ALEKSANDER TEHNIKA Beograd

"Make it felt!" iliti učini da se oseti...

2021-01-25T04:20:00.000-08:00

Rene Montgomeri, nekadašnja NBA košarkašica, a trenutno aktivistkinja za ljudska prava, tokom martovskih protesta u Americi povodom ubistva Afro-Amerikanca od strane policije uočila je jedan značajan detalj. Naime, bez obzira na to što su mnogi videli i čuli šta se dogodilo, nisu svi reagovali na isti način. To se zapravo dešava i ovih dana kod nas. Bez obzira na uporna ponavljanja stručnjaka da ne reaguju svi isto na traumu i dalje ima onih koji slučaj Milene Radulović komentarišu iz uglova posmatranja po kojima je to "moglo" biti drugačije, jer....

Kako mi zapravo čujemo? Šta je to što čujemo? U kolikoj meri samo tragamo za usklađivanjem naših misli sa onim što percipiramo, i koliko zaista slušamo???? Da li smo otvoreni da o tome razmislimo, sagledamo, analiziramo i da u skladu sa tim dođemo do novih uvida? Ili ostajemo u sveri naviknutih obrazaca prosuđivanja ("još je meni moja baka pričala...").

Nije da sam iznenađena površnošću, ali ona ima mnogo širu zastupljenost u svakodnevnici ljudi od navedene "slušam, ali ne čujem!". Ako (sadržajno) ne čujem druge, velika je verovatnoća da ne čujem ni sebe i to u mnogo širem smislu. Unutrašnji dijalog najčešće biva nebitan, signali i poruke organizma zanemarene. Promene bivaju minimalne, samo nužne... Ali gde je koren problema i kako bi moglo da se utiče na to?

Kao nastavniku Aleksander tehnike, čini mi se da bi ovom temom trebalo da se bavimo na mnogo mlađem uzrastu! Moglo bi, ali čini mi se teško, da nekog odraslog, "ogrezlog" u navikama ponašanja i stavova odviknemo i reedukujemo u smeru slušanja sebe i drugog. Ali, ako za trenutak zamislite komunikaciju sa decom, uočite na koji način vas oni slušaju, kako iskazuju svoje stavove, raspoloženja, emocije. Budno i angažovano su prisutni u interakciji, DOŽIVLJAVAJU razgovor, igru, razmenu, sem kad zaista neće da budu prisutni, a tada vas slušaju.... Poenta jasna... Umesto da negujemo prisutnost i doživljaj stvarnosti kod dece, mi im dozvoljavamo da odrastaju u površne slušaoce.

Da bi ostali verni sebi, budni i autentični, potrebno je negovanje osluškivanja sebe i njihove (dečje) čulnosti pri međusobnoj razmeni. Društvo organizovano sa akcentom ka slušanju (predavanja u školi, "čuti i slušaj šta ti roditelj govori", slušanje televizijskog programa) čini se da vremenom ograničava sposobnosti saosećanja, empatije, prisutnosti, angažovanja, budnosti...Zato, nazad u bazu, centar, u osećaj da me stolica podržava i da sam to JA na njoj dok pišem test iz matematike, nazad u stopala i kontakt sa zemljom koja me podržava dok odgovaram lekciju iz istorije. U prisutnost dok spremam prezentaciju za čas iz biologije i u "telo moga tela", moju armaturu - skelet dok javno predstavljam svoje znanje sa oba stopala na zemlji! Prvo jačati, razvijati i negovani samoslušanje koje bi u kasnijoj životnoj dobi za posledicu moglo imati angažovanog, prisutnog slušaoca.

Baš zbog toga, Rene Montgomeri ima nameru da budi svest kod ljudi kroz pristup koji bi rezultirao osećajima, doživljajem stvarnosti, "make it felt", nezadovoljavajući se sa "čuo sam".

Susret sa sobom

2021-01-11T01:46:00.001-08:00

"Ko gleda spolja sanja, ko gleda unutra, budi se." - JUNG

Kao nastavnik Aleksander tehnike povela bih vas na jedno putovanje. Za neke to će biti draga i dobro poznata destinacija, povratak kući, ali biće i onih kojima će to biti odlazak u nepoznato. Želim da se podvučete "SEBI POD KOŽU" (to ne mora biti samo i isključivo u smeru drugi vama, ili vi nekom; danas i ubuduće baš sami sebi 😉).

Sama ideja već oslikava bliskost, a u našem slučaju težimo onoj najčešće zanemerenoj bliskosti sa samim sobom.

Stanite pred ogledalo i donesete odluku da tu ostanete nešto duže tokom jutarnjeg spremanja za novi dan. Podarite sebi trenutak za susret sa sobom. Neka odraz u ogledalu bude podsticaj da se vratite sebi pod kožu. Neka pogled postane mekan i umesto površnog ili fiksiranog pogleda u svoj odraz, počnite da približavate tu sliku sebi. Zamišljajte da se ona približava i stapa sa vašim telesnim, opipljivim, da postajete JEDNO. Osetite prisustvo u ramenima, dozvolite im da se "istope" od miline što su deo vas; osetite ruke, poželite im dobar radni dan i unapred zahvalite na podršci; osetite trup, udahnite nekoliko puta ispunjavajući prostor svojim prisustvom; osetite noge i prepustite težinu tela majci ZEMLJI. Ostvarite kontakt sa njom i osetite radost zbog vaše bezuslovne povezanosti.

Mekoća pogleda, mekoća misli, lakoće glave.

Kakav susret za pamćenje!

Ako u toku dana "izgubite" sebe iz vida, odvojite par sekundi ispred ogledala i ponovite proces. Uživajte u odabranom društvu!

"Volite trenutak i energija tog trenutka će probiti sve granice." (Korita Kent)

Kad sviranje boli....

2020-10-20T10:06:00.000-07:00

Ne retko sretnemo, čujemo, ili smo prijatelji sa muzičkim izvođačem koji ima neke tegobe ili bolove koji su u direktnoj vezi sa sviranjem/pevanjem....Svi ti bolovi objedinjeno prepoznaju se pod nazivom Playing-related musculoskeletal disorders (PRMD).

Statistika kaže da je to (bolna) stvarnost kod 86% orkestarskih izvođača (Valentine, 2004), a ne tako davno rađena studija (Steinmetz, Scheffer, Esmer, Delank & Peroz, 2013) pokazala je da 57% od ispitivanih učesnika istraživanja (a bilo ih 408 orkestarskih izvođača!) ima tegobe kao rezultat (neadekvatnog načina) sviranja, od kojih 89, 5% u trenutku istraživanja ima posledice povreda od ranije, 62,7% je imalo bolove u protekla tri meseca pre popunjavanja ankete, a 8,6% pati od bolova u trenutku anketiranja!!!! Da ne bude zabune, govorimo o rezultatima istraživanja realizovanog u Nemačkoj, sa članovima 10 orkestara iz država Saksonije i Saksonija-Anhalt i nekolicine orkestara iz Berlina. Ne, ne dešava se to samo tamo nekim vrednim i radn
im Nemcima, ovo se dešava velikom procentu muzičkih umetnika u celom svetu...

