Anja Weber XIII

Egon Šile, Melnaholija i provokacija

2017-08-04T09:11:00.001+02:00

Egon Šile
Melanholija i Provokacija

“ Sputavanje umetnika je zločin, to je kao zatiranje života u povoju.”

Egon Šile

Kada se pojavio na bečkoj likovnoj sceni početkom XX veka, Egon Šile je bio autentična markantna ličnost jer je osim svoje magične crtačake veštine bio zastupnik “estetike ružnog” ili likovnog izraza koje će prokrčiti put današnjim umetnicima kao što su Lusijen Frojd i Frensis Bekon ... Nakon smrti Šile je postao kanon moderne umetnosti XX veka. Kao i uvek pokazalo se da nije problem u smrti već u samom životu - kako biva u sudbini ljudi koji učestvuju u stvaranju novih oblika duhovnog sorzecanija. Društvo nema skoro nikakvog razumevanje za različitost, ne pravi razliku izmedju umetnika i običnog lakrdijaša, u prvom momentu ne zna da prepozna genija i promišljenju poruku.

Egon Šile je rodjen je u Tulinu na Dunavu, blizu Beča 12. juna 1890. godine , a preminuo je 31. oktobra 1918. u Beču od španske groznice. U medjuvremenu, upisao se 1906. na Kunstgewerbeschule, osnovao svoju umetničku grupu Die neue Kunst 1909, uhapšen i robijao mesec dana zbog zavodjenja maloletnica 1912, ostavlja dugodišnji model i ljubavnicu Valeri Nojcil i ženi se sa Edit Harms 1912. godine. Sa svojim karakterstičnim potpisom u crtežu, naklonjen figuralnoj distorziji, u kontradikciji sa konvencionalnim normama lepote, Egon Šile je bio jedan od vodećih slikara austrijskog ekspresionizma. Od svih umetnika u XX veku, on je bio verovatno jedan od najsamosvesnijih slikara. Bez kompromisa je sledio svoj umetnički instinkt dečaka koji je od druge godine neumorno slikao vozove. U toku svog 28 – godišnjeg života, Šile je ostavio za sobom oko 3000 dela, kao ekstremno plodan i bez premca majstor crteža u klasičnom modernizmu. Cenio je crtanje kao primarnu likovnu formu, zbog njene neposredne ekspresivnosti bez zadrške, pa su tako nastala možda najznačajnija dela umetnosti XX veka u toj disciplini. Čak i njegov slikarski stil u kontinuitetu odražava bitne elemente crteža, grafičke forme, linije i konture dok je boja uvek u drugom planu. Ono što ga čini velikim slikarem je njegova veština crtanja te se može uporediti sa Rembrantom, Ingresom, Tuluz – Lotrekom, Pikasom, Kleom.

Iznenada je preminuo od španske groznice tri dana nakon svoje trudne supruge na pragu definitivnog uspeha; nakon velikih iskušenja. Njegovi porteti i autoportreti su bili neumorni istraživački poduhvat – psihe i seksualnosti njegovih subjekt/objekata, što ga čini jednim od najvećih umetnika figurativne umetnosti XX veka. Na početku karijere i tokom vojne službe slikao je pejzaže koji su bili u dobroj tradiciji simbolizma XIX veka. Ostavio je svetu i evropskoj modernoj umetnosti legat portetisanog vremena i društva, na žalost neka dela su spaljena i uništena još za vreme njegovog života a neka u doba nacizma. Da nije bilo upornog kolekcionara Rudolfa Leopolda, ne znamo šta bi danas od Šileovih radova bilo sačuvano, dostupno likovnoj publici, istoričarima umetnosti, muzejskim kolekcijama i večnosti ...Pa ipak maxima Šilea: “Umetnost ne može biti moderna ona je po sebi apriori večna“ – je dokaz valjanosti one izreke da izuzetak potvrdjuje pravilo.

Njegov životni vek je bio kratak ali za dečka sa socijalne margine put od Tulina do mogućnosti da se školuje u Beču, bilo je dugo putovanje u noć koje se završilo u besmislu Velikog rata. Vreme koje je predstavljalo zlatni period klasicizma i secesije, dok se u Beču ispisivala istorija filozofije, matematike, matemitičke logike i fizike u periodu kad se u taj grad slivala vascela intiligencija iz Austro – Ugarske imperije stigao je i mladi Egon Šile. Došelnik u konzervativnu sredinu, mladić od nepunih šesnaest godina, već u izvesnom smislu umetnik s poslanjem, nailazi na zid. Mogli bi smo da pretpostavljamo o čemu je sanjao, ali delo umetnika govori samo za sebe, kroz autobiografsku ekspresiju u autoporetima. Ono što je zaista sanjao bili su vozovi, njegove ljubavnice i supruga, kao i sve ostale žene koje su bili njegovi modeli - sve kojima je bio veoma odan. Egon Šile nije bio mizogin već je naprotiv voleo žene i žestvenost. Njegova misija može se sažeti u citat: “ Moram da sagledam nove stvari i da ih istražim. Želim da okusim mračne vode i vidim kako pucketa drveće i osetim divlje vetrove.” – Egon Šile.

Nakon Šileovog isključenja sa Bečke Akademije za likovne umetnosti, professor Grinpikerl se od njega oprostio rečima: “zaboga nigde nemoj kažeš da si bio moj učenik.” Sam Šile o tome kaže: “ Došao sam da studiram na Akademiji likovnih umetnosti u Beču u svojoj šesnaestoj godini, i odmah sam bio proglašen ludim ( ...). Pošto sam izložio svoja dela na II Internaconalnoj izložbi u Beču 1909. godine, izbacili su me sa akademije.”

Neko vreme je bio štićenik Gustav Klimta ali komercijalna konvecionalnost “oca secesije” mu očigledno nije odgovarala i odlazi da bi osnovao svoju likovnu grupu Die neue Kunst. Početkom XX veka u Beču je glavni predmet diskusija bilo pitanje šta je dopustivo u umetničkim slobodama. Ako se zagledamo u tadašnju epohu uočićemo na bečkoj likovnoj sceni šepurenje Gustava Klimta i Oskara Kokoške po otmenim salonima sa portetima polunagih žena. Muzičari poput Šenberga i Malera prekoračili su akt modernosti, dok je Šnicler sa pozorišnih dasaka opominjao o rastućem antisemitizmu Beča. Dok je Sigmund Frojd progovorio o seksualnosti žena. Jedna teza koju Adler docnije pominje u svojim delima,sa kojom se ne bismo složili, je da je Beč uoči Velikog rata bio inferioran naspram svog moćnog suseda Nemačke. Beč je tih godina uoči bio Velikog rata epicentar svih dogadjanja. Grad skandala: Kokoška, Klimt, Šenberg, Maler, Karl Kraus, Frojd, Vilhelm Rajh, Oto Vajninger, Artur Kestler , Artur Šnicler- svi su bili skandalozni. U isto doba, Šile je bio u epcinetru svih društvenih osuda i sankcija zbog svoje nekovencionalnsti i likovnog stila, zbog takozvane esplecitne seksualnosti.

Iz jednog pisma Egona Šilea..

“Verujem da svaki umetnik jednom, a da nesreća bude veća možda čak i više od dvaput, preispituje svoj odnos prema zemlji u kojoj je rodjen, prema vremenu i prostoru u kojima je, hteo to ili ne, oblikovan i uslovljen. Apsolutna sloboda je nemoguća. Njen privid, tek senka nedorečenog, može se naslututi kroz stvaralaštvo koje je bilo, i koje će ostati, najuzvišeniji, najhrabriji, najteži i najednostavnji akt slobode, pobune, udaljavanja, nepripadanja, spasenja i mogućnosti za jedan drugačiji život.”

Erotski motivi njegovog slikarsta koji su važili za groteskne, perverzne, na ivici pornografskog su izazivali skandale na pojedinim likovnim salonima i u privatnim galerijama, pa je sam Egon Šile živeo na granici egzistencije. Nije odstupao od unutrašnjeg poziva da slika, crta izazivajući zgražanje svojih sugradjana I sopstveni progon. Mnogi smatraju da se Šileova umtnost ne može objasniti bez autobiografskih crta i psihoanalitičkih tumačenja njegovog ranog detinjstva. Ali ostaje nam upitanost da li je bilo slikara/umetnika u prošlosti koji se nisu bavili erotikom na ovaj ili onaj način. Paradoksalno, za pažljivog posmatrača svi figurativni crteži i platna Egona Šilea u jednom trenu gube seksualni/erotski kontekst odnosa izmedju umetnika i modela, sa nanošenjem boja u jukstapoziciji. Ono što je na početku karijere bilo istraživanje docnije postaje stvar umetničke prakse jer ta navika da boju nanosi nakon završenog crtanja ublažava erotičnost crteža. Boje kojima se koristi su zelena, plava, crvena, smedja, crna i oker; amortizju konture aktova, nekad i ne dovršenog crteža. Boja, crtež i postavka figure daju trodimenzionalnost i utisak da je sve u pokretu, treptaju, prolaznom momentu koje je uhvatilo oko. Eksplicitna seksualnost se skriva i stiče se jedan fini utisak posle primarnog šoka od personalizovane erotske studije do umetničkog dela. Ako bi smo se držali psihoanalize ne bi smo daleko stigli jer bi se tek medju stručnjacima iz te oblasti izrodile mnoge nedoumice.

Šileovi autoporteti su ostali po sebi nesvakidašnji ne zbog toga što je veoma često slikao sebe već po maniru kako je to činio: ogoljeni, iskreni , ranjivi. Teško da se u zapadnoj istoriji umetnosti može naći ovakav primer muških autporteta koji bez zadrške razotkivaju sve slojeve bića – sopstva. U tim crtežima umetnik je intezivno kreirao potpuno zastrašujuću sliku / vidjenje samog sebe. Oči su ekstremno crvene, tela deluju izladnjeno, bez udova ili deformisanih nogu, dok je njegovo lice bilo delimično skriveno – možda zbog srama. U uvrnutim pozama koje podsećaju na moderan ples Pine Bauš ; što je i možda uticalo na pravce u baletu; kako sugerišu neki teoretičari. Šileov ekspresionistički modus je kroz liniju i konturu izražavao anksioznost, brigu, ljutnju, a telo pokazuje vidjlive znake propadanja koje dočarava bojom. Iza ove galerije autoporteta se krije jedna senzibilna duša, dosledni odraz racionalne istrajnosti u istraživanju koja bi se u psihoanalizi nazvala autodedukcijom. Minimalizam ekspresionističke izlomljene linije je pružao maksimalnu mogućnost slikaru kao što je bio Šile; da genijalno izvede na površinu ono što je bilo skriveno u čovekovoj intimi. Istrajno istaživanje crteža u erotskim motivima, golotinja tela je razorkivala jednu drugu stranu ljudske prirode koja je čoveku toliko poznata i bliska u četiri zida sobe.

Čini se da je Egon Šile, prvi medju slikarima razumeo intuitivno autonomiju seksualnosti, koja ima sopstvenu logiku i koja se često sudara s drugim logikama ličnosti. Sudeći po crtežima, naslućuivao je da taj tok svesti vezan za seksualnost, koji izbija u neočekivanom momentu, savim spontano, naivno bez posebnog povoda. Uglavnom to je izgubljeni deo naše intime ( što se ne izjendačava sa podsvešću ) ali slabost čoveka je u tome što ga taj tok svesti izdaje i navodi da bude ono što on racionalno ne želi. Sigmundu Frojdu je bila potrebna jedna duboka istraživačka analiza uvidom u duševni život svojih pacijenata; Oto Vajninger, mladi genije nakon pisanja “ Pola i karatera” se u dvadesetdrugoj godini obesio; Vilhelm Rajh je zbog svojih teorija reskirao da ostane bez podrške oca psihoanalize jer je podržavao slobodu i pravo žene na odlučivanje o svom telu. Egon Šile je savremenik i sugradjanin ove trojke. Da li je čitao Ničea, Vajningera ili Frojda - ne znamo , ali pretpostavljamo.

Egon Šile je razbijao tabue austro – ugarskog buržujskog morala koji se u sifilisu raspadao od hipokrizije. Represivna kulturna scena i javne zabrane su stimulisale čitav jedan podzemni paralelni svet u kome je cvetala prostitucija, institucija ljubanice, kult kralja Mide…Šile je portetišući lice jednog drugog Beča došao u sukob sa vladajućim kulturnim okruženjem koje je odredjivalo šta će se postavljati u galerijama, biti otkupljivano od strane galerista i kolekcionara. Zanimljivo je da je nakon smrti vrlo brzo zaboravljen što je u kontradikciji sa tim da ga je njegov savremenik Oskar Kokoška smatra ozbiljnim konurentom. Ali Kokoška je poživeo do svoje 95 - te godine dok je Egon Šile za nepunih dvanaest godina likovne karijere od dolaska u Beč do svoje smrti ostravio neizbrisiv trag u istoriji umetnosti. Mogli bismo slobodno da se upitamo kakav likovni stil bi mu bio da je doživeo te pozne godine. Selektivnost publike i galerista zbog navodne eksplicitne erotičnosti, pornografije i vulgarnosti je bio patetičan izgovor da se ne prepozna moćni govor nagih tela koje su u gotovo filmičnom kadru igrale pred očima gledalaca.

Ironija je da je na posljednoj izložbi u Galeriji Arnold 1918. godine rasprodao gotovo sva svoja dela, pre nego što će smrt odneti njega, suprugu i još nerodjeno dete. Rudolfa Leoplod je sa upornošću i ljubavlju sredinom sedamdesetih godina XX veka marljivo prikupljao njegova dela, po minimalnim cenama, zahvaljujući nezaintersovanosti dotašanjih vlasnika i njihovoj neupućenosti u likovnu vrednost Egona Šilea. Bilo je to spašavanje genija od zaborava, dok je s počketom ove decenije jedan od njegovih retkih pejzaža grada prodat na licitaciji u Sotbiju za 40 miliona funti.

Zanimljivo je da je Egon Šile bio jedna od najviše fotografisanih umetnika iz tog perioda, u različitim povodima i sa tih fotografija može se videti da je uživao u poziranju. Ne bi se reklo da je bio egocentrik, jer mnogi autoporteti prikazuju jednu introvertnu biseksualnu crtu, bipolarnu ličnost koja je svesna svoje feminizirane unutrašnje polovine. Eksplicitno oslikavanje seksualnosti je samo provociranje društva kao jedna vrsta “Krika” koja sa dovoljno bola kaže “slušajte, vidite, progovorite” – : “Sve već umire, dok je živo. “ Njegovi autoporteti su bili melanholija i provokacija, upitanost nad sudbinom ljudskog bića, fenomenologija nesigurnih vremena, večita briga – “Das Sorge”..zbog bačenosti u svet.

