Штриц-штриц

Како да се избавите из гомиле нерада

2012-01-30T08:00:00.000+01:00

Ово је текст који би се могао свести на једну реченицу:

Почните да радите нешто.

Шатаут за Милка Грмушу, ово је било скоро па у његовом стилу :D Зашто скоро - ко га познаје мало боље, зна да он то никад не би тако празно рекао. Али, оставимо сад Милка, мог драгог учитеља, и вратимо се на мој текст. Дошли сте овде да читате шта ја имам да кажем, нисте ли?

Е, па, да вам кажем. Разлог зашто пишем овај текст у 3.47 (објавићу га у 8.00, наравно) је тај што сам јуче радио цео дан, негде од 12 (подне) па до малопре поменутих 3 (после поноћи). И, шта ми фали? Ништа! Можда ми се мало врти у глави, можда ми се мало више спава, али сам постигао напредак. Завршио сам пројекат, сутра ми остаје да напишем документацију и скинуо сам један посао с врата. Има их још, не бринем. Студирања никад доста.

А шта сте ви радили? Одгледали утакмицу. Одгледали другу утакмицу. Одгледали трећу утакмицу. Изашли на улицу, бацали петарде, махали заставом, или се набили под кревет да вам неки метак не улети у собу и чекали да све прође. Србовање и антисрбовање. Онда сте се пробудили из свега тога и наставили да гледате своју омиљену серију, јер је отприлике у то време њен термин. После целог дана гледања тв-а није преостало ништа друго него да одгледате још нешто и легнете да спавате.

И тако дан за даном. Овај дан је био екстреман, али се на слично своди. Смори вас то, ако вас већ одавно није сморило.

Нађите себи нешто да радите. Не мора то бити за паре. Само се занимајте. Паметније је него да бленете по цео дан у екран без икаквог корисног дејства.

Ајде, да вас видим. И покажите ми шта сте урадили. И ја ћу вама, кад завршим све. Лепо је делити своје успехе са другима. А да бисте постигли успех, морате радити нешто. То вам је мој учитељ причао стално, још увек вам прича, а ето, сад дошло и мени да вас подсетим.

Јер нисам знао шта да пишем.

Шта нам носе нови Гуглови услови приватности

2012-01-29T08:00:00.000+01:00

Ваљда због претходног текста, добио сам предлог да напишем шта нам то доносе нови Гуглови услови приватности. Није да сам компетентан за ту тему, али сам залуђеник који чита све и могао бих да пренесем неке своје утиске. Разлог је тај што се мало подигла прашина око Гуглове подршке злослутном OPEN Act-u, који је нова алтернатива донедавно актуелних SOPA и PIPA закона против којих се толико борисмо.

У међувремену, дакле, Гугл је саставио нову Политику приватности и нове Услове коришћења, који ступају на снагу 1. марта 2012. Не знам да ли су по обичају поставили неки видео клип о томе, нисам претраживао јер сам штребер и не волим да ми замазују очи како је све фино и красно. Све се своди на исто што и некада, само што су данас корисници свесни последица својих активности, па их уговори више и занимају. Ево како новонасталу ситуацију види Keith Teare на TechCrunch блогу.

Један документ мења све

Ступањем на снагу ова два нова документа престају да важе сви услови коришћења и политике приватности који су до тада важили за било који производ који је у власништву Гугла. Комплетну листу тих производа можете видети овде, а различитих докумената у оптицају у овом тренутку је, по њиховим речима, 60 или више. На вас вероватно нису утицали сви, већ само они са којима сте се сложили када сте узимали појединачни производ. Од 1. марта, када се једном сложите са условима коришћења и политиком приватности, то се односи на сваки од ових производа. Евентуално, постоје додатни услови приватности за одређене производе, од којих су они експлицитно нагласили (не знам да ли их има још) Google Checkout (Google Wallet, апликација за електронско плаћање), Chrome и Chrome OS (претраживач и оперативни систем), те Google Books (библиотека и књижара).

Укратко о условима коришћења

Услови коришћења генерално не доносе ништа што већ није виђено у ранијим варијантама. То је стандардни уговор попут EULA (End-User Licence Agreement) који морате прихватити ако бисте да користите њихове услуге. Укратко: морате имати отворен Гугл налог (који је сада повезан са свим апликацијама), не смете кршити закон или уговор, користите услуге само у облику у коме су вам дате. Гугл не одговара за садржаје који су вам приказани, али је могуће да ће одбити услугу ако сматрају да је у супротности са законом или условима коришћења. Садржај може бити уклоњен и услуга одбијена ако постоји кршење интелектуалне својине. Не користите званичне Гуглове логотипе и друге симболе и немојте покушавати да погрешно интерпретирате другима услове коришћења и политику приватности.

Ако постављате садржај било где, дајете Гуглу право да тај садржај прилагођава својим услугама у циљу бољег приказивања. Неке садржаје можете уклонити, а неки ће остати чак и уколико је ваш уговор са Гуглом о коришћењу услуга престао (када сте затворили налог). Додатни описи дозвољеног садржаја и начина његовог преношења постоје за неке од услуга (нпр. Youtube, Blogger...) и уверите се да знате шта радите када их користите. За неки софтвер Гугл гарантује бесплатну употребу у циљу бољег коришћења услуга и "обезбеђује" редовна аутоматска ажурирања и побољшања (ако не желите овако нешто морате се побринути сами, пошто сви ауто-апдејтери аутоматски изнова подешавају свој рад после сваког апдејта).

