I pre Covid19 pandemije, bilo je jasno da je održavanje i jačanje imunog sistema najbitnije kako za izbegavanje čestih oboljevanja, tako i za brz i efikasan oporavak.

Jak imuni sistem može da se bori protiv mikroba na koje možete naići. Ako ste primetili da ste često bolesni, da se osećate umorno ili da imate druge mučne simptome koje ne možete da shvatite, to može značiti da je vaš imuni sistem oslabljen.

Koji su to znakovi upozorenja i šta možete da uradite da ojačate svoj oslabljen imuni sistem?

1. Vaš nivo stresa je do neba

Nije slučajno što se razbolite nakon velikog projekta na poslu ili nakon emocionalne situacije kod kuće.

Prema izveštaju Američkog psihološkog udruženja, dugotrajni stres slabi odgovore vašeg imunološkog sistema.

„To je zato što stres smanjuje nivo limfocita – belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv infekcije. Što je niži nivo limfocita, to je veći rizik od virusa kao što je prehlada“, objašnjava Nadia Hasan, DO, lekar u Delansiju.

2. Uvek ste prehlađeni

Savršeno je normalno da se odrasli prehlade, kijaju i kašlju, par puta svake godine. Većina ljudi se oporavi za sedam do 10 dana.

„Tokom tog vremena, imunološkom sistemu je potrebno tri do četiri dana da razvije antitela i bori se protiv dosadnih klica“, kaže dr Hasan.

Ali ako se dosta češće razboljevate ili imate prehladu koja ne prolazi tako lako  – to je jasan znak da se vaš imunološki sistem bori da održi korak.

3. Imate mnogo problema sa stomakom

Ako imate česte dijareje, gasove ili zatvor, to može biti znak da je vaš imuni sistem ugrožen.

Istraživanja pokazuju da se skoro 70 posto vašeg imunološkog sistema nalazi u vašem digestivnom traktu. Korisne bakterije i mikroorganizmi koji tamo žive brane vaša creva od infekcije i podržavaju imuni sistem.

Umanjene količine ovih korisnih crevnih bakterija mogu vas ostaviti u opasnosti od virusa, hronične upale, pa čak i autoimunih poremećaja.

4. Vaše rane sporo zarastaju

Vaša koža prelazi u režim kontrole oštećenja nakon što dobijete opekotine, posekotine ili ogrebotine. Vaše telo radi na zaštiti rane slanjem krvi bogate hranljivim materijama na povredu kako bi pomoglo u regeneraciji nove kože.

Ovaj proces lečenja zavisi od zdravih imunih ćelija. Ali ako je vaš imunološki sistem spor, vaša koža ne može da se regeneriše. Umesto toga, vaše rane ostaju i teško zarastaju.

5. Imate česte infekcije

Ako se čini da se borite sa čestim infekcijama, vaš imunološki sistem vam možda šalje signale upozorenja.

Američka akademija za alergijsku astmu i imunologiju izveštava da znaci mogućeg imunodeficijencije kod odraslih uključuju:

• Imate više od četiri infekcije uha u jednoj godini
• Razvijate pneumonije dva puta tokom jednogodišnjeg perioda
• Bolujete od hroničnog sinusitisa ili više od tri epizode ​​bakterijskog sinusitisa u toku godine
• Potrebno je više od dva kursa antibiotika godišnje

6. Stalno se osećate umorno

Ako dovoljno spavate i još uvek patite od iscrpljenosti, vredi razmisliti da li vaš imuni sistem pokušava nešto da vam kaže.

Kada se vaš imuni sistem bori, smanjuje se i vaš nivo energije.

„To je zato što vaše telo pokušava da sačuva energiju kako bi podstaklo vaš imuni sistem kako bi se mogao boriti protiv klica“, objašnjava dr Hasan.

Pojačivači imunog sistema

Ako su vam gore navedeni znaci upozorenja poznati, morate svom imunološkom sistemu posvetiti dodatnu pažnju. Nekoliko promena načina života i novih navika mogu prirodno održati vaš imuni sistem jakim i zdravim:

• Uravnoteženo se hranite
• Dovoljno spavate
• Vežbate redovno
• Perete ruke
• Održavate zdravu težinu
• Ne pušite
• Pokušavate da minimizirate stres

Vaš imuni sistem je ključ dobrog zdravlja, tako da što više možete da učinite da ga zaštitite, to bolje.

Važnu ulogu u osnaživanju imuniteta igraju i suplementi, dodatci ishrani koji nam omogućavaju da na brz način nadoknadimo vitamin, minerale i druge sastojke.

Kompanija Zdravlje Leskovac je na tržište donela multivitamnski kompleks obogaćen mikronizovanim beta glukanom – IMUNEKS

Beta-glukani aktivacijom makrofaga doprinose boljem i bržem imunom odgovoru organizma.

Makrofage su ćelije imunog sistema koje su vitalne za razvoj nespecifičnih odbrambenih mehanizama koji pružaju prvu liniju odbrane od patogena. Ove velike imune ćelije su prisutne u skoro svim tkivima i aktivno uklanjaju mrtve i oštećene ćelije, bakterije , kancerogene ćelije i ćelijski ostatke iz tela.

Makrofagi takođe pomažu u ćelijskom posredovanom ili adaptivnom imunitetu zahvaćanjem i prezentacijom informacija o stranim antigenima imunskim ćelijama zvanim limfocitima . Ovo omogućava imunološkom sistemu bolju zaštitu od budućih napada istih napadača. Pored toga, makrofagi su uključeni u druge vredne funkcije u telu, uključujući proizvodnju hormona, homeostazu, imunološku regulaciju i zarastanje rana.

