OUTDOOR

Исхрана у природи

2012-05-24T09:40:00.000+02:00

Потребе за храном и водом одувек су терале човека да што боље упозна природу и могућности које му она пружа. Један од основних разлога је то што човек из природе добија храну без које не може опстати. А природа је огроман, непресушан извор, који је још је увек недовољно искориштен. Од око 350.000 биљних врста, које расту на земаљској кугли, приближно се једна трећина може јести, а човек користи за јело једва око 600 врста. Од око 2 милиона животињских врста, за прехрану се употребљава око 50. То значи да огромно богатство хране, које природа пружа, остаје неискориштено. Главни разлози за ово су незнање, укорењене навике у исхрани, предрасуде, страх од тровања и гадљивост.

Због тога, да бисмо боље користили у прехрани све што нам природа пружа, неопходно је упознати се са врстама јестивих дивљих биљака и животиња као и са стаништима истих, затим треба знати разликовати отровне и неупотребљиве врсте, упознати начин њихове примене за јело и како их сачувати и конзервирати на дуже време.

Познавање природних резерви хране добро ће доћи свима који се излажу опасности да се изгубе или остану беспомоћни у природи, нпр. планинарима, извиђачима, шумским радницима, излетницима, војницима итд.

ИСПИТИВАЊЕ НОВИХ И НЕПОЗНАТИХ БИЉАКА

Увек треба примењивати следећу процедуру када испробавате нове биљке које ће вам послужити као храна. Никада не прескачите поступке у процедури. Одредите да то ради само једна особа и да доврши поступак до краја. Ако се у било којој фази испитивања појави било каква сумња, биљку немојте јести.

ТЕСТ ЈЕСТИВОСТИ

Опажање: Пробајте идентификовати биљку. Проверите да биљка није слузава или изједена црвима. Немојте ризиковати са старим и увенулим биљкама.

Мирис: Преломите мали дио биљке. Ако има мирис по горким бадемима или бресквама - одбаците ју.

Иритација коже: Истисните нешто биљног сока или га лагано утрљајте у нежну кожу (нпр. испод надлактице). Ако се после тога на том месту појави осип, отицање или било какав нелагодан осећај, одбаците ју.

Усне, уста и језик: Ако се у претходној фази нису појавили знакови иритације, наставите даље с испитивањем. Између сваког следећег корака направите паузе од по 15 секунди како би се уверили да нема никаквих чудних реакција:

- Ставите мали део биљке на уснице

- Ставите мали део биљке у угао усница

- Ставите мали део биљке на врх језика

- Ставите мали део биљке испод језика

- Сажваћите мали део биљке

Ако било када осјетите неугодност, нпр. бол у грлу, иритацију, бодење или печење, одбаците биљку.

Гутање: Прогутајте мали део биљке и причекајте 5 минута. Током тог времена не пијте и не једите ништа.

Једење: Ако до сада нема никаквих реакција, нпр. боли у устима, узастопног подригавања, мучнине, желудачних или трбушних болова, биљка се може сматрати сигурном.

Ако се ипак појаве желудачне сметње, попијте много топле воде; немојте поновно јести све док бол не престане. Ако је бол озбиљна, покрените повраћање стављањем прстију дубоко у грло. Гутањем комадића дрвеног угљена, који уједно у дигестивном тракту може упити отров, такође ћете покренути повраћање. Такође и бели дрвени пепео који помешан са водом чини пасту, може отклонити желудачне болове. У сваком случају код озбиљних тровања је неопходна лекарска помоћ.

БИЉКЕ КОЈЕ СЕ МОРАЈУ ИЗБЕГАВАТИ

Избегавајте све биљке које садрже млечни сок, осим ако сте утврдили да су сигурне (нпр.маслачак).

Изегавајте црвенкасто биље, осим ако сте утврдили да је сигурно.

Избегавајте воће чији је плод подељен на 5 делова, осим ако сте утврдили да је одређена врста сигурна за јело.

Избегавајте биљке са ситним бодљама на стабљици и лишћу: те бодље могу иритирати уста и дигестивни тракт.

Избегавајте старо и увенуло лишће - неке врсте производе смртоносни отров када вену (нпр. купина, малина, шљива, бресква и вишња/трешња). Све су сигурно јестиве када су младе, свеже и суве.