Najpoznatiji radovi:

Porodica , 1918. ,

Autportet sa kineskom lanternom ,1912.

Valeri Nojcil u zelenim čarapama ,1913.

Akt – zelene čarape, 1918.

Majka sa dvoje dece, 1915.

Smrt i devojka, 1914 – 1915.

Žena koja sedi ,1917.

Eremiti, 1912.

Kardinal i Opatica, 1912 godine.

Mrtav grad,1911.

Izložbe:

1912 - Kunstlerhaus, Budapest

1913 - Gallerie Hans Goltz, Munich

1914 - Hamburger Kunstverein, Dresden

1915 - Galerie Guido Arnot, Vienna

1915 - Kunsthaus, Zurich

1916 - Gallerie Hans Goltz, Munich

1918 - Galerie Arnold, Dresden

2014 - Courtauld, London

Anja David Weber

Inbox (28,577) - 13.weber@gmail.com - Gmail

2015-02-28T16:54:00.001+01:00

Inbox (28,577) - 13.weber@gmail.com - Gmail:

'via Blog this'Pokoravanje

Mišel Uelbek,
Paris 2015 – Beograd 2015..

BOOKA,Beograd
2015.

S
francuskog preveo Vladimir D. Janković

Preciznost
"POKORAVANJA" , Mišela Uelbeka ne iznenadjuje ; čak ne skandalizuje
ni mogućnost JOŠ - UVEK - NE - UTOPIJE..zapravo potopa judeo - hrišćanske
civilzacije ali verovatnoća je velika..

Dok se niko od nas nije
posebno osvrtao na drastične demografske oscilacije koje su dešavale u Zapadnoj
Evropi poslednjih decenija; dogodile su
se raznovrsne promene; iz višestrukih razloga.
Evropa kao da je zaboravila na
svoje kolonijalne ambicije tokom poslednjih pet vekova ali te su se ambicije
manifestovale na jednom drugom planu. U takvoj
magično savršenoj zajednici ; u kojoj su precizno razvijena prava i
slobode čoveka; o kojoj neki od nas mogu samo mogu da maštaju dogadja se tiha
politička revolucija po zakonima većine. Nakon te velike metamorfoze ostaju
samo veliki lokvanji tišine; kao da je sve to postalo logično, racionalno
opravdano prihvatljivo iz svakog ugla. Društvena- Misaona – Politička
konverzija postaje nešto sasvim prihvaćeno bez pogovora kroz fenomenologiju
Islama.

Fransoa je glavni lik; profesor na Sorboni. Za nas je lično
Fransoa paradigma svoje genercije; intelektualnog staleža ali i fenomena
Uismansovog paradoksa:“ Nasuprot“. Dezesent alias Fransoa je vrhunski
intelektualac koji svoje najbolje godine provodi razmišljajući o totalitetu
zapadno evropske kulture; komunicira sa vrhunskim literalnim delima , čovek
koji dane, mesece, godine provodi u društvu knjiga, radikalizacijom dokolice i
upornim zurenjem u večnost. Kao što je Uismansovo delo „Nasuprot“ ( 1844);
predmet Fransoovog zanimanja te doktorata; interesovanje pa i paradigma kojoj
se stalno vraća; besprekornoj estetizaciji ali i paradoksalnom konstatcijom da
je višak ključni produkt društva. Ako je delo „Nasuprot“ bilo proglašeno
biblijom dekadencije XIX veka šta onda reći za delo Mišela Uelbeka. Besprekorno
skeniranje ravnodušnosti koju manifestuje mladež te Europe, koncept Sorbone,
najstarijeg katoličkog univerziteta na svetu, kolotečina kojom ide skoro svaka
profesorska karijera, malodušnost u personalizaciji medjuljudskih kontakata. „
Društvena zajednica koja kao da pliva u materijalnim viškovima“. Sama činjenica
da Fransoa i ne komunicira sa svojo roditeljima; što jeste slika moderne
Europe; do toga da mu je ljubavni život sveden na isključivu seksualnost.
Fransoa nema ni ličnih prijatelja i čini se da ga i plaši svaka pomisao na
dublju komunikaciju. Otudjen je baš kao neki predmet analize iz eseja Žorža
Bataja.

Uelbek surovo analizira stvarnost ali nam predočava
moguću perspektivu. Bez okolišanja; bez suvišnog nadmudrivanja ; preciznim
jezikom analitičara secira stvarnost kao na „Času anatomije“. To što se
dogodilo u vreme izlaska ove knjige: tragedija savremenika; divljanje islamskih
fundamentalista; spaljivanje knjiga; uništavanje humanuma i budjenje
fašistoidnog razmišljanja na Zapadu koje ne nudi ništa osobito pametno. Jer
Uelbek nam jasno predočava vitalnost Islama koji priznaje praoce Isaka,
Abrahama i Jakova te istinitost Talmuda i pravorečje Jevandjelje koji su
Muhamedu predani na staranje negde tamo u dalekom VI veku. Predočava nam sve
prednosti ove verosipovesti bez ikakvog kompromisa sa dekadentnim savremenim
društvom. Koje je do tog paradoksa mekano u svojim najelitnijim krugovima da će
se bez pogovora prikloniti promenama – preobražaju u Islam. Šta će se zbilja
dogoditi sa kolevkom ove nam do sad poznate Civilizacije ukorenjene u antičkoj
tradicji a razvijene iz korena judeo –hrišćanskog kad dodje do sumraka Zapada.
Ima tu dosta Špenglerovog utopizma ali i Beketovskog apsurda u koji smo sami
upali; živeći život kakav živimo.

Za kraj možemo da kažemo da je Vladimir D. Jankvović
sjajno preveo knjigu; prateći doslovno misao pisca. Tako da je sama racepcija
dela utoliko estetski i intelktualno prijemčiva.

Mišel Uelbek nas je opet iznenadio; ne dozvolimo da
nas istorija iznenadi!

2013-01-23T18:49:00.000+01:00

THOMAS BERNHARD..AUTOBIOGRAFIJA

MIZANTROP ILI REALISTA..?

U poslednjih godinu dana pročitala sam nekolika Bernhardovih knjiga:Beton,Gubitnik, Brisanje-Raspad i Witgenštajnov nećak. Polako sam razotkrila nekolika varijacija koje malčice razorktivaju lik tajnovitog pisca, čija su dela mahom autobiografska. ( U suštini a koji pa pisac ne piše iz vlastitog iskustva ili mozganja). Ono što je dominantno je kritika, katolicizma, nacional-socijalizma i krajnje nihilistički odnos prema austrijskom društvu; možda prema društvu u celini? No Autobiografija je utoliko specifična po tome što dosledno oslikava jedan period kroz odrastanje Tomasa Bernharda u vremenu pre, tokom i posle WWII rata, portret ogoljene stvarnosti.Smatra se da je to najzrelije Bernhardovo delo; nastalo u duhu Montenjove rečenice „Sve je samo nepravilno i stalno kretanje bez vodjstva i cilja“, u duhu nihilizma Ničeove filozofije , Kantovog skepticizma i lične mizantropije. Autobiografija se sastoji od pet delova, reklo bi se nezavisnih ali jedinstvenih pripovesti koje ne idu jedna za drugom hronološki ali nam pripovedaju o dečaku, mladiću Tomasu koji je prošao kroz teške muke odrastanja na rubu egzistencijalnog opstanka, izmedju graničnih prelaza u bukvalnom smilsu Austrije i Nemačke kao i granica izmedju života i smrti. U samoj pripovesti se stvarno i fiktivno mešaju, autobiografsko i ono što bi bilo imaginarno, izmaštano ili zakopano u dubinama podsvesti. Saznajemo da je dete Tomas pohadjao internat u Salcburgu, koga je toliko slikovito opisao da bi ste poželeli da grad obidjete u krugu od 100 000 kilometara! Od one naše common idilične slike Salcburga ne ostaje ama baš ništa, što zahvaljujući Američkim bombarderima a što Berhnardovim razarajućim dekonstruktivnim opisima. ( U suštini Salcburg jeste danas jedna totalna austrijska – svetski znamenita kičerica, zahvaljujući Mocartu; koji takodje u njemu nije mogao da opstane od katoličkog biskupa. Sam centar grada je jedna dosadna i otužna prikaza rekonstrukcije rokoko grada , sa pretenzijama Habzurškog apsolutizma ).

Ovo analitičko seciranje iskomadanog grada se odnosi takodje i na katolički internat u kome je dečak Tomas boravio u toku školskih dana..Taj koji nije boravio u internatu kojeg vode braća ili sestre rimo -katoličkog reda; nema blagu predstavu kako to izgleda. Mislim da je tu bedu ljudskog duha skrivenog u skutu crkve do te mere dosledno razokrio, iskomadao pisac Tomas; opisavši sudbinu desetina dece koja su pohadjala takovu vrstu internatu u katoličkom aranžmanu, te po volji roditelja. Suština je skoro u svakome ista samo su u pitanju nijanisrane varijante. Na tome mu VELIKO HVALA! Osim što je tu i dočaran duh nacional socijalizma, te kult Idola (sumraka /uma); koji bi se u izvesnom smislu i nas doticao; mislim ovde u Srbiji. (Samo da me ne čuje Handke).

Kratak opis smrti u pripovesti Dah,u momentu kad se čovek budi na odeljenju smrti je toliko dosledan osećaju kad se čovek probudi na odeljenju intezivne nege; gde ga ostavljaju da umre jer više ništa ne znaju šta da čine sa njim ili jednostavno neće. Kupatilo smrti, kupka, kolevka..mesto gde se odnose još uvek živi ljudi da umru, da bi sestrinstvu bilo lakše docnije sa mrtvacem. Toliko je to cinično i bezdušno kako vas doktori gledaju i kimaju glavom, nemaju vam što reći ma koliko se vi trudili da u magnovanju otvorite usta. Taj hladnokrvni, gotovo bogovski odnos doktor / pacijent secira Bernhard kao na času anatomije i čini svog čitaoca saučesnikom; naročito u momentu kad shvata da ako želi da živi ;ako je bolestan čovek u bolnici već osudjen od doktora na smrt; onda on mora sam da se izbori na pravo na život..mora da se bori da ozdravi a ne da gleda bespomoćno u „teglu sa krastavcima ispunjenu njegovom telesnom tekućinom iz plućne šupljine.“ AKO / ONDA, nema vam druge, jer ćete zasigurno gledati vlastito umiranje; a smrt nije lagana a još manje nije umiljata, mada je ženskog roda! Ta divna bogovska stvorenja, doktori, primarijusi, koja se u svetu tretiraju kao nadljudi prolaziće kraj vas kao kraj nekog predmeta, možda će usput i da pročitaju listu i to je sve što će učiniti za vas. Tako nešto može da opiše samo neko ko je preživeo momente, sate i sate u bolnici iščekujući pomoć dok se nije osvestio da je život nešto dragoceno i da ljudi „nisu sposobni da savladaju smrt, bedu ,etc., sporazumeli su se da o tome ne govore, da bi bili sretni.“-Paskal. Ovi redovi ispisani u pripovesti Dah, učiniće se nekom stravični, cinični, bezdušni ali, negde duboko u duši, čitalac će morati da prizna koliko je to stvarno! Situacija Klinike: da je blisko u ljudskoj prirodi ,u kojoj su dvojica istovremeno bolesni; da se onaj drugi preživeli raduje što je onaj prvi umro..i da je on to zlobno iščekivao..samo da je izvesno da je on još uvek živ, pa makar da živi duže još jedan dan. To je čista Klinika koju nam Bernhard dočarava, u tome nema ničeg što nije tako ljudsko, toliko naizgled hladnooo. Možda će se i neki doktor pronaći u ovim redovima, ako ih bude čitao, ali to je pripovest, fikcija..

Elem, Muka se nastavlja u pripovesti Dah, u sanatorijumu, koji nije ni malo nalik na Čarobni Breg Tomasa Mana, već na Inferno u kome se bolesnici takmiče za mesto najuticajnijeg po nekom perverznom smislu..Do te mere uvrnuti kriterijum vrednosti je vaspostavljen od strane bolesnih a možda i od strane medicinskog osoblja, a kroz sve to provejava hladnoća bede, nesreće i nemilosrdne plućne bolesti; tuberkoloze koja je harala nakon rata. Biografi,kažu da je Tomas Bernhard, veliki deo svog veka proveo po takvim institucijama, te doslovna realnost u ovim opisima kao i u DAH-u pa i u HLADNOĆA-i; je očigledno opis poretka reči pa i stanja stvari u Klinici, koja je jedna velika struktura kao i matičnjak iz kog oboleli teško izlazi. Lično, mislim da se to odnosi na svaku bolest.

Izmedju redova provejava piščev odnos sa majkom; u relaciji neželjenog deteta; koje postaje poželjno tek kad ih smrt dotiče; zic. sjajna psihološka analiza na relaciji majka/dete. I šta biva na kraju; potrebno je stvari reći na vreme jer kad jedan ode , kasno je za reči pa i za dela..Piščev odnos sa dekom, poželjnim roditeljem, kao vrlo topao i možda jedini dodir ljubavi u detinjstvu. Manjak ljubavi, osećaj suvišnosti, osudjenost na jednu vrstu inferiornosti u doba mladosti u docnijem životu od čoveka stvara u najmanju ruku „mizantropa“. U ovom delu Tomas Bernhard je načeo mnogo tema; otvorio mnogo problema nad kojima bi i sami mogli da se zamislimo, upitamo kao ljudska bića.

Autobiografiju je objavio NOJZAC, FUTURA PUBLIKACIJE,Novi Sad u prevodu Relje Dražića. Nadajmo se da će nas obradovati još nekim prevodom Bernhardovog dela. Čula sam da su izašli njegovi spisi o Nagradama..no videću..

n.b. Da li je Bernhard Mizantrop? Da li je u tom smislu veći cinik od Luja Fredinana Selina? Pa ne može se uporediti..Ali čitanje bilo Selina, Smrt na Kredit bilo Autobiografskih spisa Bernharda, ostavlja osećaj Upitanosti nad „Smislom ljudske sudbine“?

KAKO SMRŠATI:)

2012-12-25T17:36:00.000+01:00

KAKO SMRŠATI A DA NE GLADUJEMO…

“AKO BI STE ME PITALI , OVAKO DIREKTNO NE BIH VAM ZNALA KASTI”

Bivša anoreksičarka, koja je pisac sledećeh redova..