Ono što je jako bitno jeste da veličina čestica beta-glukana značajno utiče na efikasnost aktivacije makrofaga, pa samim tim i imunskog sistema. Kod “običnih” beta-glukana, čestice su prevelike, lanci koji čine česticu predugački I makrofage moraju prvo da skraćuju lance i koriste manje čestice, pri čemu se značajno smanjuje efikasnost beta-glukana.

Za razliku od “običnog”, mikronizovani beta-glukan u Imuneksu, sa veličinom čestice manjom od 10 mikrometara, dolazi u obliku koji su odmah upotrebljivi za makrofage i time doprinosi bržem i efikasnijem delovanju i aktiviranju ćelija imunog sistema.

Čak i mala količina visokoprečišćenog beta-glukana mnogostruko je efikasnija u imunskoj modulaciji od visokih doza neprečišćenih beta-glukana

Pored aktivnog oblika beta-glukana, Imuneks sadrži i savršenu kombinaciju vitamina i minerala te predstavlja multivitamin nove generacije, ne samo da obezbeđuje potrebne nutritijente organizmu, već istovremeno održava imuni sistem u punoj snazi i spreman za trenutnu reakciju kada je to potrebno.

Vitamin C Održava normalnu funkciju imunog sistema, štiti ćelije od oksidativnog stresa, smanjuje umor i iscrpljenost, učestvuje u sintezi kolagena, hrskavice, koštanog tkiva i dentina

Vitamin B6 i B12 Održavaju normalnu funkciju nervnog sistema, normalne psihološke funkcije i doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti

Folna kiselina Doprinosi normalnoj funkciji imunog Sistema

Vitamin A Održava normalnu funkciju retine, čula vida, epitela sluzokože i kože

Vitamin D Održava normalnu funkciju mišića, normalnih kostiju i zuba

Cink Doprinosi normalnoj funkciji kože, kostiju, kose, noktiju
Doprinosi normalnoj polodnosti i reprodukciji

Selen Doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

Mangan Doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

Imuneks je odobren za upotrebu u cilju jačanja i održavanja imunog sistema, kao i za brži oporavak u toku ili posle bolesti, za uzrast od 6. godine. Više informacija o proizvodu potražite na Imuneks.rs

Britanski lekari veruju da su utvrdili uzrok nedavnih misterioznih problema kad je u pitanju upala jetre kod dece i navode da su istraživanja pokazala da su krivac za to dva virusa koja obično ne prave nikakve probleme u organizmu.

U proteklih nekoliko meseci više od 1.000 dece, mnogi od njih mlađi od pet godina, u 35 država imalo je upale jetre nepoznatog porekla, a nekima je bila neophodna transplantacija, prenosi BBC.

Dva tima istraživača iz Londona i Glazgova došli su do zaključka da su deca, zbog restrikcija uvedenih tokom pandemije kovida, mnogo kasnije nego štoje to uobičajeno došli u dodir sa dva uobičajena virusa na koja nisu stekla imunitet kada je trebalo.

Reč je o adeno virusu, koji normalno prouzrokuje blagu prehladu i eventualno blage stomačne probleme, i o adeno-pridruženom virusu dva, koji normalno ne prouzrokuje bolest i potreban mu je „pomoćni virus“, kao što je adenovirus, da bi se razmnožavao.

U normalnim okolnostima deca se od tih virusa veoma brzo oporave, a sada su oni u nekim slučajevima prouzrokovali ozbiljne upale jetre.

„Zbog dugog lokdauna tokom pandemije deca se nisu mešala i nisu međusobno prenosila te viruse, pa tako nisu u vreme kada je trebalo stekla imunitet na te uobičajene infekcije“, rekla je virusolog, profesorka Džudit Bojer.

Kada su restrikcije ukinute, dodala je, deca su ponovo počela da se mešaju i odjednom su bila izložena vurusima i nizu infekcija na koje nisu stekla imunitet, kako je to uobičajeno.

Profesorka Ema Tompson, koja je vodila istraživanje u Glazgovu, kaže da je reč o važnim saznanjima, ali upozorava da je ostalo dosta pitanja bez odgovora.

„Potrebne su nam dodatne studije kako bismo bolje shvatili kakvu je tačno ulogu imao adeno pridruženi virus dva u ovim oboljenjima jetre kod dece“, kazala je Tompson.

Imunitet kod dece i upala jetre

Snažan imuni sistem i svakodnevna prevencija su postale izuzetno značajni jer, kako se pokazalo, neke od mera koje su populaciju štitile od korona virusa, dodatno su oslabile otpornost organizma prema drugim virusima koji ranije nisu predstavljali značajan problem i možda uticale na pojavu upale jetre kod dece.

Imuni sistem je sistem organa koji štiti organizam od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita), njihovih hemijskih supstanci (toksina), kao i vlastitih izmenjenih (npr. tumorske) i istrošenih ćelija.

Imuni sistem se sastoji od organa razmeštenih po čitavom telu i ćelija koje učestvuju u imunim reakcijama, koje mogu migrirati po čitavom telu.

Makrofage su ćelije imunog sistema koje su vitalne za razvoj nespecifičnih odbrambenih mehanizama koji pružaju prvu liniju odbrane od patogena i virusa. Ove velike imune ćelije su prisutne u skoro svim tkivima i aktivno uklanjaju mrtve i oštećene ćelije, bakterije , kancerogene ćelije i ćelijske ostatke iz tela kroz proces poznat kao fagocitoza (grč. phagein – jesti; ćelija jede)

Makrofage takođe pomažu u ćelijskom posredovanom ili adaptivnom imunitetu zahvatanjem i prezentacijom informacija o stranim antigenima imunskim ćelijama zvanim limfocitima . Ovo omogućava imunološkom sistemu bolju zaštitu od budućih napada istih napadača. Pored toga, makrofage su uključene i u druge vredne funkcije u telu, uključujući proizvodnju hormona , homeostazu, imunološku regulaciju i zarastanje rana.