Избегавајте зрелу папрат - она уништава витамин Б у организму и може бити смртоносна. Све врсте папрати које расту у северним подручјима умереног појаса су јестиве када су младе, но неке могу бити прегорке да би биле укусне, а другима је потребно пре јела одстранити длачице које су у облику трња: откините врхове младих листова, затворите шаку којом сте обухватили врх стабљике и повуците ју заједно с листом папрати према доле како би одстранили "длакави омотач".

ОТРОВИ!

Постоје две врсте отрова у биљном свету које је лако препознати:

Цијановодична киселина: укуса и мириса на горки бадем или брескве. Најпрепознатљивији примјер је Црвенкасти Ловор: преполовите лист и запамтите мирис. Касније избегавајте све биљке с таквим мирисом.

Оксална киселина: соли (оксали) се појављују у биљкама као што су Дивља Рабарбара и Шумска Лобода. Препознатљиве су по оштром, сувом и бодљикавом осећају, односно осећају печења када се њима додирне кожа или језик. Одбаците све биљке које одговарају том опису.

ДЕЛОВИ БИЉКЕ ЗА ИСХРАНУ

ЛИСТ - Бреза, коприва (вршни млади листови), пољско зеље, планинско зеље, кисељак, лисац, срчењак, папрац, троскот, брашњеник, црни слез, велика слезовача, чуваркућа, жути јарић, медуника, детелина бела барска и ливадска, боквица женска, јагорчевина, звончић, маслачак, бела рада, сремуш, зечица.
ПЛОД - Храстов жир, боровница, јабука дивља, водени орах, дрен, планика, црвени и бели глог, трњина, дивља крушка, пољска и зимзелена ружа, шумска купина, јаребика, мукиња.
ЦВЕТ – Багрем.
РЕСЕ – Леска.
КРТОЛА – Врањак.
ЛУКОВИЦА - Птичје млеко, сремуш, дремовац.
КОРЕН - Водена боквица, маслачак, зечица, дивља шаргарепа.
ЦЕЛА БИЉКА - Сибирски лук.
ХЕРБА - Мишјакиња.
ОВРШЦИ - Омага и црвена омага, лобода, папрац.
МЛАДИ ИЗДАНЦИ - Навала, бујад.

Биљке које се код нас најчешће користе у исхрани:

Коприва

Urtica dioica, породица Urticaceae — коприве (жара, велика коприва, жегавица, жгоча коприва, кропива). Вишегодишња зељаста биљка. Може да нарасте и преко 100 цм у висину. Стабљика је четвртаста. Листови су јајолико-дугуљасти, са продуженим шиљастим крајем, по ивици зупчасти. С обе стране покривени су кратким меким длакама. И стабљика и листови обрасли су још и дужим, ломљивим длакама пуним киселине која жари и изазива пликове на кожи. Ситни, неугледни зеленкасти цветови скупљени су у разгранату гроздасту цваст при врху стабљике или њених огранака. Цвета јуна и јула.

Веома је распрострањена у целој нашој земљи, од низина до високих планина. Расте по запуштеним местима, као коров украј путева, око насеља, торова, крај ограда, по шумама, мочварама, запуштеним њивама и воћњацима и на сличним местима, често у великом мноштву на једном месту.

Млади изданци и листови, као и овршци младих стабљика могу да се употребљавају за справијање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл., а такоде могу да се прже на уљу или масти. Исушени и самлевени у прах могу да се чувају за каснију употребу, а могу и свежи да се конзервишу на различите начине. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљном врстом и могу да се употребијавају без ограничења. Листови се највише употребљавају у пролеће, али и касније, па и у јесен од накнадних избојака. На местима на којима се коприва јавља у већој количини један човек може за један час да набере до 4 кг листова и сочних овршака стабљике.

Коприва

Зеље

Rumex crispus, porodicа Polyg-onаceаe — троскоти (пољско зеље, коњски штавељ, шта-ваљ, шавије, шћав-ељ). Вишегодишња зељаста биљка, нарасте од 50 до 100 цм, са јаком, слабије разгранатом ст-абљиком. Листови су дугуљасти, при земљи су већи и шири, а уз стабљику ужи и мало мањи. Сви листови су по ивици коврџаво наборани. Цветови су ситни, зеленкасти, многобројни и налазе се у бројним класастим цвастима при врху и у горњем делу стабљике. Цвета јуна и јула.

