovima komplicirano i zamorno kao vađenje trepavice iz oka. Ne seri, znam da ne znaš jer ti se nikada nije ni kopalo po mojim starim tekstovima. Ofrlje pročitaš ovaj najnoviji i zatvoriš. E od sada više nećeš moći tako! Sada koji god tekst otvoriš&

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-21092834481214071282014-01-31T09:00:00.000+01:002015-03-20T08:16:36.655+01:00

Sigurno ste primijetili da u naslovima na blogu izbjegavam slovo Đ. Nego kako. Od kad je blog u ovom dizajnu, slovo Đ ne može biti u naslovu. Iz nekog razloga, ovaj font ne želi prikazati to slovo. Sa ŠČĆŽ nema nikakvih problema. Prikazuje ih sa osmjehom na slovu. A Đ neće nikako. Neće pa neće. Samim time ne da mi da pišem o raznim đavolijama, al rekoh dođavola više s tim. Prvi korak borbe protiv

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-65308235540316484342014-01-18T14:28:00.000+01:002015-03-20T08:16:40.392+01:00

Naravno, sve krojačke radove obavljala je mama. Zašij rupu, produži, skrati, proširi i suzi. Ovo potonje je bilo rijeđe, al dešavalo se. Sad kad mama nije na dohvat pedale, krojački radovi postali su problem. Nedavno mi je kolegica na poslu napravila neke dorade na radnim hlačama s kojima se već mjesecima patim. Neki dan sam jednu drugu kolegicu pitao može li mi dati iglu i ovu boju konca, a

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-30556772946219392022013-12-16T18:23:00.000+01:002015-03-20T08:16:44.275+01:00

Podkresujući dlakavo lice na razumnu dužinu, sjetim se da bi to mogla biti tema za zapostavljeni blog. Dakle... Bradu imam gotovo od kad mi niču dlake ispod obrva. Otprilike u isto vrijeme prestaju mi nicati dlake iznad obrva, tako da je brada bila obavezna. Prvo je to bila kozja bradica na jarcu koja je imala neke varijacije sa brkovima i bez. Bilo je i nekih pokušaja puštanja u dužinu, al

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-33013124906486992472013-12-15T13:03:00.000+01:002015-03-20T08:16:48.224+01:00

Zadnjih se dana nešto pomalo igram sa Linuxom. Naletio sam na neki programčić UNetbootin kojim se bez pol frke napravi bootabilni usb stick koji odmah i skine Linux distribuciju po odabiru. Na kompjuteru samo treba podesiti da je prvi boot device usb i naravno puknuti usb stick u komp prije paljenja. Kompjuter ostaje netaknut jer bootam linux sa sticka bez ikakve instalacije. Konfiguriranje i

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-49747728761887587742013-10-21T23:42:00.000+02:002013-10-21T23:42:36.402+02:00

Gazim u ozbiljnim godinama, ali pretvaranje prljavog veša u čisti ipak mi je prilično strana aktivnost. Današnje pranje veša nikako da otpočne. Zašto? Pa eto nisam znao kako zatvoriti vrata na vešmašini. Da, lako je tebi cerekati se, ali ja nikako da zatvorim vrata. Google je moj prijatelj. Isprva me bilo sramota upisati u pretragu kako se zatvaraju vrata na vešmašini, ali morao sam, nema mi

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-39181527494689134652013-09-02T12:06:00.000+02:002013-09-02T12:06:45.723+02:00

Ujednomtekstunaonomdrugomnapisaosamspojenobrojsedamstosedamdesetisedam,premdabitrebalopisatiodvojeno.Namjernosamgatakonapisaodabudemalofornijezačitanje.Eto,sadmipadenapametdabimogaonapisaticijelijedanspojenitekst.Dakle,nemanekeposebneteme,

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-79005315330718784212013-08-22T00:32:00.001+02:002015-03-20T08:17:00.473+01:00

Kao što je sudbina ovog bloga da ga zapostavim radi onog drugog, tako i mi imamo neke svoje sudbine. Možda. Valjda. Neću sada razglabati o nekim ozbiljnim sudbinama nego, palo mi nešto na pamet dok sam se tuširao. Ima tako jedna sjeverna koka koja je nešto kratko mutila jaja sa mnom. I ajd, znam da nema tu ništa posebno, tek malo više od pukog druženja. Nekako ubrzo, sve je to zahladilo, ostala

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-42978583418839335382013-07-01T14:32:00.000+02:002015-03-20T08:17:04.056+01:00

Ušli smo u EU! Odmah sam pobjegao, zapravo i prije ulaska, za svaki slučaj! Svi znamo da će EU donijeti dosta loših stvri za Hrvatsku, možda poneku dobru, no tko nas išta pita... Ušli smo u EU, a ja sam zahvaljujući ulasku pobjegao iz EU. Otišao trbuhom za kruhom. Trbuh velik, a kruh skup. Hrvatska nije ni punih 24 sata član Europske unije, a ja sam odradio današnju inozemnu šihtu za inozemnu

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-22227897291765157512013-04-03T19:31:00.000+02:002013-04-03T19:31:01.538+02:00

Švrljajući na nekom otpadu slučajno sam stao na vagu za kamione. Pokazala je da imam 0,1 tonu. Kad se tako gleda na težinu, uopće ne izgleda puno. Nekako mi sto kila djeluje puno strašnije. Toliko.

Unknownnoreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-3860259204495156782.post-27651709967075905462013-03-13T12:20:00.000+01:002013-03-13T12:20:16.549+01:00

Nikad nisam kontao zašto domaćice i ostale ženke pred put čiste kuću od otirača pa do ventilacijskog otvora u kupaoni. Znači sve, usisavanje, metenje, pranje pločica (svih koje postoje u stanu), pranje prozora, zavjese u vešmašinu, eventualno klofanje tepiha, slaganje robe u ormaru, generalka u kupaoni... Zašto one to rade? I dalje ne kontam u čemu je trik, al eto i sam cijeli dan glancam što

Unknownnoreply@blogger.com