U aktivaciji makrofaga, značajnu ulogu ima beta glukan, supstanca izolovana iz prirodnih izvora.

β-glukan jača funkciju makrofaga  unutar imunog sistema, uzrokujući time da makrofag luči citokin – faktor rasta drugih limfocita ili belih krvnih zrnaca – i pojačava funkciju celog imuniteta!

Pored delovanja i aktivacije makrofaga, poznato je da beta glukan dramatično poboljšava funkciju imuniteta u organizmu kada se apsorbuje u organe za varenje i efikasno inhibira i eliminiše štetne mikroorganizme, viruse, toksine i gljive kroz različite stimulanse.

Veličine čestice beta glukana je izuzetno bitna u efikasnosti, jer glukani velikih čestica (dugačkih lanaca), imaju malu bioraspoloživost, a makrofage moraju duge lance da dele na sitnije, upotrebljive delove.

Za razliku od “običnog”, mikronizovani beta-glukan, sa veličinom čestice manjom od 10 mikrometara, dolazi u obliku koji su odmah upotrebljivi za makrofage i time doprinosi bržem i efikasnijem delovanju i aktiviranju ćelija imunog sistema.

Čak i mala količina visokoprečišćenog beta-glukana mnogostruko je efikasnija u imunskoj modulaciji od visokih doza neprečišćenih beta-glukana.
Click To Tweet

Na našem tržištu je već prisutan proizvod sa mikronizovanim beta glukanom, Imuneks 20 kompanije Zdravlje Leskovac.

Pored aktivnog oblika beta-glukana, Imuneks sadrži i savršenu kombinaciju vitamina i minerala te predstavlja multivitamin nove generacije, ne samo da obezbeđuje potrebne nutritijente organizmu, već istovremeno održava imuni sistem u punoj snazi i spreman za trenutnu reakciju kada je to potrebno.

• Vitamin C Održava normalnu funkciju imunog sistema, štiti ćelije od oksidativnog stresa, smanjuje umor i iscrpljenost, učestvuje u sintezi kolagena, hrskavice, koštanog tkiva i dentina
• Vitamin B6 i B12 Održavaju normalnu funkciju nervnog sistema, normalne psihološke funkcije i doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti
• Folna kiselina Doprinosi normalnoj funkciji imunog Sistema
• Vitamin A Održava normalnu funkciju retine, čula vida, epitela sluzokože i kože
• Vitamin D Održava normalnu funkciju mišića, normalnih kostiju i zuba
• Cink Doprinosi normalnoj funkciji kože, kostiju, kose, noktiju
  Doprinosi normalnoj polodnosti i reprodukciji
• Selen Doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa
• Mangan Doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

Imuneks je odobren za upotrebu u cilju jačanja i održavanja imunog sistema, kao i za brži oporavak u toku ili posle bolesti, za uzrast od 6. godine. Više informacija o proizvodu potražite na Imuneks.rs.

Kakva je situacija sa korona virusom u popularnim letovalištima u Grčkoj, Španiji, Francuskoj..?

Poslednjih dana čitamo pomalo zastrašujuće naslove vezane za porast broja obolelih u najpopularnijim letovalištima:

Talas korone zapljusnuo Grčku u jeku leta

Korona talas u Grčkoj usred sezone: Mogući skok i do 25.000 zaraženih dnevno

Mediteranske destinacije ponovo na udaru kovida

U Grčkoj je u poslednjih deset dana zabeležen porast obolelih od 60 do 70 odsto, zbog čega je broj pozitivnih testova porastao na šest do sedam odsto dok je indeks transmisije skočio na 1,24 širom zemlje, pri čemu su podvarijante omikron 4 i omikron 5 četiri puta jače nego grip.

Podvarijante BA.4 i BA.5 trenutno dominiraju u 50 odsto slučajeva u Grčkoj dok stručnjaci ističu da je najmanje dvostruko veći broj obolelih s obzirom na to da je kontrola građana fakultativna i da se epidemijski nadzor kreće u sivoj zoni.

Pet područja u kojima je pandemija kovida 19 u padu u Grčkoj su Itaka (0,99), planina Atos (0,98), Kilkis (0,89), Evritanija (0,80) i Ikarija (0,73).

Četiri regiona u kojima je RT veći od 1,50 su Kos sa 1,62, Zakintos 1,58, Karpatos-Kasos 1,56 i Heraklion na Kritu sa 1,53.

Ostale oblasti sa visokim RT su Hanja (1,49), Krf (1,45), Lefkada (1,45), Lasiti (1,43) i Kalimnos (1,42), kao i Mikonos (1,39), Andros (1,38), Retimnon (1,37), Kozani (1,36) i Magnezija (1,36).

Vosiki RT ili približan proseku na nivou cele zemlje od 1,24 imaju Atika (1,23), Solun (1,24) i Siros (1,28), Larisa (1,26) i Ahaja (1,25).

„Takav RT nismo imali dugo, tokom omikrona 2 na svom vrhuncu je bio 1,14, a trenutno je u Grčkoj 1,24“, rekao je za iatropedia.gr Nikos Tzanakis, profesor pulmologije sa Univerziteta Krit. On je naglasio da na osnovu sadašnjih vrednosti RT i indikatora „očekujemo da na vrhuncu talasa bude između 17.000 i 25.000 slučajeva zaraženih koronavirusom dnevno“.