Ali, ako postoji, a postoji, i onaj postotak koji nema bolove u vratu (najčešće)/ leđima, koji nikada nije imao upalu tetiva/nerava, nameće se pitanje šta to oni znaju, šta rade na bolji, kvalitetniji način i da li se to može naučiti???!!!

Neosporavajući predispozicije, ima elemenata koji se mogu naučiti i time podržati uspostavlanje izbalansiranih položaja tela i veće slobode prilikom pokreta tela pri sviranju. Način na koji stojite, ili sedite prilikom sviranja mora vam obezbediti stabilnost i potporu za pokret i realizaciju fine motorike neophodne za muzičko izvođenje. Ako se sve vreme "DRŽITE" (da ne padnete, ili budete stabilniji, ili zato što vas strah, ili jer je neko rekao da tako treba), ko onda svira????!!! Ne mogu da se držim i sviram! Ili se držim, ili sviram! Jedno sa drugim nije dopunjujuće, već isključujuće....Ali kako da uočim, primetim da li sam pod tenzijom, da li sam u grču i da li moje sviranje kreće odatle, pitate se vi? Pa, evo jedne vežbe:

Stanite ili sednite udobno (a to znači da vam je cela težina gornjeg dela tela ravnomerno raspoređena na obe sedalne kosti - one što žuljaju ako ste na njima). Zatvorite oči (nakon što pročitate pasus do kraja). Zamislite da ste od pene satkani, da vam je svaka ćelija laka kao pero i da se u toj lakoći prepuštate vedrom, plavom nebu iznad vas. Pepustite se lakoći i odletite za trenutak sa planete Zemlje....ostanite u tom osećaju neko vreme, a onda otvorite oči i skrolujte niže u tekst.

Šta primećujete?!

JOŠ STE TU!!!!!!

NIŠTA SE NIJE PROMENILO!!!

Ako se prepustite, prestanete da se držite, sa namerom da odletite - nećete, gravitacija vam to ne dozvoljava ma koliko vaša namera bila jaka! Zato, za početak, prestaniteda se držite, samo budite tu gde ste i svirajte sa lakoćom koju vam je ova izuzetna "magnetna privlačnost" između vas i naše planete omogućila 😉

Ako ste zainteresovani za uspostavljenje Posturalnog optimuma za muzičke izvođače možete me kontaktirati putem mail adrese aleksandertehnika@gmail.com. Individualni on-line i live časovi dostupni su utorkom, sredom i petkom u AT studiju na Dorćolu. Grupna radionica Lake note jednom mesečno, prvi naredni termin 24.10. subota od 10-15h. Više o Aleksander tehnici na www.aleksanderetehnika.rs.

Brinite o sebi!

Vaša Natalija Jović,

Sertifikovani nastavnik Aleksander tehnike

Perjani jastuk - malo bogatstvo!

2020-01-22T02:42:00.001-08:00

Jedne zime u Londonu, prijateljica mi je za pokrivanje ponudila jorgan od guščijeg perja - vrednost: jedno pravo, malo bogatstvo! Ništa lakše i ništa toplije do tog trenutka nisam osetila u svom životu - upotrebna vrednost: nemerljiva!

Ove zime, tu po Balkanu, misli mi odlaze ka toj lakoći. Neretko pomislim da mi je glava jastuk punjen perjem, baš tim, vrednim (nažalost sada retkim u Srbiji). Moja misao - pero. Svaka moja misao laka kao pero, a moja glava laka na "ramenima"... Osetim manje napetosti u vratu, mišićima leđa i tak tad osvestim kako u glavi i oko vrata pre nosim vodeničarski točak...ne ulazim u detalje zbog čega... Usmerim svoju pažnju da kada je glava u pitanju doživim lakoću i vrednost perjanog jastuka i nastavim kroz dan.

Osetim razliku, i često je Budim!

Probajte i vi!

KAKO JE SVE POČELO?

2019-12-13T05:44:00.000-08:00

Kada kažem da nas učitelj Aleksander tehnike neizbežna su pitanja o tome kako sam čula za to i kako je sve počelo? Verujem da je moja priča sama po sebi inspiracija da i vi proverite da li je i za vas AT "life changing" kao za mene, pa hajde da je podelim.

Kao muzički izvođač, flautista, tokom srednjoškolskog obrazovanja sam se susrela sa dve, za mene, veoma ozbiljne povrede, obe povezane sa sviranjem flaute...Prvo sam priklještila nerv u ramenom pojasu i "izgubila" funkciju desne ruke (ruku nisam mogla da pomerim nedelju dana)...Oporavak do izlečenja doneo je saznanja o pogrešnom načinu korišćenja ramenog pojasa u želji da postignem željeni rezultat. Da se ne bih stalno SAMOPOVREĐIVALA samoinicijativno sam izmenim svoj položaj tela tokom sviranja... Godinu dana kasnije iščašila sam oba vilična zgloba. To je značilo mesec dana pasirane hrane i nemogućnost sviranja, ali i promenu ambažure (položaj instrumenta u kontaktu sa usnama tokom sviranja) kao rezultat uvida u razloge nastajanja iste. Naravno, to nije bio kraj...u toku studija nisam mogla da ponesem teret teži od jednog kilograma zbog konstantnih bolova u leđima....

Tokom svih tih godina lična očekivanja kao i očekivanja nastavnika, profesora, institucija u kojima sam se školovala bila su visoka, dok su moji rezultati bez obzira na muzičku darovitost, znanje i pripremu u određenoj meri bila ispod očekivanog... Imala sam sećaj i znala sam da mogu, ali je (neka) prepreka u realizaciji zamišljene muzičke ideje često bila prisutna...Neadekvatnoj posturalnoj bazi neophodnoj za muzičko izvođenje možemo dodati i osećaje samorazočarenja, frustracije, tuge...Ali, kad ti je umetnost pod kožom sve se "stoički" nosi i prevazilazi!

Jedan susret promenio je sve. Na masterklasu kom sam prisustvovala u Belgiji 2001. godine okupila se nekolicina mladih flautista sa raznih strana (Kanada, Francuska, Belgija, Engleska) i moja malenkost iz Srbije. Predstavljamo se svirkom i prva stvar koju primećujem je da svi poseduju onu "Bogom danu" prirodnost! Ne jedno, dvoje od nas, već svi, svi sem mene....ja se trudim, ali je u mojem izvođenju lako uočljiva doza grča, nepotrebne tenzije (želja - napregnutost da dobro odsviram se mogla videti golim okom). Tražeći šta je zajedničko svima njima došla sam do podatka da su svi oni u okviru svojih studija imali Aleksander tehniku, ili neki sličan program čiji je cilj bio uspostavljanje posturalnog optimuma potrebnog za muzičko izvođenje! Neko ih je NAUČIO kako da zadrže i neguju svoju prirodnost i da se iz tako dobre baze prepuštaju u muzičko stvaralaštvo!

Uf! Šok! Tako nešto postoji....