Jedini način, koji je meni poznat to je gladovanje, ali načisto, koje se s vremena na vreme prekida nekom voćkom, čajom ili posnom supom..Dakle svom onim vrstom hrane koja može da se guta i porguta jel u nekim slučajevima anoreksije, situacija je takva da ne možete da gutate, te je poželjna kašasta ili tečna hrana. Voće je nešto što se slatko pojede (bar u mom slučaju) a dan se prekrati litarskim šoljama čaja. I tako se dodje do sjajnog seksi izgleda ala Gvinet Paltrou, a slobodno možete da konkurišete i Kejt Mos; jedna Nataša Vojinović je za vas sitna riba; pa i jeste , dolazi iz bosanske žabokrečine. Ta riba je slučajno isplivala u Ellu, a danas je čak i predmet neke otužne knjige u kojoj nema ni jednog Beogradjanina; a posvećena je Beogradu..No pustimo knjigu i bljutavi Jat Sat, jer on je i onako do te mere ogavan; a vrlo brzo bi vam se smučio kad bi ste upoznali neke od njegovih likova.. U nekom od slučajeva; toliko vam se zgade; kad im omirišete parfeme; da vam do kraja života neće pasti na pamet da im se približite; jer zaudaraju na zmijsko leglo!

Elem sa takvih sjajnih 43.kg završavate u bolnici, na intezivnoj nezi a svi okolo vas posmatraju sa čudjenjem..Ijuu pa ovo dete neće da jede..Zato što obično, ako imate sreće da kolabirate oko nekog praznika, kao što je Nova godina, završavate u Common hospital, na neurologiji, ne voze u vas u Lazu i njoj slične bolnice..Elem posle desetak dana a i kraće bivate otpušteni kući, nakljukani infuzijom uz časnu reč:”Neće se ponoviti!” Dakle, opozit od toga je da vam je organizam posle četvrtog kruga izgladnjivanja toliko oslabio i već ste načeli pedesete, tja i počinjete opet da se gojite a imunitet vam je toliko opao da obolite od neke boleštine, baš da je neko i kinuo do vas u autobusu! Posle tri godine, samoinicijativnog sna, probudite se sa 30 kg. više..i gledate zaobljenu Kristinu Agiljeru sa sve sexy curves ; ali njoj je tek 32 a vama pedeseta.

Iz ogledala viri simpatična buca..jooooj; a ni jedno parče garderobe vam ne pasuje no ono od 36 pa ni ono od 44. Strašno ,i to baš za Novu Godinu..Šta sad..Svi mogući časopisi, vam obečavaju vitku liniju, ako rešite da se pridržavate neke od njegovih dijeta ili vam preporučuju raznorazne Slim preparate; koje vam ubrzavaju probavu. Ahhhh da li je to mogućeee….Naravno da nije to je samozavaravnje..Da skinete, taj suvišni džak sa sebe, potrebna je svakodnevna šetnja, umerena ishrana, izbegavanje slatkiša i redovan seksualni life..ali sa voljenom osobom..(Al ga prekrdaši..) Da nije istinito I ovo treće bilo bi moguće..Da budem iskrena, mogla bih da pišem makrobiotičke kuvare, sa sve dijetalnom ishranom bolje nego što Džejmi Oliver prezentuje njegovo kuvanje praćen TV kamerama..Moje čorbe od zeleniša, proje od prosa i prženice od bulgura, sesama i karfiola, pojeli bi ste u slast iako ste zakleti ljubitelj čvaraka I prasećine..One što izgleda kao bajadera: red slanine, red mesa; tj red čokolade, red oraha, red čokolade pa sve sa maslom.

Da ne pričamo o palačanikama od heljde..i posnog sira..Dok su mi omiljeni napici zeleni čajevi ali sa dodatkom meda I to suncokretovog, dok mi mi Teddy prigovara da je to najeftiniji med..Eto to je jedini slatkiš..Pa sad otkud ta problema, da se makrobiotičar, ugoji ovako kao ja..da može sa svojim seksualnim oblinama da konkuriše Aniti Ekberg iz Slatkog života..Ubio me Bog ako znam..

Sa prozora gledam komšinicu, koju iz sprdnje nazivaju Sumo rvač; ali ona sa takvom lakoćom nosi svoju debljinu , tako je okretno simpatična te se sigurno čini da se ona ne zamajava svojim oblinama! Ona je kanda sasvma pomirena i zadovoljna sa svojim izgledom za razliku od miliona žena koje će pokušati da izgube koji kg. da bi ušle u omiljenu im haljinu; kao da su u debitantkinje za Novu godinu..Dok će se druge, bacati na dijetu posle Božićnih i Novogodišnjih praznika..lolJ

Priznajem, nije mi lako; ali s obzirom da ne bih opet u bolnicu, a opet smišljam nešto novo za prilog novogodišnjoj trpezi, verovatno da neću na dijetu..ali pokušaću da izgubim koji kilogram..Kako videćemo..ali sigurno neću početi da gladujem..već sam prkedrašila sa nesvesnim pokušajima samoubistva..

Zaključak je kratak i jednostavan..Manje porcije, ne slana variva i više kretanja..Drugo, neko je rodjen jednostavno takav.., vitak po sebi!

Poenta je da naglo slabljenje ima samo jo jo efekat; dok u nekim slučajevima anoreksija ostaje neizlečiva do kraja života i ostavlja trajne posledice, na mozgu I drugim vitalnim organima..Treće debeli su ukras sveta…ali ne oni bolesno debeli već fino popunjeni..JEDITE I NE SEKIRAJTE SE..SA ZAHVALNOŠĆU DA NISTE GLADNI, DA IMATE NA TRPEZI ONO ŠTO ŽELITE..

IZDAJA..SAMOG SEBE..

2012-12-10T12:32:00.001+01:00

Drage moje i dragi moji...

"Svaka se bolest može nazvati bolešću duše"
NOVALIS

Reče mi neko :“ TI SI IZDAJA PERSONIFIKOVANA U DELU I MISLI“, REČE i ostade živ/a..nakon petnaest godina prijateljstva..Jer rekoh ono što sam mislila da je istina, a možda sam bila u zabludi..ali verujem da moja mati, nije bila u zabludi kad je rekla za tu istu osobu „neko“ da joj ne verujem, da je se čuvam dok je još bila živa! Ali istina zbilja moće biti apsurdna iluzija u kojoj svi mi živimo, egzistiramo, kao ljudska bića..No ništa ljudsko strano nam nije..

Kako je u taj dan bilo tačno pet godina od smrti moje majke, kad se sva ta gnusoba i potok reči slio na mene; a već me danima tištao jad da je zbilja tako kako sam rekla..Intuicija mi je govorila godinama da sam ja u toj kući tretirana oduvek kao kao jedna vrsta „ pala si u jeftine obrasce stvarnosti“- kako reče „neko“ – jeftina, priprosta jadna – bezvezna osoba – koja eto tako s vremena na vreme posluži nečemu..da bi se sujeta i oholost nahranili. Loša je to stvar, a i moja je to greška kad nisam videla ili nisam htela da vidim ono što je briljantni Bunjuel snimio za sva vremena:

„Bunjuelovo remek delo „Diskretni šarm buržoazije“ uglavnom se smatra nadrealističkim filmom – ipak, čini se da u poređenju sa „Andaluzijskim psom“, na kome je, kako je već poznato, Bunjuel radio sa Dalijem, „Diskretni šarm“ pomalo odstupa od „tipične“ nadrealističke forme (mada je nadrealizmu teško pripisati bilo kakvu tipičnost kao i strogo definisanu formu), odnosno od onoga što mahom odlikuje nadrealizam. Andre Breton je u „Nadrealističkom manifestu“ nadrealizam definisao, između ostalog, kao prosti psihički automatizam čiji je cilj izražavanje stvarnog funkcionisanja mišljenja. Diktat misli u odsustvu bilo kakve kontrole razuma, s one strane svih estetičkih i moralnih stavova”. Još dva bitna momenta jesu „svemoć sna” i „bezinteresna igra misli”. Iako na prvi pogled deluje da se „Diskretni šarm” uklapa u Bretonovu definiciju usled elementa sna i apsurdnih situacija koje deluju kao da su proizvod ničeg drugog osim pomenute „bezinteresne igre misli”, ne može a da nam se ne učini da je film ipak nešto više od nadrealističkog poigravanja smislom.” Pogledati trailer filma:

http://www.youtube.com/watch?v=GJ7m-Jb4a5g

No kako godinama vučem svoj kufer pun patnje I ohole bolesti koja mi polako razara mozak I dušu; ali se trudim da živim jer sam voljena I tek učim da živim punom egzistencijom kao ljudsko biće, zanemarila sam to! Ne mislim loše jer nisam mizantrop, poput Selina, mada me je život potukao do nogu u poslednih deset godina..Uspinjem se ponovo, goilim rukama uz stenje Materhorna I učim se da se borim. Teško mi ide, jer znate kako je na tim visinama ali kad pomislim kakva me belina I sjaj sunca čekaju na tom vrhu nastavljam..Takav je life..ruke su mi krvave..oči pune suze od jakog vetra (patetično rečeno ali istinito) I zime ali nastavljam dalje kao svaki planinar kao Leni Rifenštal ili poput nekog lika iz dela Čarobnjak –Džona Faulsa, dovedena do ludila u mizanscenu..na ostrvu sa kog nema izlaza, na kome su sve veze sa svetom presečene- nemoćna da preduzmem išta razumno. U takvom mizanscenu, teatru ljudskih gnusoba, nakaza I fetišiziranih vrednosti egzistiram kao biljčica..Život a biće mi pedeset leta, me nije naučio da izvesni ljudi jesu tzv. Energetski vampiri..simulakrum nečeg što bi se nazvalo dobrim jer su im reči prefinjene u kojima trtljaju kako “su nebitni trenuci bitna je suština”..pričaju o ljubavi spram bližnjeg a nisu u stanju da spoznaju sami sebe, da se izvuku iz magluštine I močvare sopstvenih zabluda o sebi o svom tu bitku..a da ne znaju ili neće da vide sloboduo I lepotu raznolikog sveta već se napajaju tudjom energijom…Eh našta ja rasipam svoje reči..jer nikako nisam shvatala godinama da ne treba bacati bisere pred svinje a da je pri tom Paskal bio sasvim u pravu kad je rekao da je “Čovek najgora zver dok se čini da je Andjeo”..Eh, čitava mudrost filozofije koju sam upijala I još uvek to činim ostaje golo slovo na papiru jer nemam ljudsko iskustvo sa društvom, ne poznajem ljude; a kad na letim na najgori soj onda me zjebu..Dakle, dragi moji I dragi moji..istina je samo iluzija ili samo puku privid..kad okrenete tepih ili zagrebete livadu imaćete šta I da vidite..Ako progovrite proglasiće vas ili Ludim ili najmračnijom, najgnusnijom osobom koja se mogla dogoditi..

Elem sve me je to podstaklo da promislim o mojima koji više nisu živi, o tome kako je reč “Smrt” za mene isto kao kad mi neko kaže “Dobar dan” – priznajem da sam se molila Bog-u; iako u njega ne verujem al ga se bojim; da moja majka ode jer više nisam mogla da gledam tu patnju..gledati kost svoje kosti kako joj bol razara svaku moguću ćeliju I kako to ona trpi je strašno! Gledala sam I negovala je iako sam ceo svoj život mislila da je ne volim..Ali svoja se kost čuva..a naročito majka..i da mi taj “neko” kaže “ako ti uopšte znaš šta pojam smrti uopšte nešto znači”..Kamo sreće da ne znam..gde bi mi bio kraj..ne bih vukla ovaj kufer..sa sve izvodima iz matičnih knjiga..zajedno sa mojim mrtvim detetom..koga ni rabin nije hteo da oppeva..Danas nemam ni muškarca u kući koji bi mi zapalio sveću za Kadiš, jer to samo muškarci čine..a moj čovek je Goj..znam da on to ne bi uradio pa I ne tražim to od njega….

Sedim I mislim gde sam pogrešila, gde sam zgrešila I ne iščekujem sa sažaljenje već razumevanje..mislim prvo da svoju samosvet ukrotim I da prestanem da divljam u svakoj ćeliji svog bića, da patim zbog reči od ne – ljudi…koji u meni nikad nisu videli humanoida..već Goluma…Boli me jer sam bila SLEPA…

JOHN FOWLES THE MAGUS

2012-09-02T15:11:00.002+02:00

<a href="http://www.goodreads.com/book/show/16286.The_Magus" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="The Magus" border="0" src="http://photo.goodreads.com/books/1344264891m/16286.jpg" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/16286.The_Magus">The Magus</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/10039.John_Fowles">John Fowles</a>

My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/383859818">5 of 5 stars</a>

Books in the book, at one point, no one knows who is who and what takes all the plays. The main director of the enigmatic "possible “psychoanalyst and wealthy, who manipulates people in real life sometimes bringing reality to the phenomenology of DE Sadov drama, which looks really nasty. Manipulation of people over their sexual libido goes to the extreme and then manipulation of the spirit as any man wanted to know more about this mysterious character. The plot is on the Greek island, the plot enough to light through the crystal and all the legends of hidden islands again take on a new level. At the moment it is painful to read; certain passages just like in Lord of the Flies, because this touches on that side of the human personality. Perverted torture of others. Lacanian violent fit people in the structure, with anything he did not agree nor Foucault once... short, it is a brilliant analysis of clinical insanity of a man who is powerful and it can be to play .. The book is recommended for all to read, because we'll pull out of it. Many lessons about greed and manipulation, borderline situations, life choices and weaknesses of people. Not to mention the great figures of the set... I would like to say Thanks to BOOKSTORE PLAVI KRUG..which give to me this book. Mrs. Zona, owner of bookstore, actually recommend to me this book..Belgrade..

<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

My own choice, my library...

2012-08-21T18:04:00.000+02:00

KNJIGE I MOJA BIBLIOTEKA..

