<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet type="text/xsl" media="screen" href="/~d/styles/rss2full.xsl"?><?xml-stylesheet type="text/css" media="screen" href="http://feeds.feedburner.com/~d/styles/itemcontent.css"?><rss xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/" xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/" xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/" xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom" xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/" xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/" xmlns:feedburner="http://rssnamespace.org/feedburner/ext/1.0" version="2.0">

<channel>
	<title>Џаман ZTVK</title>
	
	<link>http://ztvk.crnaovca.mk</link>
	<description>bioneering permaculture in Macedonia</description>
	<lastBuildDate>Thu, 11 Mar 2010 11:51:11 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.9.2</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<atom10:link xmlns:atom10="http://www.w3.org/2005/Atom" rel="self" type="application/rss+xml" href="http://feeds.feedburner.com/ztvk" /><feedburner:info uri="ztvk" /><atom10:link xmlns:atom10="http://www.w3.org/2005/Atom" rel="hub" href="http://pubsubhubbub.appspot.com/" /><item>
		<title>Силфиум, античкото срце од Кирена</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/lknxVxh86k0/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/11/silfium-antichkoto-srce-od-kirena/#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 11 Mar 2010 11:49:04 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[расказ]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Cyrene]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[Кирена]]></category>
		<category><![CDATA[антика]]></category>
		<category><![CDATA[контрацепција]]></category>
		<category><![CDATA[секс]]></category>
		<category><![CDATA[семе]]></category>
		<category><![CDATA[срце]]></category>
		<category><![CDATA[љубовно]]></category>
		<category><![CDATA[Silphium]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=728</guid>
		<description><![CDATA[Пред отприлика 2600 години, голема суша допловила на островот Тера во Егејското Море.  Жителите биле бројни, прекубројни за скудните ресурси на малиот вулкански остров, многудетни за лебот им насушен. Решиле да фрлаат ждрепка, кои од жителите ќе го напуштат островот, кои ќе останат. Наполниле крцати два кораба луѓе, и ги испратиле, секому по корка леб и вреќа ксмет. На разделба многумина молчешкум помислиле, и од тие што кинисале, и од тие што останале, „ах, камо неколку дечиња помалку да имавме, сега не ќе се раздлевме.“]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify;">Пред отприлика 2600 години, голема суша допловила на островот Тера во Егејското Море.  Жителите биле бројни, прекубројни за скудните ресурси на малиот вулкански остров, многудетни за лебот им насушен. Решиле да фрлаат ждрепка, кои од жителите ќе го напуштат островот, кои ќе останат. Наполниле крцати два кораба луѓе, и ги испратиле, секому по корка леб и вреќа ксмет. На разделба многумина молчешкум помислиле, и од тие што кинисале, и од тие што останале, „ах, камо неколку дечиња помалку да имавме, сега не ќе се раздлевме.“</p>
<p style="text-align: justify;">Ксметот на југ ги повел и до северноафриканскиот брегот ги довел. Луѓето се скрасиле на работ од плодната депресија и го заградиле градот Кирена (Cyrene), по кого и ден денешен се именува областа Киренајка во Либија.</p>
<p style="text-align: justify;"></p>

<img class="alignnone" title="Кирена и Александрија" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/cyrene.jpg" alt="" width="317" height="317" />
<p style="text-align: justify;">Луѓето се зафатилеи си живееле, кој ковач, кој сточар, кој терзија. Но, никој од жителите на Кирена не можел да претпостави ниту во најлудите соништа дека столб на севкупното живеење и економија на градот ќе стане локалното растение Силфиум (<a href="http://www.absoluteastronomy.com/topics/Silphium">Silphium</a>), див разијан сличен на анасон, но многу многу поголем. Скапоценото растение кое имало семе во облик на срце се користело како лек, делувало против кашлица, разни болки и тртки, додека од исцедокот на засеченото растение се правел вкусен резок сок. Но сите овие благодети на силфиумот не биле ништо наспрам неговата двојна моќ во креветот, како контрацептивно средство и како афродизијак. Силфиумот бил надалеку и нашироко познат во античкиот свет.  На сите познати и непознати јазици се раскажувало и се шепотело - по александриските пазари, во колосеумот римски, дворовите на кралска Пела, та се до распнатиот во пустина персиски шатор и слоновата корпа на индиските махараџи – “ќе водиме љубов се дури имаме силфиум“.</p>
<p style="text-align: justify;"></p>

<img class="alignnone" title="монета Кирена силфиум" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/silphium_coin.jpg" alt="" width="218" height="320" />
<p style="text-align: justify;">Монета од Кирена - силфиум и жена како се допира долу</p>
<p style="text-align: justify;">Најпознатиот римски гениколог и физичар од тоа време, по име Соранус, тврдеше дека е доволно жената еднаш месечно да пие сок од силфиум растворен во вода за да ја спречи бременоста, и не само тоа, туку сокот од силфиум може да го спере веќе постоечкиот плод стар до 40 дена. Алтернативно, може малку волна да се натопи во сокот од силфиум и накратко да се вметне во вагината за продолжено задоволство на обата партнери и нула ризик од несакана бременост.</p>
<p style="text-align: justify;">Очекувано, слифиумот е претсатвен на сребрените и златните монети, и како да не биде, кога, во одредени периоди семето-срце наместо злато се чувало во трезорите на Кирена. И постоеле безброј обиди растението да се култивира, да се расадува и пресадува, но сите биле неуспешни. Срцето не растело никаде на друго место. Семето не виреело никаде на друго место. Откога се појавиле натрапниците и шферцерите на оваа уникатно богатсво побарувано и вреднувано ширум стариот свет,  Кирена со кралски указ ја регулирала жетвата и правата на користење на љубовното растение. Слодострастието и уживањето во сексот станало кралска работа.</p>
<p style="text-align: justify;"></p>

<img class="alignnone" title="монета од Кирена - семе од силфиум" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/cyrene_coin.jpg" alt="" width="245" height="239" />
<p style="text-align: justify;">Монета од Кирена - семе на силфиум во облик на срце</p>
<p style="text-align: justify;">Во златните години на Рим, широката употребата на силфиумот во империјата не влијаел единствено на љубовниот живот, туку имал редица последици. Наталитетот значително се намалил, животниот век се зголемил, богатството се слевало од сите страни. Постоело изобилие на храна, поетите рецитирале, скулпторите вајале, населението било задоволно и имало релативно малку војни. Но секое задоволство кратко трае, та нека е и силфиумовото продолжено и вознесувачко задоволство на семето срце. Не се знае како, не се знае зошто, историчарите ретко ги бележат тие моменти, но се знае преку сведоштвото на Плиниј Постариот во 1 век од нашата ера дека последната грмушка силфион била пратена на имераторот Нерон да ја задоволи неговата “љубопитност.“ Се говори дека поради низа управни грешки и лоши римски империјални намесници силфиумот бил препуштен на прекумерната испаша од локалните сточари, или дека алчноста допринела шферцот да му отстапи место на строгиот кралски указ. Сеедно, со исчезнувањето на силфиумот исчезнува една ера, антиката со нејзинта фолозофија, морал, етика и општествена политичка творба, додека, паралелно се раѓа нова, ера каде контрацепцивните моќи на силфиумот не можеле да влијаат, ерата на христијанството.</p>
<p style="text-align: justify;"></p>
<p style="text-align: justify;">-----------</p>

<img class="alignnone" title="I love EU" src="http://4.bp.blogspot.com/_rqH4fUbko2U/Scg3-UUM0pI/AAAAAAAANIs/GLGPxnGK4AA/s320/I_love_Europe+copy.jpg" alt="" width="271" height="320" />
<p style="text-align: left;">античко објаснување на сликата - сакам да имам секс со ЕУ без обврски</p>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/11/silfium-antichkoto-srce-od-kirena/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/11/silfium-antichkoto-srce-od-kirena/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Cikvus Eвropa: Triarii - Europa</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/eq1fgs-iGa4/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/07/cikvus-evropa-triarii-europa/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 07 Mar 2010 19:51:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Европа]]></category>
		<category><![CDATA[видео]]></category>
		<category><![CDATA[музика]]></category>
		<category><![CDATA[Europa]]></category>
		<category><![CDATA[филозофија]]></category>
		<category><![CDATA[Triarii]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=723</guid>
		<description><![CDATA[<param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/EiKfQz0UP_Y&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>

<p>This is my kingdom]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<object width="480" height="360" data="http://www.youtube.com/v/EiKfQz0UP_Y&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/EiKfQz0UP_Y&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>

<p>This is my kingdom</p>
<p>This is my silver sun</p>
<p>This is my mother</p>
<p>Of ascension and decline</p>
<p></p>
<p>This is my empire</p>
<p>This is where heroes die</p>
<p>This is my mistress</p>
<p>So bold and so divine</p>

<p>This is Europa</p>
<p>My innermost sun</p>
<p>My state of redemption</p>
<p>Of fire and of water to come</p>
<p>Swastikas rising</p>
<p>In times of expand</p>
<p>This is Europa</p>
<p>Where all will come to an end</p>

<p>This is my kingdom</p>
<p>This is my chosen one</p>
<p>This is my queen</p>
<p>Of ascension and decline</p>

<p>This is our empire</p>
<p>This is our state of mind</p>
<p>This is where legions</p>
<p>ascend into the sky</p>