Распрострањен је у скоро целој нашој земљи и веома је чест од низина до око 1500 м надморске висине. Расте по свежим и влажним местима, око потока, јаркова, на запуштеним травњацима, пашњацима и њивама, често као коров и у већој количини.

Млади листови могу да се употребљавају за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. и то у неограничено) количини. Скупљају се од раног пролећа до краја маја, пре него што се развије цветна стабљика. Често могу да се користе и накнадни листови који изби-јају крајем лета или у јесен, нарочито после кошења ливаде. На местима на којима се штавељ јавља у већој количини, један човек може за један час да сакупи до 2 кг употребљивих листова.

Зеље

Пољско зеље

Коприва и зеље

Коприва, зеље и кромпир

Маслачак

Taraxacum officinale, породица Compositae — главочике (жутеница, млекача, талијанска салата). Вишегодишња зељаста биљка. Листови су јој сви приземни и поређани у круг око цветне стабљике; по ивици су зупчасти, а каткада и дубље усечени. Цветна стабљика је шупља, нарасте до 20 па и 30 цм у висину, а на врху носи сложену цветну главицу састављену од великог броја збијених жутих цветова. Цвета од марта до октобра. По цветању, ситно семе је снабдевано свиластом кундаром, помоћу које ветар може на далеко да га разнесе. У читавој биљци налази се бели млечни сок нагорког укуса. Под земљом се налази доста дебео вретенаст корен жуте боје.

Распрострањена је у целој нашој земљи, од низина до високо у планине: по баштама као коров, украј стаза и путева, по утринама, травњацима, ливадама, на присојним странама, по запуштеним њивама и другим местима, често у веома великој количини, тако да се у време цветања цела површина зажути, а кад биљка прццвета, забели.

Млади листови пре цветања су једно од најбогатијих дивљих поврћа витамином Ц. Могу да се употребе за салату, за справљање чорби, варива, пиреа, за надеве и сл. Треба брати само младе листове, иначе постају знатно горчи. У јесен често избијају нови млади листови који могу да послуже у исте сврхе као пролетњи. Каткада се и зими испод снега могу наћи употребљиви листови. У нас може да се наде више вариетета и подврста маслачка. На местима где се маслачак јавља у већој маси, један човек може за један час да сакупи до 2 кг розета са употребијивим листовима. Корен од маслачка, вађен у пролеће или јесен може да се употреби куван, слично кромпиру или мркви. Такође може да се једе и сиров, али танко исечен на кришке, иначе је много чврст. Испечен корен служи као замена за кафу.

Маслачак

Салата од маслачка

Јагорчевина

Primula vulgaris, porodica Primulaceae — јаглика (јаглац, јагарчина, јагхче, јаголница, јаглец, крапче, игавец, пискавка). Вишегодишња зељаста биљка, висока 5 до 10 цм. Листови су приземни, жућкастозелене боје, дугуљасто-јајасти, наборани, са веома израженим лисним жилама, које се потпуно сужавају у сасвим кратку дршку. Цветови су јасно жути, на дужим петељкама које избијају право из приземног бокора. Цвета у рано пролеће.

Распрострањена је скоро по целој нашој земљи, од низина па до око 1200 м надморске висине. Расте по ливадама са ниском травом, у ретким светхм шумама, на шумским пропланцима, међу жбуњем, по ивицама шума и на сличним местима.

Листови садрже веома велике количине витамина Ц и спадају међу најбогатије изворе овог витамина. Употребљавају се свежи за салату, затим за справљање чорби, варива, пиреа, надева и сл. Сматра се да већ неколико свежих листова могу да задовоље дневну потребу човека за витамином Ц. Не треба их употребљавати у великој количини пошто садрже сапонина, па у таквом случају могу да буду шкодљиви. Не постоји опасност да се замене са листовима неке друге сличне врсте, која би и у мањој количини била шкодљива. На местима на којима се јагорчевина јавља у нешто већој количини, један човек може за један час да набере до 1 кг употребљивих листова. Листови се могу употребљавати и за справљање витаминских чајних мешавина.