Da, reći će neki ; pa knjige to je koješta..Mogu ja da živim svoj život I bez njih. Ali ima I onih koji ne mogu a meni se čini da spadam u tu kategoriju..Nisam “Čitač”, već pasionirani čitalac koji živi skupa sa onim što je napisano u jednoj knjizi..Priznajem, mnogo sam naučila a mnogo mi je I pomoglo u mom novom životu da se povratim na neke stare koloseke…U celom nizu pročitanih naslova koje se mogu naći na web sajtu Goodreads pod mojim imenom, otrkila sam mnogo toga što ranije I nije postojalo. Knut Hamsun, Mišima, Luj Ferdinad Selin, Akunjin, Džon Fauls, etc..DA ne pričam o sjajnom dobrom Darelu..i njegovim putopisima o Grčkoj, sjajnoj ediciji Fedona iz psihijatrije I psihoanalize koje su mi mnogo pomogle da raščlanim neke svoje dileme..Filozofske I dramske knige ; apsolutno sam sve gutala kao usisivač. Radoslava Petkovića I njegov Vizantijski internet, Savršeno sećanje na smrt, etc..sve što sam mogla od njega iščitala sam..Možda će neko reći, dosadan pisac; koji je prevazišao svoje najbolje dane ali da li je Henri Miler uvek pisao besprekorno ili Vida Ognjenović..Da zaboravih Milerovog Koloseja iz Maruseja..njegov mi omiljeni putopis o Grčkoj..osetio je duhove Grčke..on američki divljak..bar za mene; po onome što je pisao..

Otrovno vino maslačka sam iščitala na web-u, zahvaljujući mom internet prijatelju Davidu..sad je prevedeno I u nas..

Potom Pesoa I Sebastijana..poemu o xxxx

Barnsa..i Pola Ostera..uvek novo..

A dar pa to beše knjiga Slepilo od Saramaga..od njega sam čitala , pa svi već znaju šta..

Mnogo naslova, puno slova, beskonačno mudrih misli..

Čitajuči Faulsovog Čarobnjaka nisam znala kud da se okrenem, čak mi je na momente bilo veoma mučno jer bila je to meta – knjiga- kniga u knjizi..Da li sam izvukla neke pouke..

Da..Mari Luiz Franz me povratila u život kao i sjajna Marion Wodman.., psihološki..

Hana Arent mi je dala snagu da drugačije razmišljam o svom identitetu..

Miler i Darel su me iznova vratilu u moju Grčku..

Ne želim da nabrajam naslove jer ću uskoro otvoriti novi blog o knjigama iz moje biblioteke; koje će možda i neko pročitati..

Želim da se zahavlim svojim prijateljima:

Sneži iz legendarnih Stubova kulture...

Krug, medijskog knjižari..i

Plavom Krugu..(Zona i Vesna)

Kao i mom Sidru i životonom partneru, koji me je naučio da živim sasvim drugim životom...

Želim da se zahvalim i svim onim sjajnim izdavačima, prevodiocima, piscima..koji nam čine život lepšim..

n.b. Naslovi u ovom blogu su oskudni, jer u toku ove dve godine, mnogo više je iščitano..ne računajući neke knjige sa studija filozofije i u toku mog predjašnjeg života..koji se prelama nakon kome na Novu godinu 2009/2010..

Na koncu pročitajte Noćni voz za Lisabon..and enjoy..autora potražite ili Gubitnnika..ili..Aion..

Do vidjenja..do sledećeg pisanija...

SELF VIEW OR ANOREXIC/BULIMIC DISORDER..

2012-06-02T17:54:00.000+02:00

MENTALNA ANOREKSIJA U OBIČNOM SVETU...

ILI BULIMIJA.........

ŠTA JE TO U NAMA ŠTO NAS TERA DA BUDEMO SAVRŠENI. TO JE TZV.TREĆI RODITELJ ILI NAŠA MAMA KOJA NAS VASPITAVA DA BUDEMO IDEALNO PERFEKTNI PREMA NJENIM MERILIMA ALI DA NIJE SVESNA KOLIKO GREŠI.

Neki psihijatri ili psiholozi će anoreksiju objasniti kao problem današnjice; kad nam savremeno društvo diktira izgled savršenog kostura kojeg propisuje modna industrija ali nije samo to na stvari..Postoje i druge opcije koje se javljaju kod problema i poremećaja ishrane kod mladih devojaka a da su povezane sa izgladnjivanjem ili preždreravanjem ili relativno normalnim uzimanjem hrane povezanim sa povraćanjem (bulimijom) te korišćenjem različitih laksativnih sredstava. Suština je da kad dodjete do jedne ekstremne granice potrebne su godine da se povratite na neku normalu ali to je ono što morate prvo da debelo rašćišćavate svoj podrum, podsvest; a onda da zbilja krenete u borbu za uravnoteženje ishrane. Nekada se tokom celog repoduktivnog života protegne pa se dešava da smo hronično debeli ili hronično mršavi..a pod tim mislim na ekstremitete..

Ja spadam u grupu sa devijacijama anoreksija- bulimija-anoreksija-jo-jo efekat i tako u krug; jer moja mama je još uvek vrlo jaka persona u meni i ma koliko trudila da je se oslobodim ne polazi mi za rukom. Za ceo život mi je natovarila kufer pun strahova, tako da i sama ne znam šta bih bez njih; prosto bih bila očajna; možda bi mi u životu bilo dosadno ; kao i bez depresije ili povremenih suicidnih ispada. Anoreksija jeste sklonost ka suicidnosti, težnja kao ocu Hadu; ako bi me neko pitao; to je jedna vrsta kukavičkog samoubistva ; jer se na taj način ubijate sporo ali sigurno. Onog momenta kad padnete na neku kilažu ispod 34.kg.garantovana vam je smrt; a povratak u neko relativno normalno stanje ne garantuje dobro zdravlje; već narušeno...Svi prateći efekti su: depresija, neuroza, psihoza, napadi panike, pored bezvoljnosti, totalne nezaintresovanosti do neba koje je potpuno sivo..Svaki zalogaj koji stavite u usta..ne da je suvišna kalorija već vas podseća na sirotu voćku, sirotu životinjicu, sirotu biljčicu; pri tome sve što unesete u sebe je toliko bljutavo da jedva čekate da ga izbacite...iz sebe.<A TEK DA NE PRIČAMO o griži savesti dok se jede, pa ako je moguće onda i to malo što nam se činilo da treba da uzmemo povratimo i osetimo strašno olakšanje.

Drugi primerak je devojaka koja neumereno ždere, i svaki put kad je pojela kolačić, slatkiš zaklinje se da ga sledeći put neće okusiti. Onda prolazi pored izloga i gleda sa tugom prelepe pantalone od lana i kupuje ih iako ih navlači samo do pola kolena. Uspeva da oslabi; dolazi na posao ili koledž; a da to niko nije primetio i ona razočarano shvata da njena dijeta nije imala nikakvog efekta i onda počinje krug ponovnog prežderavanja. Jednog dana kad stane na vagu ona ima oko 160 kila. Naravno u tom telu je zatvoreno jedno drugo telo; koje bi da izadje napolje ali psiha i metabolizam su krenuli naopako..Prežderavanje je takodje sucidno i takodje dovodi do mnogih poremećaja kao i dijeta jer ima jo jo efekat; kilaža se vraća ako ne uspete da raščistite sa trećim roditeljem, avetinjama i ostalim stvarima koje držite skrivene u podrumu..Podrum podsvesti je pun odloženih stvari, pozitivnih i negativnih; kad je reč o poremećajima o ishrani onda su to negativne stvari! Kad se dogodi neka stvar koja nas uznemiri i baci u situaciju koju ne možemo da rešimo ili smo prinudjeni da je rešavamo onda se bacamo na hranu ili je odbacujemo. Treći roditelj ; to jest mama koja je bila previše brižna pa i previše stroga znala je da odloži zdelicu hrane koju vi ne biste možda voleli ili nikako niste hteli da jedete pa bi ste ostali gladni ceo dan; a onda bi ste posegli za tom zdelicom do kraja dana; a tokom noći povratili. Mama bi Vas kaznila, jer to je bi znak razmaženosti i onda bi vi ste kao malo dete jeli tu hranu a tokom noći izbacivali. U suprotnom dešavalo ste da budete mala debeljuca od koje su svi bežali u školi, podsmevali se i nikako niste uspevali da uhvatite u korak sa svojim vršnjakinjama. Jer hrana; to je bio porodični obred koji je označavao krug krugova i iznad svega poštovanje prema Learima, bogovima kućnog praga; te bi se i mrvice sa stola skupljale. Mislim u metaforičkom smislu, pri čemu je mamina torta ili palačinke uvek bila zavodljiva nagrada. Debeljuškasta devojčica je rasla, organizam se navikao na odredjenu vrstu i količinu hrane; ali nije mogla da udje u željenu , fashion poželjnu odeću...A i nije bila poželjna u društvu; drugo vreme Rubensvih devojaka je prošlo...Eh...No; ovde je slučaj o ekstremno debelim ženama a ne elegantno popunjenim.

I ANOREKSIČNA I DEBELJUCA BI HTELE DA REŠE SVOJ PROBLEM..U POREMEĆAJU ISHRANE..Iz ličnog iskistva, ne znam kako se to radi..jer moji ciklusi se ponavljaju na nekih pet godina iako sam sad već midlle age..female..U nekim periodima života izgledam kao Kalista Folkharts ili ti Ali Mek Bil; a u nekim kao elegatno popunjena damica sve dok ne počne bulimični period..i pražnjene creva a onda gadljivost na hranu jer se užasavam svog izgleda..Jer mi mama iz podsvesti kaže pa @Dušo Ti nisi savršena“-previše –ne jedeš! Porok savršenosti, što bi rekao Jung je nedostižan i za anoreksičnu i za debelu osobu; jer samo bogovi mogu da budu idealni kao što je idalan apstraktan torugao ili beskonačna prava ili arhetipska Afrodita ali mi smo ljudi i možemo samo da težimo ka idealno savšenom, da budemo bolji ali nikad nećemo postići perfekciju. To bi trebalo da znamo, ali ta negativna majka uvek negde proviruje..i šta onda? Jeste da je arhetipski obrazac celovit , potpun u sebi. Ali to je samo jedan vid ljudskosti jer kao što je žena kroz Idealizaciju Device Marije ili Atine Partenos apsolutno nedodirljivo savršenstvo, zemaljska žena od krvi i od mesa to nije. Ona mora i da prihvata svoju seskualnost, bludnicu u sebi; želju da se dopada i da bude voljena kroz put..A mi postajemo neurotični što tragamo za savršenošću izdvajajući i preuveličavajući svoje sopstvene pojedinačne delove.

Glavno ako ne i dominantno obeležje je opsesivnost, fiksacija isključivo za samo jedan deo ličnosti; umesto da se pozitivna energija disperzivno rasporedi na sve delove ličnosti. To je vrsta katatonije, paničnog straha..kao što je opsesija da se bude večno mlad, savršenog tela, izvajanog i pri tome počinjemo da odbacujemo hranu..Kod gojazne osobe svaki postupak, uglavnom in majority izaziva osećaj krivice i ona poseže za kolačem, slatkišem i eto kilogram po kilogram..Jer to što je uradila nije valjano ma koliko se ona trudila da bude dobra devojčica..Taj osećaj koji je u nama nas stalno podstiče da se trudimo da budemo nešto idealno kao što je idealna glumica na platnu. Često se iza njihovih sjajnih prikaza na crvenom tepihu kriju tužne priče, sa sucidnim završetkom. Fiksacija jeste sucidna i Felix culpa, ali anoreksičar i debeljko podjednako gaje isti sindrom, hod u praznom; ma koliko valjane rezultate ostvarivali na profesionalnom planu; život im je u duševnom smislu ispunjen patnjom..Pitanje je kako uspostaviti ravnotežu izmedju tela i duha..?

Bitno je uspostaviti ravnotežu izmedju ega i tela, tako da hranjenje tela postane briga ega..Ego, sopstvo, se mora naučiti da postavlja pitanja na koje je telo spremno da odgovori u smislu koje su njegove potrebe, šta želi da jede, šta bi nahranilo moj duh a ne da žderem čokoladu, želim li ja da živim svoj stvarni život,etc.Ego je taj koji omalovažava telo i stalno ga budno prati u ogledalu..kao što nas je mama nekad pratila kritičkim pogledom..Suština je da sebe prihvatimo onakvi kakvi jesmo a onda ćemo uspeti da se izborimo „ „ sa „poješću stotinu kolačića“ ili „ idem u wc da povratim ovo što sam pojela na partiju“-bilo je ukusno..!Polako ali sigurno moramo da počenmo da volimo sebe..

E sad ako bi ste mene pitali:“Da li sam ja uspela“- Nisam..ali poslednje izgladnjivanje me je dovelo u vrlo tragičnu situaciju da ne znam da li ću se kad povratiti pa i trajne posledice na neurološkom planu. Učim se da volim sebe, kad se pogledam u ogledalu; učim se da zaboravim majčine reči da izgledam ružno..da sam debela i nezgrapna; učim se da uživam..jer ne želim više da mi se ponovi ono što mi se desilo poslednji put..Učim se da na ovom svetu ništa nije tao grešno kao mamino Felix Culpea..pa da Nihil human alien puto est…

N.B. u prilogu su platna Paule Modershon Becker, nemačke slikarke s kraja XIX veka, kada nije bilo biti lako žena i umetnik...

Literatura: Tomas Mur: NEGA DUŠE

Marion Vudman: Porok savršenosti

K.G.Jung: Aion

K.G.JUNG:Psihološki tipovi

Ingrid Ridel :Majke i Kćeri

LOVE..COLOSSEUM..OF ANJA

2012-05-22T18:20:00.002+02:00

My Direst Ariel,

Word revolve in the flame and keep the coliseum heart alive, reflecting orange sunken suns in the secret petals of ruined arches, yes the glowing asbestos thorns and whistling flame flowers reflect the cells of the scarlet heart and the coliseum burns on, without a Nero, on the, on the brink of blackness. So words have power to open Sesame and revel liberal piles of golden metallic suns in the dark pit to be melted and smelted in the fire of the spring which springs to fuse lumps and clods into veins of Radiance.

So Anja burns yellow dahlias on her dark altar of the sun as the sun wanes to importance and the world falls in winter. Birds contract to frozen feathered buds on barren boughs and plants surrender to the omnipotent white frosts which hold all colours cruelly locked in hexagonal hearts of ICE.

My direst Ariel, artificial fires burn here down in Coliseums: leaping red in the hearth of wineglass, smouldering gold in goblets of sherry, cracking crimson in the fairy tale cheeks of a rugged Jewish HERCULES HEWN FRESH FROM heaven Himalayas and DARJEELING to be sculpted with blazing finesse by a feminine Pygmalion whom he gluts with mangoes and Dmitri Karamazov fingers blasting Beethoven out of acres of piano and striking to skeletal crystal. We love this music my direst Ariel between the pillars of the Antics Coliseums. Could you remember of chamber music of the Bach? Could you hire the voice of Anja which is crying for yours love?

Suddenly from the bad of mire we are ascend to astonish the angels of heaven who kept the light on our love enriched in Ice.