<p>This is Europa</p>

<p>My innermost sun</p>
<p>My state of redemption</p>
<p>Of fire and of water to come</p>
<p>Swastikas rising</p>
<p>In times of expand</p>
<p>This is Europa</p>
<p>Where all will come to an end</p>

<p>(x2)</p>

<p>Europa...</p>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/07/cikvus-evropa-triarii-europa/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/07/cikvus-evropa-triarii-europa/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Менувам виртуелно за реално!</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/kMrb7eUWCk0/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/05/menuvam-virtuelno-za-realno/#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 05 Mar 2010 18:20:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[виртуелно]]></category>
		<category><![CDATA[гејминг]]></category>
		<category><![CDATA[застрашеност]]></category>
		<category><![CDATA[игри]]></category>
		<category><![CDATA[иднина]]></category>
		<category><![CDATA[онлајн]]></category>
		<category><![CDATA[farmville]]></category>
		<category><![CDATA[реалност]]></category>
		<category><![CDATA[фармвил]]></category>
		<category><![CDATA[фејсбук]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=716</guid>
		<description><![CDATA[<big>Бебе умрело додека родителите го подигале онлајн <a href="http://news.ninemsn.com.au/world/1020491/baby-dies-as-parents-raise-virtual-child-online" target="_blank">виртуелното бебе</a>. Оваа вест не е виртуелна заебанција, ова директен одраз од реалноста.<br /></big>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: left;"><big>Бебе умрело додека родителите го подигале онлајн <a href="http://news.ninemsn.com.au/world/1020491/baby-dies-as-parents-raise-virtual-child-online" target="_blank">виртуелното бебе</a>. Оваа вест не е виртуелна заебанција, ова директен одраз од реалноста.
</big>
<blockquote><big> The couple, from Suwon in South Korea, would leave their three-month-old daughter home alone in their apartment while they spent up to 12 hours a day playing a Second-Life style3D fantasy game called Prius Online, <em>The Sun</em> newspaper reports. </big>

<big> Police said the couple had become totally immersed in the online game and neglected their real lives, giving their daughter just a bottle of milk per day. </big></blockquote>
<p style="text-align: left;"><big>Нема да поприкажувам особено, туку ќе прикажувам филм за гејминг иднината виа <a href="http://cryptogon.com/?p=13957" target="_blank">Криптогон</a>. Застрашувачка е заводливоста на компјутерите кои не одвлекуваат се подалеку од реалноста, мислам онаа старата реалност. </big></p>

<big></big>
<object width="480" height="418" data="http://g4tv.com/lv3/44277" type="application/x-shockwave-flash"><param name="id" value="VideoPlayerLg44277" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://g4tv.com/lv3/44277" /><param name="name" value="VideoPlayer" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>
<div style="margin: 0pt; text-align: center; width: 480px; font-family: Arial,sans-serif; font-size: 12px; color: #ff9b00;"><a style="color:#FF9B00;" href="http://g4tv.com/games/ds/index" target="_blank">DS Games</a> - <a style="color:#FF9B00;" href="http://g4tv.com/e32010" target="_blank">E3 2010</a> - <a style="color:#FF9B00;" href="http://g4tv.com/games/ps3/61899/guitar-hero-5/index" target="_blank">Guitar Hero 5</a></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/05/menuvam-virtuelno-za-realno/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/05/menuvam-virtuelno-za-realno/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Градината на Емилија</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/-YNkWp-BNFo/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/03/gradinata-na-emilija/#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 03 Mar 2010 20:36:09 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[пермакултура]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Емилија Хазелип]]></category>
		<category><![CDATA[без копање]]></category>
		<category><![CDATA[без орање]]></category>
		<category><![CDATA[видео]]></category>
		<category><![CDATA[градина]]></category>
		<category><![CDATA[Emilia Hazelip]]></category>
		<category><![CDATA[no-till]]></category>
		<category><![CDATA[синергетска]]></category>
		<category><![CDATA[Synergistic Garden]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=712</guid>
		<description><![CDATA[<object width="500" height="400" data="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=2865701754864235132&#38;hl=en&#38;fs=true" type="application/x-shockwave-flash"><param name="id" value="VideoPlayback" /><param name="src" value="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=2865701754864235132&#38;hl=en&#38;fs=true" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<object width="450" height="360" data="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=2865701754864235132&amp;hl=en&amp;fs=true" type="application/x-shockwave-flash"><param name="id" value="VideoPlayback" /><param name="src" value="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=2865701754864235132&amp;hl=en&amp;fs=true" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>
<p style="text-align: justify;">И како што вели краткото објаснение што оди со видеото: се работи за образовно видео за no-till синергетско градинарство во кое се опишуваат чекор-по-чекор процесите развиени од Емилија Хазелип во градењето на еколошкото земјоделство без орање и без копање. Изворно градинарството без орање се заснива на работата и идеите од Фукуока. Емилија прави културни и климатски адаптации кои се развивани во текот на годините на истражување и проби.</p>
<p style="text-align: justify;">Лично, термините од типот на `синергетско градинарство` мислам дека нема да имаат целосна прифатливост од македонската градинарска почва и воопшто треба да се бараат посоодветни и адаптирани термини за оваа почва. Оттука и неутралната измена на насловот, наместо Emilia Hazelip Synergistic Garden - <a href="http://fukuokafarmingol.info/faemilia.html" target="_blank">Градината на Емилија</a>.</p>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/03/gradinata-na-emilija/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/03/gradinata-na-emilija/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Томас Коул со Колотекот на Империјата</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/kw_AnC92qgA/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/02/tomas-koul-so-kolotekot-na-imperijata/#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 02 Mar 2010 20:21:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[арт]]></category>
		<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Томас Коул]]></category>
		<category><![CDATA[империја]]></category>
		<category><![CDATA[колапс]]></category>
		<category><![CDATA[масло]]></category>
		<category><![CDATA[слика]]></category>
		<category><![CDATA[тек]]></category>
		<category><![CDATA[царство]]></category>
		<category><![CDATA[The Course of Empire]]></category>
		<category><![CDATA[Thomas Cole]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=707</guid>
		<description><![CDATA[Империјата на Работ од Хаос (Комплексност и Колапс) е статија од изданието Март/Април на Foreign Affairs. Статијата прави еден преглед/пресек во основните автори/концепти кои се занимаваат со тематиката на колапсот, со човековата специјалност во системската организација - колапсите на империите. Статијата нуди и неколку други вредни ставови околу кои може да се продускутира и доколку [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div style="text-align: justify;"><a href="http://www.informationclearinghouse.info/article24874.htm" target="_blank">Империјата на Работ од Хаос</a> (Комплексност и Колапс) е статија од изданието Март/Април на Foreign Affairs. Статијата прави еден преглед/пресек во основните автори/концепти кои се занимаваат со тематиката на колапсот, со човековата специјалност во системската организација - колапсите на империите. Статијата нуди и неколку други вредни ставови околу кои може да се продускутира и доколку некој го интересира тематиката, слободно нека читне, но сега и тука ќе презентираме слики.</div>
<div style="text-align: justify;">
<p style="text-align: justify;">Ниал Фергусон е виновен за ова скромно претставување на сликарот <em>Томас Коул</em> (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Thomas_Cole" target="_blank">Thomas Cole</a>) со неговиот циклус од пет слики насловени <em>Текот на Царството</em> (The Course of Empire).</p>
<p style="text-align: justify;">Each of the five imagined scenes depicts the mouth of a great river beneath a rocky outcrop. In the first, <em>The Savage State</em>, a lush wilderness is populated by a handful of hunter-gatherers eking out a primitive existence at the break of a stormy dawn. The second picture, <em>The Arcadian or Pastoral State</em>, is of an agrarian idyll: the inhabitants have cleared the trees, planted fields, and built an elegant Greek temple. The third and largest of the paintings is <em>The Consummation of Empire</em>. Now, the landscape is covered by a magnificent marble entrepôt, and the contented farmer-philosophers of the previous tableau have been replaced by a throng of opulently clad merchants, proconsuls, and citizen-consumers. It is midday in the life cycle. Then comes <em>Destruction</em>. The city is ablaze, its citizens fleeing an invading horde that rapes and pillages beneath a brooding evening sky. Finally, the moon rises over the fifth painting, <em>Desolation</em>. There is not a living soul to be seen, only a few decaying columns and colonnades overgrown by briars and ivy.</p>
<p style="text-align: justify;">Секоја од петте замислени сцени го насликува устието на една голема река под карпестата издаденост. Во првата слика, The Savage State (Дивата Состојба), бујната дивина е населена со грст на ловци-собирачи кои го дополнуваат примитивно постоење од бурното зазорување. Втората слика, <em>The Arcadian or Pastoral State</em>, е една селска идила: жители ги имаат расчистено дрвата, имаат обработени полиња, и изградиле елегантен антички храм. Третата и најголемата од сликите е <em>The Consummation of Empire</em> (Густирање на Империјата). Сега, пејзажот е прекриен со величествени мермерни градби, и задоволните земјоделеци-филозофи од претходната жива сцена се заменети со навалица од богато облечени трговци, проконзули и граѓаните-потрошувачи. Пладнина во животниот циклус. Потоа доаѓа <em>Destruction </em>(Уништување). Градот е во пламен, неговите граѓани бегаат пред инвазионата орда која силува и пљачкосува под надвиснатото вечерно небо. Вкрај, Месечината изгрева во петтата слика, <em>Desolation</em> (Запуштеност). Нема жива душа да се види, само неколку диреци и столбови кои се распаѓаат обраснати во бршлен.</p>

