Život je lep

Novi roman "Ljubav na dva koloseka"

2019-06-10T20:52:00.000+02:00

"Dve devojke, u dve države, svaka na svom koloseku se bori za život i slobodu. Dva čoveka i jedna večera će promeniti sve. Njihove sudbine će iskočiti iz koloseka i sudariti se poput vozova prouzrokujući veliki ljubavni prasak i jedan nestanak koji će podići policiju na noge. Roman pun akcije, misterije, drame, obrta, romanse ali i zagonetki. Vodiće vas od prošlosti i ljubavi, preko krimi radnje, do samog kraja koji nećete očekivati." Maja Mladenović

Ukoliko želite pročitate ceo roman pronađite ga na Google Play store za Android uređaje ili iBooks na iPhone ili iPad.

Ako vam je lakše sa linkovima:

- Android: https://play.google.com/store/apps/ljubavnadvakoloseka

- iPhone/iPad (Apple): https://books.apple.com/us/book/ljubav-na-dva-koloseka

22 miles i slatke kokice

2018-12-08T21:42:00.001+01:00

Sinoć smo gledali "22 milje" i ova priča će početi sa utiscima o slatkim kokicama sa ukusom slatkiša, odnosno bombona.

Iako imam čudne odabire i sklop hrane, izgleda da nisam sama u ljubavi prema slatkim kokicama. Naime, pojavile su se pre nekog vremena neke slatke kokice ali jednostavno nisu bile dovoljno slatke. Potom su se pojavile gotove kokice sa čokoladom i nije mi bilo to to. Onda smo otišli u
redovnu kupovinu u Mađarsku i našli ove sa bombonama. Mmm... jooš tako malo im fali da budu baš po ukusu. Ove su najlepše od do sada probanih, ali i dalje im fali jačina i puna slatkoća poput slanoće kod slanih (običnih) kokica... Ali može se jesti.

A sada o filmu.

Priča je o izdaji, tajnim akcijama, špijunaži, kontrašpijunaži i osveti. Film je imao dobru foru, nije čak ni tako loše odrađen ali je na kraju neko uprskao. Film je napet, drži fino tenziju i sve, tokom celog filma. Izgrickala sam sve kokice, semenke i... pa dobro ne smem baš sve da odam šta mogu da pojedem tokom gledanja samo jednog filma.

Sve počinje misijom u Rusiji gde ceo tim uspe da neutralizuje neku npr KGB grupu, nisam nešto propratila tačno kakva je grupa bila u pitanju. Pri akciji je ubijen neki klinac i ubija ga konkretno Mark. To ga neko vreme muči ali nastavlja život i svoj rad za "agenciju". Jednog dana u ambasadu Amerike dolazi doušnik jednog agenta i želi da preda disk na kome su kompromitujuće infomacije koje bi mogle da sruše vladu zemlje u kojoj se nalaze a zauzvrat traži da ga pošalju u Ameriku i da tamo dobije azil ili državljanstvo. Nisam obratila pažnju koja je to zemlja bila, ni tako neke detalje. Zaboravila sam da napomenem da sam bila izuzetno umorna, pa neke sitnice ćete videti tek kada sami pogledate film. Poenta naziva filma je da su trebali da pređu te 22 milje da stignu od ambasade do lokacije gde je bio avion za Ameriku. Peripetije i pucnjava i borba i svašta..

Glavni glumac je verovatno Mark Wahlberg i mislim da je film prilično razapet u komentarima gledalaca, a Ameri ga nisu baš najbolje ni razumeli jer nije baš "pravolinijski". Svakako preporučujem da pogledate i stvorite svoje mišljenje koje možete ako poželite da ostavite u komentarima ispod.

Link do Rotten Tomatoes: https://www.rottentomatoes.com/m/mile_22/

Link do Imdb: https://www.imdb.com/title/tt4560436/

Palićko jezero

2018-10-02T15:57:00.000+02:00

Posetili smo predivni dvorac Fantast, zbog koga je vredelo boriti se sa navigacijom i proživeti ludo iskustvo na putu, no o tom delu našeg putešestvija pročitajte u prethodnom postu klikom na link: dvorac Fantast.

Foto: Maja Mladenović

Put nas je vodio do Palića gde nas je čekao udoban smeštaj pokraj samog jezera. Stigli smo oko 14č i boje Palića su nas opčinile. Nije nam prvi dolazak ovde ali jeste prvi letnji.

Foto: Maja Mladenović

Znate šta? Ovaj post me malo duže mučio kako da ga napišem a to nikako nije moja želja sa ovim blogom, da se mučim oko postova. Napisaću vam jedan sasvim običan post kako sam ja doživela Palić.

Po našem rasporedu imamo samo drugu polovinu dana i veče za upoznavanje Palićkog jezera jer već ujutru krećemo dalje.

Prvo smo se raspitali kod naših domaćina šta nam preporučuju i na koju stranu da krenemo. Kažu: „Mi smo ovde već negde na kraju jezera, bolje da krenete levo sad kada izađete.“
Krenuli smo da šetamo, slikamo i obilazimo. Moj utisak je da je Palićko jezero predivno jer ga okružuju zaista lepe zgrade smeštaja. Svaki objekat je poput dela slagalice koji sa drugim delovima čini jednu lepu celinu. Uz njih tu su i uređene zelene površine koje su redovno održavaju. Sve je nekako lepo i uredno. Podseća me na Mađarsku.

Foto: Maja Mladenović

Imaju parkove za decu, gde smo i mi malo zalutali, čekajući vreme za ručak. Kako se za ovo putovanje nismo pripremili (istražili internet), sve smo radili po osećaju, izuzev restorana. Odabrali smo Abraham. Istražim ja malo i navigacija mi kaže da je odmah tu kod vodotornja. Predložim da idemo peške. N se složi i ljudi moji dragi... To uopšte nije tu, blizu... mi smo pešačili i pešačili oko 2.5km. To ne bi bilo strašno kada znate gde idete. Ovako nam se činilo da smo skroz izašli iz Palića.
Moram priznati da se isplatilo. Klopa je bila fantastična. Ja sam naručila siguricu, nešto poput bečke šnicle. N je naručio jela po kojima su poznati: Tradiocionalni juneći perkelt (gulaš) i da probamo slatkiš „Šomloi galuška“ (to ne znam sa čime bih poredila). Porcija bečke sadrži tri bečke šnicle, pomfrit, pirinač i dekoraciju. Pojela sam sve sem pirinča i dekoracije. Gulaš se servira u činiji koja me podseća na supijeru i uz to se bira šta želiš kao prilog. N je odabrao testeninu sa sirom, jajima i slaninom. Uz sve to uzeli smo i salatu. Slike govore više od reči.

Foto: Maja Mladenović

Jedva smo stigli natrag u smeštaj punih stomaka. Premorena od celodnevnog šetanja i odlične klope, samo sam se sručila na krevet. Borila sam se sa snom da ne prevlada. Na žalost, bilo je kasno za iznajmljivanje bicikli pa smo odmorili nekih posla sata-sat i izašli u večernju šetnju. Šetali smo po obodu jezera od Ženskog štranda u pravcu muzike.

Muzika je bila za proslavu nekog rođendana pa smo nastavili dalje. Prošli smo pored bazena, Muški štrand, dečijeg igrališta i stigli skroz do teniskih terena. Da li ima dalje? Ne znam. Bio je mrak.
Polako smo se vratili u smeštaj i legli. Dan za nama je bio predivan i ispunjen. Na papiru je to teško opisati a ne ponavljati se ali dok šetaš i zapažaš svaku sitnicu.. vreme brzo prođe.

Noć je prošla da nismo ni primetili, a jutro nas je dočekalo spremne i orne za nastavak puta.

Ono što je mene fasciniralo dok sam čitala tekstove o Paliću, pripremajući ovaj post, su legende o nastanku Palićkog jezera pa izdvajam najzamiljivije delove.

Iako se danas zna da je jezero nastalo prirodnim putem, skupljanjem padavina koje su uspunjavale udubljenje u tlu, postojala su dva neobična verovanja. Jedno od njih je da je Palićko jezero zapravo ostatak od Panonskog mora, jer je voda u jezeru nekada bila slana. Drugo je za mrvicu zanimljivije. Legenda kaže da je nastalo od suza pastira Pavla koji je tu dovodio stado na ispašu.
Veštačkim putem su pročistili jezero, izukli so i danas je slatkovodno. Ono što ga čini posebnim jeste mulj, koji na prvi pogled ne izgleda lepo ali je vrlo lekovito za razna oboljenja.
Prvi pisani tragovi postojanja jezera mogu se naći još u davnoj 1462. godini, dok prva mapa jezera datira iz 1690.

Gde smo dalje išli, pročitaćete u sledećem postu.

Kao i do sada, sa putovanja donosim svoje fotografije uz pisane utiske. Dakle, za svako korišnjenje mojih fotografija potrebno vam je pisano odobrenje od mene.

Photo: N. Mladenović - Dok smo čekali vreme za ručak...

