Deo Internet oglašavanja koji se ozbiljno meša u PR vode je SEM, ili Search Engine Marketing.

Search Engine Marketing, SEM je forma Internet marketinga koja promoviše websajtove kroz povećanje njiove vidljivosti na pretraživačima. Search Engine Marketing delimo na nekoliko oblasti. SEO (Search Engine Optimizacija) se odnosi na metode kako što bolje pozicirati sajt u prirodnim rezultatima pretrage (SEPs). Plaćene kontekstualne oglase na pretraživaču, kroz Adwords na Google pretraživaču recimo. Kao i plaćene rezultate u pretrazi, što veliki pretraživači recimo ne nude.

Koliko je SEM važan alat za jednog PRa, više je nego očigledno.

SEO kao PR alat

Uzmimo prvi primer Stanka Subotića. Kada je krenula cela afera vezana za hapšenje Stanka Subotića jedine fotografije Stanka Subotića koje ste mogli da vidite u medijima su bile ove.

Stanko Subotic zvanicne fotografije

Pošto su to jedine fotografije koje ste lako mogli da pronađete u visokoj rezoluciji odgovarajućoj za štampu. Na taj način kroz dobro poziciranje sajta u pretrazi i optimizaciju fotografija na sajtu. Stanko Subotić je i pored ozbiljnih optužbi uspeo da progura svoj željeni imidž u medijima, ako ne kroz tekstove onda kroz fotografije. Odličan primer kako malo SEO otimizacije može da proizvede odlične rezultate.

Plaćeni oglasi na pretraživaču kao PR alat

Možda jedan od najpoznatijih slučajeva za korišćenje plaćenih oglasa na pretraživaču u PR svrhe predstavlja BP (British Petroleum).

BP Adwords kampanja

Svi znamo šte se desilo u Meksičkom zalivu, velika ekološka katastrofa izazvana izlivanjem velike količine sirove nafte iz podvodne bušotine, na BPjevoj naftnoj platformi.

Po izbijanju krize u Meksičkom zalivu, šta god da je BP objavio kao svoje press saopštenje, je prosto bilo zatrpano akcijama i reakcijama svih mogućih svetskih medija i udruženja za zaštitu životne sredine. Prosto nije bilo moguće da BP na samim pretraživačima dođe do korisnika i objavi “svoju verziju priče” ili šta realno čini kako bi suzbio nastalu ekološku krizu.

BP Adwords kampanja

Rešenje se nametnulo u vidu plaćenih oglasa na pretraživačima, Google i Yahoo, za ključne reči kao što su “oil spill” i slične. Uz to su zakupili i promoted videos na slične ključne reči na YouTube. Koliki je obim ove akcije govore neke nezvanične informacije o utrošenom budžetu.

Okvirni medijski budžet BP-ja za Search Engine oglašavanje je pre cele krize u meksičkom zalivu bio oko $57.000, što i nije mnogo za razvijenija tržišta i kompaniju ove veličine. Po izbijanju krize budžet sa SEM je povećan na, verovali ili ne $3.6 miliona mesečno. Povećanje od preko 63X, što je BP smestilo u listu najvećih Google Adwords oglašivača.

Zakupom određenih ključnih reči, koje su u vreme krize, bile izuzetno tražene, BP je uspeo da bar određeni deo korisnika sprovede na svoje sajtove posvećene krizi u Meksičkom zalivu. I da pokaže svoj trud koji ulaže za suzbijanje problema, kao i sređivanje posledica. Porošenih $3.6M dolara u mesec dana znači da je izuzetno mnogo korisnika stvarno kliknulo na oglas i došlo i pročitalo ono što je BP želeo da pročitaju.

U ovom slučaju stvarno nije postojao drugi način da dođu do tih korisnika.

Adwords kao PR alat – domaći slučaj

Ono što me je inspirisalo u stvari na ovaj tekst je trenutna Adwords kampanja u Srbiji za Tomislava Đorđevića. Ako slučajno tražite ovo ime i prezime na Googlu, pre nego što je sajt bio postavljen mogli ste da vidite ovakvu sliku. Nepregledan niz tekstova iz domaćih online medija o hapšenju Tomislava Đorđevića. Što šalje poprilično jednosmislenu sliku svakome ko traži više informacija na ovu temu.