Јагорчевина

Трска

Phragmites communis, породица Gramineae траве (трст, трост, трстика, сирчица, макаљ). Вишегодишња биљка, висока 2 до 5 м, са одрвенелом стабљиком дебелом и до 2 цм. Листови су дугачки, уски, шиљати. Има веома развијен поданак, дугачак и по неколико метара. Цветови су смеђе-црвенкасте боје и сложени су у метласту цваст при врху стабљике. Цвета у јулу.

Распрострањена је у целој нашој земљи. Расте по барама, на мочварним и влажним местима, уз обале река споријег тока, по рибњацима, каналима и на сличним местима, често у веома великом мноштву на једном месту, покривајући простране површине (тршћаци).

Сасвим млади изданци и листови могу да се употребљавају и за кување чорби и варива, али само кратко време, јер веома брзо постају чврсти и неупотребљиви. Могу да се суше, а затим мељу у брашно и користе као додатна сировина за спремање хлеба. Кад се стабљика озледи, из ње тече густа маса, која се убрзо стврдне. Она садржи доста смоле и шећера и може непосредно да се користи за јело или за справљање разних посластица. Поданак садржи много скроба, затим шећера и других материја. Осушен и самлевен даје одличну сировину за хлеб, каше, разне посластице и сл. Са једне веће баре или мочваре покривене трском могу да се добију веома велике количине свих ових сировина, које могу да се користе без ограничења. Не постоји опасност да се замене са неком другом шкодљивом биљком.

Трска

Вода

2012-04-22T19:45:00.010+02:00

Вода је прва и најважнија човекова потреба. Око 70% наше телесне тежине сачињава вода. Наше тело употребљава течност ради избацивања отровних супстанци из организма и регулисања телесне температуре. Воду губимо путем мокрења, изметом, знојењем, дисањем итд. Уколико се овај губитак не надокнађује долази до дехидрације. Постоји велики број директних узрочника дехидратације са којима се можемо сусрести у свакодневном животу. Међу оним најчешћим и најуочљивијим јесу повраћање, пролив, губитак крви, неухрањеност и, као најлогичнији разлог, неуношење довољно течности или воде која би могла да надокнади губитак знојењем и мокрењем.

Симптоми дехидратације први пут се обично манифестију онда када је особа изузетно жедна.

Најчешћи симптоми благе дехидратације су:

појачана жеђ
губитак апетита
сува кожа
мокраћа тамне боје
сушење уста
премореност и осећај слабости језа
притисак у глави

У условима када немамо довољно воде на располагању, воду треба пити у периодичним размацима, и то у мањим количинама и полако, задржавајући воду што дуже у устима. Треба избегавати сунце и јачу физичку активност (кретати се и радити само ноћу), избегавати јаку и зачињену храну, избегавати пушење и алкохол. Пожељно је изазивати лучење пљувачке помоћу

каменчића и сл.

Где треба тражити воду ?

Скоро свака средина у одређеној мери има воду . Треба знати како и где пронаћи воду. Атмосферске воде теку у правцу нагиба тла и избијају на неким местима правећи изворе. Они су обично на падинама, јаругама, ободима долина, тамо где има дрвећа и биља које тражи много влаге као што су врба, трска, рогоз и тамо где је биље више зелено и где је вегетација бујнија. На подземну воду могу указати трагови који показују да су ту копале животиње, или место изнад кога лебде мушице. На таквим местима је сигурно недавно било воде, или је пак вода близу површине. Вода може да се нађе и у коритима потока и река које пресуше у лето, тако што се корито копа уз ивицу избочених окука. Вода може да се скупи и помоћу росе тако што се везује мајица или нека тканина која лако упија воду око ножних чланака, а затим се хода по трави док се мајица не натопи росом. Пошто се мајица исцеди у посуду, поступак се може понављати све док не нестане роса. За сакупљање росе могу да послуже и хладне металне површине или хладно камење (наслагано у виду пирамиде) на којима се кондезује водена пара. Росу треба скупљати пре изласка сунца, јер врло брзо испари.

Пчеле или мрави који иду ка рупама у дрвету могу да нам укажу на рупе испуњене водом.

Птичији измет око пукотина у стенама може да нам укаже на присуство воде.