Foto: Maja Mladenović - Moje drage bakice

Foto: Maja Mladenović

Foto: Maja Mladenović - sumrak na jezeru

Foto: Maja Mladenović - česma

Foto: Maja Mladenović - Lajoš i ja

Foto: Maja Mladenović - jutro, naša limuzina i Palić

Za sve koji čitaju moje postove, uvek se radujem kada dobijem poruke ili čitam komentare od vas. To je ono merodavno.

Dodatak:

Veoma kvalitetnih tekstova o Paliću i njegovom jezeru možete pronaći na ovim linkovima:
http://banjeusrbiji.com/palicko-jezero/
https://www.zanimljivedestinacije.info/lepote-srbije/91-lepote-srbije-palicko-jezero.html
Wikipedia

Dvorac Fantast ili dvorac Bogdana Dunđerskog

2018-09-24T09:30:00.000+02:00

2018. godina je neverovatna i donela nam je dosta novih lepih stvari. Ove nedelje odlučili smo da napravimo dvodnevni izlet na Palić. Ono što nismo očekivali jeste da sve ovo posetimo. Podeliću postove na tri dela kako bi mogla da se svakom mestu posvetim cela. Za početak vodim vas u, kako kažu, najlepši dvorac u Vojvodini - Fantast. Ali da počnem od početka...

Foto: Maja Mladenović - Dvorac Fantast

Uvod
Davno sam imala kao obaveznu lektiru „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića. Tu je počela neverovatna ljubav prema delu ovog pisca i traženje još i još takvih dela. Kao kada odgledate fenomenalni film u kome glumi neki oooodličan glumac ili glumica (za mene su to na primer Simon Pegg – „svinjče“ kako mu tepamo, Džejson Statam i „bucka“) pa krenete preko imdb da tražite šta je još snimao/snimala da sledeće gledate.
I tako naiđem na zajedničku knjigu Pavića i njegove žene Jasmine Mihajlović. Pročitam u dahu i na nekom sajmu knjiga kupim njenu knjigu „Putna kolekcija“. Tada sam se zaljubila u mitove o dvorcima Vojvodine i ljubavne priče Dunđerskih (Bogdan Dunđerski – dvorac Fantast i Lenka Dunđerski – Santa Marija...).

Mini instrukcije za put
Ako se zaputite ka dvorcu Fantast, ne dozvolite da vas navodi neka aplikacija, jer je za nju najbolji put onaj koji zapravo nije za automobile već za traktore. Put kojim se ređe ide. Put koji ne vidi gugl. Put za koji ni putari ne znaju da postoji, sudeći po viđenom i po osećaju koji smo preživljavali nekih pola sata koliko nam je trebalo da pređemo 8km uzanog puta sa ogromnim rupama, nedostatak asfalta, izdignuća i kojekakvih drugih prepreka. Ovo možete izbeći ako se zaputite od Bečeja ka Bačkoj Topoli magistralnim putem i skrenete levo baš kod velike table (koja je zapravo znak za skretanje ka ovoj destinaciji).
Mada plus strana ovog puta je prelepa priroda okolo... Imate priliku kao suvozač da je vidite dok se vozač nervira jer pokušava automobilom da pređe prepreke kao preko jaja.

Ergela sa strane puta - foto: Maja Mladenovic

Kompleks Fantast
Prvo na šta smo mi naišli je ergela. Ako idete pravim putem prvo ćete naići na kapiju placa. Mi smo videli konje, moje omiljene životinje - moju bucket list stavku (jahanje konja). Stali smo da fotkamo i videli u daljini bele kule dvorca. Laknulo nam je što „nije daleko“.
Kompleks pored ergele, kako kažu to je najveća ergela u zemlji, ima dvorac sa četiri bele kule, restoran i smeštaj u sklopu dvorca, jezero (koje ili nismo našli ili je ovaj bazen bez vode), kapelu, park i mali kaštel. Imaju i igralište za decu i dva teniska terena. Bar ovo stoji na njihovom zvaničnom sajtu. Na žalost, nismo isčitali sve pre odlaska tako da nismo znali da na recepciji možete zatražiti stručnog vodiča da vas provede kroz ceo kompleks.
Na mojim slikama ćete videti konje, ulaz u ergelu, glavni putokaz, dvorac spolja, ulaz u kapelu, park, bazen ispred dvorca.
Imate i mogućnost kupovine suvenira.

Momenat za istoriju i romansu
Ono što se svi slažu jeste da je dvorac nastao po inspiraciji vlasnika parcele Bogdana Dunđerskog, pravljen u više etapa i završen 1925. godine, a da je ime „Fantast“ dobio po njegovom najboljem konju.
Legenda kaže da se Bogdan, vojvođanski veleposednik iz najbogatije porodice zaljubio u Maru, ženu vlastodržačevog kovača. Marinom suprugu je nadomestio gubitak zemljom i novcem. Nikada je nije oženio ali mu je bila životna saputnica do smrti. Volela bih da sam mogla da nađem negde celu ljubavnu priču.

Informacije o ovom zdanju su različite ali sve pričaju o velikoj ljubavi Bogdana Dunđeskog prema Mari. Bogdan ju je ovekovečio i sačuvao za budućnost zahtevom da se njen lik naslika umesto lika Bogorodice u kapeli u kojoj je kasnije i sahranjen. Kapela se nalazi uz dvorac i posvećena je svetom Đorđu. Oslikao ju je veliki Uroš Predić, prijatelj Bogdana Dunđerskog.
Zdanje je od izvorne lepote i bogatstva uspelo da sačuva samo gole zidove dvorca koji su po legendi uništeni zajedno sa podovima jer je neko pustio ovce u dvorac kada su već sve odneli. I kapelu u izvornoj lepoti ikona koje je krase, kako pišu drugi sajtovi, a ja im verujem. U vreme drugog svetskog rata, svo bogatstvo, odnosno ono što je moglo da se odnese, je nestalo a lepotu kapele i njeno postojanje je sa mukom spasio Moša Pijada po specijalnoj molbi Uroša Predića.

Lični utisci
Neverovatno. Treba doći i videti svojim očima. Obucite nešto lepo i napravite fenomenlane fotografije koje možete izraditi i okačiti na zid, jer ove uspomene vredi zabeležiti i stalno im se vraćati. Ponesite i nešto u šta ćete se presvući kasnije kako biste mogli da ostatak dana uživate u prirodi, ergeli i ostalim lepotama ovog zdanja.

Edge of Tomorrow

2018-09-16T00:28:00.000+02:00

Uveče volimo da pogledamo neki film kada imamo priliku. Sinoć smo gledali Edge of Tomorrow iz 2014. godine sa Tom Kruzom (Tom Cruse) i Emili Blant (Emily Blunt). Nisam sigurna kako bi se to prevelo na naš jezik a da ima smisla, pa neću ni pokušavati.

Izvor: Imdb

Za sve ljubitelje SF filmova, SF igrica, akcionih igrica i filmova... svideće vam se. Stvarno je neočekivan. Kao i svaki opisi na ovom blogu, ovde iznosim svoje mišljenje, svako razmimoilaženje slobodno ostavite u komentarima, rado ih čitam i odgovaram.

U glavnoj ulozi: Tom Kruz. Čini mi se da su svi ostali glumci sporedni. Ako ne čitate opise ovog filma, ne vidite plakat i neko vam samo pusti ovaj film bez objašnjenja i najave, film će vam biti odličan. Ukoliko nastavite da čitate ovaj tekst i posle njega potražite još opisa, nećete se toliko iznenaditi, a i opšti utisak može da se promeni.

Izvor: Imdb

Dakle, dalje čitate na sopstveni rizik. Attention: Spoiler alert!

Vanzemaljci su napali planetu Zemlju i porobili/pobili (nisam skapirala) veliki deo Evrope. Francuska "pada" i sve snage su skoncentrisane na Englesku i London kao poslednju barijeru ka Americi.
Amerika šalje svog vojnog majora, potparola za odnose sa javnošću koji nikada nije učestvovao u bitkama, u odlučujuću bitku kod Londona (Tom Kruza/ Kejdža). Iako se svim silama opirao, na kraju završava u jedinici J kao dezerter. U prvim minutima borbe na plaži - gine. Ali pre smrti vidi miljenicu vojske koju glumi Emili Blant kako gine.

Pri njegovoj smrt se dogodi nešto neobično. Upada u petlju gde pri svakoj smrti se budi i iznova preživljava dan od kada su ga proglasili dezerterom. Svaka borba ga uči nečemu novom i oformljava ga kao vojnika. Shvata da je zapravo borba na toj plaži suicidna misija gde šta god da ljudi urade i koliko god ljudstva da skupe i pošalju u tu bitku, ishod će biti isti. Planeta će biti poražena.

Petlje nisu kao u filmu "Dan mrmota" koji i pored svoje genijalnosti mi je bio izuzetno dosadan, ovaj ima nešto što drži pažnju pogotovo što ne prikazuju bas svaki dan ceo već je montaža i zamisao odlična.

Ovaj film je osvojio sledeće ocene:

Moja ocena: 9.0/10
Na Rotten Tomatoes sajtu, publika ga više voli nego što ga "pljuje", čak 90% njih. Ocena je 4.2/5
Imdb.com publika kaže nešto drugačije: 7.9/10 što i dalje nije loše.