Tomislav Djordjevic Adwords kampanja

Tomislav Djordjevic Rezultati pretrage

Tomislav Djordjevic sajt na prvom mestu

Malo cudan copy Adwords oglasa

Facebook iskace iz pašteta

Nikon like oglas

Inače tema za tekst su novi flash baneri koje sam od skoro počeo da viđam na domaćem internetu, dobro de na slovenačkom prvo. Flash banner oglasi sa ubačenim Facebook like dugmetom. Dok klik na površinu banera vodi na sajt kampanje. Klik na “Like” ne vodi nigde već “samo” na vašem wall-u objavljuje da ste lajkovali određenu stranicu. Dosta interesantno rešenje.

Škoda Yeti Greenline like oglas

Evo i još jednog aktuelnog primera flash banera sa ubačenim like dugmetom.

(klik na sliku je otvara u pravoj veličini)

Stvarno bih voleo da vidim rezultate ovakvih banner rešenja, tj da li stvarno dolazi do znatnog povećanja broja lajkera na promovisanim stranicama.

Ako nekoga interesuje kako se implementira Facebook like button u Flash bannere, poprilično detaljno(čitaj komplikovano) uputstvo može pronaći na ByHook stranicama. Takođe ovo nije jedini način za implementaciju Facebook social plugina.

Voleo bih da čujem vaša iskustva, da li bi uopšte narušili izgled banera dodavajući Facebook like dugme? I da li mislite da se isplati ovakvo oglašavanje Facebook fan stranica?

Here’s to the crazy ones.
The misfits.
The rebels.
The troublemakers.
The round pegs in the square holes.
The ones who see things differently.
They’re not fond of rules.
And they have no respect for the status quo.
You can quote them, disagree with them, glorify or vilify them.
About the only thing you can’t do is ignore them.
Because they change things.
They push the human race forward.
And while some may see them as the crazy ones,
We see genius.
Because the people who are crazy enough to think
they can change the world,
Are the ones who do.

Otišao je najluđi od nas, ostaje nam samo da budemo još luđi i istrajniji u tome da ceo svet vidi naše ideje.

RIP Steve

Ako ste se prošetali po nekoliko domaćih sajtova poslednjih par dana imali ste i šta da vidite, nekoliko velikih domaćih medija je zavijeno u crno.

Iako ste pomislili da je dan žalosti, nije. Reč je o jako jako nesrećnoj implementaciji inače sjajne ideje, za novu Telenor kampanju za tablet uređaje.

Da krenemo redom, ideja kao ideja sasvim nije nova, upakovati multimedijalne sadržaje sajta unutar tablet računara. Za sada odlično.

Implementacija – propast, ako posedujete veliki monitor, celokupni sajt će biti umanjen kako bi mogao da stane unutar tablet računara. Čime je usability (korisnički događaj) celokupnog sajta doveden u pitanje (tačka 1.)

Na manjim rezolucijama, se inače neće videti ništa osim dve crne trake, broj netbook računara je u porastu – pogledajte neki od tih sajtova na tabletu? Totalna neprilagođenost manjim rezolucijama – čak i uređajima koji se promovišu (tačka 2.)

Svi smo robovi navika, tako da često posećujemo neki sajt više puta dnevno, posebno ako je u pitanju news sajt, ili sportski sajt. Svakog puta kada posetite neki od sajtova gde ide crna kampanja videćete istu sliku.

Iako vam se možda kampanja učinila interesatnom prvih par puta, posle 4 puta na dan, 5 dana u nedelji. Preselo bi svakome. Pa koliko god da vam se dopada. Možda je optimalna frekvencija prikazivanja, broj koliko puta svaki korisnik dođe u kontakt sa kampanjom, blizu broja 5 ali kod ovako postavljene kampanje je bliže 50. Svi prikazi preko optimalne frekvencije  su prosto bačen novac (tačka 3.).

Ako posetite sajt B92, sekciju Tehnopolis, koja je takođe zavijena u crno. Možete videti Telenor baner koji izleće iz desne ivice ekrana i prelazi preko banera ProCredit banke. Da li ovaj baner oglas ispod ostvaruje iste rezultate kao i ne prekriveni? Da ste u poziciji banke, da li bi platili ovakvu kampanju? Dolazimo u situaciju da sajtovi, koji su pustili ovakvu kampanju, nemaju obzira prema drugim oglašivačima koji se nalaze “ispod”. (tačka 4.)

