Pazi, artichoka!

2013 : Jedna godina dve velike skole

noreply@blogger.com (artichoka) — Wed, 15 Jan 2014 10:31:00 +0000

Posle vise uspesnih kolokvijuma polozila sam prvi veliki ispit iz donosenja pogresnih odluka.

To sto sam ja sebi uradila je za naucni rad ali skola je skola. Nekad se placa vremenom, nekad zdravljem, nekad parama... Ja sam bogami debelo preplatila razlicitim sredstvima. Ova odluka je zaista bila uzasna samarcina koju sam zavalila samoj sebi pa ne mogoh da se opasuljim mesecima. U ovakvim situacijama subjekat nauci lekciju, al mora mnogo da prepliva uzvodno pre nego sto pocne da biva lakse. Ne nizvodno, samo lakse. Doneses jednu losu odluku i eto te u govnima preko glave, usranog raspolozenja, bez volje za bilo cim, bez para, ironican si, drzak i mracan, nepodnosljiv... Sve ti se okrene u zivotu (i stomaku): navike, ponasanje, osecanje, odnos prema zivotu i drugim ljudima i pre svega samom sebi. Naravno da u takvoj situaciji ni druge okolnosti ne krenu na tvoju ruku (Marfi).

Pa eto, ako ste mislili da losa odluka ne moze da bude tako losa, razmislite dva puta, jer posledice losih odluka nikad ne dolaze same :)

No, eto me ko feniks. Nisam sad ja nesto kao donela najbolju odluku u zivotu i ispravila krivu Drinu al barem se mirnije spava. Jedan korak napred.

Zakljucak: nije da trazim opravdanje za svoju glupost al mozda nekad i moras da napravis ogroman korak unazad da bi se vratio tamo gde si bio i da bi nastavio napred?

Takodje, doktorirala sam u jednoj drugoj oblasti, verovatno (cuj verovatno!) mnogo bitnijoj! Ovo je bila prva godina (moram da ubacim onaj klise "od kada znam za sebe", ili bolje ne?) da sam od pocetka do kraja bila okruzena samo valjanim ljudima. Sto znaci da sam uspela da nemam susrete sa zlicama i dusmanima - cak i u situacijama na koje ne mogu da uticem, kao sto su posao i ostale neminovne situacije u kojima smo okruzeni homosapiensima. Uspela sam da iskljucim iz zivota neke ljude kojima tu nije mesto, bez da trepnem, bez obzira na to koliko oni kao "bliski" bili. Tako da, da, bilo je kracih susreta za koje bih volela da se nisu desili, nikad, ali sam ih shift-delete. I ne dam im da se ponove. Ostatak, cista desetka.

Zakljucak 2: ponosim se sobom - kad kazu sa kim si takav si i kad pogledam koga sve imam, skontam da sam totalni car :). Mozda se stvarno dobro dobrim vraca?

U 2014 samo zelim da vise verujem ljudima. Ali i sebi.

Da ne razocaram: novogodisnji post

noreply@blogger.com (artichoka) — Mon, 31 Dec 2012 15:09:00 +0000

Iz 2012 izlazim zadovoljna, u 2013 verujem ulazim u istom (a verovatno i boljem, ili bar bezbriznijem) raspolozenju.

Nedavno sam sumirala 2012 u par reci: nekoliko lekcija o ljubavi i drugarstvu, zacinjeno sa malo putovanja.

Dodala bih na to i neke promene koje su se desile.

Zvuci kao sranje, jbt kako to cela godina da se smesti u nekoliko reci. A u stvari kad sama procitam izvrtim sto dogadjaja, osecanja, utisaka, novotarija, veselja, uspeha, neuspeha (za koje me bas briga!), neraspolozenja koja sam zaboravila i koja su mi sad smesna, "losih" vesti koje sam prihvatila sa osmehom i koje su mi donele nesto novo i dobro.

Proslogodisnje zelje sam manje ili vise ispunila, mozda vise manje nego vise ali sam zadovoljna :)

Obisla sam severnu Italiju, deo Austrije, Temisvar :), bila na moru dva puta (i treci put u novembru), malo obilazila Srbiju, podosta vremena provela van Beograda, celo leto u Valjevu i kao slag na tortu napustam 2012 i docekujem 2013 u Hamburgu. Odakle i pisem. Vrlo zadovoljna, opustena, nasmejana, medju fenomenalnim ljudima i sa casom predobrog piva. Posle odlicne setnje, sopinga, klope itd itd :) mnogih drugih stvari koje nisu tema ovde.

Provela sam podosta vremena sa dragim ljudima, sa dobrim prijateljiima, ostvarila neka nova bitna i prijatna poznanstva, ma sa svakakvim ljudima, postala mnogima draga, a mnogi su i meni... Imala sam definitivno mnogo vise slobodnog vremena nego ranije sto je ocigledno imalo podosta uticaja na moj drustveni zivot. Nekoliko ranijih poznanstava je preraslo u prava velika i iskrena prijateljstva. Al ono stvarno, stvarno.

Promenila sam stan, promenila posao. Konacno. Znam da je to bilo na nekoj goal listi od pre par godina, pa eto, desilo se, prinudno ali kao dobra stvar. Ako zanemarimo finansijski momenat. I ako se uzme da je to at the moment jedini minus oko cele te stvari, moze se reci da je posao trenutno na pozitivnoj listi mojih zivotnih momenata :). Ne kazem da je bilo easy and smooth jerbo je bilo veoma teskih momenata, u pocetku narocito, cesto sam imala dileme, nesigurnosti, nisam uvek bila zadovoljna, ali trenutno imam sve vise onih momenata kada idem zadovoljna na posao i kada sam zadovoljna tokom radnoh dana (i ne mrzim previse nedelje i ponedeljke i ne odbrojavam dane sate i minute do petka u 17h) nego onih mrak momenata.