S uzbuđenjem čekamo nastavak. Ako bude.

Javite utiske u komentarima...

Zdrav život, joga i biciklizam

2018-09-14T17:57:00.000+02:00

Obećala sam priču o mojoj zdravoj godini. Iskreno, ni sama ne znam kako je to počelo. Ali znam da se svaki dan bolje osećam.

Moja draga "grkinja" mi je govorila pre nekoliko godina da moram da počnem da vežbam, idem u teretanu, trčim i tako to kako bih smanjila migrene koje su me ubijale. Dugo sam se opirala. Ne zato što mislim da je to loše.. ili dobro. Već jednostavno nisam videla sebe u tome. Iskreno, ni sada ne vidim.

Biciklizam.
Nešto je jednog dana kvrcnulo u mojoj glavi. Da li bes, da li loš osećaj, da li je prosto bio pun mesec... ko to zna. Isterala sam bajs iz stana i krenula da vozim. Bicikla dugo nije bila servisirana. Samo sam uzela da je vozim. Malo je išlo teže, ali izvodljivo. Ispostavilo se da je guma malo ispustila a da je kočnica bila malo zaglavljena uz gumu pa su jedna drugu kočile. Ono što je mene iznenadilo jeste da sam uspela da vozim i "pod ručnom" kako bi to moglo da se opiše.

Počela sam češće da vozim i evo za ovu godinu prešla sam ukupno 129km kako kaže Strava (app za mobilni koja meri sve oko vožnje bicikle). Strava kaže i da mi je najduža vožnja bila 15km i još neke statističke podatke. Uglavnom vozim po biciklističkim stazama do i na keju.

O biciklizmu i iskustvima neki drugi put, jer ako krenem ovde odužiće se.

Joga.
Imala sam problem sa spavanjem. Dosta briga i obaveza me iscrpljivalo do te mere da nisam mogla da zaspim noćima. Tek pred zoru bi me uhvatio san. Razmišljala sam da počnem sa nekim meditacijama, mantrama i tako dalje. Skinula sam aplikaciju Calm za mobilni i slušala umirujuće zvukove. U početku su pomagali, ali posle sam uspela i njih da "probijem" tako da su se misli rojile u nedogled. Razmišljala sam da se okrenem ka crkvi i da idem na nedeljne mise za početak. Da vidim kako to izgleda i da li će to moći da me umiri. Kako sam kasno ustajala jer sam pred zoru tek mogla da zaspim, nisam uspela da odem.

Znala sam za jogu i htela sam da probam. Istraživala sam gde sve u mom kraju ima joga da je besplatna uz moju Fit Pass karticu. Pronašla sam da imaju Hata Jogu. Dosta sam istraživala i zaista mi se svidela ideja. Sve prijateljice sam pitala da mi se pridruže za prvi čas jer do sada nikada nisam imala prilike da vežbam u teretani pa eto neka od njih da mi se nađe. Nisam uspela ni jednu da pridobijem.

Na kraju se moj suprug sažalio na mene i ponudio da zajedno odemo u teretanu da isprobamo sprave. Srećna i zadovoljna, prihvatila sam ponudu oberučke (kako glupo zvuči ova reč). Otišli smo i prvo smo isprobavali bicikle. To je bio i uvod u zajednički pravi biciklizam posle. Potom sprave, a završili smo na trakama. Vratili smo se u stan, ja srećna i umorna, on umoran. Otišli smo još nekoliko puta dok mi se nije pridružio sa biciklom na ulicama.

Sa još jačim motivom da krenem na jogu, jednog dana sam se prosto setila aplikacija. Našla sam app Yoga Daily, popela se na krevet i počela sa prvom vežbom za početnike. Muž me gledao i smejao se mom lomatanju. Nisam uspela da odradim sve kako treba ali sam bila uporna i prošla svih 31min, odnosno 25 vežbi. Sutradan sam uzela deblji peškir, stavila na pod i krenula od početka iste vežbe. Opet sam se lomatala, sve me bolelo, ali sam izgurala. Nedelju dana kasnije, vezbe sam radila pravilno i osećala sam se bolje. Ispunjenije. Mogla sam da spavam.

Dok smo bili na našem letnjem proputovanju nisam se bavila jogom, ni biciklizmom. Ali smo koristili svaki mogući trenutak da šetamo i da plivamo.

Po povratku vratila sam se stvarima koje me ispunjavaju.

Ali ne i zdravom životu. Volim i dalje da jedem pljeke, pijem koka kolu, jedem vrelo lisnato testo u ponoć...

Bila sam pred polazak na naše putešestvije kod lekara na sistematskom pregledu. Detaljnom. Po prvi put da mi je sve u najsjajnijim brojkama i granicama. A to je sve bilo pre ove moje ere aktivnog života.

Ne znam zašto sam vam ovo pričala, ali osetila sam potrebu da sa vama podelim šta me čini srećnom ovih dana.

We Fly Bgd ili Nike trka

2018-09-14T01:03:00.000+02:00

Ova godina se spontano pretvorila u sportsku. Ne znam tačno kada je krenula želja za tolikom aktivnošću ali ne prestajem da iznenađujem sebe.

Sportom se bavim od kada znam za sebe, a po slikama, slajdovima i brojim snimcima koji se čuvaju kod mojih roditelja, se vidi da to seže i ranije. O prvim sportskim akcijama ću u nekom drugom postu kada prikupim tačne infomracije kao i slike od mojih.

Poenta je da - nikada nisam trčala samo da bih trčala. Čak sam i u osnovnoj školi imala problem sa trčanjem (ono - na toliko i toliko metara, pa oko terena i tako to, seća se neko kako je bilo). Uvek bi se skoncentrisala na samo trčanje i to bi mi predstavljalo veći napor nego na primer da stignem loptu ili lopticu u nekom sportu. Zato je ova trka baš posebna za mene.

Danima smo se premišljali da li da učestvujemo ili ne. Pa smo tražili po netu kada se održava da vidimo ima li još vremena za premišljanje. Na internetu mi nije izbacivao željene rezultate jer sam tražila pod terminom "Nike run" misleći da je se tako zove trka ili barem da su joj to ključne reči. Posle sam kucala "Nike trka" i stalno mi izbacivalo neki sajt We Fly Bgd u čijem opisu na pretraživaču nije stajala nikakva informacija o čemu se radi na tom sajtu. Mislim da im je ta organizacija sajta totalno omanula. Marketing, SEO, ključne reči, opis, pa i sadržaj sajta kao i brzina sajta... Sve je jako loše izgledalo i jedva sam došla do informacija. Doduše bila sam vrlo uporna.

I tako, u subotu 08. septembra, nađem informacije i odlučimo da učestvujemo. Prijavim muža i sebe i odemo do Ušća po brojeve. Posle smo otišli na proslavu, pa je N otišao pravo na posao. Radio noćnu i pripreme za trku su krenule u nedelju oko 13č.

*

Da li možete da verujete da se neke stvari ne menjaju tokom godina? Za 20 godina se ceo svet promenio, ali evo danas. Otkucala sam celu priču iz dva pokušaja i malopre dodala slike, pokušala da objavim i... ništa. Pokušam ponovo i ništa. I onda sam uradila totalno glupu stvar. Kliknula sam na refresh dugme... Obično sačuvam txt u nekom programu, ovaj put sam s pola mozga samo kliknula refresh. I puf. Od ove zvezdice do kraja je sveee nestalo. Kao pre nekih 10 godina u razvoju tehnike.

*
Da nastavimo nekako.

Probudili smo se negde oko 13č, spremili doručak i krenuli da se preganjamo da li da krenemo ili da ne krećemo uopšte..
Spremili smo se i krenuli, kolima. Imali smo sreću da parkiramo vrlo blizu kampa ali ne i sreću da nađemo ulaz iz prve. I tako smo malo se zagrevali tražeći ulaz sa pogrešne strane pa obiđosmo oko kampa fin krug.

Kapije kampa su postavljene po konfekcijskoj veličini, što ja iz prve nisam videla pa sam pokušala da uđem na XL ulaz. Obezbeđenje me odmerilo i preusmerilo na pravi ulaz. Sama sebi sam se smejala koliko sam nekoncentrisana.

Na ulazu smo dobili po ranac sa majicom, Aqua Viva vodom i raznim testerima sponzora Nivea i Wellness. Pošto smo došli vrlo rano - oko 15č, zatekli smo nekih stotinak ljudi na velikom prostoru. Nismo iskoristili na vreme "šatore" sponzora jer se nismo dovoljno posvetili tome da saznamo šta sve se nudi, ali eto lekcije za sledeću godinu.

Oko 17č su krenuli da pozivaju da se pripremimo i krenemo prema startnoj poziciji. Odjednom redovi ispred šatora su se pomerili ispred toi toi kabina. Pošto smo očekivali da ćemo trku da završimo za 3 sata odlučili smo da ipak sačekamo i mi. Dok smo stigli na red trka je već krenula. Nismo žurili jer nismo ništa očekivali. Zapravo, ja sam očekivala da ću da odustanem posle 3min trke, ali sam se nadala da ću uspeti bar 15min.