Kada sumiramo, kampanju sa dosta dobrom idejom i

1. Narušavanje usability korisničkog doživljaja sajta
2. Neprilagođenost tablet uređajima-manjim rezolucijama
3. OverBuy – mnogo bačenog novca na preterano veliku frekvenciju prikazivanja
4. Nepoštovanje drugih oglašivača na sajtovima

Kako je ova ideja mogla da bude realizovana, evo jedne skice koju je MTV radio za Samsung u HR. Kampanja je i bila realizovana, na recimo sajtu Jutarnjeg (ispravite me ako grešim).

Za korisnike, sajt je zadržao svoju osnovnu funkciju (tačka 1.), na manjim rezolucijama će se i dalje videti dobro (tačka 2.), optimalna frekvencija prikaz jednom po korisniku na dan je sasvim dovoljna (tačka 3.). Pri tome ne prikazujemo oglas preko drugih oglasnih rešenja, samim tim ne dovodimo ni medije ni druge oglašivače u lošu situaciju.

Kampanju zavijanja u crno, je propratila poprilično velika bura negodovanja korisnika što na Facebook-u, što na Twitter-u.

Miloje Sekulić na Facebook-u (Marko Jevtić Twitter)

Nebojša Radović Twitter

Dragan Dinić na Facebook-u

Ovo su samo neke od reakcija ljudi na ovu kampanju. Iskreno nisam uspeo da pronađem pozitivan komentar.

Ali, nema lošeg publiciteta, zar ne?

Update 7.2.2011:

Kako je celokupni tekst pokrenuo burne reakcije osećam se dužnim da dodam nekoliko činjenica o samoj Telenor kampanji.

Meni se lično, ova kampanja dopada, što i piše gore u tekstu, ali verujem da to nije došlo do izražaja zbog drugih činjenica koje sam izneo u tekstu. Posebno pozdravljam kreativce koji razmišljaju out-of-the-box. Ono zbog čega je ova kampanja došla na “tapet” je totalno nesrećna realizacija.

Što se realizacije tiče, kampanja nije skinuta i pored mase loših komenatara. Već je tehnički unapređena, posle samo nekoliko dana je dodato dugme “Zatvori” koje se nije nalazilo u prvoj verziji. Doduše i tu je bilo malog gafa, morali ste da zatvarate crni okvir svaki put kada posetite sajt. Dok je sada to dovoljno uraditi jednom – i više vam se oglas neće prikazivati, na tom sajtu.

Takođe, floater oglas koji iskače sa leve strane oglasa, je malo izmenjen, mada po meni to opet nije sjajno rešenje. Sada će se pojaviti niže a ne preko celokupnog banera drugog oglašivača. Što je definitivno napredak.

Još uvek nije sređen prikaz na manjim rezolucijama, mada po informacijama koje sam dobio i to će biti uskoro sređeno.

Internet medij nam omugućava brzu reakciju, promene baner rešenja, izmene u hodu u toku kampanje. Za sada malo oglašivača prati rezultate i optimizuje kampanje ili pak prati komentare i feedback korisnika i na osnovu njih adaptira kampanju.

Nokia je često bila driver inovacija, moj drugi telefon, Nokia 3210 prvi mobilni telefon bez antene, sledeći Nokia 3330 prvi telefon sa wap browserom, pa onda Nokia 5510 prvi telefon sa mp3 playerom (neverovatnih 64MB za muziku i full qwerty tastatura).

Onda su krenuli sa Nokia 6600, jedan od prvih Symbian smartphona koji su napravili, pa onda E60, prvi Nokia telefon koji je imao WiFi opciju, pa E50,  pa je onda brzo zatim došao i E51 savršenstvo od telefona. I na kraju E71, telefon sa kojim možeš nekoga da gađaš i da ga ozbiljno povrediš, a posle lagano da nastaviš razgovor – napravljen je prosto savršeno.

Ono što me već dugo odbija od touch screen Nokia telefona, vremešni Symbian koji prosto nije bio dorastao zadatku. Mada su najavili velike izmene sa S3 verzijom. Prvi dodir sa S3 verzijom sam imao u Sony Ericsson Vivaz pro telefonu, iskreno nisam bio oduševljen, prosto tada je to bila teška beta i jako mi je čudno što je uopšte izašao na svetlost dana, ovo je bilo pre nego što je SE prihvatio Android kao smartphone platformu. E7-00 upravo ima ovu verziju, S3 koja je doduše poprilično unapređena u odnosu na ono što sam video na Vivaz-u.