Pisem i pisem sve i svasta i drobim detalje kako bih izbegla da pisem o onim ljubavnim momentima koji su zacinili godinu. Malo sam diskretna po pitanu iznosenja intimnih i osecajnih stvari medj javnost. Bilo kako bilo, dve "stvari" su se desile i nisu ispale kako treba ali kapiram da je tako nekako i trebalo da ispadne. Kako god okrenes OK sam sa svim tim. Jedna stvar od samog pocetka nije bila moguca ali je bila (i jeste jos uvek na svoj nacin) emotivno iskrena i intenzivna. Ostvarila se na jedini moguci nacin te mogu da kazem da je prica kompletna. Postoji i dalje u nekom svom prijateljskom obliku i to je sasvim ok.

Druga "stvar" je dosla u paketu sa drugim nekim momentima te je isto bila intenzivna na neki svoj nacin a isto tako ocigledno predvidjena da bude prolazna. Ono sto je bitno je da su oba puta bili u pitanju ljudi koji su na svaki moguci nacin drugaciji od mene i mog okruzenja i svega onoga kako ja zivim i funkcionisem. A opet, neke sasvim druge stvari su uticale da se te price ne ostvare. Inace su/bi funkcionisale sasvim kvalitetno sa svim tim razlicitostima.

Ova druga je takodje propomogla da preko ove prve lakse predjem kao i preko gubitka posla i trazenja novog itd. Generalno svih tih retkih momenata kada ja nemam potpunu kontrolu nad svojim zivotom i ne znam sta radim i sta hocu. I nije me bilo briga za bilo sta od svega toga. Bilo je sasvim dobro tako kako jeste, jer bio je tu kao taj koji cini da svi ti detalji i momenti ne budu teski. Na kraju svega toga izasla sam sa puno nekog dobrog nogog samopouzdanja, nekih saznanja u vezi sebe same, u vezi toga sta mi tacno treba i sta tacno hocu. Pre svega, nema nikakvih negativnih osecanja niti negativnih razmisljanja. Prema bilo kome.

I sta sam naucila? Naucila sam da iako osecas, zelis i smatras da si nekome prijatelj ne znaci da to i jesi jer on to mozda ne ocekuje il ne zeli od tebe. Sem toga, neko ko te smatra i naziva prijateljem ne mora biti tebi to isto i ne moras od njega ocekivati prijateljstvo. Kazu da je covek vredniji sto vise prijatelja ima a ja kazem da je jos i vredniji sto ga vise ljudi smatra prijateljem.

Tesko mi je da pisem ovde dok slusam muziku, pijem, jedem, pripremam docek, slusam ljude i razne jezike, pricam, razmisljam sta cu da obucem i razmisljam o tome gde da sakrijem svoje unuce jegera od halapljivih zednih gostiju za koje ne znam ni kada dolaze i da li ce doci pre nego sto se istusiram, obucem i nasminkam. Nije trebalo da ostavljam pisanje bloga za 31.

Specijalni pozdrav za anonimusa.

Srecna nova i sami si pozelite sta vec treba.

zasto ne pisem blog?

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 04 May 2012 19:31:00 +0000

zato sto ne primecujem stvari iz spoljnog sveta, van posla i van teretane i sebe, dovoljno da bih pretocila u misao i tekst. zato sto se ne krecem u spoljnom svetu i nemam gde da primecujem i dozivljavam. zato sto se vozim autom i ne idem "medj ljude". zato sto slobodno vreme provodim za "izlazak" u kupovinu. u hipermarket, jer je pijaca skupa. zato sto sve sto mislim je previse unutrasnje da bi bilo verbalizovano za javnost. zato sto me ne zanima politika, estrada, moda, dogadjaji, tudja dvorista i komsijina krava. i nemam misljenje o svemu tome.

ljudi odlaze i dolaze i odlaze, i vrate se ali se ne zadrze. neki dodju do vrata i odu. ili vrata ostanu zatvorena.

ponekad hocu da ih otvorim, uhvatim se za kvaku, ali me los predosecaj spreci da to uradim. mislim da ne treba uvek da mu verujem i da treba da pruzim sansu ali uglavnom ne uradim to.

i nikad nisam bila bolja prema sebi, dosadnija drugima i sa malo ljudi koji me okruzuju a nikad manje usamljena. to stanje skoro da vise i ne poznajem. kao ni gomilu (osoba) koju sam poznavala. davno ili skoro.

zivim za sebe, stvaram za sebe, borim se za sebe i radim da bih putovala. kretanje. svaki dan nesto dobro za sebe. korisno je dobro. zdravo je dobro. tvrdoglavo je dobro. ne je dobro.

i ovo je podosta unutrasnje i sasvim visesmisleno, svesna da ce biti vecinom pogresno shvaceno, ali ovaj blog je ionako izgubio svoju publiku odavno :). zapravo sam htela reci da sam super sasvim, a vi? :)

Godina nova - postujmo tradiciju

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 30 Dec 2011 15:32:00 +0000

Na prelazu 2011 u 2012 ne mogu a da se ne setim samo onih lepih, a bilo ih je milion, malih stvari. Putovanjca, osmesi, ponovni izlasci i neverovatni provodi, napustanje samoce, cudesno leto (dva letovanja, puno druzenja, blejanja i tracanja, pre svega muskog dela populacije, sa dragom drugarkom), oslobadjanje raznoraznih tereta, uspesi: poslovni i sporstki :). Tri svadbe mnooogo dragih, bliskih ljudi, kumstvo...

