Život je lep

Reciklaža na srpski način

pobednik — Sun, 24 Apr 2016 13:47:40 +0200

Šta da se radi sa ambalažom je danas pitanje svih pitanja. U inostranstvu postoje posebni kontejneri za staklo, papir i sl., a kod nas su i ovi podzemni premali da prime svo naše đubre. Elem, gledam na jutjubu razne organizacije, mislim u kućama i uviđam da su naše žene prevazišle sve zapadne savete. Da krenemo.

Kartonske kutije iskoristite da u njih stavite platnene stvari, pa u orman, staje više nego da se samo ređa horizontalno jedno na drugo. Provereno. Možete da ih oblepljujete šarenim papirom, možete da iscrtavate, neke su već same dekorativne od bele tehnike npr. itd. Ukoliko niste skoro kupili ništa, kod velikih marketa ili u susedstvu možete dobiti kutije za dž. Ima po radnjicama i finih kutija od pudinga, vanilin šećera, keksića… veoma su čiste, obično krute i bele pa možete da poređate isto to samo u plakaru ili elementima u kuhinji. Služe i za manje stvari, pa i za prospekte, manje knjige u polici i sl. Inače četvrtaste kutije su odlične i za gepek, pa poređate razne flaše (ulje, antifriz i dr.) a i kad idete iz kupovine stavljate u njih cegere ili kese. Izgleda uredno, a i čistije je.

Kutije od cipela nipošto ne bacajete. Možete da nesezonske cipele stokirate i stavite u ostavu, a možete i da skladištite razne stvari. Mnogi ih presaviju na pola , oblepe ukrasnim papirom i drže olovke i drugi pribor. Možete da ih isečete ukoso i da napravite lepe i zgodne držače za fascikle, časopise, neka papirna dokumenta. Ako su zgodne i otvaraju se sa strane, napravite fiokice za nakit, trakice i sl.

Plastične kutije čuvate od sladoleda ili kao ambalažu nekih figurica i sl. Ako skinete nalepnice i stavite svoje ili samo ispišiee permanent flomasterom možete da redjate do vrha, pet-šest redova i konce, pribor za šivenje, dugmeta i sl. U kuhinji ja ređam korpice za kolače, ukrase, višak rođendanskih svećica i sl. Plastične kutije od sladoleda, porodična pakovanja, možete da koristite umesto korpica. One crne, ovalne samo oblepite nekom trakom, zavežete mašnu i svuda po kući možete da držite daljince, dokumenta za vožnju, sitnice i ključeve koje stalno nosite. Mnogi ih koriste i za alat, eksere, utičnice i druge sitnice.

Plastične boce skoro svi recikliraju. Od plastičnog cveća (ima divnih umetničkih rešenja) do saksija za cveće, vaza i sl. Ako ih oborite u horizontalu i naslažete kao piramidu na primer, odlične su za olovke, makaze i druge sitnice. A neki koriste u ormanima za šalove i rukavise, pa ubacuju kao u saće.

Čaše od pavlake i kiselih mleka se odavno koriste za slaganje u veće kutije i napravite deci mesto za sav školski pribor. Neki sade sadnice, neki ređaju u fioke između većih kutija, isto za sitan pribor. Malo veštiji prave korpice i zeke i druge igračke. Velike čaše možete da koristite za sipanje soca, da ne bacate u sudoperu, jer su nam cevi stare i stalno se zagušuju.

Šta reći za staklene tegle. Baš su zgodne one četvrtaste, pa kad pojedete džem, onda odlepite nalepnice (traži bogami vremena), pa ređate u manje začine, a u veće čajeve, suvo I kandirano voće, semenke, orahe… U velike tegle, od kilo, mnogi ređaju korpice za kolače, svećice za tortu, pa čak I izlomljenu čokoladu za kuvanje. Drugi drže kafu, šećer, brašno I sl. Šta da vam pričam kad sve znate.