Na slici gde je moj muž se vidi tačno koliko smo kasnije krenuli. Takođe lekcija za sledeću godinu je da ne krećemo među poslednjima već među prvima da bismo stigli negde u sredini ka kraju liste.

Potrčali smo optimistično i jako. Nisam stigla ni da vidim Ušće, već sam se gušila bez vazduha. Nisam merila ali verujem da nije prošlo 3 minuta. Morala sam da stanem. N je stao sa mnom i odlučili smo da brzo hodamo neku deonicu. Zapravo odlučili smo da prošetamo celu rutu. Kada smo se popeli na Brankov most, onu uzbrdicu, pokušali smo opet da potrčimo. Uspela sam verovatno da izdržim famoznih 3 minuta. Nešto me steglo sa leve strane i morala sam da stanem i previjem se. Svaki udisaj me jače boleo. Opet hodanje i pokušavanje da uhvatim ritam disanja, na usta, na nos, pa na usta opet. Jedva sam uhvatila neki ritam disanja, bol je popustio i N je krenuo opet da trči. Pokušala sam, ali se bol brzo vratio. Kondicija - nula. Kao što sam vam i najavila.

Kako su metri, pa i kilometri odmicali, tako smo ulazili u neki ritam. Uspeli smo da trčimo nešto više nego da hodamo. Na cilj smo stigli ostavivši 80tak ljudi iza nas. Vrlo sam ponosna na nas. Trku smo prošli za samo 1 sat i 32 minuta! Očekivala sam 3 sata, nadala se 2 sata a zapravo samo sat i po nam je trebalo da pređemo 10 km! Znam, ne treba da koristim uzvičnike, ali još uvek sam ponosna.

Na kraju trke, svi smo dobili medalju. Plastičnu ali medalju. Po dolasku kući okačila sam je na regal u dnevnoj sobi. Eto toliko sam ponosna na nas.

Hvala svima koji su nam davali podršku putem socijalnih mreža, značila nam je zaista.

Priprema za trku

Odmarali smo na lejzi begu

Da, i mi smo se malo tetovirali u Beauty šatoru

Od devojačkog vikenda navučena sam na zlatne tetovaže

Da obeležimo

Ovo mi je omiljena fotka

I ja na lejzi begu

Sve fotografije su naravno moje vlasništvo.

Rođendanska torta ili mix broj 3

2018-09-08T09:30:00.000+02:00

Savršen recept za brze odluke posle pitanja: "Šta imam slatko da se jede?" ali i za ovih nekoliko letnjih dana što je ostalo jer je ovo jedan od najlakših i najvazdušastijih recepata u mom kuvaru.

Svake godine, izuzev prošle, pravim neobične torte mojoj najdražoj osobi za rođendan. Ove godine sam bila inspirisana malinama.

Elem, od prošle godine kada smo kupili domaće slasne maline od kojih sam deo stavila u zamrzivač, a deo smo pojeli, prešlo nam je u tradiciju, poput zimnice.

Torta je napravljena od tri na prvi pogled nespojiva recepta ali verujte mi na reč - zaista se lepo uklopilo. Savete kako da poboljšate mix možete naći na kraju.

Donja kora je brauni sa malinama. Recept za brauni možete naći na blogu: https://majaurosevic.blogspot.com/2011/06/recept-br-01-brownes.html

Potom se nafiluje sa filom od Honda torte (dosta fila) koju sam pravila čini mi se kao prvi mix. Recept za Honda tortu možete pronaći na blogu takođe:
https://majaurosevic.blogspot.com/2014/10/cokoladni-honda-tocak.html

A onda gornju koru napravite kao kolač sa malinama. Taj recept još nisam pisala pa sledi u nastavku.

Gornja kora treba da bude većeg obima kako bi mogli krajevi da se saviju i da izgleda kao iglo za eskime. Preko kore se nanese takođe debeo sloj fila od Honda torte i stave ukrasi. U mom slučaju, stavljen je žele u bojama i po obodu 2 reda čoko smokija, što je u mom slučaju značilo dve male kese čoko smokija. Svećice i spremno je za iznošenje. Moja torta je bila vrlo sveža, taj dan sam pravila gomilu stvari i donju koru sam poslednju ispekla. Prohladila i napakovala sve. Dan posle, sve se malo osušilo, pa svakako prekrijte i folijom i stavite pod zvono pre stavljanja u frižider.

Recept:

Kolač sa malinama

Potrebno:

5 jaja
1.5 čaša šećera
1 čaša jogurta
1 čaša ulja
2 čaše brašna
1/2 kesice praška za pecivo (1 kašičica)
300-400 gr malina
vanilin šećer

Pripema:

Odvojiti belanca od žumanca. Belanca umutiti, postepeno dodavati šećer. Mutiti još malo pa odložiti mikser.

Dodati žumanca u šne od belanaca polako pa sjediniti špatulom. Dodati sve ostalo (jogurt, ulje, brašno i prašak za pecivo) i posle svakog sastojka promešati špatulom da se sjedini sa belancima.
Pleh pripremiti (ili podmazati ili staviti papir za pečenje) pa uliti testo. Posuti maline svuda pa "zamazati" špatulom tako da testo prekrije maline da ne zagore.
Zagrejati rernu pa smanjiti i peći dok testo ne porumeni.
Na koliko da zagrejete rernu i na koliko da je smanjite kao i koliko dugo da pečete ne mogu vam reći. Moja rerna se zagreva na max (300 stepeni) pa je smanjim na 250 stepeni jer ispod toga neće uopšte da radi i na svaka 4-6min okrećem pleh da bi se ispeklo sa svih strana pojednako (pogotovo ako je nešto što treba da nadođe). I tako dok ne dobijem ili željenu boju ili sastav. Kod mene 250 stepeni nije zaista 250 stepeni, jer zavisi od jačine struje i koliko ljudi u zgradi u tom trenu koristi struju za kuvanje/spremanje hrane. Tako da, individualno.

Nadam se da ćete uživati. Naravno u kolač možete bilo šta da stavite umesto malina. Mogu i komadići čokolade, za zimske dane kada pojedemo sve zalihe smrznutog voća.

Kao što svi znate, brauni što duže stoji on se stvrdnjava. Pa bih ovde posavetovala da ne bude brauni već neka čokoladna vazdušasta kora. Imam par ideja pa ću staviti neki drugi put recept za čokoladni kolač sa mekšom korom.

Oušnovih 8 / Ocean's 8

2018-09-07T14:26:00.000+02:00

Pre neki dan sam otišla u bioskop da odgledam ženski tim Oušn.

Volim Ocean's 11, 12, 13 i morala sam da vidim da li ženska ekipa može da parira šantastičnim momcima. Naravno, mišljenja su individualna stvar i iz mog ugla.. i ne može. Sjajna Sandra Bulok očekivano odlično zamenjuje Klunija, mada joj fali malo nonšalantnosti što samo Kluni može. Kejt Blanšet se oooodlično snašla u zameni Breda Pita. Žena je "pokidala" ulogu! Ovo će primetiti samo ljubitelji filmova sa muškom ekipom.

U daljem razvoju filma priključuju se velika imena poput: Rijana, En Hatavej, Helena Bonam Karter, Mindi Kaling, Sara Polson, Awkwafina (ne znam ko je ni kako bih je prevela) i Ričard Armitaž.
U jednoj sceni se čak od muške garde pojavljuje Ruben.
Helenu možda znate iz filma Alisa u zemlji čuda kao crvenu kraljicu. I tamo je igrala sa En Hatavej. Odličan tandem.

Sandra je sestra Klunijeva i ima isti dar za planiranje pljački. Po izlasku iz zatvora gde ju je smestio dečko, kreće u organizovanje najveće pljačke dijamanata. Okuplja ekipu i prolazi kroz sve kako bi i njen brat to odradio. Sve se dešava na MET GALA večeri, gde je sve napravljeno baš realno pokazujući nam vrlo poznate ličnosti na prijemu. Čak su i Kardašijanove bile... Zapravo Kim i njene polusestre Kajli i Kendal. Bila je i Venus Vilijams, a upetljan je i sam Vog u sve.. Čak su napravili kao da je snimano u njihovim prostorijama.

Odlična je režija, produkcija, scenografija, kamera... sve. Falilo je možda samo malo više povezanosti među članicama Ocean 8. Nekako je usiljeno poput svih filmova gde prvo uzmete najpoznatije glumce pa pišete scenario. Poenta filma je u okupljanju poznatih žena, bar sam ja tako osećala dok sam gledala. Ako se ne slažete, komentari su ispod. Volela bih da čujem druga mišljenja.

Trejler preveden možete pogledati na linku Ušće Cineplexa:
https://www.cineplexx.rs/movie/ousnovih-8/?jwsource=cl

Link ka IMDB:
https://www.imdb.com/title/tt5164214/?ref_=ttfc_fc_tt

Svakako moja preporuka!

Temišvar, Timisoara

2018-09-06T17:15:00.000+02:00

Naše prvo zajedničko putovanje u Rumuniju.