Na E71 je postojalo samo nekoliko stvari koje su me poprilično nervirale, nisam uspeo da podesim Exchange mail, dobro de znam da ima nekih zezancija. Ali na iPhone sam samo uneo user i pass i sve je proradilo na keca. Ovde je IT morao da se umeša, jasno vam je da ovo meni kao neko ko je “IT osvešćen” teško pada. Mada iskreno i Android me je poprilično namučio.

Na E7 je podešavanje prošlo nešto lakše, doduše nije htela da proradi konekcija dok nisam resetovao telefon, što sam sasvim slučajno otkrio. Ok exchange mail radi. Gmail podešavanje jako lako. Kucanje i čitanje mailova prosto uživanje na, prevelikom ekranu i sa solidno dobrom qwerty tastaturom. Virtualni qwerty – za nekoga ko je navikao da kuca na iPhone, prosto nedovoljno dobra i pored velikog ekrana.

Jedna velika mana E71 i rada sa exchange mailom, morate da setujete fiksni access point za konekciju, što znači da i kada ste na wifi-ju opet će skidati mailove i atačmente preko gprs. Ovo je lepo sređeno na E7, wifi konekcija ima priority veći od gprs, kako ste na wifi-ju ide preko njega, čim izađete iz opsega prebacuje se na gprs. Ovo radi i za sve ostale aplikacije, web browser i sve ostalo – super.

A onda su na red došle social media aplikacije, skidanje preko Ovi store-a. Ovi nažalost baguje, nisam siguran zbog čega ali često prijavljuje greške pri download-u aplikacija. Foursquare je skinut i lepo radi, mnogo bolje nego na E71. Twitter aplikacija, nemoguća misija, prosto jedina aplikacija koja vredi je Gravity, koji se plaća. Ne, nisam navikao da plaćam aplikaciju za Twitter.

Pokušao sam da koristim Ovi social, koji ima pristup za Facebook i Twitter, dođavola ako je već social mogao bi da podrži još neku mrežu. Relativno lepo radi, malo je interface čudan. Ne baš najbolje iskorišćen prelepi veliki ekran E7-ce.

Moram da primetim da Ovi store ima mnogo manje korisnih aplikacija, čitaj besplatnih korisnih aplikacija, nego Android market a posebno iTunes. Što se poprilično oseti, pošto je E7 fenomenalna platfoma, ali nekako neiskorišćena, pošto nedostaju kvalitetne aplikacije.

Ono što sam doduše pronašao na Ovi storu su domaće aplikacije, kao što su recimo za čitanje B92 ili Blic-a.

Ali i aplikacije za čitanje naših dragih blogera. Postoji aplikacija za Eniakov blog, ali i za blog Ko ne voli cipele ne voli ni ljude.

Inače je dosta lako napraviti ovakve aplikacije uz Ovi app wizard, Webmanijak app je pending review, pa kada je budu odobrili, postujem i nju.

Ono što je totalno super za ove aplikacije, da ih možete postaviti kao widget na jedan od tri ekrana telefona i u svakom trenutku možete pratiti šta se dešava.

Dodatno i još jedna totalno super aplikacija za hvatanje slika ekrana ScreenSnap, kojim su i napravljene ove slike.
Kako ne postoji pretraga po državi u Ovi store-u, ako još neki bloger ima svoju Ovi aplikaciju neka ostavi komentar, da ubacimo na spisak.

Šta je Arigato projekat u stvari? Nebojša recimo baš voli Japan i oseća se baš loše posle svih katastrofa koje su zadesile zemlju izlazećeg sunca. Pošto zbog profesionalnih obaveza nije mogao da pisustvuje mitingu podrške i nije uspeo da se izbori za svoju sadnicu trešanja, čovek se osećao još gore – osećaj bespomoćnosti je najgori.

Inicijalna ideja je bila, kao što je napisao na blogu da napravi majice samo za sebe. Ali je ubrzo prerasla u nešto mnogo veće i lepše.
Okupilo se nekoliko dobrih dizajnera, postavljen je sajt i cela priča je krenula. Arigato.rs je imao premijeru na Pecha Kucha događaju u Novom Sadu, fenomenalnu prezentaciju imate na slideshare-u.