Muskarci me vole, zene jos vise - pre svega moja najlepsa i najludja :)

Neki ljudi su otisli u bolje (ura), neki su otisli iz mog zivota (ura ura) mnogi su u njega svratili ili usli i ostali. Neki su jako mili. Neki su mili stranci :). Pojavio se i pred kraj godine kao jagodica na vrhu neko Takav - nekakav - cudan - opasan - bezopasan ni od kuda i nicim mi cini dobro i cini dobrom ;)

Godina je pocela lepo a pred kraj je pocelo da kulminira :)

Promene prijaju i dalje.

2012 je prestupna sto znaci da imam jedan dan vise da uradim nesto lepo za sebe... Planiram, priželjkujem, očekujem putovanja (za sad Venecija, Hamburg, Berlin, Sofija, Spanija/Kanarska ostrva... mozda neki Stokholm...), puno druzenja, izlazaka, kvalitetne komunikacije, mnooogo manje stresa na poslu i da dizem svoju tezinu na cucnju :)

Srecna nova malobrojnima koji ce ovo procitati :) nek vam se ispuni barem vecina zelja a ispunite i vi drugima poneku ;)

Nova godina 2011.

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 31 Dec 2010 11:23:00 +0000

Ovaj blog se pretvorio u yearbook. Zapravo cak sam pocela i da selim blog na WP (ak neko zna kako da se preselim a da mi se ne pojebu Vukova slova nek ostavi comment) pa bih kao mozda i nastavila sa pisanjem. I razmisljala sam onda a o cemu bih ja to pisala, vezano ili nevezano sa onim sto sam pisala do sad. Da ne bude tematski blog, vec da ostane pravi licni blog kakav je od samog pocetka, i kakav sacica ljudi voli da procita, ne da bi zabadala nos u moj zivot, vec zbog mog nacina pisanja, radi zabave i razbibrige. Razmisljanje do sad nije rezultiralo, tako da cu ovom prilikom samo nastaviti tradiciju novogodisnjih postova.

Ove godine sam sazrela, odrasla. Sada sam druga ja u odnosu na onu mene pre tacno godinu dana. Neka prekretnica se desavala u meni i oko mene, sto svesno i sa namerom i trudom, sto spontano - bioloski ili kako vec.

Ne znam ni da li da pocinjem da sumiram dogadjaje, malo je sramota: nula izlazaka, ne bas puno novih poznanstava, nikakvo napredovanje u profesionalnom smislu, cini mi se ni jedan edukativni dogadjaj. U stvari nije me sramota, to je moj zivot sada, koji zivim bas onako kako zelim.

Od zelja i ciljeva koje sam postavila pre godinu dana ispunila sam sebi snowboard wet dream :), u Italiju nisam otisla, trenirala sam vredno, a firma je i dalje u ideji i planu. Bitno je da nisam odustala :). Sve u svemu zadovoljna sam ishodom. Zadovoljna sam u potpunosti. Sada i u ovom trenutku.

Izdvojila bih par bitnih stavki:
- Skijanjce u FR: duuuug duuuug put po EU, ludilo, letenje i kotrljanje na dasci, sati Pictionary-ja, malko alkohola, odusevljenje Nicom i Monte Karlom, odlicni ljudi, citav odmor bez i jedne zamerke
- Izleti i voznjice do Tare i okoline, do Divcibara, po Avali, tamo vamo
- Letnji godisnji i super lepo i super kratko letovanjce u Herceg Novom, koji mi se super dopada, sa super prijatnim drustvom
- Preseljenje u "moj" super stancic na periferiji :)
- Neki popravljeni i neki pokvareni odnosi sa pojedinima
- Gomila odgledanih filmova i gomila pojedene gresne ali happy hrane :D
- Lepo zdravlje :)

Za 2011 si zelim:
- Puno srece ali jos vise pameti
- Jos vise da volim i pazim sebe
- Da uradim nesto sa poslom
- Da putujem
- Da se provodim
- Neke brutalne pare i jedan Clio Sport :)

Pozdrav zalutalim citacima i srecna vam nova!

2009 -> -> -> -> -> -> 2010

noreply@blogger.com (artichoka) — Tue, 29 Dec 2009 12:53:00 +0000

Ranije sam imala naviku da oko svake NG ispisujem rezime na blogu. Cini mi se da sam prosle preskocila tradiciju a sada, pa nekako imam inspiraciju :)

Iako ne bas neki tradicionalista, niti verujem u simboliku staro - novo, vec nekoliko meseci zivim u tom psiho tripu "samo da prodje" i ocekujem novu godinu kao nesto, bilo sta novo.

I kako se blizi taj 31 decembar ja sam sve opustenija. Iskreno, radujem se novoj godini, ako nista drugo, onda zbog slobodnog petka koji spojeno sa vikendom daje tri spojena neradna dana. Ura!

Osecam se umorno. Nisam neispavana ili preterano fizicki aktivna, tj iscrpljena, vec sam nekako isprazna i neenergicna. Treba mi "nula i nista" i sto vise neobaveza i neradnih dana. Takvo stanje mi prija.

2009. je (bila) jebeno naporna godina. Ljubav, zdravlje, situacije, posao, bilo je padova i padova a uspona tek toliko da mogu opet da omanem :)

I da sumiramo pros&cons:

1. Bila na Kubi :) (i jos nisam napisala putopis huh)
2. Kupila auto - ukrali ga - pronasla ga - prodala ga
3. Promenila posao jer je na starom bilo lose (zbog istog sam i bila jako pukla) i sad radim nesto sasvim drugo (smartphone sw) - mozda sam zbog toga dosta manje na webu
4. Majka mi je bolesna
5. Raskidala (ostavljana) vise puta - mirila se isto toliko :)
6. Operisala sam se (nije nista opasno ali je neprijatno bilo)
7. Bila u odlicnoj formi krajem prosle godine a ove se podosta zapostavila sto me ne cini bas samoponosnom :)
8. Isla na krace proputovanje sa Bojanom i odusevila se Tarom i Bosnom (i jos uvek nisam okacila slike)

Sledece godine hocu da iskoristim pasos, da proputujem Italiju. Da vozim snowboard u februaru. Da se vratim u proslogodisnju formu. Da otvorim firmicu, da ispravim neke sopstvene krive drine i meni dosta :)

Srecni praznici (ako se neko jos uvek zadesi na ovim stranicama)!