</div>
<p style="text-align: left;">The Savage State
<img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/8.jpg" alt="" width="495" height="319" />

<p style="text-align: left;"><em>The Arcadian or Pastoral State</em>
<img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/47.jpg" alt="" width="494" height="301" />

<p style="text-align: left;"><em>The Consummation of Empire
<img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/6-1.jpg" alt="" width="495" height="329" />
</em>
<em>Destruction</em>
<img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/cole_distruction.jpg" alt="" width="496" height="304" />

<em>Desolation</em>
<img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/7.jpg" alt="" width="493" height="317" />
<div style="text-align: justify;">Conceived in the mid-1830s, Cole's great pentaptych has a clear message: all empires, no matter how magnificent, are condemned to decline and fall. The implicit suggestion was that the young American republic of Cole's age would be better served by sticking to its bucolic first principles and resisting the imperial temptations of commerce, conquest, and colonization.</div>
<div style="text-align: justify;">

Смислена во средината на 1830-тите, извонредната петорка на Коул има јасна порака: сите империи, без оглед колку прекрасни, се осудени на опаѓање и пропаст. Имплицитната сугестија беше насочена кон младата американска република од времето на Коул за која би било подобро да се држи до своите првични пасторални принципи и да одолее на искушенијата на империјалната трговија, освојување и колонизација.</div>
<div class="zemanta-pixie"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=763e3ec4-f5a5-8a16-9932-8956e30f2e9b" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/02/tomas-koul-so-kolotekot-na-imperijata/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/03/02/tomas-koul-so-kolotekot-na-imperijata/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Екопарк :(</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/1UK0pL9V_A4/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/15/ekopark/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 15 Feb 2010 22:08:25 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[пермакултура]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Екопарк]]></category>
		<category><![CDATA[Зелена Арка]]></category>
		<category><![CDATA[Карпош]]></category>
		<category><![CDATA[приказна]]></category>
		<category><![CDATA[Ecopark]]></category>
		<category><![CDATA[разурнат]]></category>
		<category><![CDATA[тажна]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=703</guid>
		<description><![CDATA[Уште една тажна приказна од нашето секојдневие. Просторот за жалопјки ионака е стеснет до беспредметност, така да дозволете си го накратко, само за момент]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div><big>Уште една тажна приказна од нашето секојдневие. Просторот за жалопјки ионака е стеснет до беспредметност, така да дозволете си го накратко, само за момент.</big></div>
<embed type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="380" allowfullscreen="true" src="http://www.archive.org/flow/flowplayer.commercial-3.0.5.swf" flashvars='config={"key":"#$b6eb72a0f2f1e29f3d4","playlist":[{"url":"http://www.archive.org/download/Ecopark-Ekopark/format=Thumbnail?.jpg","autoPlay":true,"scaling":"fit"},{"url":"http://www.archive.org/download/Ecopark-Ekopark/EkoParkH.264854x480_512kb.mp4","autoPlay":false,"accelerated":true,"scaling":"fit","provider":"h264streaming"}],"clip":{"autoPlay":false,"accelerated":true,"scaling":"fit","provider":"h264streaming"},"canvas":{"backgroundColor":"0x000000","backgroundGradient":"none"},"plugins":{"audio":{"url":"http://www.archive.org/flow/flowplayer.audio-3.0.3-dev.swf"},"controls":{"playlist":false,"fullscreen":true,"gloss":"high","backgroundColor":"0x000000","backgroundGradient":"medium","sliderColor":"0x777777","progressColor":"0x777777","timeColor":"0xeeeeee","durationColor":"0x01DAFF","buttonColor":"0x333333","buttonOverColor":"0x505050"},"h264streaming":{"url":"http://www.archive.org/flow/flowplayer.h264streaming-3.0.5.swf"}},"contextMenu":[{"View+Ecopark-Ekopark+at+archive.org":"function()"},"-","Flowplayer 3.0.5"]}'> </embed>
<div>

<big>Приказната со Екопаркот, никулецот надеж во изведба на дечките и девојките од Зелената Арка, не треба да обесхрабрува, ниту да остане фортуна за ретките благородни иницијативи. Приказната за Екопаркот во Карпош 4 нека биде прстот што покажува кон нечии глупави постапки. Разрушениот Екопарк нека биде прстот што опоменува за тоа кои сме и до каде сме. Но оваа тажна приказна мора да биде и прстот потпрен на нашите глави за поука и промисла околу начините, заштитата и реализацијата на идните благородни иницијативи.</big></div>
<div class="zemanta-pixie"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=11c96b7d-adc0-8a69-a1f4-0acf85bf8521" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/15/ekopark/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
<enclosure url="http://www.archive.org/download/Ecopark-Ekopark/EkoParkH.264854x480_512kb.mp4" length="60984939" type="video/mp4" />
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/15/ekopark/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Виртуелниот уметник Шизомир Паранојевич Психотин за ..</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/1dLZbWjKNfI/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/13/virtuelniot-umetnik-shizomir-paranojevich-psihotin-za/#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 13 Feb 2010 17:59:55 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[арт]]></category>
		<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[политика]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Александар Станковски]]></category>
		<category><![CDATA[визуелен уметник]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=698</guid>
		<description><![CDATA[СТАРОМАКЕДОНСКИТЕ НОВОБОГАТАШИ

Нивните салони се сурови и страшни за деликатните персони од вкус. Ракијата што ја пијат убива стаорци, а дискурсот им е повеќе како ономатопеја на расипано радио. Естетиката им е грда и наивна, но тие си се чувствуваат „супер“ во овој народнички кич. Најмногу од се ја ценат територијата и купуваат големи површини земја [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<br /><div><strong><big>СТАРОМАКЕДОНСКИТЕ НОВОБОГАТАШИ</big></strong></br>

<big><br />Нивните салони се сурови и страшни за деликатните персони од вкус. Ракијата што ја пијат убива стаорци, а дискурсот им е повеќе како ономатопеја на расипано радио. Естетиката им е грда и наивна, но тие си се чувствуваат „супер“ во овој народнички кич. Најмногу од се ја ценат територијата и купуваат големи површини земја надвор од градот, до кој се стига по чудни едвај проодни патчиња. Сакаат од висината на планините и брдата да гледаат кон градот, кон гетата и приградските села од кои успеале да се измолкнат. Тоа среќно бегство и го должат на интелигенцијата со која се обилно надарени и на која се горди. За нив качувањето на брдата и ѕидањето камени цитадели е врв на успехот што може човек од нивната класа да го постигне. И тоа е основната придобивка за родот што ќе уследи. За префинетите дејности ќе се грижат наследниците, а за старомакедонските новобогаташи најбитно е да се заграби што поголемо богатство и земја. И да се изградат замоци со големи ѕидови. Достојни на империјата.</big></br>

<br /><big><img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/srpicekan.jpg" alt="" /></big></br>

<strong><big><br />
НОВОМАКЕДОНСКИТЕ СТАРОБОГАТАШИ</big></strong></br>

<big><br />Нивните предци - чеда на револуцијата го стекнаа богатството со пиштол, веднаш откако ја превземаа власта од богатите. Тоа го направија брзо и тивко, како да се работи за убивање животни. Потоа почнаа да ја разбираат илузорноста на револуцијата и власта, и решија да се врзат за потрајни вредности како што се материјалните богатства. Така станаа токму она против што се бореа, но за разлика од нивните претходници - чорбаџиските капиталисти, овие станаа богати</big> <big>со убиства, кои вешто ги криеја од народот кој знаеше се, а се правеше дека не знае ништо. Нивните потомци, воспитувани да не прашуваат за минатото, а да гледаат во светлата иднина продолжија со таложењето богатства и со раскошниот живот. Нивните манири се подобрија, културата им стана рафинирана и ексклузивна. Кризите на државата им проаѓаа како гладијаторски игри, а тие беа исполнети со дистанца и индигнација во нивните сигурни ложи. Нивните салони се последните оази на добриот вкус. Сепак стравот од вртењето наназад во минатото ги прави ординарни снобови без племство, обични игноранти уплашени од вечното минато.</big></br>

<br /><big><img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/d3a7e1a5.jpg" alt="" /></big></br>

<br /><strong><big>
ПОЛИТИКА</big></strong></br>

<br /><big>Историјата на политиката е историја на пропаднати илузии. Дури и некој процес да потраел со повеќедецениски просперитет, сепак со време теоријата на конспирација ќе го расклинка и сведе на мизерни димензии. Пред се на морален план. Сепак ако за нешто политиката е заслужна, тогаш е тоа за титанските усилби што ги вложува за опстанувањето на митот за праведноста. Тој мит за правдата, еднаквоста и братството не е творба на јакобинците, тоа е прастара прикаска која повторно и повторно се активира кога се руши стариот поредок. Предводниците на новиот поредок кој зацарува врз руините на стариот бараат компонента на оправданост, еден вид алиби што се поставени на позицијата на „непожелната“ власт и тоа како нужност за подобрување на општата состојба, еден вид месијанство и ветување, еден нов почеток, едно ресетирање и амнезија. Инаку и најдоблесната идеја процесирана и практицирана низ политиката добива карикатурални својства.</big></br>

<br /><big><img style="max-width: 800px;" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/horizonti-1.jpg" alt="" /></big></br>