Najveći problem kod nas su nalepnice. Ne mogu da se kupe dekorativne (samo za školu, za sveske) ni u boji, ali ima belih na A4 formatu (5-10 dinara), pa ako ste vešti možete da ih ukrasite crtežom, ivicu iscrtate flomasterom i sl. Nema kod nas ni stikera, nema plastificiranih etiketa, ni u metalnom ramu što se menjaju i izvlače, nema belog flomastera za crne izbrisive nalepnice i sl. Ipak možete da kupite kolaž papir, jeftin je, pa da sami pravite forme i sečete. Ipak smo mi domišljati.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ova sirotinja i nizak standard iz nas su izvukli sve kreativne sposobnosti. Moja komšinica već par dana od malih plastičnih flašica za vodu pravi zeke za Vaskrs, a jedna druga plete korpice za po jedno jaje. E mi smo čudo od naroda. Na zdravlje.

Čudim se!!! Pozorišta

pobednik — Sat, 23 Apr 2016 17:11:53 +0200

U poslednje vreme često idem u pozorište I čudim se raznim stvarima koje mi se dešavaju.

U nekoliko naših pozorišta karte se prodaju sa nenumerisanim sedištima, a ponegde je to I pravilo. Onda vi dođete sat ranije, pa zauzmete busiju ispred vrata, pa onda ulećete, pa se mnogi guraju i gaze… zar mora tako???

U nekim pozorištima prodaju karte redom?? Znači vi se javite da rezervišete ili odete da kupite, ali oni prodaju mesta koja su na redu. Tako popunjavaju redom sedišta??? Ja sam se javila da rezervišem mesec dana ranije karte, jer se ta predstava daje samo tada, ali mogu da uzmem prvi red prvo sedište ??? ili da sačekam da popune par redova.

Besplatne karte se dele sve češće po pozorištima. Ali još ni jednom nisam uspela da ih dobijem. Dele se od tog i tog datuma, ali kad dođete tamo sve je već razdeljeno. Ma nemojte kasti!?

Zatim, u skoro svim pozorištima puštaju u salu par minuta pred predstavu. Naravno, to znači da sve predstave kasne, jer ipak treba vremena da ljudi uđu unutra. Zašto to rade nije mi jasno?

Takođe sve češće upozoravaju na početku predstave da se isključe mobilni (što skoro niko ne uradi, a neki I pričaju za vreme predstave) I da se ne slikaju glumci (ali uvek ima gledalaca koji to rade). A gde su sankcije???

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Važno je da i u današnje vreme rijalitija i raznih afera po novinama ima ljudi koji žele da idu u pozorište. A kakva im je organizacija i čudna pravila, ili se privikni ili odustani. Na zdravlje.

Šta kupci žele

pobednik — Mon, 21 Mar 2016 17:24:41 +0200

U našoj zemlji kupci žele da odmah kupe ono što vide na sajtu, a ne da ih šetaju od radnje do radnje. Kako to u praksi izgleda. Pretražujete na netu šta vam treba. Naravno sajtove prave očajno, tako da su vam potrebni sati i sati da pronađete željeni artikal. Elem, kad ga pronađete onda su tu kojekakve zavrzlame: prodajemo samo pravnim licima i ne znamo u kojoj radnji se taj proizvod može kupiti, poštarinu plaćate vi tako da vam je uvek skuplja kupovina preko sajta ??? nego da to kupite u radnji, negde možete da kupite samo preko sajta i za proizvode od recimo 200 din platite poštarinu 270 din!!??