Kradja deo drugi (dokaz u rukama)

noreply@blogger.com (artichoka) — Sat, 15 Aug 2009 14:46:00 +0000

Plagijat vs original.

Kradja

noreply@blogger.com (artichoka) — Tue, 11 Aug 2009 16:18:00 +0000

Juce sam saznala da je moj rad, po ko zna koji put, ukraden, i ovog puta objavljen u udzbeniku dolespomenutog profesora. Ne potresa me to uopste ali, ako nista drugo, ne zelim da takve stvari ostaju zataskavane stoga nek se zna...

Ljudi kradu kada su ocajni, kada nemaju, kada nemaju ono sto neko drugi ima il kada neko drugi ima bolje.

Kradu zato sto su pohlepni, lenji, sebicni i uvrnuti.

Oni koji kradu kradu od bilo koga i siromasni su na ovaj ili onaj nacin.

Gospodine Solesa TI si upravo to, siromah. Krades od nas zato sto mi imamo ono sto TI nemas. Zato sto znamo, umemo i mozemo.

Nisi TI mocan covek. Mocni ljudi nisu lopovi, varalice i plagijatori. Nisi ni uspesan, ni intelektualac. Tvoja glava je intelektualni otpad i sav tvoj intelektualni napor je fokusiran na prevare, lazno uzdizanje i prividan uspeh.

Nemas nista. Nemas prijatelje, jer svi ljudi oko tebe su isti kao i ti i okruzuju te jer u tome imaju interes.

Ne osecam se ni ostecenom ni uvredjenom tvojom kradjom.

Ja znam umem i mogu ono sto ti ne znas niti ces ikada znati, ne umes niti ces ikada umeti, niti ces ikada moci ono sto ja mogu.

Samo izvoli, sluzi se i nemoj da te bude sramota kada ti se ljudi budu smejali.

Teraj po svome i uzivaj jer, kao sto sam vec napisala negde, ti si posebna sorta i mesto ti je tamo gde i takvima slicnim tebi, na primer medju muciteljima zivotinja, jer oni znaju kako da postupaju sa pravim dzukcima :)

A kako bi bilo

noreply@blogger.com (artichoka) — Wed, 01 Apr 2009 19:33:00 +0000

kada bih stvarno pisala dnevnik? Onako daily kao "danas sam ustala i onda..."

Kao i obicno posetila WC, stavila sociva i oprala zube. Naravno, pre toga je zvonio Mika al me nije probudio. Opet naravno. Cekala sam da "zasvira" pa da ustanem. Da navucem plisanu trenerku i odgegam se do kupatila. Posle ribanja zuba pokupim solju sa spremljenom kafom i odlazim u sobu da se obucem. Usput pogledam prognozu, bacim kap sminke, vezem kosu posto je sinoc nisam osusila posle kupanja pa je nemoguca za nositi. Krecem ka stanici, vidim oca u kolima, javljam mu se radi reda. I on meni radi reda kaze da ide u Filmski Grad pa ako mi nesto znaci... Zna da idem na Novi Beograd. To i kazem "idem na Novi Beograd, tamo radim", i tako mu kazem ono sto zna i sto znam da zna.

Cekam belu osamdesettrojku oko osam i dvadeset. Udjem sednem i gotovo. Trudim se da mi se svest iskljuci tih dvadesetak minuta. Setim se da izadjem na vreme i ponovo iskljucim mozak na putu do ofisa. Usput zove mamlaz da me zajebava telefonom, kao: "Znas javljam se na oglas, imam sobu viska bice slobodna za mesec dana a ti mozes sa mnom da delis sobu do tada, mislim ako ti ne smeta muski cimer. Nadam se da si opustena, znas, mislim ono ides u kupatilo opusteno i u gacicama, ne stidis se. Mislim ja imam svoj stan i novac, ja ne trazim cimera zbog toga nego eto kao, radi druzenja. Dogovoricemo se za placanje" "Da batice, slusaj, ja sam lezbaca, radim kao vatrogasac, jel ti to smeta? I treniram sumo rvanje, cisto da znas. Ajde oladi, zdravo." "Pusi kurac." "Pa tebi da ima sta da se popusi ne bismo mi sad ni razgovarali."

Jesus. OK, blize sam ofisu sto znaci blize i kafi. "Cao kolega", "dobro jutro!", spremacica je tu, znaci i cista solja. Zvoni fon, broj fiksni, van Beograda. "Dobro jutro" "I vama dobro jutro" "Ovde Rade" "Dobro Rade" "Nasao sam Vas broj u sanducetu" cutim "Ne znam o cemu se radi, mozda ovi frigo uredjaji (valjda misli na klime) nasao sam taj flajer i vas broj pride" "Rade nemam pojma o cemu se radi i sta ce moj broj u bilo cijem sanducetu" "A pa dobro onda, dovidjenja" "Dovidjenja" Posao. Narednih x sati (danas je taj broj bio jednocifren). Osim sto je nekoliko puta nestajalo neta ostalo je bilo uobicajeno. Klikni, resi, probaj, otvori, zatvori, odgovori, uradi mi ovo, pogledaj ono, ceka te ovaj od juce a ovaj od pre dva dana. Nesto pre sest, aj cao. Dan je. Drugi put ove godine izlazim sa posla po danu. Aleluja.