Bilo je potrebno da prođe nekoliko godina dok se nisu stvorili uslovi da odem i istražim šta je to Aleksander tehnika, ali je odlazak bio životno značajan. Ako je verovati antropolozima koji kažu da je pojedinačni život čoveka život civilizacije u malom, moj život se deli na pre i posle AT-a. Našla sam šta mi je nedostajalo sve vreme, naučila sam se samopodršci i uspostavila posturalni optimum! Odlučila sam da mi to nije dovoljno i išla sam dalje da bih drugima, meni sličnima mogla biti podrška da ne prolaze kroz sve teške momente kroz koje sam ja prošla jer nisam imala ko da me tome nauči, a uči se...

TREMA JE SAMO REČ, I NIŠTA VIŠE.....

2019-04-17T02:16:00.000-07:00

Vrtićka grupa mog starijeg deteta, uzrast od 5 godina, sprema ovih dana priredbu povodom Uskrsa. Pre par dana moje dete mi kaže:"Ja neću da nastupim na priredbi....IMAM TREMU!"

Moja prva reakcija je smeh, u određenoj meri histeričan, i sve je obojeno nevericom. Pitam se, kako moje dete od 5 godina u svom vokabularu ima reč TREMA!!! Molim ga da mi objasni šta je to trema i navodim ga da mi definiše njeno značenje! "Biće puno publike!", je njegov odgovor. Kažem mu da će u publici biti mame, tate, bake .... njegova porodica i porodice njegovih drugara. Razgovaramo na tu temu, on mi spontano ispriča celu predstavu, odpeva tri pesmice i zaboravi na REČ trema....

Dan nakon toga odlazim do vrtića po njega i u usputnom razgovoru sa vaspitačicom kažem kako je divno to što spremaju priredbu, i kako mi je Marko ispričao tekst i otpevao pesmice. Na to će ona:"Da, spremamo se, a ja sam im rekla da ako imaju TREMU samo pogledaju u nas......."!!!!!!!

Ostajem bez teksta....Ni sad ne znam kako bih verbalizovala osećanja povodom ovoga ali stav je jasan: prvi javni nastup deteta od 5 godina je obojen i predstavljen kroz prizmu prisustva nečega što neko naziva TREMA. Prirodno uzbuđenje zbog zajedničkog angažovanja i individualne odgovornosti preraslo je brigu i odbijanje, a sve to ne iz prirodnosti situacije već imenovanja u lošoj konotaciji od strane nepromišljenih odraslih.....
I onda se bavimo prevazilaženjem treme na razne načine u starijim uzrastima i borimo se protiv nje celog stvaralačkog života....Kako da je pobedimo kad ona suštinski nije naša, već nametnutost od strane drugih? Jednostavno, jačanjem onoga što smo zaista MI, naših objektivnih, opipljivih resursa, naših kapaciteta i potencijala. Aleksander tehnika u službi prevazilaženja treme ima za cilj uspostavljanje dobre phihomotorne baze neophodne za podršku muzičkog izvođenja i kao takva stvara potporu koja nije lako podložna spoljnim uticajima.

Ja, svoj najjači resurs!

POSTURA KOD DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA

2019-01-11T05:27:00.000-08:00

Održivost PRIRODNOSTI POKRETA kroz odrastanje u našem vremenu predstavlja angažovanje, pažnju i svesnost.

Urušavanje počinje još u predškolskom uzrastu na vrtićkom, dobro poznatom TEPIHU. Šta to zapravo znači? Vreme koje deca provode u vrtiću u slobodnim aktivnostima odigrava se na tepihu. Oni se na njemu igraju (najbolji i najzdraviji deo), sede i slušaju priče, razgovaraju (tu kreću problemi) i na njemu su kad gledaju crtane filmove (najveći problem!). Pitate se kako to može biti problem? Evo ga objašnjnje:

Način na koji deca sede je najčešće sa povijenom karlicom ka napred, pogrbljenog gonjeg dela tela

U takvom položaju ih zatičemo kad koriste telefon ili gledaju televizor. Njihova pažnja je usmerena isključivo na sadržaj koji im se nudi i ako ih ne opomenemo da obrate pažnju na način na koji sede, prirodnost pokreta i položaja se menja u lošem smeru!

Koje su posledice ovog načina sedenja:

* Kifoza i bolovi u leđima

* Promene u skočnom zglobu i neadekvatan oslonac u stopalima - spušten svod

* Nestabilnost pri hodu

* Loše "držanje"

I još niz uzročno posledičnih problema a koji za koren i uzrok imaju višesatno nepravilno sedenje u predškolskom periodu!

Šta i kako menjati?

Seminar za roditelje MOJE DETE MOJE BRIGA ima za cilj da roditelje osposobi da kod deteta neguju i podržavaju dobru posturu kroz period odrastanja. Osmišljen je kao jenodnevna radionica koja nudi alate za podučavanje deteta kako pravilno da sedi, istražuje oslonac, uspostavlja uspravni stav iliti "stoji pravo".

Ako se Vi ne angažujete, niko drugi neće...Nikome nije stalo do Vašeg deteta više nego Vama!

Više informacija putem mail-a natalijaAT@gmail.com i telefona 0638706393

KAD SVIRANJE BOLI....

2018-10-23T10:41:00.001-07:00

Kad muzičko izvođenje boli, obično je kasno.....

Pre parališućeg bola iza kog sledi period nemoći obično bude dosta upozorenja, ali ko će se na to osvrtatati kad su POSTAVLJENI CILJEVI + NEADEKVATNO VEŽBANJE važniji od nas samih....

Pre neki dan me je pozvala mame jedne šesnaestogodišnje devojčice koja svira violinu da se raspita o Aleksander tehnici... glas joj je bio razdragan, kroz polu smeh mi je rekla da njena ćerka trenutno ne može da pomera jednu ruku, takoreći je (citiram) "poluinvalid" u stalnim bolovima....
U glasu prepoznajem ne razumevanje ozbiljnosti povrede...!!!!!!

Pa ko još može i da prepotpostavi da sviranje instrumenta može da povredi?! Ozbiljno da povredi?!
A može....
Može i da se oporavi, ali kod većine ne u potpunosti, i da se nastavi sa sviranjem, ili ne....i da se ponavljanjem istog ponašanja ponovo povredi, mnogo brže nego prethodni put....pa prestane sa bavljenjem umetnošću ....i živi sa prazninom....

Ali savremeno društvo nudi alate podrške za formiranje kvalitetne baze muzičkom izvođenju! Aleksander tehnika je jedna od metoda samopodrške koja je odgovara na sve potrebe sviranja: psihofizička stabilnost, lakoća (muzičkog) kretanja, koordiniranost/povezanost misli, ideja, emocija, izvođenja, izvođača i instrumenta/kolega/publike. Prepoznata kao takva je sastavni deo studija scenskih umetnosti u svetu; svi eminenti muzički fakulteti je imaju u okviru nastave koja se bavi preventivom i zdravljem studenta (Royal College of Music-London, Berklee).
I tu je, dostupna i u Beogradu, za muzičare u kući muzike, na Kolarcu (27/28. 10.)

Brinite o sebi, brinite o svojoj deci muzičarima....mislite unapred, jer kad boli, boli jako, verujte mi znam, bila sam u toj situaciji....