Danima već tražim samolepljive foto albume umesto ovih modernih sa kesama, pardon džepovima. Prvo, vrlo su nekvalitetni, slika je uvek u istom položaju, nemožete da napravite kompoziciju i već posle drugog vađenja slike pucaju šavovi duž vertikale. Možda plastika dugo traje ali je u krecavom, iscepkanom obliku. Samolepljivi albumi traju oko 25-30 godina, bar kod mene, ali posle lepak popusti i listovi nisu prilepljeni. Elem, kod nas je nemoguće pronaći samolepljivi album, a iako ga pronađete nije odgovarajući dezen (jer u radnji ima 1-2 komada), ili su mali (20-40 strana a meni treba 60+), ukoliko ima na sajtu nema u svakoj radnji našeg renomiranog izdavača knjiga nego da napravim kratku turu po gradu i sl.

Pošto ne mogu da pronađem plastičnu kutiju odgovarajuće veličine uzela sam kartonsku, ali reših da je obložim samolepljivim tapetom. U svakoj knjižari ima samo desetak dezena, onda negde mora da se kupi cela rolna a negde je na metar (ali ne onaj dezen koji meni treba, pa umesto 200-300 din za metar da platim preko 1000 dinara) i sve tako. Još nisam kupila tapet.

Plastične kutije, korpice i slične trice su inostranstvu oko 1$ ili 1€. Prosto je nezamislivo da svi proizvođači kod nas nude slične dimenzije i niko da se zainteresuje šta potrošačima treba. Onda prodavnice dobiju 30 gajbica u raznim bojama. Kuća nije obdanište ili igraonica da mi trebaju raznobojne gajbe, već hoću 5 istih i to providnih ili plavih i sl. Ali je to nemoguća misija.

Kad šetate gradom izgleda da svega ima, ali što god krenete da kupite to je Odisejevo putovanje. Mora li tako?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Na internetu ima na youtubu mnogooo raznih saveta da sve to napravite sami. Znači počnite da izučavate tu problematiku i da rešite problem. Kakva specijalizacija, kod nas čovek mora sve da zna. Ko zna zašto je to dobro. Na zdravlje.

Naša slika i prilika

pobednik — Fri, 04 Mar 2016 13:12:04 +0200

Ispričaću vam jednu priču iz autobusa. Mislim da treba svi o ovome da razmislimo.

Spremaju se deca za matursku ekskurziju i razredna kaže; „Znate da svake godine dobijemo jedno mesto gratis za učenika. Prošle godine je išao Darko, pretprošle Milica a ove godine neka se prijave oni koji smatraju da ne mogu da plate ekskurziju.“ Elem stižu prijave, njih petoro. Pregledala razredna i vidi sve deca iz bogatih porodica, dobro situirana, a zna da u odeljenju ima i siromašnije dece. Sledeći čas ona kaže da će sprovesti anketu i da do sutra pitaju roditelje kolika su im otprilike primanja. Odmah skoči jedna od onih nadobudnih učenica, koja napamet zna sva svoja prava ali ne i obaveze, da kaže da to ne sme da se pita i da je to bezobrazluk. Elem razredna ostane pri svome. Posle par dana sprovede anketu i napiše otprilike: „po članu porodice mi mesečno imamo do 20000dinara, 20-30000, 30-40000 ili 40000 i više“. Naravno većina popuni anketu i ona utvrdi da jedno dete ima ispod 10000 po članu porodice, mala Saška. Elem, saopšti ona to prvo Saški , dete kaže da bi želelo da ide ali nema sredstava i do sada nikad nije bila na ekskurziji (tuga jedna), a onda obavesti i odeljenje. Naravno, opet neke organizovane nevaljale devojčice skoče:“Sutra će da dođe moja mama.“ I stvarno sutradan dođu dve mame. Jedna da kaže da su se preselili iz trosobnog u petosobni stan i da su imali velike troškove, pa bi im mnogo značilo da ne plate ekskurziju. Druga mama se pravdala da je udala stariju kćerku pa su se istrošili i eto neka i njeno dete jednom ide besplatno. Ne znam šta je na kraju bilo ali me je podsetilo na jednu priču koja kruži internetom.