<br /><big>
<a href="http://www.scribd.com/doc/15977548/Virtuelen-umetnik-Shizomir-Paranoevic-Psihotin" target="_blank">Виртуелен уметник</a> - Шизомир Паранојевич Психотин</big></br></div>
<div class="zemanta-pixie"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=6e0a8aa3-c039-8ab6-afe1-16aae024390f" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/13/virtuelniot-umetnik-shizomir-paranojevich-psihotin-za/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/02/13/virtuelniot-umetnik-shizomir-paranojevich-psihotin-za/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Славој Жижек - Living in the End Times</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/YbpsO7X5CN8/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/24/slavoj-zhizhek-living-in-the-end-times/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 24 Jan 2010 18:11:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[економија]]></category>
		<category><![CDATA[енергија]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[политика]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Жижек]]></category>
		<category><![CDATA[авторитаризам]]></category>
		<category><![CDATA[глобален]]></category>
		<category><![CDATA[десница]]></category>
		<category><![CDATA[екстреман]]></category>
		<category><![CDATA[капитализам]]></category>
		<category><![CDATA[криза]]></category>
		<category><![CDATA[левица]]></category>
		<category><![CDATA[систем]]></category>
		<category><![CDATA[тоталитаризам]]></category>
		<category><![CDATA[Slavoj]]></category>
		<category><![CDATA[Zizek]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=694</guid>
		<description><![CDATA[<object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/w9ECbDpF-1g&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/w9ECbDpF-1g&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/Xn-_TcWqJfI&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Xn-_TcWqJfI&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/oUWPgZ5rdq4&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/oUWPgZ5rdq4&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/I9WtgKvZUbE&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/I9WtgKvZUbE&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/RFydohki624&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/RFydohki624&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/l1eM3Zn4dX0&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/l1eM3Zn4dX0&#38;hl=en_US&#38;fs=1&#38;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div style="text-align: justify;">Холандскиот <a href="http://www.vpro.nl/programma/tegenlicht/afleveringen/42792200/" target="_blank">VPRO Tegenlicht</a> пред десетина дена ја постави на увид кризта на западната либерална демократија, Агенда 2010: Живеење во крајните времиња според Славој Жижек. Уредниците го бомбардираат “Елвис на културната теорија“ со тазе слики од современиот свет со кои се допираат четирите главни теми во емисијата: економската криза, екологија, безбедносната криза и Авганистан и кризата на демократијата.</div>
<p style="text-align: justify;"><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/w9ECbDpF-1g&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/w9ECbDpF-1g&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/Xn-_TcWqJfI&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Xn-_TcWqJfI&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/oUWPgZ5rdq4&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/oUWPgZ5rdq4&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/I9WtgKvZUbE&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/I9WtgKvZUbE&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/RFydohki624&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/RFydohki624&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><object width="460" height="340" data="http://www.youtube.com/v/l1eM3Zn4dX0&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/l1eM3Zn4dX0&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object>
<p style="text-align: justify;">Првин малку за Жижек. <a href="http://mariborchan.com/how-to-read-zizek/" target="_blank">Мариборчанин</a>, истиот што ги аплоудираше видеата на ЈуТјуб, дава една препорака како треба да се чита Жижек.</p>

<blockquote style="text-align: justify;">Жижек прво директно на отворен начин развива одредена теоретска линија, со сите нејзини осцилации и слепи улички, и потоа преминува кон кодензација на резултатите до прецизност, своевидни компресирани формули. Во суштина, Жижековите предавања и книги се однесуваат како дискурсот на аналитичарот и анализираниот за време на третман. При предавањата, Жижек се однесува како анализираниот: тој слободно “другарува“ со, импровизира, прескокнува и скока, се обраќа кон публиката, која на тој начин е ставена во одредена улога на колективен аналитичар.</blockquote>
<p style="text-align: justify;">Ќе протрчам низ видео содржината. Познатиот инвеститор Џим Роџерс преку мулти екраните вели дека имаме недостаток на капитализам со што на дело во Западниот Свет имаме државен интервенционизам во форма на замаскиран социјализам, та дури комунизам, значи не во својата прокламирана идеолошка парадигма, туку по механизмите.  Жижек тоа веднаш го отфрла. Токму напротив, по него, проблемот лежи во самиот систем на глобалниот капитализам, а овие ставови ги споредува со оние на фундаменталистите кои секогаш инсистират на изворните принципи, кои сите грешки и искривоколчувања ги врзуваат со застарнувања од првичните замислени појдовни постулати. Интересна е тукашната Блогерај паралела карактеристично застапена од комплементарните антиподи и кои љубат меѓусебно да полемизираат, обично неуспешно - блогот на Мара и блогот Капитализам. Она каде грешат е дека во многу нешта светот не е на истотот место од пред 150 години, но иљачот упорно се бара во држењето до чистиот капитализам, или антиподот, чистиот марксизам, без да се занемарат одредени вистини кои истите ги нудат.</p>
<p style="text-align: justify;">Марк Фабер ни презентира темно сценарио со кое идните неминовни зголемени даноци ќе ја колабираат низ хиперинфлација економијата на САД и глобалната економија. Жижек не ја отфрла можноста за исход од едно такво сценарио, но, повторно, го пренесува фокусот на неговите мисли кон системот кој всушност ги произведува овие противречности. Истото се однесува и во барањето вина кај психолошките слабости на поедници, или воопшто современиот човек. Тоа се дефокусирања кон продуктите на системот, наместо кон системот, и кои се лесни и погрешни странпатици во проблематиката.</p>
<p style="text-align: justify;">Всушност, оваа линија на Жижековиот интелектуален перформанс продолжува во однос на следните понудени прашања за екологијата, енергијата и за безбедносните прашања. Дури, ми се чини, колку поблиску се до него природните сојузници, во смисла на прокламираниот и посакуван комунизам со кој повремено се идентификува, толку тој станува побрутален. Бруталност која цели на разбивање на препознаените од него илузии. Жижек, оди до таму, повикува на целосно отфрлање на приодата. Ако Владимир Вернадски зборуваше за геосфера-биосфера-ноосфера, блиску но сепак далеку, Жижек радикализира со редефинирање во разбирањето на имиџите за геолошките времиња - од палоцен до антропоцен.</p>
<p style="text-align: justify;">И да прејдам на кондензатот, лоциран во последните две видеа. Круцијалното прашање произлегува од препознаената состојба во современото општество на “беспокој од либералната демократија“ како елемент од глобалниот капитализам, тука донесен, со негови зборови, од убавиот наслов на Фројдовото дело „Das Unbehagen in der Kultur.“ Во центарот на либералната демократија од западен происход, Жижек, ги сместува политичките актери на демохристијанската десница и либералните социјалдемократи. Тие се политичките актери, удобно сместени популарни дрматори од актуелниот систем, и тие се генераторите на овој препознаен беспокој.</p>
<p style="text-align: justify;">Кои општествено-политички сили ќе понудат одговор на овој препознаен немир? Жижек, тврди, дека тоа ќе биде крајната популистичка десница, додека, бунтува за отсаството на било каков видлив одговор на екстремната левица. Тој тука ја препознава главната опсаност и жестоко го критикува делувањето на современата левица, која со својата лежерност и неразбирање на подлабоките состојби во општества, всушност, им помага, и дури ги продуцира, овие непосакувани пројавувања на крајната десница.</p>
<p style="text-align: justify;">Иако не ги гледа ниту ги препознава контурите на едно вакво левичарско мас-движење, сепак, Жижек, укажува каде тоа треба да се бара - вон државата и вон пазарните односи, со една препорачана карактеистика за висока социјална дисциплина. Како највидлива за западниот човек, тврди, ја препознава италијанската варијанта на “Гручо Маркс - авторитаризам“ олицетворена во ликот на Силвио Берлускони. За крај, Славој Жижек е категоричен во проспектите на западните општества, или Гручо тоталитаризам ала Берлускони или новиот комунизам, не заборавајќи  преку формата на двојна негација да не потсети и да се заблогодари на холандските тв уредници за отстапениот простор за пропаганда.</p>
<p style="text-align: justify;"><img src="http://i44.photobucket.com/albums/f22/labazov/Zizek-wedding.jpg" alt="" /></p>
<p style="text-align: justify;">Е сега малку од сопствениот шмек поглед. Зошто Жижек и зошто со ова? Без разлика што не сум негов голем фан, и веројатно нема да бидам, Жижек прецизно ја фокусира политичката жижа. Тука моите разлики повеќе се во формулациите, претставите. Тие разлики произлегуваат од погледот во вклучување и приоритизација на поинакви влезни елементи, но она што Жижек го нуди како кондензат за состојбата на општествено-политичката сцена цели токму во центарот на метата.</p>
<p style="text-align: justify;">Зачудувачко е поклопувањето со пресликување во домашните состојби. Иако не е возможно занемарувањето на одредени наши специфики, како притисокот и замешателството од надвор за промена на името, геополитичкиото регионално втурнување и обликување на опшетството во формулата Западен Балкан, или внатрешната меѓуетничка поставеност во македонското општество, сепак, доколку се направи занемарување, контурите упатуваат на функционирање по моделот на едно вака формулирано западно општество. Блиско е препознавањето на двата носечки политички блока кои имаат единствено шминкерајски разлики во однос на системските фундаменти од глобалниот капитализам. Мало врдање се приметува кај десницата, и тоа повеќе во реториката, но безмалку непостоечка во делувањето кое би преиспитувало понешто од основите на глобалниот капитализам.</p>
<p style="text-align: justify;">Жижек во својата улога етикета на “рок ѕвезда“ вешто си игра со трендот на се поголемата шупликавост на државата и испразнестост од нејзинате историски функции кои датираат со Договорот од Вестфалија. Но тој не оди во подлабоки анализи за причините, туку се задржува повеќе на појавноста на идниот Гручо Маркс - авторитаризам. Именувањето кое е поблиску до содржината,  до појдовната есенција на овие политички појави,  за мене поблиску може да се формулира преку - еко авторитаризам -, или во друга варијанта - пријателски фашизам. Можеби како “Елвис на културолошката теорија“ му приличи на Жижек анимацијата на публиката со цел да го привлече, задржи, и насочи, нејзиното внимание на допадлив начин за постојано да акцентира со кондензатот од сопствените размисли, немам ништо против, но доблесно е да нотирам дека кај него изостанува причинската анализа. Без неа нема ниту потпорни точки на кои би можеле да се обликуваат контурите на реално возможните излези, па нека се тие и предикатни во својата појдовност. Впрочем неможноста за согледување на контурите, барем низ јавниот настап, тој самиот ја потврдува, со што можеби Жижек сака да ја омекне стикер етикетата на “најопасниот филозоф на Западот“ - малку да шпекулирам <img src='http://ztvk.crnaovca.mk/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':)' class='wp-smiley' /> </p>
<p style="text-align: justify;">И ако се придржуваме до препораките на Жижек, за новото општествено движење кое треба да одговори на системската криза вон државата и вон пазарот, лесно се согледува исклучувањето на постоечкиот невладин сектор кој вообичаено се движи по системската магистрала омеѓена со странски или домашни донации. Оттука, килавоста и беззабието на левичарската идеолошка понуда, на домашен терен таа нема сили ниту политички да се етаблира туку љуби да игра преку невладиниот сектор, која не допира до поширокото граѓанство, можеби, се должи на нивната несоодветна реална применливост во современите општества на спектакли и циркусијади, каде десницата задира во подлабоката страта на идентификација, стравови и надежи. Уште повеќе, во видеото беше посочено, десницата дури превзема дел од левичарскиот вокабулар за свои потреби истиснувајќи ја на просторот на маргиналните културолошки прашања, како геј права или малцинства, додека десницата кај себе ги превзема класните прашања, па дури и екологијата.</p>
<p style="text-align: justify;">Повикот, и потребата, на Жижек за ново радикално левичарско движење сигурно е упатен кон некого. Кому? Директниот одговор би можел да биде: кон неговата публика која предоминантно е интелектуална и академска публика со левичарска ориентација, но индиректниот одговор би можел да се препознае во продуктот од темните облаци кои се наѕираат на хоризонтот. Темните облаци ги нема во временската општествена прогноза, но Жижек не е единствениот кој ги најавува. Нивен продукт ќе биде масата на невработени и маргинализирани, обеспокоени и немирни. Тоа се идните приврзаници, подржувачи или членови на секое масовно движење, па и на екстремната десница.</p>
<p style="text-align: justify;">И да не должам, се надевам дека доволно разбранував за размисла. Меѓудругото, овој запис би можело да биде одговор на тоа зошто на блогов нема да има записи со политичко-општествена тематика поставени во контекст на актуелната пардигма. За автори и мислители од типот на Жижек ќе се најде време и простор <img src='http://ztvk.crnaovca.mk/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':)' class='wp-smiley' />  Но ова би можело да биде и одговор на прашањето зошто пермакултура? и зошто Ризом? Жижек сигурно го има интелектуалниот и материјалниот луксуз за поигрување, но многумина, каде припаѓам и јас, тоа го немаат. Подигнатата градинарска лопатка и организираната нехиерархиска ризом мрежа на самостојни јазли од поединци за мене претсавува потреба.  За сега таа не е ургентна, но онака како го согледувам светот од ова место и од ова време,  сепак ќе биде потреба.</p>