Cujem komsinica uzela kera, naravno da je zlatni retriver. Ajd da vidim i to ludo stene mozda se malo i zabavim. Stene ko stene, slatko, blentavo i mekano ko plis. Ipak mi ne prija drustvo pa ostajem poprilicno kratko i odlazim kuci na rucak. Tanjir, red belog, red karfiola, red tikvica, salatica. Pola limenke piva. Taman.

Povlacim se u svoje odaje. Zove Andrijana, red pitanja, red odgovora. Htedoh je i sama nazvati pre dan dva ali nisam joj imala sta reci sem da sam depresivna bilo bi "Cao drugarice, kako si? Da evo i ja sam dobro, malo sam bolesna, imam neku bolest, depresiju. Pa da, leci se pa se cujemo kad ozdravim. Mozda je virusno" umesto toga prokomentarisem da sam bas htela pre neki dan da joj pisem SMS al eto. Ostavila za drugi dan. I ne moze da se vidimo ovaj vikend ali sledeci da. Sprema ispit, i muz joj je dosao. Ne, ne zna koliko ce ostati tu i kad se vraca, ne zna ni on.

Pustam film, The Air I Breathe, htela sam nesto da napisem o filmu ali dok sam pisala o sebi zaboravila sam sta sam htela da napisem. O filmu. Pogledajte, ne traje dugo. Cak je i interesantan. Ono kao, povezane sudbine, tragedije i zivoti raznih ljudi. Zivoti, spasavanje i gubljenje istih. Taman za posle posla.

Upravo pustila Grace is Gone. Neke scene sa pocetka mi se dopadaju. Ako sada prestanem da pisem i nastavim da gledam videcu i ostatak.

Havana je moja sudbina (ili Cao Jorganeeeeee)

noreply@blogger.com (artichoka) — Sat, 07 Feb 2009 16:28:00 +0000

Sutra ranom zorom ove tri fine ljupke damice napustice svoje kaputice

i preci u letnje krpice, suknjice i kupace kostimice.

Pozelite nam dobar let i srecan opstanak na Kubi :)

Artichoka na Krfu

noreply@blogger.com (artichoka) — Sun, 24 Aug 2008 16:34:00 +0000

Dan prvi:

Sletele ubrzo posle poletanja i potrpale se u autobus za nase malo penzionersko mesto Agios Georgios. Videvsi prvu palmu na prvom cosku posle izlaska sa aerodroma oteglo nam se jednoglasno "huuuh" od koga je odzvonio ceo autobus. Tad nas je puklo - na odmoru smo :)

Ostavile smo stvari u nasu sjajnu sobu sa dve terase (kasnije smo shvatile da sobe uglavnom imaju jednu terasu) i posto nije bila pospremljena zaputile se da popijemo kafu i klopnemo nesto.

Posto smo istovarile stvari u ormane i kupile potrebne namirnice (vodu, koronu i limun, viski smo prethodno kupile u avionu) presvukle smo se u kostimice i onako bele otisle da overimo obliznju plazu.

Malo smo se izlezavale, malo udarale po pivima, malo obilazile nase lepo mestasce. Napravile par fotki i pronasle udaljeniju manju i prelepu plazu oko 1km od smestaja gde smo docekale zalazak sunca.

Dan drugi:

Zabole obliznju plazu i nismo se pomerale narednih 10 sati :) (sto je imalo za posledicu da nas posteljina grebe! te noci)

Dan treci:

Na maloj smo plazi. Odusevljene smo, cista je, pesak, plicak par desetina metara. San za decu i nas :) Klopamo u sjajnom italijanskom restorancicu, pijemo Amstel, jedemo sladoled i vracamo se na prvobitnu lokaciju. I tako opet do uvece. Onda kupanje tusiranje i vecernja setnja po mestu. Mislim da je tad pao i neki bilijar.

Dan cetvrti:

Usledio je obilazak okolnih ostrvca Paxos i Antipaxos. Poranile smo i zaputile se ka brodu. Usput smo srele gomilu vrednih mestana i sa svima se pozdravljale, kao da smo i mi lokalne... "ciao", "hi", "kalimera". Taj dan je bio pun fenomenalnih stvari. Ne samo mesta koja smo posetili vec i povratak koji je zbog velikih talasa bio prava avantura. Vracali smo se brzinom od 14-15 cvorova, brod se ljuljao i sekao talase, bilo je nemoguce cak i sedeti a ne drzati se za nesto, voda je bila po celom brodu, talasi su zapljuskivali i bili smo totalno mokri. Ja to ne mogu opisati a nisam mogla ni da slikam, uslovi nisu dali. Ta avantura mi je ostala u neverovatnom secanju i to je stvarno jedno neponovljivo iskustvo. Bila sam iskreno odusevljena i srecna sto smo bas taj dan izabrale da idemo na ostrva iako je realno postojala opasnost od jos vecih talasa zbog cega smo i morali da zurimo toliko. Ne znam sta bi bilo da nismo bili toliko brzi ali od mornara smo dobile informaciju da je svaki minut bitan.

Taj dan smo obisle ostrva Paxos i Antipaxos. Na slikama je mnogo jasnije kakva su to mesta, besmisleno je trabunjati, meni se jako dopalo mesto Gaios na Paxosu a plivanje na Antipaxosu (tirkizna providna voda, beli pesak...) bolje da ne opisujem. Samo cu reci da je na Antipaxosu sniman film Mediterraneo...