1. Na prvom mestu je svakako to što traje samo jedan dan i dobijate pregršt informacija od turističkog vodiča. Jednodnevni izleti su najbolja stvar da upoznate neki grad očima turiste. Ako vam se svidi, dođite opet u samostalnoj režiji.

Naime, suprugu je bio rodjendan 02. septembra pa je hteo da nešto lepo uradi za nas. Uplatio je jednodnevni izlet tako da smo 01. septembra oko 05.30č krenuli put Rumunije ka Temišvaru. Jedina pauza je bila pravljena u Vršcu a onda smo imali neka zadržavanja na granici, ali kad smo stigli obilazak je lepo prošao.

2. Videćete razne gradjevine, austrougarski stil arhitekture, malo umetničkih slika, exterijer i enterijer Srpske Pravoslavne crkve (žuti objekat) u Temišvaru.

3. Potom smo prošli skoro ceo grad i ušli u Rumunsku koliko sam razumela pravoslavnu crkvu/katedralu... (slika mog supruga kako je slika, ko prati Instagram nalog shvatiće foru)

4. Na slici na kraju teksta je i slika Banatskog muzeja. Bilo bi sjajno da blogspot ima opciju galerije pa da mogu da vam dodam malo slide show, no snaći ćete se i ovako. Na žalost, taj muzej je zatvoren već neko vreme i ne zna se kada će ponovo biti otvoren za posetioce.

5. Posle intenzivne šetnje po gradu (prvo sa vodičem turističke agencije a potom i u samostalnoj režiji), seli smo u neku poznatu temišvarsku pivnicu sa istorijom i tradicijom. Iako smo sedeli napolju, malo sam zavirila i unutra.

6. Nadam se da se lepo vide ribe na fontani, jer za to postoji verovanje da ko uspe da pomazi ribu po glavi a da se ne umoči u vodu iz fontane da će mu to doneti sreću. I N. i ja smo uspeli.

7. Da, zaboravih. Tamo gde je Srpska Pravoslavna crkva, u njenom dvorištu je bista. To je bista Miloša Crnjanskog čija je i biblioteka tu - vrata pored biste. Malo poznata stvar a i rumuni ne čuvaju to baš kako treba pa je i zapušteno. Šteta...

8. Dosta ima Srba i oni su većinski narod dugo u Temišvaru. Da li ste znali da jedino sa Rumunima Srbija nikad nije ratovala ni u jednom od ratova kroz koji je prošla? - Jedna od zanimljivost koju smo saznali od vodiča. Takođe zanimljivo je i napomenuti da im je stopa nezaposlenosti u minusu... odnosno nemaju dovoljno radnika. A prosečna plata u Temišvaru je oko 1000 evra. Da! 1000 evra je neki prosek.

9. Ono što krasi Temišvar kao grad, pored neverovatne arhitekture, prelepih parkova jesu i ulične umetnosti, bilo da su grafiti, skulpture, izlozi ili nešto sasvim drugo. Napravila sam kolaz nekih koji su se meni najviše svideli.

10. Na kraju obilaska grada, otišli smo do tržnog centra Ilius (a ja ceo put mislila da kaže Julijus). Imaju popuste i do 70% ali ne kao kod nas već prave popuste. Muž je uzeo sebi sako za samo 15e!

U šetnji među izlozima prvo smo uzeli meni langoš (oh zašto mi takva glupost pade na pamet?), da langoš u Rumuniji... Slike su u prilogu i da uđe u "zapisnik" to nije langoš, to je naš uštipak sa sirom. I to ne baš sjajan. Ne treba baš da navodim svih 10 zašto to trebate preskočiti. Posle sam uzela sendvič u Subway-u, moj prvi. Oduševljena sam.

Ono što je najbitnije - izdržali smo tempo i kilometražu do kraja (10.1 km hoda, preko 6 sati na nogama), i bili smo zadovoljni kako je sve prošlo. Kući smo stigli oko 22.40-23č.

Sutradan sam pravila tortu i imali smo goste. Recept nekom drugom prilikom.

Nadam se da će vam se svideti slike

Naravno, sve fotografije su moje vlasništvo i strogo je zabranjeno korišćenje bez pismene dozvole.

Bista Miloša Crnjanskog

Simbol Rima - Vučica

Reka Begej koja protiče kroz grad

Fontana

Ribe koje donose sreću

Pogled na Nacionalni teatar i operu kroz park

Muzej Banata

Cvetni sat, ne pokazuje tačno vreme

Parking u Temišvaru

Pravljenje mog sendviča

Foto: Maja Mladenovic

Something cute

2018-08-30T14:15:00.000+02:00

"Something hidden" is the topic that I recently fell in love to. So I am bringing to you this creative jewel today. I don't know who is the owner but it's pretty cool, right?
And now the pics...
A sad slike malog trte 😍

All photos in this post are my property. Sve slike su moje vlasništvo.

Pizza Makaroni

2018-08-29T13:30:00.000+02:00

Nisam ljubitelj jela iz kesice, kupovine gotovih jela i slično ali pre izvesnog vremena sam dala šansu jednoj kesici. Svidelo nam se. Od tada nismo mogli da nađemo baš tu konkretnu kesicu i na kratko smo čak odustali od potrage, ali... Jednog dana sam je našla u jednom marketu i kupila sve što je bilo na rafu. 😂 Da se nađe kad mi se ne sprema ništa ili kada je potrebna brza priprema.

Kako ovo nije sponzorisan post, kao ni ostali postovi na ovom blogu, izostaće neka imena, ali one koje ovo zainteresuje - snaći će se već. 🙃

Pa da počnem.

Potrebno je pripremiti:

150gr. seckane šunke (može i 200gr.)
200gr. testenine po želji (ja volim mix)
100gr. rendanog kačkavalja (može i više)
Kesica Pizza Makaroni (ima u većim marketima)
600ml obične vode

Priprema je vrlo jednostavna ali zahteva upotrebu i ringle i rerne.
1. Pripremiti sve sastojke kako bi sve brže i lakše prošlo.
2. U malo dublji tiganj staviti ulje (koje god želite) i zagrejati ga. Staviti iseckanu šunku unutra i propržiti.

3. U mericu sipati 600ml vode i razmutiti prašak iz kesice. Tu smesu sipati u onaj tiganj sa proprženom šunkom i pustiti da se krčka dok ne provri.
4. U malu vatrostalnu posudu (ili đuveč) poređati testenine pa smesom iz tiganja preliti tako da ne viri testenina.
5. Narendajte kačkavalj svuda preko i spremno je za pečenje.
U zavisnosti kako vam radi rerna, procenite sami kada je najbolje da je uključite, na koliko da je zagrejete i kada ubacite posudu sa klopom - koliko dugo da pečete. Kod mene je to ludo tako da sam ja uključila i ringlu i rernu u isto vreme. Namestila na max (350) da se zagreje. Taman kada sam sve propržila i kada je prokrčkalo i rerna je bila spremna.
Ubacila sam u rernu, smanjila na 250 (kod mene rerna radi samo na tom podeoku) i ubacila vatrostalnu.

Procena kada je pečeno - videćete prema kačkavalju i koliko je testenina upila onog sosa iz tiganja.
Nadam se da će vam se svideti. Pronašla sam juče jednu kesicu i rešila da napravim.

Sve fotografije su (naravno) moje vlasništvo.

Instagram - zašto neeeće?

2016-03-01T21:11:00.002+01:00

Dragi moji,

Ovo će biti jedna duža priča o tome kako sam ja otvorila instagram nalog i šta mu se sve dogodilo, a i meni sa njime.

Naime, većina vas zna koliko me privlači tehnologija, softveri, kao i aplikacije. Trudim se da budem u korak s vremenom i razvojem prethodno navedenih, pa stalno nešto instaliram, istražujem, otkrivam, učim...

Radila sam razne poslove koji uvek nekako upletu računare i socijalne mreže kao i grafički dizajn, bilo da ga ja radim ili da sarađujem sa dizajnerima, između ostalog svima vam je poznat moj rad na magazinu Anita Mei i oko njega. Prošle godine sam pristala da radim community management (održavanje socijalnih mreža - u njihovom slučaju i odabiru samo facebook strana i profil) za Kreativnu sitničarnicu gde se mogu kupiti razne drangulije (pozamanterija i stvarčice za kuhinju, meni omiljena silikonska kesa - više o tome u nekom sledećem postu), ali je došlo do zastoja u saradnji pred kraj godine. Radujem se što su odlučili da se vrate i nazvali da nastavimo saradnju. (Takođe više o tome u nekoj drugoj priči)