<div class="zemanta-pixie" style="text-align: justify;"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=6d9b9070-e597-8737-bd0c-bc99c01493fc" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/24/slavoj-zhizhek-living-in-the-end-times/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/24/slavoj-zhizhek-living-in-the-end-times/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Што е пермакултура? (кратка верзија)</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/XM6_Oi5swdA/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/17/shto-e-permakultura-kratka-verzija/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 Jan 2010 16:53:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[пермакултура]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[земјоделие]]></category>
		<category><![CDATA[постојана]]></category>
		<category><![CDATA[трајна]]></category>
		<category><![CDATA[permaculture]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=687</guid>
		<description><![CDATA[Пермакултура е дизајн метод, мисловна алатка доколку така сакате, со кој се делува во човековата околина и со негова поддршка резултира до одржливи пејзажи кои ја имитираат работата на природните екосистеми. Со поврзување на различни делови на повеќе системи на еколошко чувствителни начини пермакултурата постигнува високи приноси со ниски енергетски влезови, додека, истовремено, всушност ја [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div style="text-align: justify;">Пермакултура е дизајн метод, мисловна алатка доколку така сакате, со кој се делува во човековата околина и со негова поддршка резултира до одржливи пејзажи кои ја имитираат работата на природните екосистеми. Со поврзување на различни делови на повеќе системи на еколошко чувствителни начини пермакултурата постигнува високи приноси со ниски енергетски влезови, додека, истовремено, всушност ја надградува плодноста низ последователните сезони. Ова може да се сувопарни зборови на дефинирање без конкретното значењето кај луѓето. За некои луѓе, пермакултурата значи градина во дворот која со релативно малку работа во текот на годината не снабдува со изобилство органски произведена храна. За други, пермакултурата значи рурален посед кој е отпорен на поплави, суши или пожари, додека обезбедува храна, вода и енергетска сигурност во наредните декади на светска нестабилност. За трети ..</div>
<div style="text-align: justify;"><img src="http://www.ancientrails.com/wp-content/uploads/2008/09/permaculture-751102.jpg" alt="" />
<p style="text-align: left;">Пермакултурата комбинира три клучни аспекти:</p>
<p style="text-align: justify;">1. Етичка рамка</p>
<p style="text-align: justify;">2. Разбирање за тоа како работи природата, и</p>
<p style="text-align: justify;">3. Дизајн пристап</p>
<p style="text-align: justify;"></p>
<p style="text-align: justify;">Оваа комбинација потоа се користи за создавање одржливи земјоделски продуктивни, и незагадени, здрави населби. За многу места, тоа значи адаптација на постоечките населби. Во други случаи, тоа може да значи почнување од нула. Под населби се подразбира и градот и селото, но во обата случаи се нудат интересни предизвици и можности.</p>
<p style="text-align: justify;">Зборот „пермакултура“ првично доаѓа од спојката (permanent agriculture) постојано земјоделство, за подоцна да се надгради до значењето (permanent culture) трајна култура - нежно живеење на планетата  во хармонија со природата кое не прави доволно сигурни дека можеме да ги одржиме човековите активности и опстојба за многу генерации што доаѓаат. Трајноста не е за се да остане исто. Всушност, се работи за стабилност, за продлабочување на почвата и почиста вода, за просперитетни заедници во самобитни региони, за биодиверзифицирано земјоделие, социјална правда, мир и изобилие - сите оние позитивни претстави за светот кои ќе ги најдете во стихотворбите од прво одделение. И нема ништо лошо во претставите, но начинот на доаѓање до нив со пермакултурата засигурно се разликува од понудените во постојните носечки парадигми.</p>

<img src="http://computingforsustainability.files.wordpress.com/2009/03/permaculture_poster_-_holocenenet.jpg" alt="" />
<p style="text-align: justify;">Едно е сигурно, пермакултурата е фасцинантен предмет со многу аспекти, и таа се уште се развива. Уште еднаш, во кратка верзија, пермакултурата е софистицирано еколошко разбирање на светот и природата испреплетено со здравиот разум која преку дизајнот создава долгорочно одржливи плодни пејзажи, како за човекот, така и за природниот свет.</p>