Došao cvećar kod brice i kad je trebalo da plati ovaj mu kaže:“Ove nedelje radim besplatno.“ Sutradan na pragu sačeka bricu 15 ruža i zahvalnica. Isti dan dođe pekar kod brice i na rastanku mu ovaj isto odgovori, da ne treba da plati. Sutradan na pragu radnje ga sačeka 15 krofni. Treći dan dođe neki lokalni knez i isto mu brica ne naplati. On sutradan pošalje još 20 svojih kolega, pa njihove žene, pa njihovu decu itd.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Najveće blago jednog društva su ti „mali“ a ustvari Veliki ljudi. Njih treba negovati i čuvati, da bi se dobro u svetu širilo. Na zdravlje.

Slabo plaćena radna snaga

pobednik — Thu, 03 Mar 2016 16:21:08 +0200

Čini mi se da se poslodavci u našoj zemlji utrkuju ko će manje da plati radnu snagu. Ali…

Na kisocima zaposlili neke ljude i verovatno ih slabo plaćaju. Uglavnom kad god nešto kupite oni vas smaraju:“Hoćete li i žvake, kafu, cigarete… „. Pre svega na kioscima je sve skuplje nego u velikim trgovinskim lancima, a drugo znam šta hoću da kupim i ništa više. Zato sam odlučila da i štampu kupujem u velikim prodavnicama.

U manjim radnjama isto zaposlili neku decu. Niti znaju šta imaju, niti kako se ponaša prema potrošaču, niti su zainteresovani za rad. Oni su uvek sa mobilnim telefonom, puste vas da sami pretražujete radnju i sve tako. Prestala sam da kupujem i donji veš i cipele u nekim od tih, inače firmiranih radnji.

U nekim radnjama imate 5-7 zaposlenih na 20tak kvadrata. Oni se onda prepucavaju, dobacuju, pogađaju ko će da vam donese tašnu, ko da naplati. Izgleda da ću i tašne ređe kupovati zbog ovakvog tretmana.

Sve u svemu, sa ovakim zaposlenima (verovatno su nezadovoljni platom) teško će im profit rasti, tj. prodaja. Znam neke ljude koji već sada izbegavaju kioske i u jednoj privatnoj radnjici, gde su svi ljubazni, kupuju novine. Takođe znam grdnu omladinu koja putuje za male pare po tržnim centrima u inostranstvu i isplati im se. I garderoba i nešto vide, super stvar.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Poslodavci misle ako malo plate zaposlene da će tu da uštede, a ustvari sve zavisi od zaposlenih. Ukoliko su motivisani oni su i ljubazni, predusretljivi, prave veći obrt. Ovako ispada „lose lose“ kombinacija, za sve. Na zdravlje.

Kultura na predavanjima

pobednik — Tue, 02 Feb 2016 22:12:36 +0200

Volim da idem na razna predavanja. Naravno, pre svega na besplatna, ali često i platim da čujem nešto novo i pametno. Međutim, sve više uviđam da naša kultura praćenja predavanja nije u redu. Da li namerno uvek neko kašlje, šmrče, kija, škripi, drži upaljen mobilni sve vreme ili još gore šalje poruke (primećujem da neki se sakriju ispod sedišta i razgovaraju !!??), jednostavno prebučni su. Onda ih ovi okolo, kad postane neizdržljivo opominju , pa se razvije diskusija itd.

Sećam se predavanja, tribina i sl. od pre dvadesetak ili više godina. Ma predavaču ne treba ni mikrofon. Muva da se čuje. Pitaš kada dobiješ reč. Sve kulturno i fino. Pitam se da li to tehnologija utiče na nas ili rijalitiji ili jednostavno nekultura procvetala u ovim sumornim vremenima. Najtužnije je što ove bukadžije misle da neko ima nešto protiv njih i ne da im da prisustvujju (oni nikoga ne slušaju) i remete ostale da slušaju.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Dođete na predavanje nešto da čujete, sretnete ponekoga, upoznate nova lica. Šta se može što je neko nekulturan. Izgleda da mi lepo vaspitani smo u manjini, pa valjda treba da naviknemo ili prilagodimo novim stilovima ponašanja. Na zdravlje.