Do you realize that the name of sessoon is the most beautiful name in the world? It has lots of seas of grass en masse and Persian moon alone in rococo lagoon of wood wind tune where passes the ebony monsoon.

Ask the Job, why is it our God so cruel, moreover just wait me on Heavenly Jerusalem! But not ask Job today, because it is day…OF us!

I am proud again, and I will have the vary ring wealth’s of the world in my hands before I come to see you again. I only want the moon that sounds in a name and the son of man that bears that name.

In beginning was the word and the word was a Sassoon and it was a terrible word for it created Eden and the golden age back to which fallen Eva looks mingling her crystal tiers with the yellow dahlias that sprout from the lips of her jaundiced Adam.

BE my ANGEL! I am crying for you My Direst! Rise before my eyes while the blues Marys bless us with the singing, and when, Eva &has spoken^^from my lips will the resurrection occur?

INDIVIDUAL PSYCHOLOGY

2012-05-21T17:53:00.001+02:00

Individual Psychology

Each of us hated; each of us loved. The panorama of our emotions is not strongly tragic or delightful; our life experience is ordinary. A total novel about the true life of anyone, regarding his actual emotions, his actual self expression, would be common place. We come to the conclusion that most people, in depths, correlated with true valuation, are very much alike, much the same. The outer biography of the nervous system, sensation, emotion, fantasy, would be surpassingly alike. Most people have fantasy; of something that has never happened; or they look for something to happen which does not. If we could look into the interior of of outwardly miserable (or happy person), to know their daydreams’ and fantasies, we should find (an inner life) much alike for all; not interesting, not fascinating, but worthwhile.
This is kind of diagnosis of the behavior of mankind in their normal state; but this is so called normal/state actually abnormal.The fact that mankind is disjointed, that people do not agree with one another: this is fall of Man. Moreover Individual psychology is the science of the ordinary. It does not think that others need reform; it reminds the individual that he needs reform.
What is a curio; the neurotic, as ordinary man, smells the blood of human life; but he does not want to be ordinary. This is horrible feeling; pore menthe thought about himself: ‘POWER STRIVING; I am the different from others, deserved to be saved specially, my vales is not limited.’’They steal time of others, steal perfection from others, thoughts, and are pestilence and disaster for human civilization.
Moreover each of US need love, care success in life; each of us deserved his cup of joy.But ivory of selfishness of neurotic ether psychotic, craving for perfection has uncanny trick of destroying some ones else.

Bilo ko da pobedi....

2012-05-21T13:18:00.001+02:00

The Colossus of Maroussi..Miller

2012-05-20T11:39:00.001+02:00

<a href="http://www.goodreads.com/book/show/246.The_Colossus_of_Maroussi" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="The Colossus of Maroussi" border="0" src="http://photo.goodreads.com/books/1327988636m/246.jpg" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/246.The_Colossus_of_Maroussi">The Colossus of Maroussi</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/147.Henry_Miller">Henry Miller</a>

My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/332626738">5 of 5 stars</a>

EXCELLENT BOOK FULL OF EMOTIONS, ARTISTIC OBSERVATION'S BUT WITH DEEP UNDERSTANDING FOR THE REAL NATURE OF GREECE AND HER HISTORICAL IN HERITAGE.Miller have it this so called deep sense for feeling of Saint places of Ancient's, to live under this impression like he has writed about ARGOS AND KING AGAMEMNON.HOW HE FELT THE REALITY OF PLACES WHERE IS LIGHT MIXED WITH HUMANS AND GOD'S.. EACH PAGE OF THIS BOOK IS MASTER'S DEPICTION OF ANCIENT GREECE..AS COULD BE..

<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

DARK TRIAD

2012-05-19T13:18:00.000+02:00

Dark Triad

HURT FEELINGS..

STING OF REBUFF WHCIH SUGGEST THE PHYSICAL NATURE OF THE EMOTINAL ACHE.Laughing and crying come spontaneosly in primal moments of social connection - births - weedings - first kiss and long deffendered reuunions. Distress at separation and joy at bonding about both be speak the primal power of connection. When our need for closeness goes unmeet emotional disorder could be a result for :''Sociall deppresion'''.

Psyhologist have coined the term ''socilal deppresion'''

for the particular unhappiness caused by troubled, threatened relationships.Socila REJECTION - or fear of it - is common cause for anxiety.

Still when we hope to be a You, being treated like an It, as we though we do not matter, carries a particularly harsh sting.

People who are self absorded , best in their inner world, havelitlle choice but to project own thoughts and that sensibility onto whomever they perceive.

People who are disabled to feel or to have empathy with another's being are fre types..

''Narccist, Machiavellians, Psychopats.''This is so called Dark Triad.. whcih shere to varying degrees an unappealing, though sometimes.

Well we should say what we think..to purify mind..because it is better to be honest that to lie..

For instance if you could not stand somebody you should avoid this person very polite..

If is love stooped between two of them why they should prolong to be together..Do not be a lier..It is better for person whcih still loves you but you did not..Told to her..

People are hide truth..in socila connections..but it is maybe easier way..but not good..

Diplomacy is good..bot not the best..

We could hurt feelings of another but we not should to continue to hurt him if we could not stand him..this is issue of some love relation..maybe of lot of..

Second the machiavellism is bloody Utility..dont do ti...one day ot would be retorted..

Well legend about Narciss is known..:the Motto is>''Others Exisist to Adore me''..Each of us love it to be respected, beloved, etc..but we shoudl be prepared to giv it..to share same feelings..

Naturally All of us is not famoous and talented as Salvador Dali or Monika Beluchi..Panter and Beauty..but each of us has some value..

And on te end no body is Innocent Saint...

HUGS..ANJA

I & THOY

2012-05-14T17:59:00.001+02:00

I / THOY

I FEEL IT.., so should you and so I heedn't tell you what you I want, feel or need. You should be closely enough attuned to me to sense it and so to act it without word of it.

Buber Martin, austrian philosopher in his book *1937, on a philosophy and relationbship *or "I and Thoy in anglo saxon style@, is a special bound, anattuned closeness that is often / but of cource not always - formed between couple, friends, parent-child,,etc. In German, France, Russain, Serbian languages word '

''DU''/''TI''-"ТЕБЈА"--< THE FORM OF YOU that Buber used / DU is the most ultimate, the word whcih freinds and lovers use between ..It is intimate word..between two of them..Such words it not exist in anglo saxon english..

For Buber who was a mystic and philosopher ''YOU''have a transcedental meaning..for the mortals..The human relation ship with divine is the I-You connection that can be indefininitely sustained , as the ultimate ideal for imperfect humanity..

Language is source for missunderstanding but for sometimes it could be great connection between two people..

n.b. Sometimes slovenian languages express ..lot of things..People are so different..in some sense..

2012-05-14T17:33:00.000+02:00

EROS

U Teogonji, rani grčki pesnik Hesiod opisuje poreklo stvari prema drevnom verovanju. Na početku je nastao HAOS, potom majka Geja, Majka Zemlja, potom Tartar u utrobi Zemlje i najzad Eros, nalepši medju besmrtnim bogovima. Eros je taj koji slama snagu racionalnog mišljenja i delanja, te smanjuje moć drugih večnih faktora u životu: potrebe za opstankom, planiranog života, nade u uspeh, porodične odanosti, moralne osetljivosti, verskih uverenja. Erotsko je moćna sila koja rasteže moralni svet koji smo uspostavili , ako ga sasvim i ne slama.

Hesiodov Eros je praiskonski, što nagoveštava da smo bliski praskonskom-temeljnom kad god smo u sferi erotskog. Kad nas privuče izvesna osoba ideja ili predmet to nikada nije jednostavno ili površno. Sva apitanja ljubavi, ma koliko neznatna ili prolazna bila, nagoveštavaju teme od krajnjeg značaja. Ljubav je uvek u dodiru sa središtem bića.

U EVOLUCIJI BOGOVA EROS uvek prati Haosa, pukotinu ili procep , otvor u životu u kom Eris može da se pojavi i da obavlja svoj posao. Eros je uvek blizak svom izvorištu u haosu, te ugrožava poredak i strukturu. To srodstvo Erosa i Haosa ukazuje na to šta se dešava u nečijem životu koji sasvim sredjen, konstruisan i fokusiran kad se Eros iznenada pojavi; tzv. Zaljubljivanje!Ono može biti moćan pokretač u kome se ruše već izgardjeni principi življenja, pucaju dragoceni odnosi, propada karijera ili se mrve drugi cenjeni odnosi. Blizak odnos erosa i haosa, takodje nagoveštava nov poredak u svetu stvari i dogadjajau u životu pojedinca..koji se sad povodi za jednim novim osećajem visoko valorizovanim..

Medju prvima ga docnije nakon VII veka p.n.e. napominje filozof dosokratik Parmenid 400 p.n.e., da je Eros prvi bog koji se ovaplotio, postao egzistirajući..

Intersantno je da ga Homer nije pominjao nego se javlja u orfičkim tekstovima kao Bog ali ovog puta :kako veli Aristofan:

Orfički Eros ima moć da stvara svetove , kao kosmogonijski tvorac : „ On leže s mračnim Tartarom prostranom silinom , te izleže koleno naše i najpre na svetlost izvede ptice . A besmrtnih bogova Roda još ne bi dok sve dok ne nepomeša Erot; pa kako se jdno mešalo sa drugim i Nebo i Okean, i Zemlja se rode i svi neprolazni blaženi bozi.“ Aristofan, Ptice..

U oba ova grčka izvora Eros je u sprezi sa mračnim , negativnim moćima : haosom, noći i Tartarom – beskrajnom prazninom na dnu sveta. Dakle, i u ranim izvorima erotsko iskustvo se vezuje za nešto mračno, uznemirujeće vezano za podzemni svet.

Velika pažnja mu se poklanja u Eleusinskim misterijama..

No Platon bi rekao u Gozbi da je ljubav čedo obilja i lišenosti. Ljubav je ispunjena fantazijama, osećanjima ali pratilac su joj snažna potreba i praznina. Ona je u uglavnom kreativna ali je takodje i destruktivna i entropijska.

Eros je sin vetra. Zato što ima zlatna krila, porede ga sa uskovitlanim oblacima koji porimaju mnogo oblika ali se neprestano okreću i plove. U umetnosti Eros je prikazan s veličanstvenim krilima, poput andjela ili duha. On uplovljava u život i isplovljava iz njega kao nošen vetrom, kao de jeste vetar. Grci su ga ponekad nazivali dajmonionom, ni Bogom ni čovekom, posrednikom izmedju dve sfere, izaslanikom. Biti ponesen Erosom znači biti odveden nekuda. A zaljubljenost je već stanje putovanja, bivanje u nekom metafizičkom transcedentnom tranzitu. Ljubav nas preobaražava, osećamo se kao da lebdimo, ali i povodi, premešta iz osovine bića.

Eros je uglavnom prikazan i kao pratilac boginje Afrodite, jedne od tri glavne boginje u antičkoj mitologiji>Here, Atine i Afrodite * što bismo rekli tzv. Veliko matrijahalno ili feminino Sveto Trojstvo..Mada bi smo rekli da je Atina ipak tu bila po malo po strani jer ne samo da je Partenogena već je i asekusalno božanstvo koje čuva tu svoju osobinu, kažnjavajući žestoko sve ono koje pokušavaju da joj se suprostave. Dok je Afrodita neumorna..rekli bi neki..danas poput (nimfomanke) no ovde je reč o Grčkoj mitologji prema kojoj treba da se odnosimo krajne ozbiljno jer je ova teogonija osnov docnijih monoteističkih religija i arhetipskog gradiva u našem koletkivnom nesvesnom. Jer Grčki bogovi jesu bili takvi kako ih Hesiod pokazuje prilično slična bića ljudima sa višim moćima..

Eros je po drugom izvoru sin boga Areja, boga Rata, koji je ućivao u nestašuclima te je gadjao ljude pa i bogove i navodio ih na ljubavne muke. Pratilac bogine Afrodite, oličenja lepote..raskoši i strasnog predmeta idealnog poželjnog toliko moćnog da izazove katastrofične ratove..Uglavnom Eos je vrlo varijabilna kategorija u današnjoj valorizaciji vokabulara pa ga moćemo sagledati kao pozitivni apsekt ili negativan aspekt. No kako u životu nije sve tako crno i belo..Eros je značajan činilac i pokretač mnogo toga što nam se zbiva u životu. Po Frojdu to bi bila sirova seksualna želja dok je po Jungu tu već nešto mnogo dublje..a da se vraćamo u daleku prošlost „Šta bi tek rekao na sve to Sokrat“!

U istoriji seksualnosti kroz vekovnu civilizaciju; eros je jedna vrsta i manifestacije moći prema Fukou. Kroz različite manipulacije unutarnjim iskonskim potrebama; koje se ne svode samo na produžetak vrste već i na nešto što ima svesnu psihološku ravan a to je da su naše emocije pozitivne pa da u tom smislu možemo da volimo..Jer što kaže Niče na jednom mestu:“Voleti pa propasti to mu dodje isto.“-Nakon svoje platonske veze sa Lu Salome (opet ona). Voleti do kraja, bezuslovno drugo biće je po malo mazohistički, zar ne!? Nije na odmet biti po malo sebičan. Ali Eros je tu uvek negde i vreba iz nekog ćoška te se nekima dešava da pogube razum..E sad paralela izmedju Erosa i Erotizma..je prilično tanka ako se pozivamo na filozofsko – teleološke – psihološke relacije ; stoga što je Erotizam nešto sasvim drugo od EROSA..koji je pojam za sebe i po sebi..Nisu ga Grci za džabe proglasili Bogom, jeste da je bio najmladji na Olimpu on je taj koji je mogao da kreira..spaja i razdvaja..

Stari Rimljani su ga nazivali Kupidon..a MI..savremni ljudi..da li uopšte znamo šta je to iskonski pravi EROS..

CRNI GRUJA - Neoklasicizam u Srbiji - Deaf Ex-Yu No.4

2012-05-13T23:41:00.001+02:00

2012-05-10T17:21:00.001+02:00

<a href="http://www.goodreads.com/book/show/3501673-my-name-is-red" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="My Name Is Red" border="0" src="http://www.goodreads.com/assets/nocover/111x148.png" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/3501673-my-name-is-red">My Name Is Red</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/1728.Orhan_Pamuk">Orhan Pamuk</a>

My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/152459370">5 of 5 stars</a>

This is the best novel of Orhan Pamuk, with such plot, mystery, murder, political background in Otoman Empire before V centuries. It is story about painting, what is by Muslim law not allowed, by Islam man should not make it images, because this is just Lord's job..But Sultan, Emperor would love it to have depicted books..Story is lace of word as fine Eastern filigran. The battle between several schools of painting and their masters..And the riddle, who has been killed by him and why..As real masters work book is example of real situation in Otoman Empire, relation ships and beyond all is art of depicting. You could imagine how is one manuscripte illuminated..and comapare this one wiht Orhan's writing. Book should be read it several times..because each time you would discover something...