To vece smo posetile Tina Turner Show u Lagouvia baru i otisle da spavamo na vreme jer nas je ujutro cekala Kia Piccanto :)

Dan peti:

U 9:15 smo se nacrtale u rent-a-car agenciji po dogovoru sa Jorgosom. Dobile smo srebrni Piccanto i naredna 3 dana smo provele vozajuci se po ostrvu. Vozanje je pocelo obilaskom grada Krfa. Putovale smo nekih sat do samog grada (iako samo 30ak km) i jos neko vreme smo provele zaglavljene u guzvi dok smo dosle do praznog parking mesta. Ostatak popodneva smo setale gradom, ulicicama, radnjicama. Dosle smo do Muzeja azijske umetnosti ali je bas ponedeljkom zatvoren. Ostale muzeje nismo obisle taj dan a narednih dana nismo ponovile posetu Kerkiri.

Popodne smo krenule nazad za Agios (voznja po Krfu zna da bude izuzetno naporna i beskrajno duga tako da 20ak km ume da uzme i citavih sat vremena). Usput smo posetile Muzej skoljki, okupale se na ruznoj plazi u Benitsesu i posetile sasvim slucajno Messonghi - mesto koje nas je odusevilo. Plaza je sjajna, pescana i izuzetno plitka, nekih 50m je voda do kolena. Jako je sredjeno mestasce i primecuje se da je malo otmenije. Messonghi nam se vise svideo cak i od Glifade koja vazi za najlepsu plazu na ostrvu. Ali to je bilo tek prekosutra :)

Dan sesti:

Zapicile smo za Dasiju. Da vidimo malo kako izgleda poznato letovaliste na istoku ostrva. Voznja je bila pravi pakao, em je bila visoka temperatura (a auto ne vuce kad se upali klima), em je bila takva guzvetina da smo bukvalno milele veci deo puta. A sem toga nismo ni znale bas kuda idemo :)

Dasija nam se i nije nesto dopala, ruzna plaza, kamena i prljavija od nase, uzana i sve lici na Adu Ciganliju, s tim sto je na Adi plaza sira :). Svejedno nasle smo se sa Igorom i njegovom familijom, tako da smo lepo proveli dan uz prijatelje iz Beograda koje ne vidjamo u Beogradu :). Inace, kad smo se parkirale u Dasiji ispostavilo se da parking i kafic u sklopu drze Srbi koji su nam odmah rekli da je 90% ljudi u Dasiji iz Srbije, sto se kasnije ispostavilo da i nije bas tacno iako nas ima gomila.

Uvece smo se vratile izmorene u Agios i prespavale. Odlucile smo da ustanemo i krenemo ranije naredni dan u avanturu kolima.

Dan sedmi:

Poranile smo i smrzle se :). Odlucile smo da posetimo Glifadu (tzv najlepsu plazu na kojoj je BTW sniman neki deo nekog dela :) filma o James Bondu). Glifada je ok, ali daleko od neke nadrealne lepote, mozda smo previse ocekivale a mozda je i guzva i popularnost doprinela da ne budemo odusevljene. Uglavnom uzasno je nepristupacna i treba proci puno krivina i loseg puta do nje. Tada smo prosle i kroz jedno interesantno mestasce Pelekas gde je izmedju ostalog i Witch House, neki gift shop sa raznoraznim witchy stvarcicama ali i drugim drangulijama.

Za taj dan smo imale jos jedno must see mesto za koje sam cula od poznanika u Beogradu. U pitanju je La Grotta bar u Paleokastrici. Inace i samo mesto je interesantno sa nekim uvalicama i rastrkanim plazama. Na jednoj sam se bucnula ali je voda bila hladna tako da smo vrlo brzo otisle u La Grottu. Nemam komentar - slike i samo slike :)

Iako smo popile samo jedno pice srce nam je bilo na mestu. Predvece smo zapicile nazad da vratimo auto. Istina da dosta planiranih stvari nismo stigle da vidimo za tri dana ali iskreno smo pomalo i odahnule, vozanje po ostrvu je bilo prilicno naporno. Od 300 predjenih km mozda nekih 100 je bilo bezbrizno. Ostalo je uglavnom bilo sa nekim cimanjima. Guzve, losi putevi, ljudi koji voze kao jebeni ludaci, staju na sred puta, otvaraju sirom vrata, motori koje gledas da ne pokosis iako ti sami izlecu, autobusi koji takodje izlecu iza krivine bez blicanja ili sviranja, preticanja u krivini...

Dan osmi:

Pocastile smo se celodnevnim odmorom na plazi i vecernjim izlaskom. Bilo je to vece mesanja pica ali prezivesmo. Degustirale smo Smirnoff Ice i bilo je "nikad vise majke mi". Od onoga je i sveps jache pice :). No bitno je da smo imale viski da speremo sramotu. Nastavile smo uz koktele u Mad Mike's baru a onda smo se stacionirale u nekom pubu. Bila je to duga noc uz Elvis Presley show.

Dan deveti:

Ponovo ceo dan na plazi i rucak u preslatkom restoranu... Mislim da to vece nismo izlazile.

Dan deseti i jedanaesti:

Odlazimo na "novu" plazu koja je najudaljenija od naseg smestaja. Vec standardan odmor dan. Uvece napijamo lubenicu i ponovo idemo po lokalima. Naravno kod Mad Mikea na koktele (Mojito - pripreme za Kubu) a onda opet po lokalima. Ponovo smo u Lagouvia i ponovo slusamo Elvisa, doduse drugog Elvisa.

Kasnije te noci, tacnije skoro je bilo jutro, upoznajemo momke iz Beograda i nastavljamo druzenje sa njima do jutra, onda se odvajamo na kratko i ceo naredni jedanaesti dan provodimo sa njima na plazi uz pivo. Ponovo se uvece odvajamo na kratko i odlazimo na nocno kupanje ali bez kupanja posto je bilo hladno.