„To će se najverovatnije dogoditi krajem jula“, dodao je, naglasivši „ako i kada saopštavamo i procenjujemo slučajeve korektno, naravno.“

Sličnu situaciju prijavljuju i druge destinacija popularne među turistima iz Srbije. Broj slučajeva u Španiji raste za 60 odsto, posebno na Majorci, Ibici i Menorci, a glavnim krivcem smatraju se brojne ‘žurke’ sa masovnim okupljanjima turista.

U ovom trenutku oko 80 odsto slučajeva pada na varijantu virusa BA.5, rekao je načelnik virologije u bolnici Son Espases Antonio Oliver, ali je dodao da su slučajevi manje vidljivi, uglavnom zbog toga što je veliki broj ljudi oboleo. vakcinisan.

Broj slučajeva raste i u Francuskoj, za 80 odsto u poslednje dve nedelje, ali uvođenje mera nije baš popularno, posebno nakon što je nošenje maski tek nedavno ukinuto.

Situacija se pogoršava u Portugalu, destinaciji koja od turista i dalje zahteva dokaz o vakcinaciji, negativan test ili oporavak, a maske su i dalje obavezne. Nemačka, pak, beleži veoma visok broj umrlih, oko 500 nedeljno, a broj obolelih u jedinicama intenzivne nege raste za 12 odsto.

Kako možemo da se zaštitimo ili čak delujemo preventivno?

Četiri osnovna pravila za zaštitu se nisu promenila još od početka pandemije:

1. Često perite ruke sapunom i vodom ili ih brišite vlažnim maramicama na bazi alkohola.
2. Pokrijte usta i nos savijenim laktom ili maramicom, upotrebite maramicu prilikom kašlja i kijanja, a nakon toga iskorišćenu maramicu bacite u zatvorenu kantu.
3. Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju simptome prehlade ili gripa.
4. Obratite se lekaru ukoliko imate povišenu temperaturu, kašljete ili otežano dišete.

Dodatno, iako je mera nošenja maski ukinuta u većini zemalja, potrudite se da, bar u zatvorenom prostoru, prodavnicama i restoranima, uvek nosite masku i tako dodatno zaštitie i sebe i ljude oko sebe.

Ali pre svega radite na imunitetu! Nije potrebna pretnja infekcije Covid19 da bi se brinuli o tome da naš imuni sistem bude u dobroj formi, alia ko već niste sigurni u stanje vašeg odbrambenog Sistema, dajte mu maksimalnu podršku kroz jedan od preparate koji utiče na poboljšanje imuniteta.

Kompanija Zdravlje je razvila multivitaminski preparat koji, osim esencijalnih vitamina i minerala potrebnih na dnevnom nivou, sadrži kao bitan sastojak mikronizovani beta-glukan koji aktivira i osnažuje imuni sistem, sprema ga za trenutni odgovor na napade od različitih bolesti i pomaže organizmu da se lakše i brže izbori sa svakom opasnošću.

Beta-D-glukani su nesvarljivi polisaharidi široko rasprostranjeni u prirodi. Najčešće se nalaze u kvascima, algama, pečurkama i žitaricama kao što su ječam i ovas.

Beta-glukani izolovani iz ćelijskog zida pekarskog kvasca (Saccharomyces cerevisiae) se sastoje od osnovnih lanaca beta-(1,3)-glukana na koje se nadovezuju bočne beta-(1,6) grane i od strane američke agencije za lekove FDA je obeležen kao siguran za upotrebu. Mikronizovani beta Glukan i Imuneksu kje visoko prečišćen (> 80 %), prirodnog porekla, i veličina čestice manje od 10 mikrometara.

Ali zašto mikronizovani beta-glukan?

Beta-glukani aktivacijom makrofaga doprinose boljem i bržem imunom odgovoru organizma.

Makrofage su ćelije imunog sistema koje su vitalne za razvoj nespecifičnih odbrambenih mehanizama koji pružaju prvu liniju odbrane od patogena. Ove velike imune ćelije su prisutne u skoro svim tkivima i aktivno uklanjaju mrtve i oštećene ćelije, bakterije , kancerogene ćelije i ćelijski ostatke iz tela.

Makrofagi takođe pomažu u ćelijskom posredovanom ili adaptivnom imunitetu zahvaćanjem i prezentacijom informacija o stranim antigenima imunskim ćelijama zvanim limfocitima . Ovo omogućava imunološkom sistemu bolju zaštitu od budućih napada istih napadača. Pored toga, makrofagi su uključeni u druge vredne funkcije u telu, uključujući proizvodnju hormona , homeostazu, imunološku regulaciju i zarastanje rana.

Ono što je jako bitno jeste da veličina čestica beta-glukana značajno utiče na efikasnost aktivacije makrofaga, pa samim tim i imunskog sistema. Kod “običnih” beta-glukana, čestice su prevelike, lanci koji čine česticu predugački i makrofage moraju prvo da skraćuju lance i koriste manje čestice, pri čemu se značajno smanjuje efikasnost beta-glukana.

Za razliku od “običnog”, mikronizovani beta-glukan u Imuneksu, sa veličinom čestice manjom od 10 mikrometara, dolazi u obliku koji su odmah upotrebljivi za makrofage i time doprinosi bržem i efikasnijem delovanju i aktiviranju ćelija imunog sistema.

Čak i mala količina visokoprečišćenog beta-glukana mnogostruko je efikasnija u imunskoj modulaciji od visokih doza neprečišćenih beta-glukana.

Pored aktivnog oblika beta-glukana, Imuneks sadrži i savršenu kombinaciju vitamina i minerala te predstavlja multivitamin nove generacije, ne samo da obezbeđuje potrebne nutritijente organizmu, već istovremeno održava imuni sistem u punoj snazi i spreman za trenutnu reakciju kada je to potrebno.