<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

FRIDA KAHLO - Tango Lila Downs

2012-05-08T22:04:00.001+02:00

Notes about book LU SALOME

2012-05-08T19:28:00.003+02:00

Komentar o knjizi..

LU ANDREAS SALOME BELEŠKE IZ ŽIVOTA..

„Kad podjete k ženama ponesite bič“

Fridirh Niče....

Žena koja je do dana današnjeg ostala inspiracija umetnicima: piscima, slikarima, poetama ali onima koji se bave naukom psihoanalze. Stoga što je ona bila medju prvim učenicima Sigmunda Frojda a docnije Adlera. U izvesnom smislu njeno slaganje sa Frojdom u svakom pogledu ukazuje i na neke aspekte njene ličnosti..Ali njeni odnosi sa drugim muškarcima ostaju svakako u senci sa onim koji je imala sa Rajner Marijom Rilkeom.

Kao student filozofije, teologije,istorije umetnosti,a docnije kako kaže autodidakt u psihoanalizi njenja knjiga ili zabeleške ukazuju na ženu sofisticiranog znanja, sjajnog rukopisa kao i valjanog poznavaoca ljudske psihe. Što se da primetiti u njenim komentarima o familijarnim odnosima, majci, Paul Reu,Frojdu, Ničeu, Andreasu (njenom suprugu),etc. Ali ti rukopisi jesu po prilično enigmatični kao vrsta dnevnika i kazuju nešto što bi se u neku ruku moglo nazvati ekspresijom unutrašnjih želja ili projekcijom kako je sve to moglo da izgleda. A da li je to zbilja bilo tako; ostaje nam samo da prihvatimo ili ne; ili da se poigravamo i projektujemo.

Rukopisi su bili nakon njene smrti povereni Ernestu Pfajferu; koji ih je po njenoj slobodnoj volji i želji priredio i izdao 1957 godine; dok ih je ona pisala tokom tridesetih u nacističkoj Nemačkoj. Umrla je 1937 godine..u dubokoj starosti..

Rukopisi , sad ponudjeni nam u knizi,ovakvi kakvi su, ne govore mnogo o jednoj biografiji koju bi smo možda hteli da pročitamo o Lu koja je fascinirala najuticajnije i najintersantnije muškarce njene epohe izmedju XIX I XX veka; već su zapisi o jednom životu koji je kao da je tekao lagodno i bez ikakvih teških prepreka tokom celog životnog veka. Za sebe kaže da je Nemačko-Danskog porekla; da joj je Rusija domovina a da joj je život pesništvo.

„Život uopšte jeste pesništvo. Mi ga nesvesno živimo dan za danom, deo po deo – ali u svojoj neuhvatljivoj celovitosti on živi, on nas opeva.“ Lu Salome

Estetizovano, do besvesti, lepo i dražesno kao da je u dubini duše nešto ostalo skriveno piše nam iz prošlosti Lu;ako bi uporedili sa Bergmanovim autobiografskim zapisima koji zasecaju debelo i bolno u živote njegovih roditelja; onda bi rekli da je Lu Salome želela da za sobom ostavi samo ono što se njoj svijdalo:” Neverovatnu lagodnost postojanja..” No svakom je dozvoljeno da čuva tajnu..Možemo sebi dozvoliti sumnju da u njenom životu nije sve teklo baš tako glatko i sjajno kako se da čitati iz ovih stranica pred nama; ali to je ipak pisala jedna lady..koja u sebi nosi deo ruskog vaspitanja i duha; ma koliko bila Nemica u duši.

Za Lu Andreas Salome kažem da je Nemica jer joj je biće jezika u nemačkom kao maternjem bez obzira na to što je mnoga toga ponela sobom iz Rusije, koju je napustila kao veoma mlada; ali vraćala se toj zemlji sve do Oktobarske revolucije. Interesantan je taj odnos prema Patrosu, onako kako bi rekli stari Grci ; ocu, otadžbini ili Majčici Rusiji da u njoj vidi civilzaciju koja je tek na nekom putu razvoja, ne tako stara a ne tako ni mlada ali daleko od racionalnog. Njene beleške sa puta skupa sa Rilkeom pokazuju na to koliko ju je Rusija privlačila ali i u izvesnom smislu odbijala; otadžbina Turgenjeva, Tolstoja, Čehova, Dostojevskog, etc.Ali suština je u načinju pripovedanja dogadjaja koju us sebi nose tu rusku, slovensku istančenost, filigransku finoću i nekako prećutno prelaženje preko drastičnih ili intrigantnih, bezmalo skandaloznih tema. Kao što je bio kraj njenog prijateljstva sa Ničeom.

Od rane mladosti napustila je crkvu; uprkos docnijem manifestu Maljeviča; Bog još uvek nije umro; i priklonila se filozofiji koja slavi život. Sami razlozi; ili ih nisam dobro shvatila nisi dovoljno jasni; ali očigledno je da nije verovala u postojanje jednog Aposlutnog Bića iz Anselmovog dokaza. Ili je bila dovoljno hrabra da se suprostavi društvenom kodeksu tog doba..Zbilja; kao da je to bio neki kapric..

Da li je njen život slavio življenje ili je bio istraživački put; to nam ne odgovara u svojim pribeleškama. Ali nas u izvesnim crtama približava duhu epohe i lagodnosti življenja ljudi iz viših slojeva sa izvesnom površnom lakoćom koja pokušava da sledi salonske filozofe i pesnike tog doba. Bila je veoma intiligentna , snalažljiva žena izuzetne lepote, egzotičnog porekla; generalska kći iz Rusije, koja dolazi u Swiss da se školuje i usput sklapa prijateljstva sa ljudima neopisivo lako. Mladost , šarm i lepota osvajaju ali i distantno i mistično ponašanje Lu Salome ostavljaju neizbrisiv trag u delima Ničea, Rilkea, Pola Rea..Interesantno je da je većina ovih veza bila platonskog karaktera, čak i brak sa Andreasom do kraja njihovog života nije bio konzumiran; jasno je da nije volela strarije muškarce i da je jedina duboka intimna veza bila i postojala sa Rilkeom koji je bio daleko mladji od nje. Verovatno da je Frojdova misao o nesvesnom koje je zapravo naše postisnuta seksualnost; kao vrlo moćna institucija libida; uticala na LU..ili nešto sasvim drugo. Tu tajnu ponela je sobom u grob; kad je sahranjena u Getingenu.

Svakako da je znala mnogo o tajnama Erosa ali Filiosa i Agapea..jer je studirala Filozofiju; stoga je posedovala ono što bi se danas reklo jaku volju ili slobodu volje da bude ono što ona želi. Od muškaraca je uzimala ono što je ona isključivo želela; sofiju, znanje..to je bio taj istraživaćki eros..a ljubav..možda samo sa Rilkeom..U izvesnom smilu uporedila bih je sa mačkom; koja natera lude da misle da je ona tu zbog njih a zapravo svi su oni tu oko nje radi same nje..Očigledno da je taj prirodni talenat da osvaja i a da pruža tako malo ili sa merom bila dominatna crta njene ličnosti; koja je u jednoj svojoj dimenziji sofsticirano sebična..

Ako se sve uzme u obzir Lu Salome je po izvesnom stečenom utisku bila prosečan Pisac..Lična opaska..

No pročitajte knjigu…

Gay Culture of life personal view

2012-05-07T15:43:00.000+02:00

Social GAY CULTURE of life….personal view

Hej ovo je XXI VEK, dakle ako prihvatamo multikultoroške razlike koje su am donele različite rase, religije i pa i kulture sa sve tim onda treba da se suočimo sa GAY PLANETOM, koja više nije subkultura već nešto sasvim common. Oko nas živi ceo jedan svet ljudi i žena koji imaju svoj Own way in Life. Today they should not be pretenders..

Sećam se nekih osamdesetih godina u Milanu; šetajući se ulicama srela sam jedan gej par; Italijani su im se rugali a oni su bili prinudjeni da im uteknu. Bilu su odeveni krajnje šarmanto i maštovito i nikom nisu smetali; nisu se ni za ruke držali..Elem; to je bilo osamdestih..Sećam se nekih studentskih žurki u Swiss , Fraiburgu, gde se diskretno zuckalo o nekim zbilja zgodnim muškim likovima da su Gay..Yes this is man's world but it is not like it lock's..Iskreno rečeno, meni se taj male iskreno mnogo i dopao, sa jedne žurke i docnije smo u Frajburgu postali sjajni prijatelji..Iskreno mi je ispričao kako mnogo toga mora da skriva od svojih roditelja. Osim toga , bilo su to osamdesete; masovno se umiralo od AIDS-a. Bilu su progonjena vrsta; svi oni; kao veštice u Salemu.

Bili su prinudjeni da stvaraju svoju subkultru ; da se povlače na neka svoja mesta, specijalno za okupljanje ali su počeli da stvaraju i mejdusobne konekcije i da se potmomažu..Dok običan svet nije hteo da shvati da se ljudi ne radjaju uvek sasvim kako bi oni to hteli i da je to Jungu bilo sasvim jasno..Samo je pitanje šta će prevladati..Jer se muškarac i žena radjaju sa izvesnim seksualnim predispozcijama; i po nekad sa nesredjenom hormonalnom strukturom te se priroda poigrava sa njima; te nisu u prilici da baš osobito biraju(transekusalci,hermafroditi) .ALI POSTOJI TU I SOCIJALNA KOMPONENTA a to je da je neko u porodici bio zlostavljan; najčešće majka pa se dešava da takvi dečaci- sinovi razvijaju jaku femininu-duševnu stranu ličnosti.Odnosno, da je želeo da napravi karijeru pa je počelo kako je počelo! No, kao što reče Vajninger svi se mi radjamo kao bipolarna bića; pa ako dečaka krenete još od pelena da oblačite kao žensko i da mu kupujete lutkice desiće se šta se dešava. Drugo; u svakom prijateljstvu; što retko ko hoće da prizna uvek postoji medju istovetnim polovima doza seksualne privlačnosti. Čemu ona svadja izmedju Junga i Frojda? Ali retko ko; bilo da je žena ili muškarac će priznati ; takvo što. Najčešće se to zadržati samo na mašti..A mašta je čudnovata stvar..kao oni leptirići u stomaku; koji vam otvaraju curiosity u glavi i nateraju vas da eksperimentišete..

Umetnici su oduvek voleli da eksperimentišu; ali Flober, Prust ili Čajkovski bili su to što jesu..Žene su se oduvek držale svoje biseksualnosti..; pa su mogle da igraju višestruke uloge..Poznate su Margo Sackwile West(čiji je suprug bii takodje bio gay) i Margarte Violet Trefusis i Virdžinija Vulf..Ima mnogo tih primera..

Ono što je u Atini i Tebi bilo normalno..homosekusalnost u antičkom dobu ili za Turke u velikim ratnim kampanjama tokom dugog vremena za vreme dok je Turska bila na vrhuncu moći; to je i na Istoku bilo sasvim common. Čuveni film „Tursko kupatilo“- u kome mladić otkriva svoju pravu nature..Pa pročitajte malo Cama Sutru, pa ćete videti da fine devojke bivaju podučavane u seksualnosti od strane žena..Šta mislite da u Kini nema homoseksualnosti; pri tome ne mislim na Hon Kong i operisane osobe; koje su promenile pol..Ne već na one koje jesu ono što jesu; ali one moraju još uvek da se skrivaju u komunističkoj Kini..

Za vreme pedesetih godina XX veka moja majka je imala kolegu, lekara sjajnog dijagnostičara. Bio je Gay; što je očajnički hteo da potisne ali nije mogao; čak je bio i veren. Umro je ipak u srećnoj zajednici sa svojim partnerom..Bio je kum moje majke na njenom venčanju..Bili us prijatelji do kraja njenog života..Pre nekolika godina mi je rekao da eto:“Kamo sreće da sam se rodio pedeset godina kasnije; ne bih prolazio kroz pakao kroz koji sam morao da prodjem zbog onog što sam.“ U struci nikad nije napredovao..Ismejavali su ga zbog onog što je bio..Pokušao je ali nije bio licemer..i živeo je svoj own life..otvoreno..što i treba ceniti..A ne kao suprug moje prijateljice koja je to otkrila nakon pet godina braka..Došla je da mi se žali, ali nije mi je bilo žao jer kao i svaka žena a i profesionlac trebalo je da otkrije da je on gay..Moja bivša prijateljica je lekar, psihijatar..O njegovoj bedi duha neću ni da komentarišem..Lagao je do poslednjeg daha..pa gde će mu duša i gay ponos..

Elem, odlaskom u Njujork razrešila sam mnoge svoje dileme..i shvatila da zbilja mogu da žive svojim životima; da se otvoreno sastaju i da žive skupa ne skrivajući se..Mesta okupljanja su im bila sjajna; intelektualni razgovori u svakom pogledu high..medju njima je bilo svih nacija, boja, vera..i klasa..Svako je bio prihvaćen..Ono što je nekad bila subkultura, postala je kultura življenja i socijalno prihvatanje..ljudi na Zapadu; prihvatanje razlika..

Danas kad pogledam video i za mene nikad umrlog Freddie Mercury; puštajući pesmu I am the pretender..setim se koliko društvo može da bude surovo..banalno surovo..ne znajući šta se zapravo biološki dešava u duši jedne homosekusalne osobe..A tek kakve pshološke pritiske trpi, nametnutim mu šablonima to je strašno...

http://www.youtube.com/watch?v=l-EGT3yY41E

Parada ponosa; pa nije im više potrebna; jer oni su du kao i common people. Mslim da je ta parada budalaština kako u Berlinu tako i u Riu; zato što ih društvo prihvata!

Danas se to u psihijatriji ne gleda kao na bolest; danas se na to gleda u društvu kao na savim normalnu stvar. Čemu biti ponosan ako jesi ono što jesi..danas je to cool..Živiš svoj život onako kako želiš i kako možeš..Crkva ne bi trebalo da se meša u to..još manje mačističke grupe navijača koje se već dovoljno iživljavaju na stadionima u..Jer iskreno rečeno; na zapadu je poznato da su mnogi članovi Ragbi timova gay..Ponekad, psihijatrijski rečeno preterano trenirana i predimenzionirana maskulinost ukazuje na duboko potisnutu homoselsualnost koja se manifestuje kroz homofobiju.