Dan dvanaesti:

Vracamo se za Bg :(

Sutra Nata i ja odosmo na more

noreply@blogger.com (artichoka) — Wed, 06 Aug 2008 18:34:00 +0000

Citiracu pametnije od sebe

"sexual storm from serbia attacks Greece coast'n'islands"

Aaaaaa vristim u sebi od srece (da ne bi ljudi oko mene pomislili svasta)

noreply@blogger.com (artichoka) — Wed, 25 Jun 2008 11:09:00 +0000

Novi Portishead je tu i jedva cekam da odem kuci da download i preslusam. Moj omljeni nad najomiljenijim bendovima (i mnogo vise od toga) svih vremena. Vise o albumu na B92 (aaa ne mogu da verujem da linkujem B92).

Ono sto me jos vise raduje, tj uliva nadu (posto nekako imam osecaj da ovaj Third nije onaj njihov stari zvuk) da ce se baciti na neko koncertiranje i da cu konacno posle xy godina mozda uspeti i da ih cujem live u Bg ili okruzenju.

(skoro pa) Haiku

noreply@blogger.com (artichoka) — Sun, 15 Jun 2008 11:27:00 +0000

Eklipsi ne treba pevacica
Tekile su imale slobodno vece - napala sam Smirnoff
Raca je u nestanku
Slikala se nisam, zelim a ne znam kada
Bice divan dan a nije rodjendan
Samo zene, rucak, grad i barbecue popodnevno okupljanje
A pocelo je telefoniranjem
Vojvodino stizem
Naredni vikendi

Someone always makes my day

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 13 Jun 2008 14:31:00 +0000

6/13/2008 2:28:24 PM Ja njoj: nadji decka
6/13/2008 2:28:55 PM Ona meni: ne psuj seljanko nepristojna!

Necu

noreply@blogger.com (artichoka) — Wed, 11 Jun 2008 20:01:00 +0000

Ne pisem i necu pisati. E bas nikad vise. Aha, ma vazi. E nije da necu, ali svakodnevica. Nema se sta reci. Nema se kad, zaista. Sve je isto i staro i dobro je. Mogu i raspored casova da napravim prema svom nazovi spontanom zivotu. Nema tu niceg spontanog samo obaveze koje sam samoj sebi napakovala. I malo subota. Ah te subote, tekile i ostalo. Tako sam ponosna na sve to. Dobar provod, kad nas gledam prosto nam zavidim. Radim i treniram, italijanski nabodem pokoji chas. Ne napredujem. Ma treniram, to je tako dobro, kako sam mogla dve godine da izdrzim statiku. Znojenje je kul. Udarci, tehnika, kondicija, snaga. Sve se vraca, cak i trbusnjaci :).

Stvarno se izvinjavam sto ne pisem onima koji cekaju i opominju. Ali, nisam u fazi javnog zivota i otkrivanja bilo cega na netu. Malo sam vise u ilegali i ljudi sve manje znaju o meni pa i oni sto me vide redovno - jednom nedeljno :).

Aj sad, vidimo se tu negde :) slobodna sam ponedeljkom posle posla i ponekad vikendom. Po tekila svima! ziveli :)

stigla je nova

noreply@blogger.com (artichoka) — Tue, 22 Apr 2008 20:24:00 +0000

foto sajber novela

Tri subote - Deo prvi

noreply@blogger.com (artichoka) — Sat, 12 Apr 2008 12:55:00 +0000

Nesto sam ostala duzna, a to je prva subota. Ovaj "izvestaj" ce biti najkraci, neka govore slike a nastavak se ocekuje 10. maja. Ko voli automobile, narocito japanske, narocito Honde, bice zainteresovan.
Te subote smo se sakupili, delimicno spontano, da se provozamo do NS radi potpisivanja nekog ugovora izmedju Honda kluba i njihovog novog sponzora. Iz Bg-a je krenulo 15ak auta, tamo je jos bilo par Beogradjana i Novosadjana i cini mi se samo jedan suboticki auto.
Voznja do NS, pa kafica kod sponzora, pa voznja po NS, pa klopa i pice, pa opet kafica - dve kod sponzora, sve u svemu dan uz drustvo, Novi Sad i Honde ne moze da propadne :)
Novi Sad, Novi Sad, volim taj grad :)
tralalal

Tri subote - Deo drugi

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 04 Apr 2008 17:39:00 +0000

Ostala sam duzna jos dve subote. A i naredna se vec blizi :)

Srednja subota iz ovog serijala je druga subota u Novom Sadu. Povod je bio praznik zvani "Mladenci" (ono sto ja nikad necu slaviti heheh) a domacini su bili Maja i Aki.

Kako ne bismo isle "cak" do Novog Sada samo u goste, smislile smo pakleni plan zvan "dan i noc u Novom Sadu". Pocele smo u New Norku, onda smo trazile dezurnu apoteku da izlecimo moju glavobolju a posle je sve krenulo jos na bolje (sve bolje od boljeg). Kafa u Cuba Libre, odmah nakon toga pao je rucak u Dva Andjela (artichoka je naravno jela artichoke, doduse na pici), a na preporuku poznanika svratile smo i na "medicu" u pub Lazino tele. Inace ta tri mesta se nalaze u najkomsijskijem mogucem komsiluku. Kad izadjes iz Cuba Libre napravis dva koraka i predjes u Dva Andjela, a onda kad izadjes iz Dva Andjela udjes u lokal pored i vec si u Lazinom teletu.

Kako bismo razbile malo monotoniju zvanu "Laze Teleckog street" posetile smo Bazaar gde je Natasa popeglala karticu, mislim cisto da popunimo gepek, a onda smo se zaputile put Novog Naselja koje smo otprilike nikako znale gde se nalazi. Naravno da nam je bilo divno kod nasih prijatelja koji su i divni domacini a tamo smo upoznale i Novosadiste koji su sa nama proskitali po gradu i na kraju nam pravili drustvo nakon provoda dok smo se kulirale uz kafu pred put za Bg.