Пре употребе воде, било да се ради о бистрој или мутној води, воду треба дезинфиковати. Ево неколико начина да то урадите:

Најједноставније дезинфиковање је кувањем, да вода ври у трајању од најмање 10 минута.
Таблетама за дезинфекцију воде.
Хлорним кречом – у односу 0,5 гр на 100 л воде. Поступак дезинфекције воде хлорним кречом је следећи: хлорни креч се прво раствори па онда сипа у воду и добро промеша. После пола часа вода се може пити ако се при том осећа мирис хлора (доказ да је добро дезинфекована). Ако мириса нема, понавља се хлорисање додавањем још 0,5г хлорног креча.
Јодном тинктуром – стављањем 6-7 капи на један литар воде, која се затим добро промућка, остави да стоји пола часа, па тек онда пије.

Другим речима, воду пре употребе треба прво филтрирати (сл.1. и сл.2.) и тако отклонити крупније честице, затим прокувати па тек онда хемијским средствима дезинфиковати. Овим поступцима се из воде отклањају нечистоће и убијају разни паразити и микроорганизми. Воду загађену тешким металима или неким другим хемијским средствима не треба употребљавати.

Барска вода

Филтер од угља и маховине

Филтрирање воде

A oво је један од начина прикупљања воде, Ray Mears !

Ватра

2012-04-14T16:51:00.024+02:00

Ватра је променила живот првих људи, изменила је исхрану, умањила опасност од хладноће, страх од мрака, смањила ризик од напада дивљих животиња. Уз помоћ ватре ћемо скувати или испећи своју храну, прокувати воду сумњивог квалитета и тако се сачувати од могућег тровања.Чак и ако нисмо адекватно обучени, уз помоћ ватре можемо преживети и у најхладнијем окружењу. Исто тако, уз помоћ ватре можемо осушити одећу ако нам се сквасила, а може бити и помоћ при изради алата који нам недостаје. Ватра ће нас чувати од гладних животиња, а може послужити и као сигнализација којом можемо скренути пажњу на локацију на којој се налазимо. Откриће ватре је променило ток развоја цивилизације, а како и не би кад је то једна од најпотребнијих и најважнијих вештина за преживљавање у природи.

Данас је лако запалити ватру помоћу упаљача или шибица. Међутим, раније су се за паљење ватре користиле технике које су изискивале вештину. За добијање варнице користило се оцило или кресиво и камен (белутак или кремен камен). Наиме, са горње стране камена стављала се припала, материјал који је лако прихватао варницу (гљива труд, нагорело платно, сува маховина или неки други природни материјал). Једноставним ударањем кресива од оштре ивице камена настајале су варнице које су падале на припалу и тако стварале жар. Створени жар се заједно са припалом преносио на припремљену потпалу од суве траве. Лаганим дувањем у припалу жар се распиривао, дим би постајао гушћи, па би на крају дошло до паљења потпале.

Оцило, нагорело платно као припала, камен и потпала од суве траве

Стварање варнице помоћу оцила

Жар на нагорелом платну (припали)

Распиривање жара лаганим дувањем у припалу

Гушћи дим је знак да је ватра близу

И на крају ватра

Паљење ватре помоћу firesteela

Нож, припала , firesteel и потпала од суве траве

Паљење припале (вунастог плода чкаља и суве маховине) помоћу firesteel-a

Запаљена припала

Преношење запаљене припале на потпалу од суве траве

И на крају ватра

Као припалу, код паљења ватре помоћу firesteel-a, можемо користити брезу коре, вунасти плод чичка, рогоза, плод трске, свилу кукуруза, труд и сл.

Труд се добија од гљива које расту на стаблима букве, храста, дуда... Најбољи труд се добија када се гљива кува у води у коју се стави пепео (цеђ). После дужег кувања гљива се осуши и добро истуче. Такав труд је мекан као памук и веома се лако пали, односно прихвата варницу насталу кресањем оцила од камен или стругањем firesteel-a.

Не треба заборавити да је за успешно паљење ватре најбитнија припрема.