U oktobru mesecu 2015. godine je izašao konkurs na nekom od onih portala za traženje posla za poziciju Community Manager koji je objavila firma Modni studio Gajić koja se bavi proizvodnjom i prodajom sportske garderobe. U oglasu je stajala i stavka - Instagram. Htela sam da apliciram i odmah sam uzela da instaliram i ja taj Instagram od koga sam do tada "bežala". Upornim pokušajima da otvorim nalog sa svih mogućih uređaja koje posedujem, nisam uspela. Na kraju kada sam probala sa tableta, rekao mi je da ne mogu da otvorim nalog na moju mail adresu jer ta adresa već ima instagram nalog!? Zastala sam u čudu. Hm.. Ja IMAM instagram nalog?? Forgot password. Send it to e-mail. Mail sa resetovanom šifrom je uredno stigao na moju e-adresu. Promenila sam šifru, ušla na nalog i zatekla tuđinca. Čovek, muškog pola, arapskog porekla, bez ideje da koristi taj nalog je koristio moju e-mail adresu i otvorio svoj nalog. Kako? Ja i dalje ne znam kako se moglo to dogoditi, kada je instagram direktno povezan sa facebook nalogom.
Obrišem njegove dve slike, odpratim neke naloge koji imaju američke username, ali arapska imena i prezimena. Pogledam ko "mene" prati i vidim da me prati drugarica sa kojom sam stalno u kontaktu. Takoreći, izbacim njegov "nameštaj" i uselim se u moj profil sa sve promenom "boje zidova i vazduha". Naravno, promenila sam i šifru na mail-u, dodala neke sigurnosne stvarčice i promenila još neke šifre.
Neko vreme sam lepo koristila svoj profil. Imala solidan broj pratilaca, s obzirom da sam unknown person, oko 15-20 like na svaku objavu, ušemila se sa #hashtag i načinom rada na instagramu. Prevrnula sam ga na postavu, što bi rekli ljudi.
Aplicirala sam za posao, dobila ga i nastavila da koristim svoj profil, ali sam morala da u početku napravim nalog za MSG na svom telefonu. Možda ga je to zbunilo, ne znam..

U februaru mesecu 2016. instagram mi je blokirao nalog....
Ne mogu da vam opišem koliko sam se loše osećala. Neko bi rekao, pa šta, otvori novi profil. Oni koji koriste instagram na dnevnom nivou znaće zašto je jako loše kada vam oduzmu nalog. Oduzmu, ukinu, blokiraju, zabrane pristup, obrišu username kao da nikada niste postojali, ono što ste like-ovali i komentarisali sada piše instauser... svi ti ljudi koji su me pratili, sve te ljude koje sam ja pratila.. nema, nestalo, odletelo sa košavom.

Probala sam bukvalno na sve načine da vratim profil ali instagram je napravio tako da nemate mogućnost da se žalite, da potražite pomoć od realne osobe, da kontaktirate bilo koga od glavnih ko bi eventualno mogao pomoći...

I tada sam se pomirila sa insta sudbinom i otvorila novi nalog potpuno istog imena samo ima jednu tačkicu koja je morala da se umeša kako bi nalog bio napravljen. Slike koje sam tamo kačila na novom nalogu nisu imale smisla pa ih uglavnom nisam prenela. Neke nisam čak uspela ni da spasem...

www.instagram.com/zivotjelep.maja/

I dalje je Život lep!

Nadam se da se ovo nikome neće dogoditi, a ako se dogodi, pomirite se brzo i jurnite u novu avanturu. A pre toga proverite vi koji nemate instagram nalog, da li stvarno nemate insta nalog. :)

Kako proveriti da li je neko otvorio nalog na vaš e-mail account?

Jednostavno. Idite na vaš facebook nalog i pronađite stavku instagram. Trebalo bi da nema ni jednog broja pored te stavke. Ukoliko ima, čestitam! Imate instagram nalog koji trebate da preotmete natrag.

I ja na instagramu!

2015-10-23T13:58:00.003+02:00

Od skoro - evo mene i na Instagramu smile emoticon

Sve fotografije su moje i lično sam ih fotkala, pa izvolite i uzivajte.

Ne zaboravite - mnogo je losih, crnih, tmurnih stvari i dešavanja oko nas, ali isto toliko je i lepih, vedrih i šarenih. Balans je tu, samo ga treba potražiti i videti, pa uživati. smile emoticon
Život je lep smile emoticon ‪#‎zivotjelep‬ ‪#‎instagram‬

https://www.instagram.com/zivotjelep.maja/

Pileći fajitas all by me

2015-09-20T19:11:00.001+02:00

Dok N radi punom parom na poslu, ja tražim posao i kuvam ručak. Šta spremiti danas? Hm... Nešto kuvano, valjalo bi. Poslednjih dana jedem dosta "nepreporučljive" (postoji li ova reč na ovaj način napisana?) hrane i naravno da sam izazvala svojim "hedonizmom" strahovitu trodnevnu migrenu koju ništa ne leči, već kao uragan - čekam da prođe.
Pade mi na pamet, dok smo šetali između rafova jedne prodavnice N i ja juče, da danas spremim jelo koje je on osmislio, odnosno kreativno izmenio originalni meksički pileći fajitas, za jedan od brojeva Anita Mei magazina.
I tako sam ustala, odradila pripremu, odradila druge poslove, otišla po blender (totalno nebitna informacija za vas koji ovo čitate), pa po paprike na pijacu i krenula u hrabri pohod. Eh, zašto hrabri, sada neko znatiželjan pita, i skreće sa teme. Pa zato što iako sam spremala ovo jelo oko četiri puta, uvek je neko bio u blizini spreman da uskoči, pa sam i pored toga izgorela luk!? Da, da.. umem ja to. Jednom sam čak izgorela i deo tiganja!

Sve u svemu, evo sličice kako je ispalo. Malo sam odstupila od recepta u magazinu jer sam fajitas umesto samo u tanjiru, servirala u meksičkoj tortilji, koju sam ovom prilikom premijerno uvila i oduševila se svojom neočekivanom spretnošću.

N se oduševio, mada nije na meni da to kažem... pssst, nemojte mu reći da sam vam rekla.

Ceo recept možete pročitati u Anita Mei magazinu.

Ahh... umalo da zaboravim. Pa spremila sam i desert! Dobro nisam ja, servirala sam kupovno. :)

Osmi broj Anita Mei magazina i ostalo

2015-03-29T20:06:00.003+02:00

Kako nisam revnosna da postujem svaki put kada izadje novi broj (stidim seee) evo linka za arhivu gde su svi brojevi na jednom mestu:

http://anitamei.blogspot.com/p/arhiva.html

A da biste na vreme bili obavešteni o izlascima novih brojeva pratite Anitu na sledećim linkovima:

https://www.facebook.com/anitamei.magazin

https://www.pinterest.com/anitamei/

https://twitter.com/anitameimagazin

Google + profil

Google + strana

Trke ubrzanja na 201m na Sajmu

2014-10-09T18:01:00.004+02:00

Vikend iza nas su obeležile trke koje su se paralelno održavale na Ušću i Sajmu. Moj favorit, takmičar 26, trkao na Sajmu pa vam odande prenosim (foto) utiske.

Takmičari i njihovi članovi tima su imali obavezu da dođu između 08h i 09.30h što smo mi i učinili. Bunovni, posle malo sati spavanja, pronašli smo mesto, zalepili takmičarski broj i pokušali da se razbudimo na svežem jutarnjem vazduhu.

Posle verifikacije takmičarskih mesta, počeli smo da menjamo gume (dobro, ja i nisam prvog dana nešto specijalno radila, ali sam uspela da budem prvo žensko u prostoru za boksove, ali ne zadugo). Prednje gume sa prepoznatljivim plavim felnama za trke sa vrlo plitkim šarama su zamenile standardne sa zelenim felnama za gradsku vožnju. Polako je i enterijer automobila HONDA CIVIC bio u boksu, odnosno na betonu pored školjke.

Posle odmora, pauza i priprema usledili su treninzi. U subotu su organizovano imali dva treninga + kvalifikacije + takmičarski deo. Nedelja je imala jedan trening više. Iz moje perspektive, nedelja mi se činila organizovanijom.

Nivo buke je bio u subotu još nekako podnošljiv. Boksovi drifta su bili iza nas i stalno turiranje je bilo na granici izdržljivosti. Smrad guma koje su gorele od temperature pri turiranju u mestu i pri driftovanju se širio i bio neizbežan.
U nedelju smo se premestili preko puta, odnosno pored staze za trke. Taj nivo buke je bio nepodnošljiv. Kako smo bili tamo satima, morala sam pokrivati uši kada su određeni takmičari prilazili stazi. Eto to je nekako jedino na šta bih mogla da se "požalim", ali neću. Atmosfera i automobili - sve je bilo sjajno. A kako sam ja još amater u svemu tome...

A evo i ostalih fotografija.

prvi trening

drugi trening

promoterke

druge promoterke

Čekanje kvalifikacija

Odmor i koncentracija pred trku

Najbrži auto na trci ubrzanja...

Apsolutni pobednik u kategoriji 7 jer nije imao konkurenciju

Najslikaniji automobil. Čini mi se pobednik u kategoriji 8

Kako je to izgledalo sa galerije - drift i trke ubrzanja jedni pored drugih

Trke praćene i od strane medija

Osvojeno II mesto u kategoriji 11 sa "motorom kosilice" kako kaže

I, II i III mesto u kategoriji 11

honda civic koja je osvojila II mesto

vozač, honda i član tima u boksu

Ja, ja, jaaaa nagrada i honda sa najpipanijom i nainteresantnijom haubom

Ova hauba je specijalno pravljena za trke ali zbog svog jedinstvenog izgleda plenila je ceo vikend.
Prilazi jedan lik haubi, pipa je, zagleda je, podiže pogled ka meni i kaže: Ekstra vam je ovaj dekupaž na haubi. Svi koji su se našli u našem boksu su se zacenili od smeha.