Reciklaža plastičnih boca

pobednik — Tue, 02 Feb 2016 22:06:59 +0200

Danima već pratim ovu temu. Pregledala sam stotine sajtova i jutjubova. Ima divnih i maštovitih ideja. Ali, imam neke zamerke.

Ako se nešto reciklira onda treba da bude ili besplatno ili sa manjim ulaganjima. Ima predivnih cvetova koje treba ofarbati akrilnim bojama (ja ih nemam u kući i treba da ih kupim), pa lepak, pa četkice, pa dodaci za tučkove (kupuje se u specijalnim radnjama, kao za kolače), pa štrasevi ili perlice, pa svetlucavi prah za obod latica , pa žica zelena (kotur 50m, a deblja koja je teška za savijanje 15m!!??), pa traka za dršku (videla sam je na buvljaku, ali i ona košta)… Onda se postavlja pitanje ako treba uložiti 500 din da bi se reciklirale neke plastične flaše ima li to ekonomskog smisla.. Još kad se uzme u obzir da je plastično i svileno cveće u kineskim radnjama veoma povoljno.

Opravdano je kad se boce iseku i koriste za rasadu, kad se gornjim delovima boca pokrivaju mali rasadi u plasteniku, kad se flaše iseku i zalepe za vertikalnu ploču i naprave viseći vrtovi, onda se dvolitarske flaše za higijenska sredstva iseku i napravi se kašika za sipanje brašna ili bez poklopca kao levak, kad se iseku i zalepe zajedno više donjih polovina flaša za šrafove, eksere, papire, razni alat, spirale i sl. ili naprave „čase“ za olovke, kad se u skoro cele flaše bez gornjeg dela stavi vunica ili izbuši poklopac pa provuče vunica da se ne upetljava, kad se prave jednostavne kućice za ptice, priručne vaze, veliki jednostavni cvetovi za bašte (od flaša za jogurt npr. visibabe), lepe kasice prasice, dečije igračke (iseku se dva donja dela i spoje i crtaju kuce, mace, mišići…)… Kad se deci da da prave cvetove od dna ili vrhova flaša, kad se iseče središnji deo i prave ravne folije itd. Lepo je ako se ovo koristi da deca u obdaništu (zašto ne?) ili u školi vežbaju rad prstića i razvijaju kreativnost, ako se tako ukrašava učionica (ima divnih slika paunova, leptira, bubamara i drugih životinja), ako se prave folije I trake za rad na času ili sekciji, kad se prave kape za školske priredbe i sl. Mogu čak i da se iseku slova i onda spoje za razne namene.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Za razlaganje plastike trebaju stotine godina a vi ih ipak korisno upotrebite. Svaki dan uočavam nove video-materijale sa raznim primenama. Uživajte u svojoj kreaciji, makar i dodali nešto para za dodatke. Na zdravlje.

Reciklaža plastičnih boca

pobednik — Mon, 25 Jan 2016 14:29:03 +0200

Danima već pratim ovu temu. Pregledala sam stotine sajtova i jutjubova. Ima divnih i maštovitih ideja. Ali, imam neke zamerke.

Ako se nešto reciklira onda treba da bude ili besplatno ili sa manjim ulaganjima (onaj materijal koji imate kod kuće). Ima predivnih cvetova koje treba ofarbati akrilnim bojama (ja ih nemam u kući i treba da ih kupim), pa lepak, pa četkice, pa dodaci za tučkove (kupuje se u specijalnim radnjama, kao za kolače), pa štrasevi ili perlice, pa svetlucavi prah za obod latica , pa zelena žica (kotur 50m, a deblja koja je teška za savijanje 15m!!??), pa traka za dršku (videla sam je na buvljaku, ali i ona košta)… Onda se postavlja pitanje ako treba uložiti 500 din da bi se reciklirale neke plastične flaše ima li to ekonomskog smisla.. Još kad se uzme u obzir da je plastično i svileno cveće u kineskim radnjama veoma povoljno.