Природне припале

Гљива труд

Трска

Рогоз

Кора сувог дрвета

Суви плод чкаља

Чкаљ

Бивак

2012-04-13T21:33:00.019+02:00

Добро склониште је одлична обрана од спољашњих утицаја као што су хладноћа, врућина, киша, снег, сунце или ветар. Добро склониште штити и од инсеката и других бића која вам могу наудити. Приликом изградње склоништа веома је важан одабир места за склониште. Увек треба бирати чиста, сува благо нагнута места, да има дрвећа или да је поред шуме, заклоњено од ветра, удаљено од бара, и што је веома важно у близини питке воде .

Треба избегавати густу вегетацију и места где су могући одрони, лавине, бујице и друга потенцијално опасна места у природи. Склониште се не израђује у близини усамљених стабала, јер приликом невремена привлаче гром.

Бивак или привремено склониште ће послужити за један до два дана, али за дужи боравак у природи треба изградити кампове или трајнија склоништа где ће се обезбедити места за отклањање отпада и остатака од јела, одржавање личне хигијене и хигијене посуђа, земунице или трапове где ће се чувати храна итд.

Бивак је краткотрајно, привремено склониште. Он се може саградити импровизовано у природи. Величина бивака треба да буде толика да обезбеди минимални комфор за одмор, да штити од лоших временских услова и да чува топлоту тела. При изради бивака веома је важна и подлога или простирка на којој ће се спавати или одмарати. Не треба заборавити да тело брзо губи топлоту ако између тла и тела нема добре подлоге или простирке као изолације.Као простирка у бивацима, кад нема вреће за спавање, користи се комбинација грана, сувог лишћа, суве траве, папрати, маховине, рогоза итд.

За краткотрајно склониште у природи се могу поред колиба искористити и воденице, стаје за стоку, амбари, скровишта за сено, штале...

Анастасија и ђачки пољупци

Импровизовани бивак у природи

Шта понети ?

2012-04-12T20:10:00.003+02:00

Шта треба понети, зависи од тога колико времена планирамо да боравимо у природи, у које доба године идемо и где ћемо да спавамо (викендица, планинарски дом, шатор и сл.).

Без обзира на доба године или дужину боравка у природи, са собом треба увек понети: резервни веш, чарапе, мајице, дукс или џемперчић, јакну, кишне, батеријску лампу, свеће, универзални ножић, нож, компас, прву помоћ, парче канапа, жицу, таблете за дезинфекцију воде. Наравно да ће вам величина и врста ранца диктирати шта и колико ћете понету кабаницу или астро фолију, шибице или упаљач, прибор за личну хигијену, камперско посући са собом.

Будући да се у природи може догодити милион непредвидљивих ситуација, на неке од њих се ипак можемо припремити. Одлучити шта је неопходно да понесете са собом, а да вам није превише или да вам нешто од потребног не недостаје у појединим ситуацијама, стиче се искуством које ће вам омогућити да сваки наредни одлазак у природу нуди више спокојства и више разоноде.

У природи !

2012-01-02T17:52:00.080+01:00

Боравак у природи може постати незаборавно и занимљиво искуство, уколико се припремимо на непредвидљивост и знамо све што требамо знати.

Природа је пуна благодати, али и претњи. Она може да буде мајка, али и сурова маћеха. Све зависи од тога у коликој мери владамо знањем о њој.

Стицање вештина преживљавања процес је који траје читав живот, увек можемо научити више, а велику важност игра и само искуство боравка у природи. Са чешћим боравком у природи стичу се и одређена искуства, па ће сваки наредни одлазак нудити више спокојства и више разоноде. Међутим, негде се мора почети. Без обзира на то што се у природи може догодити милион непредвидљивих ситуација, на неке од њих се ипак можемо припремити. Треба запамтити: није мајка природа део нас него смо ми део ње. Не ходамо овом планетом да би смо мењали природу него да би смо јој се прилагодили. У супротном, у природи не постоје ни казне ни награде, постоје само последице.

Ипак постоје нека основна правила за боравак у природи, односно за преживљавање.

Овај блог је покушај да се што једноставније, што краће и практичније изложе вештине боравка у природи.

Намера је да вам се пруже основна знања неопходна за било какву врсту боравка у природи, користећи савремена средства и вештине за боравак у природи као и вештине и средства која су у данашњим модерним временима заборављене.

Бадње јутро, 6. јануар 2012. године