Ono što još uvek ne mogu da prihvatim je to da im se dozvoli usvajanje dece..jer se pitam kakav će njihov uticaj na tu decu biti? Pružiće im u materijalnom i duhovnom smislu mnogo ali pitanje je kakav će biti psihološki uticaj na razvoj deteta..s obzirom na sociološku dimenziju gay brakova..Kao što smatram da je besmisleno sklapati brak u crkvi; za to je dovoljna opština; da bise partneri obezbedili zakonski u svakom pogledu..

Društvo se razvija, na sociološkom, kulturološkom i ekonomskom planu. U tom smislu mislim da bi trebalo da prihvatamo razlike..koje egzistiraju po kraj nas..Neki od nas su hetersokesualni; (meni bi se lično gadilo da me dodiruje ženska ruka)..ali neki su bi seksualni a neki straight gay..Neki od nas tu tako rodjeni, neki su sociološki formirani a sa nekima se priroda poigrala..

Ali ono što je činjenica je da ni pravno ni sociološki nemam prava da ograničavamo život ljudi koju imaju svoju vlastitu socio-kultorološku dimenziju življenja..

n.b. Neću da nagvaždam koliko je medju njima slavnih i uspešnih kreativnih ličnosti; koji su obogatili nauku i civilizaciju uopšte..to je uglavnom svima poznato..

By the way moj životoni paratner ne mirše pozitivno gay populaciju...ali ja sam počela da shvatam da ih treba prihvatati onakve kakvi jesu...Ne samo Excentričnog Galijana..već i svakog drugog..common human being....Uostalom to je njegov free will..ili daimon..

2012-05-05T08:26:00.001+02:00

<a href="http://www.goodreads.com/book/show/10357575-1q84" style="float: left; padding-right: 20px"><img alt="1Q84" border="0" src="http://photo.goodreads.com/books/1316729331m/10357575.jpg" /></a><a href="http://www.goodreads.com/book/show/10357575-1q84">1Q84</a> by <a href="http://www.goodreads.com/author/show/3354.Haruki_Murakami">Haruki Murakami</a>

My rating: <a href="http://www.goodreads.com/review/show/243609662">5 of 5 stars</a>

THE NOVEL, STORY ABOUT PARALLEL WORLDS;ONE WITH TWO MOONS, AND ONE WITHOUT IT.Story about love between two weird persons, because their life and childhood was such as in some jail..But from childhood Tengo and Aomame, love each other and dream about their meeting. From another side is mystical plot which could be provoking beyond lot of mask's. Murders, money,dirty sex, alienation..in post modern world.. Each page was something new..Each personality puzzle.. Finally third book is new twist, with END...Love is something what is eternal and meeting of lovers in reality.. Murakami would not be Haruki if he is not made such plot..Master work.. Critics could speak that Haruki is writer which is very comerciall but what so ever..he is master of the story..dreamer, player, seducer in world of words..

<a href="http://www.goodreads.com/review/list/4908521-anja-weber">View all my reviews</a>

SOMETHING ABOUT ASTROLOGY..EITHER

2012-05-04T17:14:00.000+02:00

ASTRA LAGARIJA

na to se misli kad čitamo horoskope u časopisima ili se pretplaćujemo na horoskope lažnih proroka, lažova i njima sličnih..

Malo ASTRONOMIJE Odnosno Astrologije of history..

Nazivi sazveždja nisu metafore već metonimi, tj. da nisu nastali prema spoljašnjoj sličnosti sazveždja sa nečim, već asocijaju na nebeske pojave i odgovarajuće zemaljske pojave povezane sa prividim godišnjim kretanjem sunca.

Ključni položaj sunca na ekliptici su ekvinomcijuske (prolećna i jesenja) solcijumstaci ciklusa tačke (letneje i zmiske). Prve dve se nalaze na preseku ekliptike i ekvatora, a odlikuje ih ravnodnevnice – prolećni ekvinokcijum (početak proleća) i jesenji ekvinokokcijum (početak jeseni). Druge dve tačke su najbliše nebeskim polovima , a odlikuje ih dugodnevnica i kratkodnevnica – letnji solsticijum. (početak leta) i zimski solsticij) poletak zime. Ti nebeski položaji sunca tj. sa njima povezani znaci zemaljskih ciklusa pa je u tom smislu prvobitno izdvojio i preimenovao četri sazveždja u koje su padale ključne tačke ekliptike, a kasnije zbog preziznosti zbog pomeranja, posle svaka dva milenijuma dodavan je po jedan ’’kvartet’’ sazveždja Usled precesije ključne tačke opišu pun krug po ekliptici za 27 770 godina tako da jedno sazveždje Zodijaka prodje prosečno za jedno dva milenijuma. Dakle to što pod znakovima Zodijaka više ne leže odredjena sazveždja posledica je gravitacionih uticaja Zemljinih komskičkih uticaja njenih i interakcije sa susednim planetama a to je posledIca koja se zove precesija. . Na taj načim u okviru šest milenijuma u okvirima Vedske, Avesta civilizacije potom Vavilonske , Sumera, Asirije, Akada i Egita i Grka te njiihove civilizacijske i kulturološke spirale razvoja nastaje pojas pojas od dvanest zodijaka koji se naziva Zodijak. U rekonstrukciji Zodijaka svaki od ’’kvarteta’’ sazveždja je nazvan prema sazveždju prema sazveždju u kome je padala prolećna tačna ekliptike. A sva astologija i astronomija ima veze sa mitovima i kultovima o kojima pripovedamo te o njihovoj simbolici kroz hod čovečanstva.

Obožavanje kulta Sunca; koje egzistira u Romanskom Panteonu, kao minorni deo kulta odnosno mita; je uvek u paru sa Lunarnom Boginjom - Mesecom . Oko trećeg veka n.e., popularni mitovi Apola i Mitre su se slili u sinkretički zvanični kult Sol Invictus. Pa je tako podignut u Rimu Panteon u slavu pontifex solis invicti u doba cara Aurelijana oko 274 god.n.e. a njegova majka je bila sveštenica ovog kulta. Ova dva kulta se mogu sasvim izdvojiti jer Mitraizam čuva svoje obrede u tajnim pećinama i uvodi učesnike thauruktonije kroz inicijaciju i kao da pripada nečem mističnom, skrivenom što se odvija medj grupom posvećenika i nije zvanični kult. Ali senatori Rima podjednako učestvuju umisterijma oba kulta.

Medjutim ’’SOL INVICTUS’’ i Mitraizam u odnosu na hrišćanska verovanja prema jednom od teoretičara Ernesta Renana predstavljaju jednu vrstu opozita hrišćanstvu u doba Nerona pa sve do Konstantina. Medjutim u hrišćanska verovanja je upleten kult, simbol Mitre i verovanja vezana za njega te i za Sol invictus. Jer je u katakombama gde su se skrivali hrišćani, bile ispisane – islikane slike bika i pećinske teme posvećeni arhandjelu Mihailu, koji je posle legalizacije Hrišćanstva, postao jedan od zaštitnika vojnika.

KVARTETI ZODIJAKA

SAZVEŽDJA

KVARTET EPOHA

Prolećni Letnji Jesenji Zimski

Ekvinokcij Ekvinokcij...Ekvinokcij Ekvinokcij

BLIZANCI Blizanci Devica Strelac Ribe

(VI – IV v.p.n.e.)

BIK Bik Lav Škorpija Vodolije

(IV -II v.p.ne.)

OVAN Ovan Rak Vaga..............Jarac

(II v.p.n.e.)

Svaki od kvarteta se odlikuje simbolikom ih voda donjeg sveta. koja je odraz u kulturnih prilika odgovarajuće epohe. U prvom kvartetu su nebeski Blizanci simbolizuju radjanje novog života i preporod prirode. Devica – Boginja majka sa klasom u rukama simbolizuje plodnost leta. Strelac ili jednostavno Kentaur ili Lovac na konju s lukom u rukama, odgovara simbolici jeseni; on prosterljuje ’’Sunce’’.Ribe sibmolizuju zimu kad sunce kao da da zastaje u predvorju zagrobnih voda donjeg sveta. Dakle, na osnovu ova četri Sazveždja ZODIJAK nije mogao dobiti ime životinjski krug jer samo jedne sazveždje je nazvano prema Ribama (životinje) .Kad su drevni ljudi ustanovili da je došlo do promena u ekliptici sunca da se ono ne nalazi u ranije izdvojenim sazveždjima, odredili su novu generaciju sazveždja da im budu reperi. I ovde dlazi junak naše priče; Bik; u kome sam Bik simbolizuje plodnost i proleće ; Lav – vrhovnu vlast i najviši položaj Sunca, Škorpija – zemaljskog postojanja posle oplodnje zemlje i jesen i Vodolija – podzemnu stihiju donjeg sveta i zimu. U kvartetu Bika tri sazveždja imaju imaju imena životinja i tek se u ovoj epohi mogao roditi Zodijak. Sazveždja iz kvarteta Bika gube ulogu nebeskih orijentira početkom II milenijuma p.n.e. Zamenili su ih četri sazveždja čiji su nazivi odgovarali novim kulturnim prilikama. Bika je sa istom simbolikom zamenio Ovan.Rak zbog kretanja unazad simbolizuje isto takvo kretanje sunca posle letnjego solsticijuma, Vaga uravnoteženje dana i noćnu i jesenju ravnodnevnicu a Jarac je nosilac vodene simbolike kao Ribe i Vodolije (prikazavan je Kozoriba) u prethodnim kvartetima.Zanimljivo je da sazveždja ’’kvarteta’’ Ovna zauzimaju manju površinu na nebeskoj sferi od sazveždja ’’kvarteta’’ Bika, a sazveždje tog kvarteta - od kvarteta Blizanaca. Najveću površinu zauzimaju sazveždja prve generacije kad je nebeska sfera bila gotovo prazna.U periodu kvarteta Ovna je defiitvno formirano astrološko sazveždje od 12 znakova što je na neki način simbolizovana slika starog sveta.

Istorijsko poreklo Astrološkog Sazveždja

Dole je parcijalna tablica izvesnih termina u Hindu astrologiji za koje smatra da imaju Grčke izvore. Ali tu veoma lako možemo postaviti pitanje koje se proteže kroz celu knjigu koje zvuči glupo ali istinito:’’Šta je pre; koka ili jaje?’’ Koje su kulture i civilizacije nastale prve i kako su nastalo indo – evropski jezici koji u svom korenu imaju sanskrit kao koren jezika.Ovo je pitanje za jednog leksičara u pogledu terminologije jezičke a da li je astrologija bila bitan faktor u Indiji, te Kašmiru i u Tibetu jeste. Je rjasno je da je na uticaj izbora jednog Dalaj Lame uticala izrada njegovog horoskopa nakon što bi se rodio. A ta tradicija je veoma stara i započine sa fazom lamaističkog budizma na Tibetu tokom IV p.n.e. Lame – budistički sveštenici su bili ti koji su odlično poznavali sanskrit i očuvali ga do danas recitujući svoje Mantre i ispisujući Mahabharatu i Ramajanu kao što su to činili kaludjeri u srednjem veku ispisujući Stari i Novi Zavet.

1. Znakovi zodijaka
Sanskrit	Greek	English	Sanskrit	Greek	English
Kriya Tavura Jituma Kulira Leya Pathona	Krios Tauros Didumoi Karkinos Leon Parthenos	Aries Taurus Gemini Cancer Leo Virgo	Juka Kaurpi Taukshika Akokera Hridroga Chettha	Zugos Skorpios Toxotes Aigokeres Hudrochoos Ichthues	Libra Scorpio Sagittarius Capricorn Aquarius Pisces
2. Planete
Sanskrit	Greek	English	Sanskrit	Greek	English
Hemnan Asphujit Heli	Hermes Aphrodite Helios	Mercury Venus Sun	Ara Jeeva Kona	Ares Zeus Kronos	Mars (Jove) Saturn

3. Kuće zodijaka u odnosu na apsekte reči

Sanskrit           Greek             English              Sanskrit              Greek                   English

Hora                Hora                Hour                Kendra                Kentron                 Angle

Liptaka            Lepta               Minute             Panaphara        Epanaphora      Succedent

Hipaka            Hupogeion       Imum Coeli      Apoklima          Apoklima            Cadent

Jamitra           Diametros         Diameter         Drekana           Dekanos             Decan

Mesurana       Mesouranema  Midheaven      Sunapha          Sunaphe             Applying

Menyaiva        Meniaios           No Equiv.       Anaphara         Anaphora           Separating

Trikona            Trigonon           Trine              Dauradhura      Doruphoria         Doryphory

Dyuna               Dunon              Setting           Kemadruma      Kenodromia       Void of C

Istoričari astrologije tvrde da je sanskritska terminologija imala svoje ekvivalente u grčkom a da je njihov izvor u helenizmu. Na osnovu pretpostavke da je Aleksandar Makedonski u epohi helenizma; nakon njegovih osvajanja u III v.p.ne. ostavio duboke tragove I da je tokom stvaranja Baktrijskog Carstva, posle njegove smrti doslo do mesanja helenističkih i hindu elemenata DAKLE, došlo je do mešanja etničkog kultuloškog aspekta i taj elemenat naroda ili osoba koji su živeli na tom prostoru se zvao ‘’Yavanas’’ za koje neki istoričari astrologije smatraju da su bili Grci ili preciznije da su govorili grčki jezik. Suština je u diskursu uticaja sanskritske – hindu astologije na helenističku I tvrdnje zapadnih astrologa da je prioritet na strani Helena – Grka. Ovde se krije iz starta krucijalna greška jer Heleni nisu bili više samo Grci već kompleksna grupa naroda sa Bliskog Istoka Persije, Asirije I Mesopotamije I Makedonaca (koji su kao nosioci grčke kulture I osvajači) stvorili novi koncept etniciteta u kom se mnogo toga stopilo I pomešalo.

Prema istoričarima astrologije u Mesopotamiji je prvi početak koji je bio sličan primarnim kulturama kao jednostavno izučavanje nebesa I njihov uticaj na kraljevstvo. Prema Van der Weardenu najranija astrološka istraživanja su u Vavilonskom periodu približno u vremenima Cara Hamurabija. Oko 2300 p.n.e. (1702; 1645;1638;1582;p.n.e) Najstarija dokumenta iz astroloških proučavanja. I tu uapadmo u zamku zvanu migracije naroda I Hindu tradiciju koja sebi pripisuje prioritet; što svakako I može na osnovu lingvističke nauke I samog očuvanog sanskrita.