Opravdano je kad se boce iseku i koriste za rasadu, kad se gornjim delovima boca pokrivaju mali rasadi u plasteniku, kad se flaše iseku i zalepe za vertikalnu ploču i naprave viseći vrtovi, onda se dvolitarske flaše za higijenska sredstva iseku i napravi se kašika za sipanje brašna ili bez poklopca kao levak, kad se iseku i zalepe zajedno više donjih polovina flaša za šrafove, eksere, papire, razni alat, spirale i sl. ili naprave „čase“ za olovke, kad se u skoro cele flaše bez gornjeg dela stavi vunica ili izbuši poklopac pa provuče vunica da se ne upetljava, kad se prave jednostavne kućice za ptice, priručne vaze (samo se iseče I isplete gornji deo), veliki jednostavni cvetovi za bašte (od flaša za jogurt npr. visibabe), lepe kasice prasice, dečije igračke (iseku se dva donja dela i spoje i crtaju kuce, mace, mišići…)… Kad se deci da da prave cvetove od dna ili vrhova flaša, kad se iseče središnji deo i prave ravne folije itd. Lepo je ako se ovo koristi da deca u obdaništu (zašto ne?) ili u školi vežbaju rad prstića i razvijaju kreativnost, ako se tako ukrašava učionica (ima divnih slika paunova, leptira, bubamara i drugih životinja), ako se prave folije za rad na času ili sekciji, kad se prave kape za školske priredbe i sl. Mogu čak i da se iseku slova i onda spoje za razne namene.

Srećne Nove godine i Božić

pobednik — Sat, 23 Jan 2016 18:13:08 +0200

Evo prođe i 2015. godina puna iskušenja, ekonomskih kriza, pada standarda, poskupljenja (što više smanjuju plate to više rastu cene, tzv. negativna korelacija), novih poreza i nameta. Kakva je situacija u svetu bolje čovek da ne čita novine. Ništa se lepo ne dešava.

Ipak, srećne vam ove Nove godine, da nam svima bude bolje, da se ekonomija oporavi, da svi misle na malog čoveka i ulepšaju njegov život, da se više pomažemo i solidarišemo,….

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Kako god da se razmišlja ipak nije sve u novcu. Najvažnije je da imamo sreće, ljubavi, zdravlja i nade, a ostalo će valjda doći samo. Na zdravlje.

Ulično osvetljenje

pobednik — Tue, 17 Nov 2015 20:00:31 +0200

Imam podosta godina i pamtim kada su ulice Beograda bile sjajno osvetljene. Bilo je kao u po bela dana. Danas i pored solarnih tehnologija i raznih štedljivih sijalica jedva da se vidi, čim padne mrak. Izjutra, još dok je bilo letnje računanje vremena, izađete napolje, a tamo jedva se razaznaje staza (svi iz zgrade nosimo baterijske lampe) i već u pola sedam isključe osvetljenje. Da nema nekoliko osvetljenih kisoska bili bismo pod sjajem zvezda i ponekad meseca. Šta se to dešava? Em udarila beda, em male plate, sve poskupljuje pa da se čovek lomata predveče ili rano izjutra. Šta rade gradski oci? Misle li oni o nama? Dajte primenite nove tehnologije, da nam ulice u centru grada ne liče na London iz 19. veka.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Jeste da je romantično onako u polumraku, ali ljudi u godinama, kojih je sve više, bi i da vide kuda idu. Uostalom, lepo je biti u osvetljenom gradu i šetati se noću bulevarima I parkovima , zar ne. Na zdravlje.