• Vitamin C Održava normalnu funkciju imunog sistema, štiti ćelije od oksidativnog stresa, smanjuje umor i iscrpljenost, učestvuje u sintezi kolagena, hrskavice, koštanog tkiva i dentina
• Vitamin B6 i B12 Održavaju normalnu funkciju nervnog sistema, normalne psihološke funkcije i doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti
• Folna kiselina Doprinosi normalnoj funkciji imunog Sistema
• Vitamin A Održava normalnu funkciju retine, čula vida, epitela sluzokože i kože
• Vitamin D Održava normalnu funkciju mišića, normalnih kostiju i zuba
• Cink Doprinosi normalnoj funkciji kože, kostiju, kose, noktiju
  Doprinosi normalnoj polodnosti i reprodukciji
• Selen Doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa
• Mangan Doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa

Ovi esencijalni vitamini i minerali, naročito kombinovani sa mikroniozovanim beta-glukanom, održaće vaše telo zdravim, pospešiti metabolizam i varenje i ojačati vaš imuni sistem, tako da celog leta možete da se posvetite porodici, prijateljima i uživanju.

Svakako da ne. U zavisnosti od vaše težine, načina ishrane, sveukupnog zdravlja i mnogih drugih faktora, možda vam treba manje ili više od preporučenih 8 čaša vode na dan.

Dugi niz godina, u javnosti se provlačila preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije i struke uopšte, da je optimalna dnevna doza vode 8 čaša. Inicijalno, u pitanju je preporuka ili teorija zasnovana još 1945. godine. U pitanju je bio zaključak jednog istraživanja koje kaže da prosečna osoba treba da konzumira 1ml vode po kaloriji hrane koju konzumira. Otud, opet kao prosek svega toga i ako računamo da dnevno unosimo 2000 kalorinja, došlo se da je ljudima za neometan rad i život potrebno 8 čaša vode na dan.

A da li je baš tako i treba li nam toliko vode dnevno?

Pored gore navedenih faktora, čak i podneblje u kojem živite, pa i klima, utiču na to koliko vode treba piti u toku dana. Ono što je oduvek bilo nepromenjeno jeste – pogledajte svoj urin i znaćete da li vam treba voda. Boja urina nepogrešivo govori da li ste u manjku vode ili ne. Kako? Ako je boja urina svetlo žute boje, hidrirani ste, dok ako je tamne boje – treba vam još vode!

Ne treba smetnuti s uma da  vodu unosimo u telo i na druge načine osim običnog ispijanja. Dosta hrane koju jedemo u sebi sadrži i znatnu količinu vode. Voće i povrće, naročito lubenice, breskve, narandže, zatim zelena salata, krastavac, tikvice… sve su to namirnice uz koje se hidriramo i zato tvrdnja 8 čaša vode na dan „ne pije vodu“

Zaključak

Ono što svakako stoji, jeste da pijete vodu kad god ste žedni, pa bilo to 2 ili 22 čaše vode – ako organizam traži. Jedite raznovrsnu hranu, pojačajte unos tečnosti kad su vrućine ili kad vežbate, potražite savet lekara ako zbog neke zdravstvene tegobe to treba promeniti i ne obazirite se previše na neke zastarele, prevaziđene tvrdnje.

Poslednjih godina, u porastu je broj dece kojoj trebaju naočare sa dioptrijom. Stručnjaci kažu da manji ekrani i njihova povećana upotreba izazivaju brojne probleme sa vidom kod dece i mladih.

• Istraživači kažu da se broj dece od 13 do 16 godina kojima trebaju naočare udvostručio u poslednjih 10 godina.
• Stručnjaci kažu da povećanje vremena na ekranu izaziva probleme sa vidom kod tinejdžera i mladih.
• Stručnjaci savetuju roditeljima da se deci pregledavaju jednom godišnje.
• Takođe, apeluju na roditelje da im decu odmore od elektronskih uređaja i da koriste tehnologiju filtriranja svetlošću.

Nije otkriće da gledanje u ekran telefona ili računara satima i nije baš zdravo za mlade oči. Ali može biti i gore. Prema novom istraživanju britanske kompanije za brigu o očima Scrivens Opticians, procenat dece od 13 do 16 godina kojoj trebaju naočare skoro se udvostručio za manje od decenije. Čitava očna stimulacija očigledno je rezultirala naprezanjem oka, zamagljenim vidom i kratkovidnošću.

Istraživači kažu da je 35 posto te starosne dobi od 13 do 16 godina trebalo naočare u 2018., što je više od 20 posto u 2012. Dve trećine te dece dobilo je dijagnozu kratkovidosti.
Click To Tweet

U Velikoj Britaniji, na primer, ta deca provode 26 sati nedeljno ispred elektronskog ekrana, uključujući televizore. „Dečije oči nastavljaju da rastu do rane odrasle dobi – i njihov vid se takođe menja“, izjavila je Sheena Mangat, optometrista Scrivensa. “Budući da se stanja kao što su kratkovidost ili dalekovidostt mogu postepeno dogoditi tokom vremena, ni deca ni roditelji ne mogu da vide znakove, zbog čega su redovne provere očiju izuzetno važne.”

Efekti ekrana na oči kod dece i mladih

Deca bulje u više ekrana najmanje nekoliko decenija. To je kulturno neizbežno i praktično neophodno za školu, posao, ali i usluge poput Netflix, HBO-a i sličnih streaming servisa. YouTube i srodne društvene mreže da ne pominjemo. Nekada su roditelji decu opominjali da ne sede preblizu tadašnjim kutija televizorima, a danas je to slučaj sa računarima i, mnogo češće, mobilnim uređajima, koji su odavno postali sastavni deo svakog domaćinstva. Zašto onda iznenadni porast dece kojoj su potrebne naočare od 2012-te?