Ukratko, kupovinom bilo kojeg proizvoda, majice ili broša, deo novca ide Crvenom Krstu za pomoć Japanu. Majice koštaju simboličnih 800 dinara, dok će 200 dinara od svake kupovine biti donirano.
Kakav je skor za sada, samo tri dana nakon predstavljanja projekta. Pa recimo da je naručeno preko 350 majčica, što znači da je samo za tri dana prikupljeno preko 70 000 dinara za pomoć Japanu.
Moram samo da dodam, da nisu samo grafički dizajneri učestovali u projektu, već se uključila i Jelena Glišić, dizajner nakita, koja je za lepši pol ponudila broševe za podršku Japanu.

Cela akcija, nije imala bilo kakvu zvaničnu promociju, već se širila društvenim mrežama kao lavina. I rezultati su vrlo očigledni.

Nisu bili potrebni bilbordi, reklame na TV, podrška velikih sajtova…
Jedan čovek (ipak) može da napravi razliku. Uz iskrenu želju i veliki entuzijazam.

Kako je cela akcija već prerasla očekivanja autora, ako imate dobru volju i želju, javite se Nebojši kako bi mu pomogli oko logistike štampanja, pakovanja i slanja.

Svaka čast za akciju. Inače naručio sam dve

Pa verovatno i jesu u pravu, nema previše korinika FourSquare-a na ovim prostorima. Kako bi ilustrovao koji procenat ljudi koristi 4sq, recimo da ja imam oko 500 Facebook prijatelja, od toga većina geekova i tzv early adopter-a koji će prihvatiti svaku novu fancy smancy novotariju koja se pojavi. Od svih mojih 500 prijatelja Facebooka tek jedna petina, oko 100 koristi i FourSquare.

Ako bi uzeli za primer neki malo manje geek profil, sigurno bi procenat bio i višestruko manji. Ali…

Uvek postoji ono ali, šta je KFC dobio time što će nekom veselom geeku pokloniti po neki obrok. Ogroman buzz koji se stvorio danas time da su prvi pokrenuli venue FourSquare promociju. Ići u korak sa novim trendovima, prepoznat kao svež nov i inovativan. Da li će porasti broj check-inova u KFC verovatno za mali procenat. Koliko će besplatnih obroka podeliti – ne previše. Besplatna promocija koju su dobili za uzvrat – neprocenjivo.

Samo da uđe u zapisnik, Sony Ericsson Srbija, inače sponzor lige šampiona i jedan od FourSquare global partnera, je već imao promociju gde je nagrađivao ljude koji su se čekirali na Partizanu bitnim lokacijama, kartama za fudbalske utakmice lige šampiona – niceee.

Iskreno se nadam da će KFC akcija animirati i druge brendove da se mnogo više aktiviraju u promociji na društvenim medijima, pa čak i ovim geo-lokalizacionim.

Danas, Facebook je postao igralište gde možete da postavite ili oborite neki od Ginisovih rekorda. Ta ideja se učinila dosta dobrom Kraft-u, koji je inače vlasnik brenda Oreo (keks). Koji je proglašen za jedan od top pet brendova po social engagement-u (neka me jezički puritanci isprave ali stvarno nemam pojma kako se ovo kaže na srpskom), sa svojom Facebook fan stranicom sa preko 16 miliona lajkera.

Agencija 360i je imala, naizgled odličnu ideju da Oreo, postavi novi Ginosov rekord u broju lajkova na Facebook status u roku od 24h. Ideja kao ideja je bila dosta dobra, uključiće svoje milionske fanove u jednu globalnu (dobru) akciju i svi zajedno će učestvovati u postavljanju novog rekorda.

Ali, kako je to Miloje lepo rekao Social media je dvosekli mač. Nisu računali na to da neko, sa takođe izuzetno velikom bazom lajkera, reper Lil Wayne (nikad čuo), koji inače ima stranicu sa preko 20 miliona lajkera, može da pozove svoje fanove da osujeti genijalni plan.

Oreo je postavio svoj status i pozvao korisnike da ga lajkuju. Posle nekoliko sati se uključio i Lil Wayne sa pozivom svojim fanovima da obore isti rekord. Iako je imao kašnjenje od nekoliko sati brzo je uspeo da pristigne i uveliko prestigne omiljeni Facebook keks.

Pošto je prošlo 24h od kada je Oreo počeo, uspeli su da prikupe preko 100 hiljada lajkova na status. Što je bilo dovoljno da na brzinu osvoje rekord, ali je otvoreno pitanje i da li će ga zadržati. Pošto je Lil Wayne prikupio do sada preko 600 hiljada lajkova, a njegovih 24h je isteklo tek pre tri sata. Kako njegov pokušaj nije bio prijavljen Ginisu na vreme, pitanje je da li će ga i zvanično uvažiti.