</div>
<div class="zemanta-pixie" style="text-align: justify;"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=3905585a-da8d-84ed-8c8f-a2acd6e96fb4" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/17/shto-e-permakultura-kratka-verzija/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/17/shto-e-permakultura-kratka-verzija/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Возобновување на кампањата „Владина Градина“</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/wX3gCR3ub1w/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/15/vozobnovuvanje-na-kampanjata-%e2%80%9evladina-gradina%e2%80%9c/#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 14 Jan 2010 23:49:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[култура]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[пермакултура]]></category>
		<category><![CDATA[политика]]></category>
		<category><![CDATA[Обама]]></category>
		<category><![CDATA[бела куќа]]></category>
		<category><![CDATA[влада]]></category>
		<category><![CDATA[возобновена]]></category>
		<category><![CDATA[градина]]></category>
		<category><![CDATA[кампања]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=683</guid>
		<description><![CDATA[Ставен во дилема дали да ги подржувам и оправдувам владините кампањи за одредени општествени прашања, или да се приклучам кон опозицијата во обвинувањата за претераното трошење пари за во основа политичките кампањи на владата, се одлучив за нешто трето. Инспириран од Roger Doiron и неговата кампања „<a href="http://www.eattheview.org/">Eat the View</a>“, со која бара тревникот пред Белата Куќа да се претвори во градина, се одлучив да терам слична сопствена домашна кампања за тревникот пред владата да се претвори во градина.  Кампањата ќе оди под кечи името - <strong>Владина Градина</strong>.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify">Ставен во дилема дали да ги подржувам и оправдувам владините кампањи за одредени општествени прашања, или да се приклучам кон опозицијата во обвинувањата за претераното трошење пари за во основа политичките кампањи на владата, се одлучив за нешто трето. Инспириран од Roger Doiron и неговата кампања „<a href="http://www.eattheview.org/">Eat the View</a>“, со која бара тревникот пред Белата Куќа да се претвори во градина, се одлучив да терам слична сопствена домашна кампања за тревникот пред владата да се претвори во градина.  Кампањата ќе оди под кечи името - <strong>Владина Градина</strong>.</p>
<p style="text-align: justify">Кампањите од овој вид обично добро проаѓаат за време на големи кризи, така да, тајмингот сигурно ќе биде погоден. На пример, Елеонор Рузвелт во 1942 тревникот од Белата Куќа го претвори во градина со што даде пример на милиони американци за време на Втората Светска Војна да го сторат истото, за да кон крајот на војната 40% од свежата храна во Америка се собира од сопствениот двор. Со локалниот приод кон одгледувањето на храната се избегнува километражата за превоз и употребената енергија за преработка.  Храната е сочна, свежа, вкусна и на дофат на рака. Ако притоа се пристапи кон органскиот начин на градинарење и се прифатат понекои од принципите на пермакултурата, тогаш придобивките ќе бидат уште поизразени.</p>
<p style="text-align: justify">Но бидејќи се работи за „Владина Градина“, нема да биде кусок ако се истакнат некои од економските погодности од кампањата: намалување на трговскиот дефицит со намалениот увоз на храна, заштеди во енергетскиот биланс, заштеди во домашниот буџет, и да не говориме за подобреното здравје на граѓанството. Во „Валдината Градина“ по секоја цена не мора да се најдат доматите, краставиците и пиперките. Наместо конкуренција на струмичани, може да се насади бамија, ретки сорти на грав, од овошје - круши, како и други дефицитарни замјоделски производи. Имиџот и политичките поени со правовременоста на кампањата се гратис, затоа што без сомнение Обама во некоја форма ќе ја прифати оваа идеја.</p>
<p style="text-align: justify">Ако поради самопрегорност и презафатеност со државнички работи Груевски не може со личен пример да ја турка кампањата и градината, тогаш по примерот на Елеонор таа улога би можела да ја превземе Боркица. Во случај да се појават некакви потешкотии спремен сум да помогнам со споделување на знаење или како работна рака во замена за малечок дел од плодовите на градината. И, за забрзување на кампањата и покажување доза (не)сериозност можам да излезам во пресрет на кампањата со предлог локацијата за „Валдината Градина.“</p>

<img class="alignnone" title="Локација за Владина Градина" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/vladinagradina1.jpg" alt="" width="453" height="340" />
<p style="text-align: justify">Скоро сум сигурен дека кампањата “Владина Градина“ ќе биде подржана од опозицијата и останатите домашни општествено-политички чинители, ако не за друго туку заради мерливоста во бербата на градинарските плодови. Не знам зошто, но веќе ми се јавува сликата како Макрадули сади тикви, Бучковски како кове колци за врзување домати, како Ставревски отворил фарма со ноеви, Љубчо како бере бостан, Ѕинго како оре со волови во тазе овоштарникот со јапонски јаболка. И дипломатскиот кор во земјава сигурно ќе ја поддржи кампањата, Фуере веројатно со компостирање, а Рикер со одгледување шитаке печурки во слободниот подрумски простор од новата американска амбасада.</p>
<p style="text-align: justify">За жал, поради недостаток на финансиски средства ќе го позајмам промотивното видео од Роџер со кое тој ја туркаше сопствената кампањата <span>„Eat the View".</span></p>

<p style="text-align: justify"><span>
</span>
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/sOXtNdQxGw8&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/sOXtNdQxGw8&amp;hl=en_US&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object>
<p style="text-align: justify">пс. Овците на крајот од видеото се пука случајност</p>
<p style="text-align: justify">-------------</p>
<p style="text-align: justify"></p>
<p style="text-align: justify">Овој запис <a href="http://ztvk.crnaovca.mk/2008/12/06/vladina-gradina/" target="_blank">ZTVK.crnaovaca.mk</a> (има таму интересни коментари) е датиран на 6 Декември 2008 година, кога Обама се уште не беше инаугуриран и вселен во Белата Куќа. Но со новата година и новиот блог ми се чини дека на домашен терен тајмингот е поволен за возобновување на кампањата „Владина Градина“. Покрај наклонетоста на ѕвездите, токму навреме периодот за да се фати пролетта, како и недостатокот од финално возобновени објекти, духовни или профани, за кои покрај желбата реално се потребни финансии и време, во прилог на кампањата оди и фактот дека Мишел Обама навистина ја направи <a href="http://www.whitehouse.gov/video/Inside-the-White-House-The-Garden" target="_blank">градината во Белата Куќа</a>.  А имаме ли поголем подржувач и пријател од Американците? Градината, Мишел Обама, не ја чинеше многу, ниту во време, ниту во пари, ниту во свивање на грбот. Тоа што имам осет правовремено да намирисам и предложам добитна и успешна кампања, стварно нема врска со суетноста, туку повеќе со потребата од кампањата и бенефитите што ќе произлезат од неа - тука и Мишел потрфрли и промаши со недоволната јасност и силина во презентацијата. Кризата (финансиско-економската е развиена и продлабочена), политичката зла крв шика на сите страни, а кампањава така фино може да ги спушти работите при земја. И да бидам искрен, би сакал малку да поработам во градината заедно со Боркица на Грујо, може и со младата Бучковица или Фрчкоица - простете но не им ги знам имињата -, и пак да бидам искрен, стварно не ми се работи со Бранкоица или Снешка на Љубчо. Ете така стојат работите со возобновената предлог кампања „Владина Градина“ и мудро оставам простор  преку коментарите да се вклучите со сопствените предлози и забелешки, или можеби дополнувања на бенефитите што може да произлезат од успешно реализраната кампања.</p>
<p style="text-align: justify"></p>
<p style="text-align: justify">пс+. Градинарот во Белата Куќа малку ми наликува на Карека од Блогерај, така да не мора лично јас да бидам ликот на некое промотивно домашно видео за кампањата, па дури ниту да земам учество во осмислувањето или пак реализацијата на „Владината Градина“, важно е таа навистина да се спроведе со акцентирање на неколкуте клучни поенти на кои, без зафрканција, укажува овој запис.</p>