Dr Pol Karpecki, poznati brtanski optometrista i član Savetodavnog odbora za zdravlje vida Eiesafe, rekao je da lekari poslednjih godina primećuju sve više slučajeva glaukoma i degeneracije miopike mrežnice koji se verovatno mogu pripisati povećanom vremenu ispred ekrana. Ova stanja su se uglavnom dešavala kod ljudi u 60-im, 70-im i 80-im godinama. „Sada ljudi dolaze (sa ovim uslovima) u 30-im“, rekao je Karpecki. „Ova pojava je doživela popriličan zamah u poslednje tri do pet godina. Uz broj telefona i iPada, (deca) svojim očima ne daju pravi razvoj. ”

Današnja deca, za razliku od većine pre njih, su u stalnom kontaktu sa elektronskim uređajima, tokom većine svog života. Karpecki je rekao da mala deca ekrane drže bliže očima koja su još prilično osetljiva. Čak i kraće ruke imaju efekta. “Kako odrastate, sočivo u vašem oku postaje filter, ali to nije prisutno kod dece“, rekao je Karpecki. “Ta svetlost ide pravo u zadnji deo oka.” Samo zamislite kakav uticaj to ima na još razvijajuće oči.

Sa druge strane, dr Rian Parker je optičar i direktor stručnog obrazovanja u kompaniji Essilor of America i kaže da su istraživači još uvek u ranoj fazi razumevanja dugoročnih efekata produženog ekranskog vremena na decu.

„Plava svetlost oštećuje mrežnicu“, rekao je Parker. „To se vremenom kumulativno povećava i postoji veza sa napredovanjem u zatvorenom prostoru i napredovanjem miopije. Postoji niz talasnih dužina svetlosti koje oštećuju mrežnicu, a koje većina digitalnih uređaja emituje. Sunce je najveći pojedinačni odašiljač te svetlosti. “

„Razlika između sada i vremena od pre 15 godina je u tome što smo izloženi većim količinama te svetlosti u zatvorenom prostoru“, primetio je Parker. Negativni efekti sve te svetlosti ne prestaju sa očnim  jabučicama

„Istraživanja pokazuju da velike količine vremena provedenog na ekranu utiču na obrasce spavanja i sveukupni razvoj mozga,“ kaže Linsli Donnelli, stariji potpredsednik roditelja i potrošačkih poslova kompanije Securli, koja razvija softver koji pomaže roditeljima da prate vreme ekrana dece. „Ono o čemu ljudi najviše brinu je oštećenje mozga i ponovno spajanje mozga,“ rekao je Donnelli. Važno je razumeti da informaciije koje čitamo sa ekrana ne zadržavamo i ne obrađujemo na isti način kao kada fizički čitamo knjigu, jer koristimo različite delove mozga.

Saveti za roditelje

Imajući u vidu da veliki broj roditelja ima izazov da privoli decu da odlože svoje uređaje na nekoliko sati, kao i da znatan broj roditelja uopšte nije odvelo decu na očni pregled, prioriteti treba da se menjaju. Kao što ne razmišljamo dvaput kad decu treba voditi lekaru opšte prakse ili kod zubara, isto se treba odnositi i prema očnom lekaru. Godišnji pregled kod oftamologa je jednako važan kao i ostale vrste pregleda i najbolji je način za prevenciju i rano otkrivanje promene vida. Takođe, možete primeniti i 20-20-20 pravilo koje je osmislilo američko društvo optometričara, a koje preporučuje sledeće:

Ljudskim očima treba 20 sekundi pauze od ekrana na svakih 20 minuta, kako bi pogledali nešto na 20 stopa (oko 6m).

Pored toga, preporučljivo je napraviti 15-minutnu pauzu na svaka dva sata provedena na uređaju. A ono što svaki roditelj može da uradi jeste da investira u pomoćne alate koji filtriraju svetlost i podešavaju uređaje da kontrolišu količinu svetlosti kojoj su deca, koristeći telefone/tablete/računare, izložena.

Izvor

Za mnoge hladno vreme predstavlja slike toplih napitaka, ugodne vatre, kiše, snega ... ali i hladnoće i gripe. Da li smo zbog toga skloniji prehladama tokom zime? Možda - ali stručnjaci kažu da uzrok tome nije kiša.
Click To Tweet

Septembar je, nekako, uvek i vreme kad kreću pojačane neotpornosti na prehlade i viruse. Čak i stručnjaci kažu da je verovatnije da ćete se razboliti tokom zimskih meseci, ali ne zbog kiše. Razlog leži u činjenici što hladno vreme prisiljava ljude da budu duže u zatvorenim prostorima i povećava rizik od infekcije. Pored toga, virusi imaju tendenciju da duže žive u hladnijim temperaturama i nižoj vlažnosti.

Dr Vilijam Šafner, stručnjak za zarazne bolesti sa Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju istakao je da se respiratorne infekcije lakše prenose u zimsko vreme iz dva razloga:

„Prvo je da više vremena provodimo u zatvorenim prostorima, blizu jedan drugom, tako da imamo produženi kontakt licem u lice.“ Drugi razlog je vezan za vlagu. “Kada prenosimo viruse od jedne do druge osobe, obično smo udaljeni oko metar jedan od drugog – to je takozvana zona disanja U vreme niske vlažnosti kakvu imamo u zimskom periodu, čini se da to malo vlage koja okružuje virus isparava, pa virus ostaje u vazduhu dovoljno dugo vremena, tako da osoba koja nam je dovoljno blizu, može da ga udahne.„

Da li nas izlaganje lošem vremenu može razboleti?