SVESNOST OPUŠTANJA

2017-11-05T10:55:00.001-08:00

Učenje i usvajanje Aleksander(ove) tehnike uključuje i razumevanje važnosti osmišljenog, svrsishodnog opuštanja. Odmor, kako ga mi praktikujemo, često je vezan za nameštaj u dnevnom boravku ispred televizora. Međutim, prilagođavanje obliku sofe ne znači korist za naš organizam i u ATu često znamo da kažemo da udobno NIJE JEDNAKO dobro!
Zato, odaberite bolji vid odmora, onaj koji vam može koristiti! Taj izbor ne znači da će biti lak! Pitate se kako je to moguće? Zbog čega moj izbor odmora neće biti lak?
Pod jedan, mi se ne odmaramo, mi se gasimo....Isključimo se, pritisnemo off i onda nam je svejedno u kakvom smo položaju, koristili to nama ili škodi, šta se zapravo dešava u nama dok smo u tom stanju.
Pod dva, ne smatramo da nam za odmor treba plan, osmišljenost, prisutnost, svesnost. Sve ovo navedeno znači angažovanje, a mi baš to želimo da izbegnemo!

Zbog toga su efekti odmora mali, nedovoljni...

Ako se odlučite da promenite svoj vid "odmora" na vama je da umesto "udobnosti" sofe odaberete tvrdu podlogu, legnete na leđa, stavite dve knjige pod potiljak, dlanove ka dole sa obe strane pupka, savijete kolena i prepustite se gravitaciji da radi za vas. Dozvolite da budete prisutni sa sobom, da osetite kako se ODMARATE i razumete šta to zapravo znači - da postoji put, proces koji nas dovodi do dobrog osećaja, da se to ne dešava samo od sebe.... Dajte sebi sa sobom10,15 minuta, pustite da sve pre tog trenutka ostane iza vas i osnažite i pripremite sebe za ono što sledi tako što ćete se svesno opustiti.

Ako vam ne bude išlo, nastavnik Aleksander(ove) tehnike je tu za vas. On će vas uvesti u ovaj proces i naučiti da ga samostalno praktikujete (www.aleksandertehnika.rs).

NE PANIČI!!! HAJDE DA DIŠEMO!

2017-10-05T13:37:00.000-07:00

Prema rezultatima Američke plućne asocijacije, prosečna odrasla osoba udahne i izdahne između 15 i 20 puta u jednoj minuti što znači da to uradimo oko 20 000 puta u toku dana!

Pluća nemaju mišićno tkivo kojim bi "pumpala" vazduh unutra i van, već je taj posao dodeljen dijafragmi i grudnom košu.

U svakodnevnim aktivnostima obično nismo svesni načina na koji dišemo, ali kada se nađemo u stresnoj situaciji često se dešava da "ostanemo bez daha".... Bez obzira na razlog stresa ili napada panike naša reakcija se verovatno ponavlja i jako liči ili je identična svakoj prethodnoj reakciji u sličnim životnim situacijama.

Ali kako izaći iz "vrzinog kola"? Šta je to što me sprečava?

Prevazilaženje automatske reakcije na stresnu situaciju nije lak, ali je dostižan cilj!
Primenom Aleksander tehnike možemo naučiti da umesto (o)stajemo u problemu promenimo ugao gledanja, način razmišljanja i zakoračimo u izmenjenu stvarnost. Ako ste u mogućnosti, setite se i zapišite svoj tok misli i ponašanja iz prethodne stresne situacije koja je kod vas izazavala osećaj tegobe, paniku. Uporedite napisano sa prethodnim, sličnim situacijama. Uviđate li šemu, matricu? Da li je poklapanje u proseku između 70% i 90%?
Kada sledeći put osetite da će se isti šablon misli i ponašanja ponoviti, kažite sebi STOP, "zaustavite vreme" i uvedite makar jedan izmenjen detalj toj situaciji: zakoračite korak napred, nazad, u stranu; prekinite situaciju tako što ćete otići da popijete čašu vode, umijete lice; povucite se ili istupite....

Jedan od razloga koji nas sprečava da izmenimo svoje ponašanje leži i u činjenici da nam je disanje izmenjeno: plitko i bez mogućnosti da nam obezbedi dovoljno kiseonika potrebnog za naše kvalitetno razmišljanje i reagovanje. Što više razmišljemo o procesu disanja, sve nam se više čini da nemamo dovoljno vazduha !!! I opet, svaki put ista ili slična situacija prati isti osećaj! Uporno se trudnimo da udahnemo duboko, punim plućima, sećamo se svih obuka o abdomalnom disanju, međutim situacija je sve teža i nivo stresa i panike raste....
Kako ga promeniti? Hajde da probamo da izmenimo samo jedan detalj. Pogledajte ilustraciju pluća. Uočite da vaša pluća počinju malo iznad ključne kosti!!!

Sledeći put kad se nađete u situaciji koja vam "oduzima dah", setite se ovog podatka i udahnite malo vazduha, samo u koren vrata, u vrh pluća, biće sasvim dovoljno! Ne mučite i iscrpljujte sebe idejom da u takvim situacijama treba da (is)punite pluća vazduhom....

Samo nastavite da dišite... jer, znajte, nisu i ne moraju svih 20 000 udaha u jednom danu biti isti!

Kako do promene posture?

2016-10-24T00:10:00.001-07:00

LISTENING AS I SEE IT ili OSLUŠKIVANJE ŽIVOTA

2016-08-31T09:05:00.000-07:00

Inspiration for this blog came from Alun Thomas workshop "Platforms for Expression" at 9th International Conference for Alexander Technique in Music Education (30/31st of July, London). Story began here... I will folow and share with Freedom in my thoughts...

Thinking about LISTENING, I came to list of ways how we connect with that sense:

1) When we think simplified, it can be described as listening or non listening, and as I see it, the both statements are "incorrect". If someone can stay behind "I am listening, or I am not listening, and that is that", we can assume that person is not present when You are talking to him/her (even when he/she is find it as listening), or on the other hand, that he/she can hear "through" the walls (when he is not listening). The truth is somewhere in between...;
2) Step further, we can listening and noticing, or listening and not noticing. In that approach I can recognize thinking, and rethinking, evaluating, and describe that as begging of finding the way to truly hear the sound of our life.
3) At next level there is a possibility for listening outside comes, and listening inside comes. Because one doesn't exclude the other, we can go deep under our skin, but at the same moment stay present at the moment which is going on. I see it as the moment when we are loosing our dominant sense, and becoming awake.
4) And then you realize that you can't listen only with your ears, you feel it is not enough, so you follow your insight to become one with yourself, and start listening with whole. Than you find out that you are present and you can hear the sound of your life, sound of my life, maybe for the first time.

Do you recognize any of this examples in people you know? Following Alun's listening exercise, memory came to my mind: I had opportunity to be present on instrumental workshop of great flutist Emmanuel Pahud. He was standing a step behind me, while he was listening the student playing. I felt how he was listening, I didn't need to turn and see. I could describe it as present, powerful, comprehensive listening! And then he stepped in front of me, so I could even see how it looks like, and it is amazing! The skin, body, open hart and open mind were picking every slight musical change in interpretation of student music making. And of course, he gave a feed beck according to way how he did listening...