Život je lep!

Čokoladni Honda točak

2014-10-02T22:36:00.003+02:00

U susret auto trkama koje se održavaju ovog vikenda pod nazivom

"DRIFT RACE I TRKE UBRZANJA NA 201m"

postavljam jedan recept za tortu.

Naime, tortu sam pravila za vlasnika jedne HONDE početkom septembra. Iako je tražio tortu sa malinama, dobio je laganu čokoladnu. Da li možete mene zamisliti da pravim voćnu tortu? Hm... Ne. :)

Da ne pričam mnogo o okolnostima koje su dovele do pravljenja jedne auto torte, nego da je malo predstavim/objasnim. Slavljenik je vlasnik jedinstvene teget -ljubičaste Honde čija boja varira u zavisnosti od više faktora a fotoaparati je uvek drugačije uhvate. Pokušaj imitacije je doveo da se i na ovim slikama drugačije prikaže boja, a malo sam je i ja naštelovala u PS.

Oblik torte je točak. Kuglice su simbolika za gume, a na sebi ima oblik Hondinog loga (nije se uklapalo da bude crven na celu kombinaciju). Šlag krem je naravno obojen u približnu boju automobila, i u ovom slučaju predstavlja felnu. Toliko o izgledu. A sada, da pređemo na klopu... khm.. mislim, recept. :)

Čokoladni Honda točak:

Potrebno:
kora -
5 jaja
5 kašika šećera
1/2 kesice praška za pecivo
5 kašika brašna
fil -
250gr margarina
2 kašike prah šećera
100gr otopljene čokolade za kuvanje
4jaja
200 gr kristal šećera

Priprema:
Sve sastojke za koru staviti u sud za mućenje i mikserom umutiti. Izliti polovinu smese u kalup koji je prethodno postavljen papirom za pečenje. Ako i vi imate kalup poput mog (prikazanog na slici) onda papir za pečenje stavite samo po dnu, nema potrebe da papir savijate i da oblažete zidove pleha.

Staviti u rernu i ispeći. Kada se ispeče jedna kora od pola smese, izbacite je iz pleha i postavite novi papir za pečenje pa ulijte ostatak smese. Tako ćete dobiti dve skoro identične kore. Potom jednu presecite na dve kore, tako da ih ukupno bude tri. Ovo uradite po želji, nije obavezno. Ja sam dobila dosta fila koji nije mogao da stoji samo na dve kore.

Moj savet - Kada ispečete koru i želite da je izbacite iz pleha, odlepite joj papir sa dna i okrenite naopako kao na slici. Ovo nema nikakav značaj, meni je tako bilo logično u momentu.

*****

Dok se peče kora, možete da otopite čokoladu za fil, samo otapate čokoladu ne dirajte margarin, i pripremite ostale sastojke (izmerite sve i poređate na radni deo).
Ovaj recept je preuzet sa kutije piškota, odnosno fil za Kasato tortu. U početnom trenutku sam imala inspiraciju da ga uradim po svome, i to se završilo tako što mi je fil bio jestiv na kašičicu - čitaj: tečan.

Naravno, pojeli smo ga. Pravila sam drugi i strogo se ovaj put držala originalnog uputstva.
Da ne biste kupovali piškote radi recepta - evo pišem, pišem...

250gr margarina penasto umutiti sa 2 kašike prah šećera, zatim dodati 100gr otopljene čokolade i 4 žumanca. Ulupati 4 belanca sa 200gr šećera i to dodati prethodnoj masi.Lagano promešati i ostaviti u frižideru dok se kore ne ohlade pa filovati.

Ta-da!

Tortu ukrasti po želji.

*Moram da se pohvalim da sam komplimente za ovu tortu dobila sa više strana i od različitih generacija. :)

Ja sam O.K.

2014-09-19T17:13:00.003+02:00

Ovaj post možda neće imati svrhe ali eto ipak ga pišem.
Devetog septembra smo, na poziv autora, sestra i ja krenule na otvaranje izložbe, a prijatno društvo nam se tamo pridružilo.

Naime, radi se o interaktivnoj izložbi slika koja se održavala u Domu Kulture Studentski Grad na Novom Beogradu od 09.09.2014. do 18.09.2014. pod nazivom BO MAK / JA SAM O.K.

Na otvaranje izložbe su najviše došli dizajneri, ali i prijatelji i porodica, kako to obično biva poslednjih godina sa izložbama i drugim kulturnim događajima.

Bogdan Maksimović

Ljudi stalno govore kako nemaju para da budu kulutrni i da se kulturno edukuju i uzdižu. Izložbe su besplatne i dostupne. One predstavljaju nečiju srž, intimu, uvid u autorov mozak, srce i dušu. Možda nećemo svaku razumeti, možda se nećemo na svakoj zadržati ali samom posetom obogaćujemo svoj svet i više nego što nam se na prvi pogled čini. Kako?

Više puta sam pričala da kreativnost čuči u svima nama i da je samo pitanje da li želimo da je iznesemo i pozabavimo se sa njom priznajući sebi da je posedujemo.
Posmatrajući tuđu kreativnost i izražavanje u našem mozgu se nešto dešava, tačnije desna hemisfera se budi i dok pokušavamo proučiti nečiji rad u nama se budi ideja, raspaljuje žar. Možda ga ne osetimo odmah, tu na izložbi, ali ono će tinjati i u pravo vreme se razbuktati, pokrenuti. Možda će vas poseta nekoj izložbi apstraktnih skulptura podstaći da isprobate neki novi recept u kuhinji ili će vas izložba kao što je ova na kojoj sam bila napuniti energijom života i reći ćete sebi JA SAM O.K.! Ja mogu sve.

Uhvaćen momenat.
Slika nije moje vlasništvo, ali na ovoj sam ja u crnoj košulji sa punđom i belim cvetom u kosi

Neki autori poput Bo Mak (Bogdana Maksimovića) će na slikovit način komunicirati sa vama svojim radovima iza kojih se kriju reči koje na prvi pogled izgledaju sasvim nasumično, ali su jake i bude neku energiju skrivenu unutar svakog posmatrača.
Ispod svake slike se krije po jedna reč. Energija, Meso, Robot, Nebo, Sjaj, Zmaj... Sa nekim rečima ćemo se poistovetiti , neke će nas pokrenuti a za neke ćemo biti ubeđeni da se odnosi na nekog drugog.

Ovu ste izložbu mojom ažurnošći propustili, na žalost. Pogledajte gde se otvara neka nova i idite. Obojite svoj svet tuđim bojama. Jer... Život je lep!

Dogadjaj je najavljivan i praćen, kako u medijima tako je imao svoj prostor i na facebook-u, odakle sam našla slike koje ovde vidite:

https://www.facebook.com/events/680310142061737/

Testenine sa 4 vrste mlecnih proizvoda

2014-09-14T17:39:00.000+02:00

Pre nekoliko meseci postupci jednog muškarca su me oduševili i tada sam svetu objavila da postoji muškarac koji može da zadovolji ženu bez da joj traži G tačku. Ali o tome ćemo neki drugi put.

Sada ću vam pričati o prvom jelu koje je spremio za mene. Dobro, to i nije baš cela istina. Spremao je sebi ručak a ja sam se zatekla tu i priključila, ako ćemo skroz iskreno.

Testenine sa 4 vrste mlečnih proizvoda

Dan pre tog sam bila na jednom mestu gde se spremalo jelo testenine sa 4 vrste sira i nije mi se svideo miris do te mere da to nikad ne bih probala, ako ne moram – a obično ne moram.

Pitao me - šta bih želela da jedem i od kojih sastojaka da sprema. Nisam htela da utičem na njegov plan za ručak pa sam rekla da šta god on odabere meni je okd, što naravno nije istina.
Onda spremam „Testenine sa 4 vrste sira“ – rekao je. Pomislila sam na onaj odvratni miris i nije mi bilo dobro na par sekundi, ali sam ćutala. Verovatno se pitate - zašto? Neko i komentariše – ja bih mu rekla... Ne. Nisam mu rekla jer sam gost u njegovoj kući i ješću njegov ručak koji sprema za sebe. Mene su tako vaspitali.
Pažljivo je odabrao sastojke jer zna koliko sam probirljiva što se jela tiče. Stajala sam na vratima kuhinje i gledala muškarca koji kuva sa zadovoljstvom i lakoćom. Spremio je jelo koje nije smrdelo, čak nije imalo ni neki poseban miris, i servirao u tanjire za njega i mene.
Toliko me oduševilo jelo da sam čak tražila još!

***

Nešto kasnije tražila sam mu recept i tu prepisku stavljam vam na uvid pa ako vam se sviđa jelo na slici slobodno probajte da ga napravite. Lako je i vrlo ukusno!

Testenina sa 4 vrste mlečnih proizvoda

reci mi sta si bese sve stavio sve u ono fantasticno jelo? rendani kackavalj, pavlaka i biber su jedan deo, pa se umuva s kuvanim rezancima pa kada se stavi u tanjir ide parmezan odozgo i feta sa strane. toliko sam ja zapamtila.. jos nesto negde?