Sigurno ste tokom godina čuli za tvrdnje da ćete se, ako vas uhvati kiša i ostanete u mokroj odeći, prehladiti. Stručnjaci kažu da je ovo mit.

„Svi su nam roditelji to govorili, možda da bi nas držali u zatvorenom prostoru po lošem vremenu“, reči su dr Stephena Morsea, profesora epidemiologije i stručnjaka za zarazne bolesti sa Univerziteta Columbia u Njujorku. „Ali vlaženje i hlađenje je takođe povezano sa hladnijim mesecima, tako da je korelacija bila očigledna, a ljudi imaju tendenciju da primete vremena kada su se pokvasili i razboleli, a ne vremena kada nisu“, rekao je. “Ali kako kažemo u epidemiologiji, korelacija nije nužno i uzročna.”

Dr Jaime Friedman, pedijatar iz San Diega, rekao je da su mitovi o vlažnom vremenu i prehladi verovatno nastali zbog lošeg razumevanja virusa.

“Pretpostavljam da, pre nego što je neko znao za klice i viruse, hladnoću i drhtavicu kao osećaj tokm hladnog vremena i kvašenja, povezuje sa prehladom i bolešću. Takođe ima smisla da, budući da virusi uspevaju u hladnom vremenu, mi češće obolevamo u hladnom vremenu. Sada znamo da prehladu izazivaju virusi, a upalu pluća uzrokuju virusi ili bakterije, tako da se možete razboleti samo ako ste izloženi tim klicama, bez obzira na vremenske prilike “, dodala je.

Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), svake godine imamo milion slučajeva oboljenja od prosečne odrasle osobe koja ima 2 do 3 prehlade svake godine. Deca obično oboljevaju još više. Većina ljudi se prehladi tokom zime ili u proleće, ali moguće je uhvatiti prehladu u bilo koje doba godine.

Kako smanjiti rizik od virusa i prehlada?

CDC nas savetuje da je najbolji način da izbegnete prehladu da redovno peremo ruku sapunom najmanje 20 sekundi, kao i da izbegavamo dodirivanje lica, očiju, nosa ili usta neopranim rukama. Takođe bi trebalo da izbegavamo bliski kontakt sa onima koji kašlju i kijaju, kao i da redovno dezinfikujemo često dodirivane površine u kući poput kvaka, na primer. To i redovno hidriranje, raznovrsna ishrana, dobre zdravstvene navike su najbolji način da se zaštitimo. A ako već do prehlade ili gripa dođe, najbolje je ostati kod kuće i da se izlečite i da virus ne prenesete drugima.

Izvor

Kao što smo rekli u uvodu, vežbanje je najbolji dar za sveukupno zdravlje svakog čoveka.

Redovna fizička aktivnost može umanjiti rizik od hroničnih bolesti, poboljšati ravnotežu i koordinaciju, pomoći vam da smršate, pa čak i povećate samopouzdanje.
Click To Tweet

• Najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti ili 75 minuta energične aerobne aktivnosti nedeljno, ili ekvivalentna kombinacija umerene i energične aerobne aktivnosti
• Vežbe treninga snage svih glavnih mišićnih grupa najmanje dva puta nedeljno

To bi značilo 30min fizičke aktivnosti svakog dana, što nije nešto što ne možemo izdvojiti, ma kako zauzeti bili, zar ne?

Koristi od redovne fizičke aktivnosti

Redovnim vežbanjem smanjujete rizik od srčanog udara, imate niži nivo holesterola u krvi i niži krvni pritisak, bolje kontrolišete/održavate težinu. Pored toga, vežbanjem se bolje oporavljate od perioda hospitalizacije ili nakon  odmora, osećate se bolje – sa više energije, boljim raspoloćenje i kvalitetnije spavate. Uz to, brojna istraživanja su pokazala da vežbanje pomaže u borbi protiv depresije jer:

• Blokira negativne misli/odvraća od svakodnevnih briga
• Pruža priliku za društvenu interakciju
• Poboljšava raspoloženje i obrasce spavanja
• Menja nivo hemikalija u mozgu, kao što su serotonin, endorfini i hormoni stresa

Ono što je važno istaći jeste da je bolje raditi bilo kakvu fizičku aktivnost, nego ne raditi ništa. Šetnja pored reke, odlazak na posao ili u kupovinu peške, penjanje stepenica umesto liftom – sve se to računa u fizičku aktivnost i apsolutno je poželjna, naročito ako tek počinjete sa uvođenjem ove navike. Vožnja biciklom, roleri, šetnja sa ljubimcem, praćenje dece do škole ili treninga… sve što vam doprinosi da uvedete ovu zdravu naviku pomaže i koristi. Na kraju krajeva, redovna fizička aktivnost ne samo da vas čini fizički sposobnijim, nego i poboljšava vaše mentalno zdravlje i opšti osećaj blagostanja.

Zaključak

Redovno vežbanje može vam pomoći da kontrolišite svoju težinu, smanjite rizik od bolesti srca i određenih karcinoma i ojačate kosti i mišiće. Ali ako već neko vreme ne vežbate i imate zdravstvenih problema, možda ćete poželeti da razgovarate sa lekarom pre nego što započnete novu rutinu fitnesa. Kada kreirate svoj lični fitnes program, uzmite u obzir svoje ciljeve fitnesa. Razmislite o tome šta volite a šta ne, i zabeležite lične razloge da ne vežbate. Zatim razmotrite praktične strategije za održavanje vašeg fitnes programa na pravom putu. Započinjanje redovnog vežbanja važna je odluka, ali ne mora biti preterana. 