What can you say about yourself? How do you listen?

As F.M.Alexander tought us with his example, we can't make change only if we wish for change to happened, so we inhibit....

To be continued

Inspiraciju za pisanje ovog bloga sam dobila na radionici Aluna Tomasa "Platforme za izraz" u okviru Devete internacionalne konferencije o Aleksander tehnici u muzičkom obrazovanju, održane u Londonu 30/31.7. Nadovezaću se na njegov blog (link možete naći u tekstu iznad na mestu here) i pokušati da ostanem otvorenog uma za sagledavanje teme slušanja.

Razmišljajući o tome kako sagledavam doživljaj slušanja, spontano je nastala gradacijska lista mogućnosti:

1) Pojednostavljano posmatrano, možemo reći da ja slušam ili ne slušam, ali se čini da su oba tvrđenja "netačna". Naime, ako neko može stati iza izjave:" Ja slušam, ili ne slušam i to je to! ", možemo pretpostaviti da ta osoba ne sluša dovoljno pažljivo i kada tvrdi da sluša, ili s druge strane čuje i "kroz zidove" kad ne sluša.... Realna slika je negde između....

2) Korak dalje, možemo slušati i primećivati, ili slušati i ne primećivati. Tu možemo uočiti uviđanje, analizu, odlučivanje i čini se da je to početak prepoznavanja načina da se oslušne život "punim plućima".

3) Na sledećem nivou slušanja, postoji jasna i prepoznatljiva razlika u slušanju spoljnih i unutrašnjih zvukova. Kako jedno ne isključuje drugo, odlazeći dublje sebi pod kožu, možemo biti svesnije prisutni i u momentu koji se odigrava. Za mene je taj trenutak onaj u kome gubimo dominantno čulo i isećamo se zaista budnim!

4) Tada shvataš da nije dovoljno da slušaš samo ušima, pa pratiš svoj instikt i pristupaš slušanju celovit! Postaješ jedno sa sobom, sa (zvukom) muzikom svog života, muzukom mog života, možda po prvi put.

Prepoznajete li ove primere kod svojih poznanika? Probajući Alunovu vežbu slušanja (osluškivanja) iz bloga gore citiranog, setila sam se jednog primera vrednog spominjanja. Prisustvovala sam času flaute koji je držao Emmanuel Pahud. Stajao je korak, dva iza mene dok je učenik svirao. Bez potrebe da ga vidim, osetila sam kako sluša. To bih mogla opisati kao prisutno, angažovano, posvećeno slušanje. A onda je iskoračio ispred mene i imala sam priliku i da vidim kako to izgleda. Koža, telo, otvoreno srce i prisutan um su prepoznavali svaku nijansu u muzičkoj intrepretaciji. Naravno, saveti i mišljenje o sviranju bili su bogati i detaljni kao i način slušanja....

Ali da se mi vratimo nama... Kako mi slušamo? Ima li prostora za promenu?

Ostajući dosledni učenju Aleksander tehnike, ako želimo da se promena dogodi, svoj put ka promeni započinjemo sa odlukom da ništa ne uradimo.....

. . . . . . . . . . . . . . . . . . Nastaviće se. . . . . . . . .

MOJA SKOLIOZA I ALEKSANDER TEHNIKA - lična priča

2016-03-31T09:45:00.000-07:00

Isprovocirana informacijom da dete poznanice (uzrasta između 12 i 16 godina) odlazi na operaciju kičme, imala sam toliko toga da kažem na tu temu....Emocije poput ljutnje, tuge, brige, razočarenja, što u sistem, što u način kako opšte sagledavamo takav problem preplavile su me. Ali sam zastala, i u mojoj ideji da kontinuirano pišem na ovu temu odlučila da mesto ustupim iskustvenoj priči devojčice koja je na časove Aleksander tehnike došla sa izraženom skoliozom koja je imala veliki uticaj na kvalitet njenog života u skoro svim aspektima.

Evo kako I.M. to opisuje:

Stanje pre Aleksander tehnike:
Prvo sam imala kifozu u detinjstvu koju sam uspela da ispravim dvaput. Kada mi se kifoza vratila, vratila se zajedno sa skoliozom u osnovnoj školi. Nosila sam pretešku torbu preko jednog ramena. Zbog toga je mišić u lumbalnom delu ojačao, a da bi se uspostavila ravnoteža u grudnom delu sam dobila još jedno iskrivljenje. Klasične vežbe za kičmu su pogoršavale stvar. Sa 16 godina sam se ukočila prvi put. U trenutku kada sam saznala za Aleksander tehniku i otišla na seminar imala sam 19 godina, leva strana struka je bila apsolutno ravna.

Aleksander tehnika:
Prvih mesec dana je telo bilo zbunjeno. Sećam se da jednu nogu nisam nikako mogla da opustim. Mic po mic je moje telo učilo i pamtilo kako treba da se "ponaša", ali kada je počeo junski ispitni rok nisam išla na časove i imala sam velike bolove dve nedelje. Nisam mogla da sedim, a kamoli da hodam. Posle tog perioda, pogledala sam u ogledalo i videla normalan struk. Vremenom sam naučila da budem opuštena u ispravnom položaju. Onaj ogroman mišić na levoj strani se smanjio i omekšao.

Posle Aleksander tehnike:
Kada sam osetila da mogu sama da je primenjujem u svakodnevnom životu, prestala sam da idem redovno na časove. Kasnije sam krenula i na jogu. Joga nije bila za mene opcija pre AT-a.

Hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama i što primenjuje AT kao vid brige o sebi!
Narednog puta, njena priča iz ugla nastavnika Aleksander tehnike.

Najmanje poželjno "S"

2016-01-31T09:22:00.001-08:00

Skolioza predstavlja krivljenje kičme na levu ili desnu stranu u obliku "C", ili na obe strane u obliku "S". Naučne studije pokazuju da su najčešći uzroci deformiteta kičmenog stuba: 1) genetske predispozicije, 2) problemi skeletnog sistema, 3) loša biomehanika, 4) nervni sistem, 5) način života ili 6) okruženje (spoljni činioci). Međutim, tačan uzrok promene je teško definisati pa je i njena progresija nepredvidiva (više o skoliozi na ). Javlja se u najranijem uzrastu, u fazama intezivnog rasta, u pubertetu ili na završetku rasta; češća je kod devojčica nego kod dečaka, a statistika kaže da svaka treća od 100 osoba ima skoliozu.

Kako izgleda i kako utiče na svakodnevnicu?
Vidljive promene kod osoba koje imaju skolioznu kičmu je različita visina ramena, lopatice, karlice. Kako bol ne mora biti stalno prisutan, rešavanju problema skolioze se pristupa tek kada njeno prisustva ometa obavljanje svakodnevnih radnji (višečasovno sedenje, stajanje), sporta i kada bol u leđima postane ometajući. Njeno prisustvo tada utiče na sve aspekte života, unutrašnji/telesni balans, samopouzdanje.