Ovako:

Rezance kuvam sa malo soli i maslinovog ulja. Kada se skuvaju, procedim i ostavim u cediljki.

Šerpu vratim na ringlu koja je smanjena ili ugašena i stavim pavlaku i rendani kačkavalj (trapist) uz brzo mešanje da se rastope i sjedine. Možda će ići malo teže ali ne prestajati dok se ne sjedine pavlaka i kačkavalj da budu jedna kompaktna smesa. Onda vratim rezance i promešam. Onda dodam bosiljak i biber, samo što sam sad stavio origano a ne bosiljak, i to je to. Kada se servira, pospe sa parmezan.

Posle može još feta, čeri paradajz, kriške običnog paradajza ili kečap kako ko voli kao prilog...

Prilog - čeri paradajz i feta. Feta je na dodatnom tanjiriću.

Srećan rođendan Odri!

2014-05-04T14:54:00.000+02:00

Kao što svi znate već, volim biti neizlečivi (nikada nisam pokušala ni lečiti) romantik, što više pozitivno raspoložena, i biti okružena sa što više čokolade (ne bilo kakvih slatkiša, već samo ono gde pretežno ima čokolade sa čokoladom i preliveno čokoladom).

Jedna dama i njeno delo daju poseban značaj romantici za mene. Danas bi bio njen rođendan. Iako nije fizički među nama ona je uvek tu...

Legendarna, neprevaziđena, sasvim obična i jedinstvena Odri Hepburn (Audrey Hepburn)!

Današnji dan bih posvetila njenih najboljim javnim trenutcima. Sve slike su preuzete sa interneta i ne prisvajam njihovu vrednost ni zasluge.

Ona može biti u svim prilikama elegantna...

Njene reči su najbolji grafički dizajneri zabeležili, obojili i doneli u naš život...

Uz njene filmove smo (sam) odrastali i upoznali eleganciju i romantiku. Njene smešne scene nisu bile parodija niti kliše, a smejali smo se od srca...

Filmografija na imdb.com

Moji omiljeni su Sabrina, Kako ukrasti milion, Praznik u Rimu, My Fair Lady (ne znam kako se ovo prevelo kod nas) i naravno kao i svima Doručak kod Tifanija.

Izjava koja je promenila svet i otkrila spontanost:

A svakako najromantičnija scena ikada snimljena je :

Odoh ja da vidim još neke snimke... :)

Uživajte i danas obojite dan spontanošću. Radite sve stvari koje niste nikada pre.

Život je lep! :)

Anita Mei rođendanska nagradna igra

2014-01-24T13:17:00.003+01:00

Dame, Aleksandra Gavrilović, Bojana Urošević, Bojana Draganić i moja malenkost, su 17-tog januara započele slavlje za prvi rođendan magazina. Iako je magazin počeo da se pravi dosta ranije, prvi broj je izašao baš tog 17-tog januara.

Anita Mei tim

Tim povodom su organizovale dve nagradne igre. Prva je uspešno završena, dok je druga još u toku.
Ovom prilikom želim da uputim poziv svim kreativnim bićima da se jave i učestvuju. Sve detalje pogledajte na sledećoj adresi:

http://anitamei.blogspot.com/2014/01/slavimo-prvi-rodjendan.html

Srećni praznici!!!

2014-01-06T20:01:00.000+01:00

Kako sam ja dizajnirala i pravila čestitku za potrebe Udruženja "Anita Mei" i njihovog (i mog) magazina, želela bih baš njom da vam, dragi moji, poželim srećene protekle i predstojeće praznike!
Želim vam jednostavne stvari a tako potrebne - da ste živi i zdravi!
Sve vas volim :*

dizajn: Bojana Urošević

p.s. Ovo je ujedno i moj 100-ti post na blogu! :D

p.p.s. Pošto je nestala slika koja je bila, editovan je post.

Princes krofne sa čokoladom

2013-12-20T11:58:00.000+01:00

Kao i ostali recepti koje sam ovde objavila, ne tvrdim da su originalni, ali su nekako našli put do moje kuće i mi smo ih prisvojili i malo modifikovali.
Svi znate da sam veeeliki fan čokolade i da sam vrlo probirljiva po pitanju iste. Ali da je uvek volim umetnuti gde god mogu. Tako je nastao i ovaj recept.

PRINCES KROFNE PRELIVENE ČOKOLADOM

Potrebno za testo:

2 čaše vode (2 dl.)

1 čaša zejtina

kašičica soli

250 gr. mekog brašna

1 prašak za pecivo

6 komada jaja

Fil:

1 litar mleka

3 pudinga od vanile

15 kašika šećera

1 šlag

Glazura:

100-150 gr. čokolade za kuvanje

50 gr. margarina

3 kašike mleka

U lonac od dve litre sipati vodu, zejtin i so da provri. Skinuti sa vatre i u to dobro umešati brašno sa praškom za pecivo i ostaviti da se ohladi. U ohlađeno testo umutiti jedno po jedno jaje.

Kašičicom spuštati testo, malo razmaknuto da bi krofne imale mesta da narastu, u podmazan pleh i peći u zagrejanoj rerni na 220 stepeni 15 minuta, a zatim smanjiti na 180 stepeni (čim se podignu) i nastaviti pećenje još oko 30 minuta da bi krofne bile lagane kada se izvade iz rerne. (Nikada ne treba odmah vaditi iz rerne, nego postepeno otvarati po malo rernu da ne bi krofne spale). Kada su gotove ostaviti da se ohlade.

U lonac od dve litre sipati mleko i šećer, od koga odvojiti da se razmuti puding, (do 2 dl.). Skuvati puding i ostaviti da se ohladi. Umutiti šlag sa mlekom po receptu sa kesice (malo manje mleka da bi bio gušći). Sjediniti puding sa šlagom.

Krofne preseći i puniti sa filom.

Čokoladu, margarin i mleko otopiti na ringli i tako toplo preliti preko princes krofni (Ako volite više čokolade preko krofne, napravite veću količinu, po ukusu).

The Red Dragon Inn 2

2013-12-18T15:58:00.000+01:00

Ovo je jedan od pripremljenih postova koji nikako da se pojave, odnosno, jedan koji je trebao biti odmah posle posta o kafe-radionici "Brat Če" i društvenim igrama.

the Red Dragon Inn 2

U vreme sve brže i razvijenije tehnlogije postajemo više vezani za kuću i računare. Slažem se da ne trebamo da zaostajemo za tehnologijom i da je znanje u toj oblasti veoma važno za dalji napredak, ali isto tako mislim da su i međusobni ljudski odnosi veoma bitni za dalji napredak individue.

Deca su srećnija od odraslih jer imaju taj luksuz, da - luksuz koji odrasli ne mogu priuštiti, da se igraju i raduju svakom danu. Kada deca porastu, postaju odrasli ljudi bez mašte i mogućnosti da se igraju. Tada upoznaju igrice na računaru i to im zaokupljuje misli i vreme a i dalje su sami. Da li je budućnost ljudi da budu sami? Da li budućnost donosi robote kao lek za usamljenost koju su sami sebi napraviti otuđivanjem putem virtuelnih prijateljstava i virtuenih soba za igranje?
Tome se oštro protivim i pozivam vas sve koji čitate ovo da mi se pridružite u socijalizaciji! Skupite nekoliko prijatelja, odaberite društvenu igru i započnite zabavu... Lokacija, po izboru.

Evo mog predloga pri odabiru društvene igre.
Prošle godine, čini mi se, drugar je pozvao na druženje par nas u "Brat Če" i poneo board game (igra sa tablom) pod nazivom " The Red Dragon Inn 2". Objasnio je pravila, podelio table, kovanice, kockice, kartice... Pilo se, igralo, smejalo, smišljalo i razmišljalo. Toliko smo se dobro proveli da smo na putu ka kući i dalje diskutovali tuđe strategije, najsmešnije poteze i dogodovštine. Naravno, jedva smo čekali da se ponovo okupimo.

O čemu se radi... naravno u slikama.
Pre nego što krenu slike, moram napomenuti da je taj period bio kao manija za igranjem Red Dragon Inn pa su sledeće slike čisto pokaznog karaktera iz želje da vam pokažem igru ali i zadržim privatnost pravih partija. What happen in Vegas, stay in Vegas. :)

Da li je neko imao priliku da igra ovu igru? Koji vam je omiljeni lik? Moj favorit definitivno Eve the Illusionist. Više o samoj igri i njenim likovima, kao i radnjama, možete naći na ovoj adresi:

http://boardgaming.com/games/card-games/the-red-dragon-inn-2

A evo i kako izgledaju svi delovi ove fantastične igre (slika nađena na netu):

A detaljno uputstvo možete skinuti, i pogledati, direktno na sajtu za sve "delove":

http://slugfestgames.com/games/rdi/

Za one koji bi samo voleli da provire u ovaj svet, našla sam i video klip uputstva na sledećem linku:

http://www.youtube.com/watch?v=_36u91OeDTg