Poprilično je očigledno da ljude mnogo više motiviše da urade nešto loše, “hajde da ukrademo rekord od oreo keksa“, nego “hajde da svi zajedno postavimo rekord“. Sada je ostalo samo da sačekamo Ginisa i da vidimo šta će da kaže. Update: I rekao je, da je Oreo imao rekord celih pet sati.

Bilo kako bilo Oreo, je već postavio sliku sa Ginisovim sertifikatom za oboreni rekord na svoju stranicu.

Inače, broj lajkova u 24h nije jedina stvar koji Ginis prati na Facebook-u, kompletnu Ginis Facebook listu možete naći na njihovom blogu.

Za kraj ću citirati Miloja

Zato dobro promislite unapred. Struka nam je i tako dovoljno stresna da ne treba sami sebi da komplikujemo zalećući se za naizgled sjajnom idejom. Neka neko stavi na glavu crni šešir i promisli o tome šta bi sve ljudima moglo da padne na pamet. Neka bar pokuša.

Danas, tražimo još troje novih kolega

• Account Planner – juniorska pozicija
• Account Supervisor
• Account Manager

Više infomacija o Fastbridge agenciji možete pronaći na sajtu, kao i na Linkedinu.

Samo da napomenem, da je rok za konkurisanje 25.02.2011. , a sve informacije kako konkurisati možete pronaći na gornjim linkovima za određene pozicije.

Koga interesuje više, čime se mi to stvarno bavimo i šta znači raditi u jednoj digitalnoj medijskoj agenciji, možete ostaviti komentar sa vašim pitanjima.

Pa ko zna možda uskoro postanemo i kolege.

Svuda ti treba veza. Opet su primili nekog njihovog. Šta ja da radim kada nemam vezu. Zaposlili su nekog svog.

Ma stvarno sam se naslušao svakojakih priča ovih dana.

U poslednjem razgovoru sa prijateljem koji je završio jedan od stvarno ozbiljnih fakulteta u Beogradu (čitaj petogodišnjeg old school fakulteta), dobih repliku koja mi je ostala u sećanju. “Što nisam završio neki fakultet tako kao ti, pa da me sačeka posao”. Bilo mi je jako žao da mu kažem da ja u stvari i dalje nisam završio fakultet, u deo oko posla koji me je “sačekao” nisam ni nameravao da ulazim u polemiku.

Elem, malo sam izgubio strpljenje da pričam ljudima šta da rade, kako da se ponašaju na razgovoru za posao, kako da napišu CV. Nisam siguran ni zašto mene pitaju, verovatno zbog toga što ja eto umem nešto da kucam na tom računaru pa umem samim tim da skucam i neki taj CV da liči na nešto. Izgubio sam strpljenje da pričam, da moraju da se potrude ako stvarno žele da rade nešto.

Ali nekako imam utisak da su upravo ti ljudi koji su upravo završili fakultete tek sada nemaju pojma šta bi hteli da rade u životu. Tek su se sada zapitali, a gde ja mogu da se zaposlim sada kada sam završio to i to? Tek sada? Pa o čemu si mislio poslednjih deset godina?

Ovo pitanje sam sebi postavio negde 2002. godine, kada sam upisivao drugu godinu Fizičkog fakulteta u Beogradu. A šta bi ja mogao da radim kada završim ovaj fakultet?

Odgovor A. Da zanemarim sva ostala interesovanja u životu i posvetim ceo život fizici, što se u jednom trenutku činila kao jako lepa stvar i završim u nekom institutu ili kompaniji daleko odavde pomerajući granice.

Odgovor B. Da se posvetim fakultetu koliko moram završim ga i onda završim u nekoj školi kao profesor fizike ili u nekom mamutskom institutu u dragoj na državi, gde bi verovatno trčao po burek starijim kolegama privih deset godina staža.

Nekako se nisam pronašao ni u jednoj od tih opcija, fenomen Interneta me privlačio i previše da bi ga tako lako, u tom trenutku, zanemario. Pa sam posle toga i promenio fakultet i otišao malo na drugu stranu.