Dalje ide razvoj astrologije u Egiptu, pa u Persiji,ili vice /versa obrnuto jer je reč o migracijama, osvajanjima I drugim sociološkim I prirodnim faktorima.

Kao što je pokušaj da se objasni istorijat simbola gde je početak i izvor a lepo se vidi razvojni put jednog simbola (vidi primer Krsta) onda je jasno da se kategorički ne može pripisati jednom etnicitetu u današnjem poimanju – denotaciji tog pojmamova, nacija zasluga za stvaranje izvesnih pojmova, nauka, recimo matematike. Uzmimo u obzir da su se narodi spiralno kretali u toku velikih klimatskih promena I da su se tokom vekova vraćali na svoj početak kad bi se uslovi življenja na starom staništu poboljšali.

Queen - I Want To Break Free

2012-05-04T07:55:00.001+02:00

Confession of one anorexic girl:)

2012-05-01T13:36:00.002+02:00

KOMENTAR JEDNE ANOREKSIČARKE U DISKONTINUITETU..

Lako je nagvaždati o Anoreksiji dok je ne iskusiš na svojoj koži; ali teško da neko ko nije prošao kroz to iskustvo može zbilja da kaže nešto praktično.Teorijski ili sa tačke gledišta: psihologa, psihijatra, sociologa, antropologa ili andragoga je bolest današnjice ili bolest bogatog društva, ideal mladosti i lepote koji se manifestuje u liku Lolite i treće različiti mentalni-duševni poremećaji koji se javljaju tokom puberteta, etc.

Današnja medicina leči posledice ali ne i uzroke anoreksije a sa njom povezane bulimije i svakog načina odbijanja ili odbacivanja hrane. Medjutim posledice, efekti ostaju trajni a povraćaji anoreksije su trajni kao i pojava jo jo efekata odnosno:mršanje-gojenje.

Dakle, stavite se u kožu mlade devojke ili devojčice koja je pala na 37 kg. , nakon čega je čeka smrt; lekarima ostaje jedino da je intubiraju; tj. da je hrane na cevčicu. Još jedan od traumatskih doživljaja koji ostavljaju duboke tragove u duši. Život je spašen ali šta je spašeno od zdrave psihe; to neće znati da vam odgovori ni jedan pametan visokostručan psihoterapeut, osim da obavi biohemijeske analize i kaže da organizmu nedostaje: kalijum, vitamin d u serumu, hemoglobin, vitamin E, vitamin B 12..Sve ono što je potrebno da mozak normalno funcioniše u kognitivnom smislu; da osoba nije dezorijentisana i da joj racio ne funkcioniše ispod morbidnog nivoa. To je ono što se može reći u medicinskom rečniku ali posledice su neizlečive a to kao što rekoh moderna psihijatrija i psihologija pokušava da izleči.

Ako me pitate, anoreksija je neizlečiva bolest i pojavljuje se i napada kad ste najslabiji ; to nije bolest isključivo adolscentkinja već se javlja i u odraslih tako reći midlle age žena a uzroci su različiti. Moj lični primer je da sam obolela od anoreksije po prvi put u petoj godini i da to moja majka nije htela da uvidi; niti da prizna; a bila je lekar. U toku svake noći sam izbacivala hranu, povraćala nekih 8. Meseci..Iskreno rečeno; moja blaženo počivša majka i ja ; nismo imale valjane odnose na relaciji majka-dete. Ona jeste bila požrtvovana majka; ali njen fazon je bio taj da je ona zbilja volela da sebe stavi u ulogu žrtve i da to naglašava i nabija na nos do besvesti. Što je kod mene, verovatno stvaralo osećaj krivce. Mnogi psihijatri, tvrde da je najčešće loš odnos izmedju majke i ćerke rezultat anoreksije; što je u 50% slučajeva istina. Izvestan udeo unosi i genetika; majka koja je sklona ne unošenju hrane prenosi to na dete iako ga prisiljava da jede; a ono docnije izbacuje tu hranu. Majka, najčešće odbija da to vidi ili da se suoči sa tom činjenicom pa onda okreće samo neki njoj poznati list. Moja majka nije bila gvozdena majka, kao ona majka iz opita sa majmunima; gde u jednom kavezu imate mladunce sa živom majmunicom, plišanom i gvozdenom. Moja majka je bila na prvi pogled kao i sve duge; osećajna i malo više nego druge „žrtva“ svog potomka. Iskreno rečeno pružila mi je mnogo toga ali i oduzela tokom svih godina našeg zajedničkog življenja. Ali ja i danas osećam duboku krivicu prema njoj iako ne vidim objektivne razloge svog greha ili sagrešenja prema njoj i nenim principima koje mi je nametala tokom celog života. Tu je bio izvor našeg konflikta preko koga nije mogao da predje moj nizak prag osetljivosti.

Poslednja anoreksija se pojavila negde u 44 godini nakon njene smrti i potrajala je tri godine iz koje sam se jedva izvukla sa žešćim zdrastvenim posledicama. Osećaj krivice, bol zbog gubitka, strah od neizvesnosti, nemoć orijentacije, a sve povezano sa depresijom.Zvaršila sam u bolnici sa 42 kile..i opet po V put u životu sam doživle da me hrane na cevčice..Strava i užas..Pri tome moj prinadležni psihijatar i dalje ponavlja da je odbijanje hrane samo za klinke; a smatra se jdnim od najboljih u Srbiji za pitanja psihosomatskih oboljenja po pitanju ishrane, dodatnih enzima, etc...Medjutim naš duhovni podsvesni svet je toliko dubok, bogat i raskošan da je teško zaroniti u duboke ponore nesvesnog pa i dokučiti šta ovakvu vrstu anoreksičara;kao što sam „Ja“ koje nemaju ambicija da postanu manekenke ili se ne osvrću na primedbe:“Vidi debelu“..Dakle, to je to..Anoreksija ima svoj arhetipski koren i moguće je da je povezana sa večnim idealom nimfice ili malog deteta koje nikad neće biti oedgovrno niti kažnjavano ni za šta a pri tome čemu se svet uvek diviti baš kao prikazama na slikama Prerafaleita..To je ona vitka, lepršava kćer Demetre Persefone koja bere cveće po poljima i nju se zaljubljuje podzemni Bog Had..Uzima je za ženu i tako neutešna Demetra traga za i pati za ćerkom; kaznivši majku zemlju da ne radja plodove sve dok joj Had ne pušta kćer na svetlost dana..No to je samo arhetipska slika..Te nimfice, apsolutno nikad ne postaju majke...

Drugo pitanje anoreksije je da li smo spremni /spremne sebe da prihvatimo onako kao izgledamo:“Ugly Betty“ i da se saživimo sa tim; jer današnji tekući ideal žene nije Botičelijev ili Rubensov pa čak ni seks simbol pedesetih Merlin Monro već nešto ulepšana slika kroz photo shop iz eksperimenta DR. Mengelea u konz lagerima; kroz namerno izgladnivanje. Naravno Mengele je to radio iz naučnih razloga da sazna kako ljudsko telo reaguje i koliko može dugo da izdrži bez hrane; a i kakve su posledice kod žena.

Dok savremena modna industrija; koja nameće ideal večne lepote i mladosti zahteva od manekenki pa i glumica minimalnu kilažu. Devojčice danas vole da prate medije pa se dešava da počnu da slede svoje idole kao što je Kejt Mosse..ili ..Kalista Folharst. Drugo obavezan odlazak u teretanu, bildovanje i nejednje..Treće, što je sad in fashion da slavne majke kao što je Madona ili Sidni Kraford; dozvoljavaju svojim devojčicama da budu objekt i subjekt fotoaparata kao njihove male replike..

Tu i nema baš mnogo filozofije od strane velikih multinacionalnih kompanija ; već je u pitanju samo zarada. U principu i jednih i drugih: Kate Moss..jel..Ali ako uzmemo u obzir i modne kreatore, mnogi će reći da su im inspiracija vitki, gotovo prozračni modeli..Veliki kreatori, zbilja talentovani jesu gej..što znači da i vole dečačku figuru ili male nimfice koje nemaju diferncijalne sekusalne karakeristike. U visokoj modnoj industriji nemate modela u vrhunskim kolekcijama za average women. Eto sad se tu javlja jedna potencijalna armija pacijenata; jer današnja deca su sklona da se povinuju svetu virtualnog ne pitajući se kakve su posledice osim mašte da postanu neko i nešto u svetu show bussines..Neke su pokušale, neke i uspele a neke su i s uma sišle. Ali održati kilažu na 40 kg. Nakon 18 godine je veoma teško; osim da malo ne poludite..ili da ste skloni mazohizmu..

Za svakog psihoterapeuta koji se suoči sa anoreksičarem je bitno da vidi osnovne uzroke, genetske korene anoreksije a onda da se poduhvati lečenja ali da ne insistira na odricanju od umerenog konzumiranja hrane; na koju je njegov pacijent navikao. Prva pomoć je najbitnija a onda se sve ostalo prepušta vremenu i subjektu..jer mu treba pružiti priliku gde ikako da pronadje sebe u svom izgledu..Jeste da je život surov ali mladost je i suviše kratka da bi bilo glupo straćiti je u psihijatriskim klinikama li na kokainu da bi smo izdržali recimo izazove manekenske profesije. U poslednje slučaju mali je broj onih devojaka koje uspeju, da se izleče od anoreksije i da vode zdrav život.

Treće, bitan je životni partner; kome će te te se dopadati onakvi kakvi ste; sa nekim kilogramom viška ili manjka. Zapamtite, težina je stvar genetike; neko ima brz metabolizam a neko spor..Tako da je vitkost dar prirode, ako čovek nije posebno aktivan, jer ima veoma brz metabolizam.Dok je umereno bavljene sportom i šetnja valjana za dobru figuru. Nemojte se odricati dobrog zalogaja..u umerenim količinama..Sve je to deo životnog zadovoljstva..Dijeta je veliko mučenje..O la la..

A tek anorekisja..to je ono kad ne možete da progutate hranu. Stoji vam u grlu kao kamen..nema šanse da sklizne dole..ako sklizne onda je izbacite i tako u krug..Jednom kad počnete tako da gladujete tome nema kraja..to je djavolski krug.....Da ne pričam o jo jo efektu, depresiji, dekoncentraciji, padu svih voljnih aktivnosti, depersonalizaciji..takoreći gubitku duše..

Daklem , dok ne prodjete kroz to iskustvo teško da možete reći nešto suvislo osim na osnovu teorije..anoreksija je u današnjem sistemu življenja neizbežna kao što je i glad za žene u Keniji..tako je gladovanje u Zapadnoj kulturi nametnuta filozofija življenja. Genetika ili društvo..nešto će je izazvati..ali naravno ne kod svih..

Time Out something about Small things in life

2012-04-25T10:08:00.000+02:00

Kako ne biti gejša uz dva muškarca u kućiJ

Dakle, kaže mi moja prijateljica; trula bogatašica za naše uslove:“Tja , zašto si se pretvorila u gejšu?- na moj komentar da moram da ustajem ranije nego obično jer imam dva muškarca u kući. Tj. Tedija I Lakija; jedno je male a drugi je mačor..Obojica imaju svoje prohteve i zahteve ali s vremena na vreme pomislim kako bi bilo strašno biti sam. Elem o Gejšama neki drugi put a i o Jungu i mojoj obuci za psihoterapiju ali sad o malim sitnim zadovoljstvima..

Samo da ubacim komentar Mari Fon Luis; Gejše su te koje se potpuno odriču svoje suštinske anime, svoje female prirode i drže je duboko potisnutu ili na uzdi; one su večite pupets dok jednog dana možda i ne uspeju da ostvare svoju pravu ženstvenu prirodu. Pri tome je valjda mislila na one vrhunske gejše i na davne grčke hetere..O la la a ne na današnje sponzoruše...

Dakle vest dana je da je POBEDIO ČELSI I TO BARSELONU..što me duboko raduje; jer fudbal je ipak nastao u Engleskoj; drugo trener je bio lukaviji, treçe dobili su utakmicu sa igračem manje..Barselona je napadala kao stršljen ali Englezi su se branili kao da su ih napali sami Nemci u WWII ratu; lopte su letele u pravcu gola kao FAU 1 I Fau 2 ali Abramoviceva ekipa je uspela u da udje u Finale...Elem nas troje smo posmatrali utakmicu..što i jeste sastavni deo uživanja..pre toga smo nešto čalabrcnuli..i to je to..

Šta sam htela da kažem život je toliko promenljiv, kratak i varljiv; pa bi trebalo uživati u finim momentima..Sledeće nedelje idemo u Fridu na ples..nas dvoje sredovečnih ljudi i to je sve ono što nisam imala u svojoj mladosti...Pa zašto onda da mu ne pripremim ono što voli da jedeeee mada je puno holesterola..i da budem umiljata kad mi on to uzvraća na svoj način..

Ne želim da se odričem ni jednog svog dragocenog trenutka u životu..jer sam se isuviše odricala, patila i plakala a sad više i ne mogu da plačem..Osim povremeno, kad kiša pada i kad seckam luk...ahaaa..Nemam ništa od toga da izigravam visokog intelektualca, svidja mi se da mu ugadjam..Jednostavno, smisao života je u tome da postoji pozitivna transakcija emocija i prijateljstvo..Zna On da me povremeno naljuti; dodje mi da mu razbijem glavu; no shvatam da i kad bih pokušala da tražim nešto bolje ne bih uspela osim da odem u New Orleans ili Swiss..Šta mislite..A Lakica..pa sve je puno dlaka..no..zna on dobro i da ujede..pa ipak danas sam u altruističkom fazonu..Laki je ipak samo mačor, šta on zna; osim da jede..da se mazi i da kopa tepihe, tj. oštri kandže..

Kad pogledam sebe za sve ove godine u ogledalu, promenila sam se i mislim da je rezultat te promene moj život; koji više nije moj tzv. Život već moj. Polako ali sigurno dopirem do sopstva; možda ću spoznati i svoj identitet ali ne gledajući tarot karte..ha..ha..ili šoljicu..već ću konačno otrkiti samu sebe što mi nisu pomogle tone knjiga.. Ne želim da budem samo senka već da živim..

Treba živeti svoje SNOVE..a ja sam godinama sanjala da budem ono što sad jesam, dok sam živela životom Visokog Intelektualca..umišljajući da sam ne znam ko..a pri tome sam zavidela i ženama na pijaci jer imaju sve ono što ja nemam...A to je common life..