Усмено, обредно, књижевно

Округли сто

2016-01-11T14:16:00.000-08:00

Canis lupus између обредне маске и књижевне животиње

Пројекат Усмено, обредно, књижевно, поред спровођење истраживања и предавања/радионица, подразумева и презентацију резултата истраживања путем одржавања скупова, трибина, округлих столова и других врста промовисања пројектних активности и проучавања нематеријалног културног наслеђа.

Чланови пројектног тима и студенти докторских студија филологије ФИЛУМ-а, одржали су 13.12.2015. округли сто Canis lupus између обредне маске и књижевне животиње.

ПРОГРАМ ОКРУГЛОГ СТОЛА

Истраживања и предавања

2016-01-11T14:14:00.000-08:00

Пројекат Усмено, обредно, књижевно подразумева спровођење истраживања и предавања/радионица која реализују чланови пројектног тима. Такође, под њиховим менторством, студенти докторских студија филологије ФИЛУМ-а спроводе своја истраживања, која су дефинисана тематским оквиром истраживања унутар пројекта и прилагођена њиховим индивидуалним интересовањима.

У оквиру прве пројектне фазе Canis lupus између обредне маске и књижевне животиње одржана су следећа предавања/радионице:

проф. др Маја Анђелковић (ФИЛУМ, Крагујевац) – Фигура вука у старој српској књижевности

проф. др Јеленка Пандуревић (Филолошки факултет, Бања Лука) – Усмено, обредно, књижевно: фигура вука

проф. др Драган Бошковић (ФИЛУМ, Крагујевац) – Митологизам и рационализам: Вук

проф. др Сава Дамјанов (Филозофски факултет, Нови Сад) – CANIS LUPUS: митологема или живо биће српске књижевности?

проф. др Горан Максимовић (Филозофски факултет, Ниш) – Мотив вука у раном српском реализму

доц. др Јелена Арсенијевић Митрић (ФИЛУМ, Крагујевац) – Фигура динга (canis lupus dingo) у прози Б. Вонгара

доц. др Сања Пајић (ФИЛУМ, Крагујевац) – Вук – симбол, мит и ликовна уметност

др Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ, Београд) – Етнолингвистичка истраживања представа о вуку на Балкану

др Лидија Делић (Институт за књижевност и уметност, Београд) - Вук у просторном коду

Пројекат

2016-01-10T06:08:00.000-08:00

Пројекат Усмено, обредно, књижевно реализује се уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Руководилац пројекта је проф. др Маја Анђелковић (ФИЛУМ), а програмски координатор проф. др Јеленка Пандуревић (Филолошки факултет, Бања Лука).

прве фазе Canis lupus између обредне маске и књижевне животиње

У оквиру вишегодишњег пројекта који подразумева и едукацију и научноистраживачки рад, испитиваће се фолклорни хронотопи, архетипи и колективне представе у традиционалној култури Срба. Намера нам је да у креативном и иновативном амбијенту филолошких студија (мастер и докторске студије) студентима књижевности понудимо истраживачке програме базиране на појмовима: вук, жртва, молитва, хлеб и храм. Овај избор условљен је њиховим семантичким потенцијалом који се ослобађа у повезивању митолошког, фолклорно-обредног и књижевног, лишеног условљавања у смислу дистинкција између усмене и писане, националне и светске, класичне и тривијалне књижевности, између антике, средњовековља, ренесансе, барока, романтизма и др, и нама савременог књижевног и културног микро и макрокосмоса, те различитих литерарних родова и врста. Пошло се од претпоставке да је измењена, прилагођена или преосмишљена слика света која се помаља у процесу научне реконструкције традицијске културе уграђена не само у структуре памћења и мишљења савременог човека него и у његово стварање и поимање имагинарног света књижевности, те да различити идеолошки, методолошки и теоријски приступи и интердисциплинарна преиспитивања бришу границе између разумевања и тумачења традиционалног и модерног у књижевности, језику и култури.

Обавеза руководиоца, координатора и пројектног тима је да у осмишљавању истраживачког простора одређеног неким од наведених појмова понуде методолошки и теоријски оквир уз реферисање на литературу, као инструкцију и инспирацију студентима који ће, у складу са властитим интересовањима, пронаћи модалитете за конкретне теме и упориште за њихову реализацију.

На тај начин се ствара чвршћа веза између личних афинитета и интересовања с једне, и програмске схеме студија филологије с друге стране. Ствара се и интердисциплинарна заједница младих истраживача и њихових наставника с циљем учествовања у заједнички планираним радионицама, конференцијама, зборницима и презентацијама, што би били резултати пројекта. И што је веома важно, научноистраживачки рад који за предмет има усмену традицију, веровања, обреде и обичаје, религијске праксе и културне манифестације, представе о природи и свемиру, који испитује њихову трајност и виталност у ткиву књижевног текста, постаје такође специфичан вид очувања и заштите нематеријалног културног наслеђа.

Пројектни тим прве научноистраживачке фазе:

проф. др Маја Анђелковић (ФИЛУМ, Крагујевац) – руководилац, истраживач/предавач

проф. др Јеленка Пандуревић (Филолошки факултет, Бања Лука) – програмски координатор, истраживач/предавач

проф. др Драган Бошковић (ФИЛУМ, Крагујевац) – истраживач/предавач

проф. др Сава Дамјанов (Филозофски факултет, Нови Сад) – истраживач/предавач

проф. др Горан Максимовић (Филозофски факултет, Ниш) – истраживач/предавач

доц. др Јелена Арсенијевић Митрић (ФИЛУМ, Крагујевац) – истраживач/предавач

доц. др Сања Пајић (ФИЛУМ, Крагујевац) – истраживач/предавач

др Биљана Сикимић (Балканолошки институт САНУ, Београд) – истраживач/предавач

др Лидија Делић (Институт за књижевност и уметност, Београд) – истраживач/предавач

Вукашин Петровић – секретар пројекта

Истраживачи-сарадници (студенти докторских студија филологије ФИЛУМ-а):

Ана Станковић, Ана Живковић, Амела Паучинац, Александра Матић, Даница Милошевић, Дина Липјанкић, Ђорђе Радовановић, Јелена Весковић, Јелица Вељовић, Катарина Милић, Мирослав Ћурчић, Наталија Стојковић, Никола Ђуран, Тијана Матовић.