Aleksander tehnika kao vid rešavanja problema skolioze?
Asocijacija za bavljenje problemom skolioze u Velikoj Britaniji imenovala je Aleksander tehniku kao korisnu praksu za prevazilaženje skolioze. Usvajajući AT, osobe sa skoliozom, uče se pronalasku unutrašnjeg centra i izgradjuju bolju podršku u stopalima. Razvijajući tehniku za aktivnu podršku telu pri pokretu i u mirovanju, učenici smanjuju pritisak - kompresiju kičme i doživljavaju "oslobađanje". Studije primenjivosti Aleksander tehnike u rešavanju problema skolioze pokazuju promene na kičmenom stubu u opsegu od 4-15 stepeni u periodu od godinu dana.

Nastaviće se....

NAGLI RAST KOD DECE

2016-01-17T09:58:00.002-08:00

U ranom, školskom periodu odrastanja deteta, deformiteti kao što su kriva kičma ili ravna stopala ne stvaraju nikakve bolove, ali kasnije se na njih mogu nadovezati ozbiljne hronične dijagnoze praćene jakim bolovima. Preventiva, kao ključni aspekt u sistemu zdravstvene zaštite i brige o sebi i bližnjima, zauzima centralno mesto u pristupu bavljenja ovom vrstom problema.

U narednom periodu, bavićemo se ovom temom iz različitih uglova posmatranja.

Od izuzetne važnosti je stalno motriti na rast i razvoj deteta - deformiteti mogu biti posledica naglog rasta i ne mogućnosti brze adaptacije na to. Dnevne obaveze, rutina deteta ostaje nepromenjena, ali je ono izmenjeno - ima "višak" 3cm i još uvek nije sinhronizovano ni dovoljno izbalansirano sa njima. Evo dva slična primera kada se takve promene još dešavaju:

Prvi ste osetili ako ste majka - promena težine u trudnoći je nagla, nakon čega sledi miran period pa opet rast kilaže. Svaki put bi osetili promenu i potrebu da joj se prilagodite, pronađete bolji oslonac, podržite posturu, više odmarate. TO VREME je potrebno i deci u tom periodu kada se novi on ili ona susretnu sa sredinom u kojoj im je do juče sve bilo potaman, a danas ništa nije isto!

Drugi primer ćete prizvati iz sećanja ako ste roditelj. Vaš školarac je već imao to iskustvo u periodu ranog detinjstva. Taman nauči da se okrene na stomak, a on se izduži, poraste i sve iz početka...taman propuže kao svaka velika beba, a u sledećem trenutku neko veliko telo treba da se nosi na nejakim nogicama i rukicama...isto se dešavalo i kad je prohodavao, rast i odmah se javi nestabilnost koju smo mislili da je prevazišao...Tada smo svi oko bebe strpljivi i bodrimo je, dok malog školarca već vidimo kao veliko dete. Zar ne?

Hajde da zaključimo da je korisno gledati, videti, oslušnuti i prepoznati kad se te bitne, značajne promene u rastu deteta dešavaju, pa ga podržati, usporiti, dati mu vremena i naravno ljubavi da ponovo uspostavi jedinstvo sa sobom.

YOGA + ALEKSANDER TEHNIKA

2015-08-21T02:22:00.001-07:00

Razmišljanja na temu povezanosti yoge i Aleksander tehnike usmerena su u najvećoj meri ka tome kako AT može obogatiti, unaprediti, dopuniti praktikovanje te discipline, bez obzira da li je pitanju vid rekreacije, treninga, meditacije ili životne filozofije.
Iz različitih uglova posmatrano, uvek vidim Aleksander tehniku kao kvalitetnu bazu, fundamentalnost koja omogućava potpuno razumevanje puta asane, smanjuje mogućnoćt samopovređivanja, udvostručuje efekte bavljenja yogom.
Ne zalazeći u detalje volela bih da izdvojim samo jedan primer i ponudim divan članak na ovu temu onima koji su više zainteresovani.

ZAKONOM ZABRANITI REČ UVRTANJE !!!!
Šta znači "uvrtanje" ? Odabir jedne tačke u kojoj če telo povedeno u suprotnim smerovima zarotirati. Automatsko biranje te tačke sužava izbor na najčešće korišćenu tačku u kičmenom stubu koju najviše habamo, nazovimo je tačkom struka (?). ALI, kičmeni stub ne poznaje pojam "struk", on ne postoji kao anatomski pojam !!!! Zaboravite ga !!!

ZAMENITE REČ uvrtanje SA ROTACIJA !!!
Sad je već mnogo odobnije. U rotaciju idu dve tačke međusobno jako udaljene, dajući prostor da se između njih dogođa buđenje, prisustvo, promena.

SUSRET SA RANCEM ZA ŠKOLU!

2015-08-17T05:24:00.001-07:00

Gde su bogato razvijene mašta i igra, neće izostati dobra priprema za polazak u školu.

Zaboravite na plašljivke i bauke, odstupite od stereotipa i predstavite deci školu kao divnu mogućnost, idealnu priliku da se sretnu sa znanjem!

Brigu zamenite konstruktivnim rešenjima i promislima o načinima kako da budete TU za svog mališana.

Mi predlažemo sledeću igru ŠKOLE koja će značiti kada se ranac napuni knjigama:

1. Napunite ranac predmetima važnim za dete. Neka ono odabere njemu bitne stvari.

2. Uzmite vešalicu, ofinger i na nju okačite ranac. Pokažite detetu kako je vešalica čvrsta i kako bez problema nosi ranac.

3. Zapravo, i mi pod kožom skrivamo jednu čvrstu vešalicu koja je predviđena da nosi ranac. To su naše ključne kosti !!!! Pokažite detetu sliku, opipajte ih na sebi, detetu, "svirajte" po njima ;)

4. Zamolite dete da prošeta sa svojim rancem tako da oseti kako podržava ranac svojim ključnim kostima. Stavite vešalicu ispred sebe da vidi sličnost.

Ako je dete spremno za ranac, i Vi ste!

NAPUŠTENO JA

2015-05-08T04:37:00.000-07:00

Služeći spoljnom svetu, u jednom trenutku, čovek je napustio sebe!!!!

Smišljajući, gradeći i praveći tehnološki zahteve mašine prevideo je značaj ličnog "masterpice"-a, svog psiho-fizičkog organizma. Zaboravio je ono što je utkao u mašine: neophodnost koordinacije svih delova da bi celina radila i služila na odgovarajući način.
Čovek je postao KRALJ PREČICA nedozvoljavajući sebi da se celovito razvija, prilagođava, evoluira zarad onih koji slede nakon nas. Zanemarivajući svoj fizički aspekt razvijao se mentalno, radeći na svom fizičkom aspektu ostavljao je po strani svoju mentalnu, emocionalnu stranu ličnosti. Postao je vešt u samorazlaganju, isključivanju delova koji mu nisu potrebni u datom momenu.....misleći da tako treba. Čemu celovitost?