Nekako smo se jos u Beogradu nameracile da overimo klub Route 66 posto je dobro izgledao na netu. I stvarno, klub je predobar. Sem toga na programu su bile Big Sisters koje su po najavi delovale po nasem ukusu. Ribe su lude, super pevaju - i to dobre pesme, ma citav performans. Videcete o cemu pricam na slikama. Ovoga puta tu je i video da "objasni" (cak su i ludje su nego na ovom klipu).

Tri subote - Deo treci

noreply@blogger.com (artichoka) — Sun, 30 Mar 2008 20:47:00 +0000

Subota poslednja. Idem retrospektivno. Sinoc dakle :)
Bila je besparica ali naslo se i resenje - izadjes sa gomilom prijatelja, istom onom gomilom kojoj ces uvek sa zadovoljstvom platiti pice kada oni spickaju celu platu pre vremena. I jos ti bude drago sto traze od tebe da ih finansiras - to znaci da ste bas ono, drugari :)

JA: "Veseline meni se ipak ide u MMP ali da mi platis pice"
V: "Naravno vec sam ti danas rekao to..."

N: "Hocemo da kupimo neku V+G kao u dobra stara vremena"
JA: "Kupi :D"

J: "Hej K. hajde idi do moje sestre da mi pokupis pantalone pre nego sto se nacrtas kod V. ja sam se zakacila u taksiju i skroz se pocepala"
K: "Naravno"
J (nesto kasnije): "K. hajde da ti dam pare za gorivo"
K: "Jok, platices mi pice :D"

Osim gore nabrojanih sa nama su se druzili i Vlajko i njegov Drug i Drugarica i dZoniii i Branka (koja je danas btw junacki izdrzala svoje prvo rolanje na Adi).

Svirka je bila cosi - cosi. Pravili su vece pauze nego ranije, izostao je Marko - Raca a Dragani je to bio poslednji nastup - napusta bend. Novi bubnjar nema pojma da svira Libar a taman smo naprzili pevaca da nam peva. Nedostaje drbouz tamo. Mislim da ce mi trebati neko vreme da se naviknem na novu postavu.

Ima slika by Slik'o_ko_je_hteo

BTW: Ima li neko pozitivna iskustva sa nekim Gallery opensource CMS (a da nije Coppermine)? Npr Minishowcase (fino mi izgleda)?

Skitnja

noreply@blogger.com (artichoka) — Sun, 09 Mar 2008 10:32:00 +0000

E to ja zovem dobrim izlaskom - ustanem i eksiram litar vode. Slike kasnije... super su :) sad gledam prognozu - Ada ili ne Ada.

Welcome back

noreply@blogger.com (artichoka) — Sat, 01 Mar 2008 17:13:00 +0000

Vratio mi se PageRank :)

Nove online zanimacije

noreply@blogger.com (artichoka) — Tue, 26 Feb 2008 17:42:00 +0000

Naigrah se "Are you interested?" na Facebooku u cilju dokazivanja kako smo male bebe i kako cemo rado da peckamo i flertujemo i klikcemo Yes i ocenjujemo na raznim aplikacijama i web sajtovima a nikoga necemo kontaktirati, isto kao sto cemo u gradu slati skrivene poglede a zatim okretati glavu i nikad nikome necemo prici. Ubola jesam par "matches" posto sam sve kliktala anonimno, a i oni mene (ne daj boze da vidis da sam te kliknuo). Par njih je zatrazilo add na listu a ni jedan nije poslao poruku. Ja sam poslala jednu i odustala nakon toga - pitam deckica sa natpisom Cuba na majici da li je bio na Kubi a on mi odgovara "aham...". Tu odustah...

Zatim mi stize na mail od pojmanemamkoga pozivnica za SpeedDate sajt. Sta cu, nesto sam radoznala u pravcu ovih online "upoznavanja". Super je i jednostavno, nema prebudzenih profila i opcija, imas 3 minuta da popricas sa svakim, posle razgovora biras Yes ili No dugme i onda ako oboje odgovorite sa Yes ta osoba postane tvoj Match i onda ne znam sta bude, nisam jos kliknula Yes. Super je, kuckam engleski, i bas sad neki Kanadjanin prica kako je polomio nogu na hokeju :)... aaa sad ja njemu objasnjavam sta znaci njegovo ime... zove se Nevin......

Osvrt na Kosovo

noreply@blogger.com (artichoka) — Fri, 22 Feb 2008 18:59:00 +0000

Statusi mojih Facebook kontakata:
J. tuguje za Slobinom policijom.. :(.
J. muka mi je od ovoga.
M. ne može da veruje kakva stoka živi oko njega... :(.
M. - jbg! Tako lep miting uništi ekipa retarda! Ogorčen sam...
V. a gde je sad policija bila???!!!
M. : e ovo je stvarno uzasno.
D. gledaj srbijo!!! http://www.youtube.com/watch?v=5VWZoKWBYXE#.
itd

A zar nismo "huligane" ocekivali. Momke i devojke, koji su nauceni da ulicni skupovi znace nasilje, lom, pozar, unistavanje. Znamo sta ocekuje ambasade, mek, banke, radnje. Sta smo mi radili (do) petog oktobra? E pa neko ko tad nije jos bio ni tinejdzer je video "kako se to radi". Ne pravimo razliku izmedju protesta, mitinga, demonstracija, strajka... Svako okupljanje znaci lom.

Sto same ideje mitinga tice, sve me podseca na to kad devojka sutne decka, a onda ga vidi sa drugom posle par godina pa joj bude krivo... Kulirali smo godinama. A da smo na kraju barem otisli da pravimo miting upravo na Kosovu...

...

noreply@blogger.com (artichoka) — Thu, 21 Feb 2008 21:10:00 +0000

samo ga merkam