Još jedan problem sa većinom CV-jeva koje sam dobio, čisto da bacim pogled. Je totalni nedostatak bilo kakavog iskustva. E to mi nije jasno. Pa brate mili kako to da te ništa nije interesovalo u životu osim tog fakulteta – ili ako jeste zašto nisi bar diplomirao u roku i kao najbolji u klasi, ako te to već toliko interesovalo.

Od neke 99 godine sam stvarno radio svašta, uglavnom ono što me interesovalo, što mi je u tom trenutku delovalo interesatno. I biću iskren užvao u svim ti poslovima. Još tokom srednje škole, počeo sam da radim u servisu računara. Nešto kasnije, kao serviser mobilnih telefona. Nešto kasnije, kao programer, programirao sam u Delphi-ju, Visual Basic for Mobile, PHP, Perl, Java, C#, malo za Windows Mobile, malo za Palm, malo za sve živo.  U međuvremenu krenuo da peglam i CSS i HTML divota jedna. Uglavnom ono što mi je u tom trenutku delovalo kao dobra ideja, ono što me je zaintrigiralo počeo sam da učim ili da radim.  Ušao u preduzetničke vode – izašao iz njih – naučio vredne lekcije. Pisao za blogove za $ na engleskom, vodio nekoliko blogova, od kojih se, u jedno vreme moglo i pristojno živeti. Igrao se sa Adwords sa Adsense, Affiliate sistemima. Dobio Cisco CCNA, planirao, pravio, održavao mreže i računare za kompanije. Radio kao Internet Marketing manager za p0rn startup. Radio kao programer za klijente po celom svetu. Radio kao fotograf. Kratko vreme čak i imao svoj fotografski studio. Podigao jedan od najposećenijih celebrity sajtova na ovim prostorima, za veliku domaću izdavačku kuću.

Izostavio sam dosta stvari na ovoj listi, elem ovo je sve bilo u toku srednje škole ili studija. Radio sa izuzetno mnogo različitih klijenata, ovim što znaju šta hoće, ovim što nemaju pojma šta hoće, jednima što sve plaćaju na vreme, drugim koji nikad nisu platili. Radio sa divnim kolegama, radio i ne sa tako divnim kolegama, radio sa kolegama od kojih sam puno naučio, radio sa ljudima koji su (nadam se) bar nešto od mene naučili.

Kad podvučem crtu sa svojih 28 godina, u proteklih više od deset godina, uvek sam nešto radio. I to uvek nešto što sam voleo i što me je interesovalo. Da li bi sada napravio neke drugačije izbore, ne. Verujem da mi je svaki od poslova na kojim sam se našao dao neprocenjivo iskustvo. Koje jednostavno ne bi nikada dobio ni na jedan drugi način.

Skoro u bilo kojem trenutku u proteklih deset godina da sam pisao CV, uvek sam morao da izbacujem stvari koje sam sve radio i za koga sam sve radio.

Nikada nisam tražio posao, (skoro) uvek je on našao mene.

Posao u servisu računara sam dobio tako što sam otišao tamo i tražio ga. Ideja je bila da volontiram, hteli su da me plate od prvog meseca. Posao u servisu telefona sam dobio tako što me je zvao vlasnik servisa da proveri, ko je taj ludak koji zove i naručuje sve neke egzotične delove, potom da me zove da radim tamo.

Preporuka prijateljice u kafiću da pogledam njihov sajt, da imaju otvoren konkurs i da bi bio savršen za njihov posao mi je doneo jedan posao. Linkedin i preporuke ljudi sa kojima sam radio drugi. Preko, ne tako ažuriranog Linkedin profila sam dobio još nekoliko ponuda u međuvremenu. Ozbiljnih i neozbiljnih, neke sa drugi posao u Srbiji, neke čak iz Dablina.

Hajde sada mi lepo recite, kako da nekome ko je diplomirao “ozbiljan” fakultet da objasnim da ne bi bolje prošao ni da je učio fakultet koji ni  ja (nisam) završio. I da sve to očigledno nema veze sa fakultetom, već sa stavom kojim pristupaš životu.

Da li ovo znači da treba zanemariti fakultete? Ne! naravno, već da to nije dovoljno, niti je ikada bilo dovoljno niti će ikada biti dovoljno. A da to garantuje bilo šta…

Na celu ovu priču me je inspirisao tekst o 13. čoveku (Googler 13.)

Kao i skorašnji Nebojšin tekst kao i Istokov tekst o fakultetima.

Takođe upotrebljena fotka je upravo iz tog teksta.