I evo ga lični primer, scenario kako je moglo i kako je bilo: Dete je palo sa ljuljaške....povraća, vodimo ga u bolnicu, radi se rendgen, ostajemo u bolnici na posmatranju tokom noći....Mogla je biti panika, isključivanje, projekcija potencijalne budućnosti.....Ali nije, bila je pribranost, prisutnost, budnost, osluškivanje, praćenje i snaga celovitosti da dete tako nešto ne doživi kao traumu koja će ga pratiti celog života. Hvala AT-u !

Napušteno JA moli da ga se setite!
Ono nije vaša frizura, markirane cipele, dobročinstvo ili talenat.
Ona je i vaša frizura i markirane cipele i dobročinstvo i talenat!
Ono je vaša sveobuhvatnost prisutna u svakom trenutku!

DAH JE ŽIVOT. DAH JE EMOCIJA.

2015-04-08T04:27:00.000-07:00

Iz ugla flautiste za muzičare...ali i one koji to nisu.

Traganje za dahom je kao i sve u životu proces. Namerno izostavljam uvrežene epitete koji bez tendencije da to urade, najčešće ograniče dah (veliki, kvalitetan, odgovarajući, pravi, dubok ...). Muzičkim izvođačima, kojima je dah izražajno sredstvo potreban je spontan i fleksibilan dah. On odgovara na sve zahteve muzičkog karaktera koji se svira, deo je emocije koja se interpretira. Napuštanjem mehaničkog disanja ("navežbanog" - ako se tako nešto može "navežbati") omogućava se i baza za napuštanje "mehaničkog" sviranja ili pevanja.

Smatrajući da je dah jedini odgovoran za boje, lakoću melodijskog kretanja ili jačinu zvuka instrumenta koji se svira, ograničavamo svoje potencijale.

Umesto razmišljanja o procesu disanja, misao usmerena ka zvuku kojem se teži omogućila bi celom telu da slobodno doprinese formiranju željenog tona.

Ne forsirajte stvari da se direktno dešavaju; sve se odigrava indirektno!

“We can never make the voice full-sounding, we can only let it be full sounding.”

Yoyce DiDinato

Disanje je jednostavno uz Aleksander tehniku : https://baltimoreat.leadpages.net/breathingcourse/.

ALEKSANDER TEHNIKA KAO PUT(OVANJE)

2014-10-09T14:02:00.000-07:00

Kako doživeti Aleksander tehniku? Kao put ili putovanje?

U neraskidivoj vezi sa pokretom, ova tehnika se može predstaviti kao putovanje. Traganje za unutrašnjim pokretom, novim stazama, otkrivanje nepoznatog. Odlazak u Unknown da bi se spoznala vrednost.
Ključ je u jednostavnosti. Ona je tako kompleksna... ali to ne znači teška. Zahteva prisustvo, angažovanje, pažnju, istrajnost i smisao za igru.
Ne dajući gotova rešenja i ne nudeći potrebne odgovore, primena Aleksander tehnike nas uvek vraća na početak, na preispitivanje. Odgovor je u nama, samo ga se često kasno setimo...u bukvalnom i prenesenom smislu. To nas skupo košta. Život se brzo svede na šablon, izgubi na širini i dubini. Nedostaju mu dimenzije, barem jedna...
Aleksander tehnika je put u središte sebe. U svoj Core, centar znanja. Odatle, svi putevi se mogu otvoriti ako smo naučili lozinke, smernice koje je za nas "provalio" FM Aleksander. Press ENTER i igra može da počne.

Dobrodošli u fantastični svet Aleksander tehnike!

TAKO (NE) MORA!

2013-12-15T09:52:00.001-08:00

U vremensko-prostornom kontinuumu u kome obitavamo, jedino vreme koje možemo osetiti na način da smo u bliskoj sprezi sa njim, jeste momenat u kome se nalazimo u ovom specifičnom trenutku. Kada fenomen mogućnosti izbora pogledamo iz ovog trenutka javlja se problem u dokazivanju tačnosti tog tvrđenja. Kada bi mogli da se vratimo kroz vreme i napravimo drugi izbor tada bi sa sigurnošću znali da mi posedujemo mogućnost izbora. Sa ciljem izbegavanja podele na dobar i loš izbor koji neminovno proističe iz ovako postavljenog koncepta, vratićemo se korak u nazad da bi se približili samom izvoru - mogućnosti izbora.

Naše odluke definisane kao izbori vremenom prerastaju u naviku - model ponašanja koji se ponavlja u svim situacijama sa sličnim karakteristikama. Nastale kao posledica društveno-sociološke uslovljenosti, intelektualne tromosti, regresije, ili specifičnih životnih situacija, pojavljuju se u emotivnom, misaonom i duhovnom (spiritualnom) aspektu života, a manifestuju se kroz reakcije i ponašanje. Da bi sebi omogućili izbor moramo preispitati naše navike i analizirati svaku situaciju sa aspekta da li reagujemo ponavljajući usvojenu formulu TAKO MORA! "Tiranija moranja" predstavlja zabludu i kao "patološki vodič" usmerava odluke uvek u istom smeru. Uvek u slepoj ulici....a da toga nismo ni svesni...

Aleksander tehnika vas neće naučiti da donosite dobre odluke, neće vas usmeriti na pravi put! Usvajanje tehnike i praktikovanje njenih principa će stvoriti uslove i mogućnost da svesno, a NE po navici, odlučujete, preuzmete kontrolu, osetite se budnima, prisutnima, ne dozvolite da vam život iscuri kroz prste!

OSETI POKRET - POGLED KA UNUTRA

2013-05-01T09:02:00.000-07:00

Rad sa decom uvek je inspirativan, a posebno kada se radi o deci sa posebnim potrebama.
Početkom maja meseca, družila sam se sa slepom i slabovidom decom koja se muzički obrazuju u Muzičkoj školi "Kosta Manojlović" u Zemun. U okviru projekta koji je omogućio Grad Beograd odražala sam radionice Aleksander tehnike sa ciljem razvijanja kinestezije (asistent mi je bila Ivana Malić). Ikluzivni program udružio je decu koja vide, sa decom koja ne vide i međusobnom saradnjom su razvijali balans, koordinaciju, stabilnost i oslobađali pokret. Bilo je puno smeha, muzike i đuskanja. U par reči, pokušaću da vam dočaram atmosferu sa radionica i prenesem utiske, koji su izuzetno snažni.

Pogled ka unutra prvog dana druženja vodio nas ka sedalnim kostima. Tragali smo za dobrim osloncem koji bi podržao sviranje, harmonike ili klavira. Deca su sedela na lopti za pilates istražujući balans i saradnju između stopala i sedalnog dela. Ljuljuškala su se gore-dole, a potom sa oslobođenim pokretom zasvirala.

Tražili smo balans, razvijali ga da bi sa sigurnošću svirali !

Drugog dana smo upoznavali svoje telo, od temena do stopala.

Pripremali smo se, odnosno, zagrejavali za sviranje! Muzičkim jezikom rečeno, NAŠTIMAVALI smo se da bi zvučali što bolje kada zasviramo svoje instrumente!

A onda je muzika sama potekla i svi đaci su odsvirali po jednu kompoziciju uz podršku i bodrenje drugara. Svi smo uzivali!