<div class="zemanta-pixie"><img class="zemanta-pixie-img" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=3d40bf09-d37d-8ea4-907f-f875c1c452ed" alt="" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/15/vozobnovuvanje-na-kampanjata-%e2%80%9evladina-gradina%e2%80%9c/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/15/vozobnovuvanje-na-kampanjata-%e2%80%9evladina-gradina%e2%80%9c/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Компостирање - одобрено од природата</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/8snwRjZ1rKQ/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/10/kompostiranje-odobreno-od-prirodata/#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 10 Jan 2010 22:01:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[Скопје]]></category>
		<category><![CDATA[брошура]]></category>
		<category><![CDATA[компост]]></category>
		<category><![CDATA[компостирање]]></category>
		<category><![CDATA[проект]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/10/kompostiranje-odobreno-od-prirodata/</guid>
		<description><![CDATA[Неплодната ледина на која ништо не се раѓа, или некоја долго злоутотребувана површина, оставена самата на себе веќе во првата година ќе биде населена со растенија, микроорганизми и животинки. Оставена доволно години самата на себе ледината ќе го поврати изгубениот баланс, природата ќе се востанови.Пред недела дена враќајќи се пеш дома по кејот на Вардар, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div align="justify">Неплодната ледина на која ништо не се раѓа, или некоја долго злоутотребувана површина, оставена самата на себе веќе во првата година ќе биде населена со растенија, микроорганизми и животинки. Оставена доволно години самата на себе ледината ќе го поврати изгубениот баланс, природата ќе се востанови.<br /><br />Пред недела дена враќајќи се пеш дома по кејот на Вардар, кај мостот за Судска Палата, наидов на ѕид исполнет со зеленило. Малку нерамнини, вдлабнувања и испакнувања, малку песок и сосем мала косина, доволни се за “напад“ на природата и во градски услови. И не е нападнат само ѕидот на кејот. Организационата косина и малите процепи во свеста на ниво на град Скопје и универзитетот „Гоце Делчев“ од Штип ни го носат “нападот“ на природата преку компостирање.<br /><br /><img style="max-width: 800px;" src="http://www.torfaen.gov.uk/EnvironmentAndPlanning/RubbishWasteAndRecycling/Composting/Images/How%20Compost%20Happens.gif" /><br /><br />Како прво, пред два месеци <a target="_blank" href="http://www.skopje.gov.mk/ShowAnnouncements.aspx?ItemID=2950&amp;mid=24&amp;tabId=&amp;tabindex=0">градот Скопје</a> го најави почетокот на пилот-проектот за компостирање на собраните лисја&nbsp; од јавните површини. Собраните лисја, околу 150 тони на годишно ниво, досега беа носени на депонијата Дрисла, а отсега се планира да се компостираат во дупка 30 на 30 метри со длабочина од 1,5 метар. Градските власти најавуваат и покренување иницијатива за индивидуално ангажирање во компостирање на органскиот отпад на граѓаните на Скопје кои живеат во куќи. По се изгледа сликата од зелените јавни површини низ градот со куповите прибрани и неотклонети лисја се должи на овој градски пилот-проект за компостирање. Сосем случајно, ова се поклопува со сопствената сосамоиницијативност во ангажманот околу домашните органски отпадоци, иако живеам во стан. Сакам јавно да изразам задоволство од пилот-проектот за компостирање на собраните лисја и од најавената иницијатива за индивидуалното комостирање на семејниот органски отпад. Се надевам дека нема да остане само на пилот-проекти и иницијативи, туку дека компостирањето вистински ќе заживее во Скопје и во Македонија.<br /><br /><img style="max-width: 800px;" src="http://www.cawrecycles.org/files/images/compost.gif" /><br /><br />Второ, <a target="_blank" href="http://www.ugd.edu.mk/">Универзитетот „Гоце Делчев“</a> од Штип преку Канцеларијата за рурален развој на својата веб страница ја има јавно достапна брошурата за компостирање - <a target="_blank" href="http://krr.ugd.edu.mk/images/stories/file/pdf/organsko_zemjodelie/Brosura_Kompostiranje.pdf">Од органски отпад до органски компост</a> (пдф формат 5,46 мб). Брошурата како списание водич за својата намена е соема солидно изработена. Особено радува јавниот пристап преку интернет до брошурата. Во таа насока да посочам <a target="_blank" href="http://krr.ugd.edu.mk/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=12%3A2009-02-13-13-14-40&amp;catid=5%3A2009-03-03-13-26-48&amp;Itemid=20&amp;lang=mk">линк</a> каде може да пронајдете повеќе брошури и прирачници повразни со органското производство на храна.<br /><br /><blockquote>Производството на органски компост, всушност, поаѓа од она што секојдневно и постојано се случува во природата. Во природниот свет се случува она што се нарекува кружен тек на органската материја. Исушените лисја, трева, стебла, цвеќе и други материи - она што го земаат од земјиштето<br />во текот на животот, повторно го враќаат по својата природна смрт. Ова кружно движење на органската материја претставува основен услов за опстанок на природата. Овие материи, во природни услови се разложуваат и создаваат хумус кој служи за хранење на растенијата.<br />Во природата овој процес се случува непрекинато, без вклучување на човечкиот фактор, бидејќи не постои потреба. Органските материи се во чиста природна состојба и не доаѓа до мешање со неоргански отпад, така што нема потреба од селективно собирање, а сите тие природни услови нудат и сè друго што е потребно за создавање на квалитетен хумус, пред сè земја, влага и доволно кислород.<br /><br />Во урбани услови најчесто се случуваат спротивни процеси. Органскиот отпад од домаќинствата, конзервните фабрики и зелените пазари главно, се депонира во контејнерите со другиот смет и заедно со сиот отпад завршува на легалните или, пак, во најлош случај, на дивите депонии. Во рурални услови овој органски отпад (непродадените количества зеленчук и овошје, како и биомасата која останува по полињата) најчесто завршува покрај речните корита, до патиштата, меѓу нивите или, пак, на некои други диви депонии. На тој начин, не само што неповратно се губи огромно количество органска материја, туку доаѓа и до опасна деградација на земјиштето на кое се депонира тој отпад. Еден од главните предуслови за органско производство е постоење на здраво земјиште. За создавање на плодно земјиште потребни се стотина години, а за негова деградација, само неколку месеци. Земјиштето е необновлив ресурс кој треба да овозможи производство на храна, која ќе биде квалитетна и пред сè здрава.<br /><br /><br /></blockquote><div align="justify"><img style="max-width: 800px;" src="http://blog.oregonlive.com/kympokorny/2007/11/large_compost.jpg" width="405" height="508" /><br /></div><br /><br />Во суштина компостирањето не е начинот на кој природата рециклира. Во природата ретко може да се пронајде поголемо купче органска материја во соодветен сооднос јаглерод-азот, со правилна влажност и проветрување. Природата не компостира, таа мулчира. Сепак, компостирањето е навистина природен начин на рециклирање - делување во согласност со природните процеси, нивно забрзување и насочување. Бездруго, во процесот на компостирање потребно е вклучување на човекот. Но тој може да се вклучи и со своите хемиски препарати или со своите машини погонувани на фосилни горива - може донекаде да држи вода аргументацијата дека генетски модифицираните организми или пак употребата на машините се во крајна линија “природни“ процеси произлезени од природата на човекот, но веројатно никој не тврди дека тоа е “природно“. Под “природно“ обично се подразбираат оние постапки и процеси со кои природата би се согласила. Иако онака од прва би можел да најдам забелешки и недостатоци, како во градскиот проект за компостирање така и во брошурата за компостирање, сепак во основа не можам да одам против она за кое природата има добро мислење. Затоа и мојата поддршка и пофалба за овие две случувања со компостирањето - одобрено од природата. <br /><br /></div><br /><br /><div class="zemanta-pixie"><img class="zemanta-pixie-img" alt="" src="http://img.zemanta.com/pixy.gif?x-id=c3a8bc8d-1946-8cb4-8d8b-d2f1f3893674" /></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/10/kompostiranje-odobreno-od-prirodata/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/10/kompostiranje-odobreno-od-prirodata/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Лукот како пестицид, инсектицид</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/KOIJvWNz7-A/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/04/lukot-kako-pesticid-insekticid/#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 04 Jan 2010 21:33:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[пермакултура]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[градина]]></category>
		<category><![CDATA[инсекти]]></category>
		<category><![CDATA[инсектицид]]></category>
		<category><![CDATA[лук]]></category>
		<category><![CDATA[органски]]></category>
		<category><![CDATA[пестицид]]></category>
		<category><![CDATA[препарат]]></category>
		<category><![CDATA[растенија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=676</guid>
		<description><![CDATA[Денес постојат доволно докази за штетноста по човековото здравје и околината од хемиските пестициди кои се употребуваат во градинартството. Овие сознанија се веќе прифатени до ниво на здравиот разум, но покрај тоа се уште реално малку се применуваат поинакви средства и методи во справувањето со штетниците во градините. Во таа насока на охрабрување во употребата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<div><big>Денес постојат доволно докази за штетноста по човековото здравје и околината од хемиските пестициди кои се употребуваат во градинартството. Овие сознанија се веќе прифатени до ниво на здравиот разум, но покрај тоа се уште реално малку се применуваат поинакви средства и методи во справувањето со штетниците во градините. Во таа насока на охрабрување во употребата на еколошките, органски, природни пестициди, и како јавен прирачник за моја и поширока употерба, овој запис ќе го претстави лукот како природен пестицид и инсектицид. Ако лукот е добро познат во човековата исхрана по антивирозното и антибактериолошкото дејство, нема причина сличната функција да не ја одигра и кај растенијата во градината.</big></div>
<big> </big>

<big><img class="alignnone" title="garlic" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/garlic02.jpg" alt="" width="322" height="248" /></big>

<big></big>
<div><big>И најскромната градина претставува природна заедница на одреден простор, дејствувачки еснаф помеѓу растенијата, инсектите и животните. Одредени инсекти може да бидат полезни за поедини растенија, или да бидат штетни за нив, па дури во одреден период може да бидат полезни, а во друг штетни за истото растение. Пермакултурата преку дизајнот и наоѓањето место во природната околина се труди да ги пронајде взаемнополезните релации на растенијата, инсектите и животните, работејќи со природата, не наспроти неа. На пример, буба марата е исклучително полезен инсект со нејзината улога на природен непријател на мушичките и ларвите закачени на растенијата со кои таа се храни. Или пак,  лукот засаден на рабовите од градината може да послужи за одвраќање на инсектите, слична таква улога има и босилекот. Релациите на секое растение или инсект се повеќезначни, со што начелно треба да се избегнува употебата на препаратите при секоја прилика, па нека бидат и органски. Но во ситуација кога балансот веќе е значително нарушен, и претстои штета, може да ја претставам рецептурата за природно изготвените пестициди на база на лук.</big></div>
<big><img class="alignnone" title="onion fly" src="http://i513.photobucket.com/albums/t339/dzamanmkd/300px-Anthomyiidae_sp_1_aka.jpg" alt="" width="300" height="233" /></big>
<div><big>Налетав на неколку варијанти за приготвување природни пестициди со лук и тука ги сведов само на две рецептури.</big></div>
<div><big>1. Две до три толчени главици лук се прелеваат со половина литар врела вода и сместа се остава да отстои еден ден. Потоа се прецедува низ крпа или сито. Се додаваат 4 литри вода во која претходно е растворен еден биоразградлив сапун или 50 грама течен сапун. Погодените растенија се прскаат рано наутро. Доколку не се одвратат штетниците повторно се прска по три дена. Алтернативно на старт во растворот може да се додаде лута пиперка или главица кромид.</big></div>
<div><big>2. Три до четири главици столчен лук се прелеваат со две големи лажици минерално масло (минерално масло е вискозно масло добиено од сурова нафта). Се остава да се впие маслото еден ден. Смесата се раствора во половина литар вода и се додава рибја емулзија (течно органско ѓубриво - не знам дали ја има кај нас во малопродажба). Прецедената смеса се чува во стаклен сад. Пред употреба за прскање се разредува со вода во размер 1 наспрам 20. Овој природен препарат од лук одлично делува против мушичките, комарците и кромидната мува.</big></div>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/04/lukot-kako-pesticid-insekticid/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2010/01/04/lukot-kako-pesticid-insekticid/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Играта</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/telityK7vZc/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/igrata/#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 19 Dec 2009 20:07:39 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[активизам]]></category>
		<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[лично]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[игра]]></category>
		<category><![CDATA[играње]]></category>
		<category><![CDATA[капитализам]]></category>
		<category><![CDATA[крај]]></category>
		<category><![CDATA[мистицизам]]></category>
		<category><![CDATA[социјализам]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=668</guid>
		<description><![CDATA[Сите играме. Играчи и реквизити. Играме од почеток до крај. Само играта нема крај, ниту почеток, ниту крај краен. Сфати дека играш, секогаш и секаде, играш. Што и да правиш, сепак само играш. Играта не би била игра ако нема некакви правила. Еве некој од најстарите, од темелните:

	Не можеш да победиш
	Не можеш ни да бидеш [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[Сите играме. Играчи и реквизити. Играме од почеток до крај. Само играта нема крај, ниту почеток, ниту крај краен. Сфати дека играш, секогаш и секаде, играш. Што и да правиш, сепак само играш. Играта не би била игра ако нема некакви правила. Еве некој од најстарите, од темелните:
<ul>
	<li>Не можеш да победиш</li>
	<li>Не можеш ни да бидеш на свое илимити реми</li>
	<li>Не можеш да излезеш од играта, нема откажување</li>
</ul>
Не ви се допаѓаат правилата на играта. Не сакате да играте. Сакате да ги менувате правилата. Епа нема да може. Епа чорба. Тоа е се што ви се нуди, нема друго. Доста залажување, лажги и самоизмами. Играј и само играј, додека не ја одиграш својата игра. Ако нешто не ти е јасно види ги пак правилата, точни се, секаде и секогаш. Остани да играш. Нема бегање, само играње. Ако се уште не ги разбравте правилата на играта, можеби ќе помогне ова мало општествено појаснување:
<ul>
	<li>Капитализмот е базиран на претпоставката дека може да се победи</li>
	<li>Социјализмот е базиран на претпоставката дека може да бидеш на свое</li>
	<li>Мистицизмот е базиран на претпоставката дека може да се откажеш</li>
</ul>
Играј, играј, играј ..... Еден, што го знам добро, се откажа од овој свет, се откажа и од следниот, и на крај се откажа од откажувањето. Сега само игра, игра, игра ......

<p><img class="alignnone" title="игра" src="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=headsup.jpg" alt="" width="447" height="303" /></p>

А сепак има една работа. За добро да изиграш треба прво да ги видиш правилата и потоа да играш. Ма играј, играј, играј ......]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/igrata/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/igrata/</feedburner:origLink></item>
		<item>
		<title>Илузија</title>
		<link>http://feedproxy.google.com/~r/ztvk/~3/vN4K-eyC7ps/</link>
		<comments>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/iluzija/#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 19 Dec 2009 19:59:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Џаман</dc:creator>
				<category><![CDATA[когниција]]></category>
		<category><![CDATA[општество]]></category>
		<category><![CDATA[природа]]></category>
		<category><![CDATA[човек]]></category>
		<category><![CDATA[визуелна]]></category>
		<category><![CDATA[востановена]]></category>
		<category><![CDATA[звучна]]></category>
		<category><![CDATA[мозок]]></category>
		<category><![CDATA[патека]]></category>
		<category><![CDATA[халуцинација]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://ztvk.crnaovca.mk/?p=656</guid>
		<description><![CDATA[Илузијата е погрешно восприемање на реалноста. Илузија е погрешен концепт или верување. Илузија е нешто, како фантастичен план или желба, кое предизвикува погрешно верување или перцепција. Може и вака да дефинираме, илузијата е пореметување на сетилното согледување или перцепција. Било кое од човековите сетила може да биде измамено од илузија, но визуелните илузии се најпознати. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">Илузијата е погрешно восприемање на реалноста. Илузија е погрешен концепт или верување. Илузија е нешто, како фантастичен план или желба, кое предизвикува погрешно верување или перцепција. Може и вака</span><span lang="MK"> </span><span lang="MK">да дефинираме, илузијата е пореметување на сетилното согледување или перцепција. Било кое од човековите сетила може да биде измамено од илузија, но визуелните илузии се најпознати. Илузијата е субјективна работа, кај некој луѓе некој илузии не проаѓаат. Во суштина зависи од тоа како ви е поврзан</span><span lang="EN-US">a</span><span lang="EN-US"> </span><span lang="MK">невронската мрежа во главата, но воглавно илузијата го експлоатира востановениот, по некој постојани патеки, начин на перцепција т.е. работа на мозокот. Вредно е да се каже дека мозокот работи така како што работи, нормално и полезно,  затоа што тоа е најефективниот начин на работа за најголемиот број на задачи пред кои е изложен во секојдневието. Визуелните илузии, можни се и‘ звучни, допирни и други, се несекојдневни финти кои може да го мамат мозокот. Да илустрирам со некој примери, кои се популарни и можеби сте ги сретнале на нетот.</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK"><a href="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=dlwheels_1.jpg"><img class="alignnone" title="кругови" src="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=dlwheels_1.jpg" alt="" width="433" height="287" /></a></span></p>

<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">
</span>
<p style="text-align: left;"><span lang="MK">Кругови кои се движат, или пак не?</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK"><img class="alignnone" title="некер коцка" src="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=necker_cube_0.gif" alt="" width="300" height="292" /></span></p>

<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">
</span>
<p style="text-align: left;"><span lang="MK">Каде е црвената точка во Некеровата коцка, напред или позади?</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK"><img class="alignnone" title="херманова мрежа" src="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=hermann_grid_0.gif" alt="" width="300" height="230" /></span></p>

<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">
</span>
<p style="text-align: left;"><span lang="MK">Хермановата мрежа, избројте ги црните точки!</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK"><img class="alignnone" title="вечни скали" src="http://dzam.blog.com.mk/system/files?file=skali-ugore_0.gif" alt="" width="274" height="241" /></span></p>

<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">
</span>
<p style="text-align: left;"><span lang="MK">Вечно по скалите угоре!</span></p>
<p style="text-align: left;"><span lang="MK"><span lang="MK"><a href="http://asa.aip.org/sound/cd/demo27b.au" target="_self">Шепардовиот тон</a> вечно по скалите на слухот.</span></span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">Можеби скате да го погледнете <a href="http://viscog.beckman.uiuc.edu/grafs/demos/4.html" target="_self">клип1</a> (пробајте да запазите на клипот нешто се додава или брише), или <a href="http://viscog.beckman.uiuc.edu/grafs/demos/8.html" target="_self">клип2</a> (нешто на клипот менува боја).</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">Да направиме разлика помеѓу халуцинација, која е сетилно искуство во одсуство на стимуланс, сетилен објект, и илузија, која е погрешно доживување на вистински сетилен објект. Ако се префрлиме во општествениот, социјалниот, па и психолошкиот простор на илузиите, може, наместо интерес, отвореност и забава, да се налета на ригидност, затвореност и отпор. Општествените илузии се нашите заблуди, ирационалности, самоизмами кога го восприемаме животот и релациите во општеството. На општесвениот и социјалниот простор, самите единици мерки и параметри по кои се рационализира, се предмет на заблуда. Во овој општествен и социјален простор нема место за халуцинации, самиот граѓанин е објект и субјект на културолошкото сетило. Во последните 15 години на транзиција, општествените илузии, погрешните восприемани реалности, сите ги чувствуваме на сопствената кожа, дури и кога материјално и лично сме задоволни. Исклучување и тотална изолација од општествените и културолошките релации е невозможно.</span></p>
<p style="text-align: justify;"><span lang="MK">Доминатната општествена критика оди по линијата општество-политика-интереси-личности. Без да го намалам значењето на оваа линија на критика, и јас ја практикувам, немаме посериозни обиди на генерално ниво, да ги одвоиме општествените илузии и заблуди како засебен проблем, кој според мене е поголем проблем на општеството од предходната линија на односи. Без разбивање на општесвените илузии немаме можност за системска интервенција во хиерархијата, распределбата на колачот и социјалната хармонија на општествената реалност. Можеби е добро да се направи паралела на општествените илузии со илузиите во психијатриската терминологија, каде илузиите се цврсто верување во нешто невистинито. Овие ирационални верувања во психијатријата се дефинираат како верувања кои го реметат нормалното резонирање и остануваат цврсти дури и кога пред пациентот се изнесуваат очигледни и несоборливи докази. Медицински овие психолошки илузии, една или комбинација од повеќе, може да се категоризираат како: прогонување (манија на следење и прогонување), грандиозност (прекумерно чувство во сопствената вредност), љубомора (ирационално верување дека партнерот или некој значаен е неверен), еротоманија ( верување дека друга личност, најчесто непознат, е заљубен во нив), соматика ( илузија дека нешто физички е погрешно со нив), мешано ( миксови од повеќе илузии). И додека ви доаѓаат асоцијации, оставам простор секој сам да воспостави дијагноза за нашите општествените илузии.</span></p>]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/iluzija/feed/</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
<enclosure url="http://asa.aip.org/sound/cd/demo27b.au" length="258908" type="audio/basic" />
		<feedburner:origLink>http://ztvk.crnaovca.mk/2009/12/19/iluzija/</feedburner:origLink></item>
	</channel>
</rss>