Pažljivim planiranjem i kreiranjem koraka, redovnu fizičku aktivnost možete učiniti zdravom navikom koja traje ceo život.
Click To Tweet

U pomoć pri odgovoru na ovo često pitanje, pozvali smo – koga drugog – do Milana Strongmana i evo šta nam je objasnio.

Da li je moguće skidanje stomaka trbušnjacima?

NE. Jbg, neće to tako. Redukcija sala iznad mišića koji vežbamo nije naučno dokazana. Ali po teretanama vidim da su istraživanja u toku.

Da bi se trbušnjaci nazirali ili videli potrebno je da smanjimo procenat masti celog tela a to se radi malo drugačije. Ne ni trčanjem.

Treningom snage podižemo bazalni metabolizam – potrebe organizma za energijom a smanjivanjem nosa ugljenih hidrata na manje od 50 grama po danu programiramo telo da kao gorivo koristi masti, one koje jedemo ili one koje su nam na stomaku.

Ako sve bude kako treba skidamo 1% telesne masti nedeljno. kad se spustimo ispod 12% trbušnjaci se naziru.

I to vam je to. Ukratko demistifikovanje da li je skidanje stomaka moguće sa trbušnjacima.

Istraživanje koje je sprovedeno povodom Nacionalnog dana bez duvanskog dima pokazalo je da većina pušača želi da ostavi cigarete, da čak dve trećine ispitanika razmišlja o tome, ali i da je svaki drugi pušač već pokušao da ostavi cigarete – izjavila je Anđelija Đurić urednica sajta www.ugasi.je i jedna od farmaceuta koji su pokrenuli Podršku za odvikavanje od pušenja ”Ugasi.je”, na konferenciji za novinare koja je održana 31.januara 2017. godine u Beogradu.

– Problem je u tome što preko 80 odsto pušača u Srbiji ima visok nivo zavisnosti od nikotina. Istraživanje je pokazalo da preko 70 odsto pušača puši preko 10 godina, dok 40 odsto puši 20 i više cigareta dnevno – izjavila je dr sci. med. Ika Pešić, iz Klinike za pulmologiju KCS, koja je takođe i član Komisije za kontrolu duvana Ministarstva zdravlja.

Polovina ispitanika (54%) izjavilo je da je već pokušalo da ostavi cigarete, motivisano zdravstvenim razlozima (76,4%), a svaki sedmi je u procesu odvikavanja upotrebio medikamente, pre svega nikotin-zamensku terapiju, žvake i flastere. Kada je stručna pomoć u pitanju, više od trećine pušača bi želelo da ostavi cigarete uz stručnu pomoć i medikamente (37,6%), dok skoro polovina (48,9%) smatra da bi im u tom procesu, osim stručne, dosta pomogla i podrška porodice i prijatelja, zbog čega je i pokrenuta Podrška za odvikavanje od pušenja „Ugasi.je“.

Međutim, pre nego što potraže stručnu pomoć,  neophodno je da pušači prvo promene svoj stav prema pušenju.

– Istraživanje, koje je sprovedeno u 40 gradova Srbije u okviru Projekta “Ugasi.je” podeljeno je na četiri regiona. Dobijeni rezultati su prilično ujednačeni kada je u pitanju pušenje, kao i stavovi o stručnoj pomoći, upotrebi medikamenata i razloga za ostavljanja nikotina.  Samo istraživanje, ali i rad farmaceuta sa pušačima, pokazali su da velika većina pušača smatra da bi im proces odvikavanja bio lakši kada bi pored medikamenata i stručne pomoći imali i podršku okoline – dodala je farmaceutkinja Anđelija Đurić.

Istraživanje je realizovano tokom decembra 2016. godine, na teritoriji cele Srbije i uključilo je punoletne pušače. Sprovedeno je direktnim ispitivanjem u 140 apoteka u kojima je organizovana Podrška za odvikavanje od pušenja Ugasi.je u vidu dobrovoljne ankete.

Kampanja za odvikavanje od pušenja ”Ugasi.je”, povodom Nacionalnog dana borbe protiv duvanskog dima, zajedno sa doktorima specijalistima Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu organizuje niz besplatnih pregleda u domovima zdravlja u Beogradu, kao i edukaciju i preglede za studente. Spirometrijski pregledi i tumačenje nalaza će biti organizovani u  periodu od 23. do 25. januara u domovima zdravlja ”Zvezdara”, ”Stari grad” i ” Zemun”. Edukacija i pregledi studenata biće realizovani u maloj sali Doma kulture ”Studentski grad” 31. januara.

Spirometrija je najznačajniji test za ispitivanje disajne funkcije, odnosno metoda kojom se određuje sposobnost ventilacije pluća. Ona predstavlja osnovni test na osnovu kojeg se pacijent upućuje na dalja ispitivanja radi utvrđivanja tipa funkcionalnog oštećenja ili normalnosti disajne funkcije.

Problemi sa plućima često se dovode u vezu sa dugogodišnjom upotrebom duvana. U Srbiji su svaki treći muškarac i svaka četvrta žena pušači. U duvanu se nalazi 7.500 štetnih hemijskih supstavnci i jedinjenja od kojih je 80 kancerogeno. Brojna istraživanja ukazala su da je duvan jedan od glavnih uzročnika kardiovaskularnih oboljenja, koja zauzimaju prvo mesto po broju smrtnosti u Srbiji, pušenje se sve više dovodi u vezu i sa oboljevanjem od raka pluća, čija je stopa smrtnosti u porastu.

Save

Save

Save

Save