Slike govore više od reči, a u mojim mislima dugo će biti rečenica jedne od devojčica: "Da sam ovo sanjala, ne bi mi bilo ovako lepo, kao što mi je sada."

30 SEKUNDI ZA AT

2013-03-17T15:34:00.001-07:00

Kažu da dobro predstavljanje znači da za 30 sekundi kažeš sve što je važno o temi koju izlažeš i privučeš pažnju sagovornika da poželi da čuje još o tome.

Kako u 30 sekundi predstaviti Aleksander tehniku?

Jedna učenica Aleksander tehnike mi je uputila ovo pitanje i pre nego li sam stigla da odgovorilm dodala: "Znam, ti daš ljudima vizit kartu i kažeš:"Dodji na uvodni čas!", a time kupiš trideset minuta da predstaviš AT! Odlično iskorišćenih 30 sekundi!"

Zaista, ako bih tražila prave reči da objasnim sveobuhvatnu sadržajnost jedinstvene jednostavnosti ove tehnike svakako bi mi trebalo više vremena. Ali, birajući reči svojih, i učenika mojih kolega, nastavnika i praktičara Aleksander tehnike, došla sam do sažetih formi koje govore mnogo o AT-u i mogu stati u pola minuta.

"Moje telo poprima u prirodan oblik!"
"Pre časova Aleksander tehnike imao sam osećaj da živim u koži koja mi je manja za dva broja, kao da idem kroz život u tesnim cipelama... Sada sam moj broj"
"Shvatila sam reč BUDNOST..."
"Znam gde sam bila, znam gde sam sad i znam gde idem. Zaustavim se, sagledam i usmerim svoju pažnju u pravom smeru da ispinum cilj... Prisutna sam pri svakom koraku."
"Ovo je za mene danas, za mene sutra. Ovo je za moje bližnje i danas i sutra!"

Sama ne bih mogla bolje da kažem ali ovako je jasno da Aleksander tehnika omogućava povratak ka psihofizičkoj prirodnosti, udobnosti, obezbeđuje prisutnost, povećava pažnju i nudi podučavanje o načinu brige o sebi zarad sebe i onih do kojih nam je stalo.

KAO CVET NA VETRU

2013-01-13T04:52:00.001-08:00

Lakoća poktera u velikoj meri zavisi od telesnog osećaja stabilnosti. Dosegnuti spokojnost kretanja cveta na vetru zvuči teško, ali nije nemoguće ako vam je Aleksander tehnika saradnik na tom putu….

Balans predstavlja osećaj za meru i potreban nam je posmatrano iz više uglova. Težnja ka uravnoteženju racionalnog i emotivnog i/ili fizičkog i duhovnog aspekta života, predstavlja polaznu želju. Nadovezuju se potrebe da izbalansiramo privatni i poslovni deo svakodnevnice, lični i društveni život, uspostavimo ravnotežu između napora i odmora. Već na pomisao o trudu koji treba da uložimo da bi to postigli, odustajemo smatrajući da je to za nas težak izazov. Međutim, Aleksander tehnika, sagledavajući širu sliku, nudi potencijalno jednostavan način pristupu uspostavljanja BALANSA.

Početak rada na sebi i formiranje Aleksander tehnike, nazvane po svom tvorcu Frederik Matijas Aleksanderu, bio je određen idejom da su um i telo dva odvojena dela organizma. Tokom višegodišnjeg rada Aleksander napušta ovaj stav jer uviđa da će do promene u načinu kako obavlja bilo koju radnju doći samo ako sebe posmatra kao celinu. Podeljenost na intelektualno, emotivno, fizičko i duhovno biće zamenjuje idejom o neodvojivosti svih aspekata ličnosti postavljajući usvajanje ovog principa – celovitost bića – kao imperativ osnove tehnike. Efekti primene ovog principa, kroz ovladavanje tehnikom, najbrže se vide na fizičkom polju – telo počinje da radi kao celina. Polazeći od telesnog aspekta, analiziraćemo osećaj fizičkog balansa i mogućnost za njegovo uspostavljanje.

Fizički osećaj ravnoteže

Iznenađujuće je da možemo popraviti osećaj balansa menjajući samo način shvatanja šta je to balans. Način kako ga doživljavamo obično se ogleda u njegovoj primeni, postojanju ili izostanku. U trenutku gubljenja ravnoteže, naše misli se kreću putanjom gde nedostaje balans: anliziramo pokrete ka napred ili nazad, odnosno u jednu ili drugu stranu (levo-desno). Razmišljamo horizontalno fokusirajući se na nedostatak ravnoteže. Dokle god to radimo, nalazimo se, u takoreći, “vrzinom kolu” bez šanse da uspostavimo balans. Umesto da se trudite da ne padnete na jednu ili drugu stranu, pokušajte da promišljate vertikalno, tj usmerite vaše misli ka tome da se vaš kičmeni stub izdužuje, a vaša stopala stabilano stoje na zemlji imajući usmerenje ka dole. Kada razmišljate o tim usmerenjima, vi zapravo radite na uspostavljanju balansa i isključujete strah od padanja na jednu ili drugu stranu ose tela.

Vežba za bolji balans:

Stati (za početak pored zida) i podići jednu ruku uvis tako da prst pokazuje naviše. Podizati koleno ispod podignute ruke tako da butina bude paralelna sa podom dok se oslanjamo na suprotno stopalo težeći ka dole u odnosu na podignutu ruku. Većina ljudi smatra da naizmenično razmišljanje ka dole i gore popravlja njihov osećaj balansa. Neka kretanje misli od jedne do druge tačke bude brzo, kao da bacate lopticu skočicu. Ponoviti sa obe noge.

Osećaj balansa kao raspoloženje

Rad na pronalaženju balansa započnite odlučno, njegovim negovanjem, vežbanjem i primenom. Posmatrajte ga iz pozitivanog ugla i nemojte ga se setiti samo kada ga izgubite. Odlučite se da usvojite osećaj balansa kao raspoloženje! Takav pristup je važan jer unapređenje jednog aspekta ličnosti neminovno ima uticaj na druge aspekte čoveka jer svako biće predstavlja psihosomatsku celinu. Uspostavljanje fizičkog balansa omogućava nam osećaj stabilnosti, bolju koordiniranost i lakoću pokreta. Naš prirodan, uspravan stav potpomognut novim osećajem balansa, omogućiće nam da uživamo u plesu sa vetrom.

AT pismo Deda Mrazu

2012-12-27T07:51:00.000-08:00

Dragi Deda Mraze,

Pišem ti svoju listu želja:
1) Želim ..... želim .....

Ali kad bolje razmislim, sve što mi treba već sam dobila od tebe: veštinu da se distanciram i sagledam širu sliku, mogućnost izbora da odreagujem najbolje u datoj situaciji, skromnost da idem korak po korak, lakoću da mi vetar u leđa bude saveznik, širom otvorene oči da vidim kuda idem....

Zapravo, Deda Mraze hvala ti što si mi pre nekoliko godina poklonio Aleksander tehniku!

Moja želja ove godine je da budeš darežljiv i prema onima koji je još uvek nisu upoznali, a potrebna im je. Budi velikodušan!

I hvala unapred !