Гугл стално модификује своје услуге, а повремено и важеће уговоре са корисницима. О модификацијама уговора корисници се благовремено обавештавају. Можете угасити свој налог кад год хоћете, а и Гугл може отказати уговор кад год хоће. Ако икада престану да испуњавају своје услуге, бићете благовремено обавештени. И за крај: Гугл није одговоран ни за какве губитке које су евентуално проузроковани коришћењем њихових услуга и производа. У крајњој линији ограничавају се на износ који сте им ви уплатили. Гугл није одговоран за ваше послове.

Ако прекршите уговор, а Гугл не предузме мере истог момента, не значи да неће у будућности. Редовно проверавајте услове коришћења за могуће измене због промена закона и додатака који се могу косити са оним што сте већ прихватили.

Политика приватности

Ово је вероватно оно због чега сте овде: шта Гугл ради са вашим дељеним и приватним информацијама. Паметно би било да прочитате све, али ако већ мора, ево неких занимљивих исечака.

Гугл зна све о вама, чак и оно на шта ви не обраћате пажњу. Информације скупљају на два начина: оно што им сами кажете (када отворите налог, упишете пар личних информација итд.) и оно што сконтају преко вашег коришћења њихових услуга (од тога који хардвер, оперативни систем, телефон (заједно са бројем телефона) користите, преко ствари које сте претраживали, особа које сте звали, порука које сте послали и примили, IP адресе, одакле сте дошли (онлајн реферали), где сте отишли, ваше физичке локације, нешто из локалног складишта података (преко HTML5 и других техника) па све до колачића и анонимних идентификатора). Једном речју, све што је икако дошло у контакт с Гуглом, врло вероватно је прибележено негде. И најбоље од свега - против тога не можете ништа практично!

Користе их да унапреде услуге. Сви ваши налози ће вероватно добити јединствену идентификацију као што је Гугл+ профил, уместо оних које сте досад користили. Комбиноваће информације како би вам показали рекламе које вас занимају, резултате претраге који су повезани с вашим пријатељима, подешавања језика на који сте навикли и све друго на шта сте пристали. Без вашег пристанка Гугл се обавезује да неће користити ништа што није наведено у званичној политици приватности (зато није лоше да је целу прочитате). Додатно, подаци о вама могу бити обрађивани ван земље у којој се налазите, јер је Гуглова мрежа сервера разапета по целом свету.

Постоји избор. Можете проверити шта све знају о вама, уклонити неке информације (не гарантовано и са дискова на којима је резервна копија), подесити рекламе које вам приказују, јавни приказ свог профила и томе слично. Можете блокирати и колачиће, али у том случају вероватно много тога неће радити како треба. Када делите нешто јавно, Гугл може индексирати то својим претраживачем. Евентуално неиндексирање можете додатно подесити. Својим приватним информацијама увек можете приступити, изменити их или их обрисати уколико закон то не спречава. Гугл може одбити да вам испуни захтеве који су из практичних разлога врло тешко изводљиви. Ако тако нешто упорно захтевате, може вам бити додатно наплаћено (све у границама нормале је бесплатно). Пример је брисање информације са свих дискова на којима су резервне копије.

Када се ваше информације деле са другим компанијама? Ако сте се са тим сами сложили, ако имате администратора домена који је за вас обезбедио налог (онда он има приступ том налогу), ако одлазе на екстерно процесирање (код Гуглових повереника који се тиме баве и подлежу уговору о приватности и другим мерама поверљивости) и из правних разлога - ако се против вас из неког разлога поведе сумња о кршењу закона или уговора, укључујући покушаје наношења штете Гуглу и другим корисницима. Неличне информације (које с вама не могу бити јединствено повезане) Гугл може делити са другим партнерским компанијама, као и јавно. У случају да Гугл промени власника, политику пословања, услове коришћења и друго, бићете благовремено обавештени о томе и Гугл ће се потрудити да очува поверљивост и заштиту свих поверених информација.

Сигурност информација. Гугл се труди да спречи сваки неовлашћени приступ, измену, губитак или брисање информација које сте му поверили. Услуге се углавном провлаче кроз SSL (не пише верзија, али се надамо да је најмодернија варијанта), нуди се верификација у два корака (Гугл вам при логину шаље сигурносни код који морате укуцати), физички услови се стално побољшавају (уз неизбежне чуваре), а приступ информацијама имају само запослени и агенти који процесирају те информације и који су под строгом уговорном обавезом о поверљивости, те могу бити отпуштени и дисциплински гоњени (о томе не пише ништа подробније).

Ова политика приватности примењује се на све Гуглове производе, осим ако није другачије наглашено при првом коришћењу тог производа. Као што је горе наведено, Новчаник, Књиге и Прегледач (и ОС) имају додатне праксе у вези са приватношћу.

Ето, толико о томе, трудио сам се да будем кратак, а да пренесем што је више могуће. Можда вам је лакше било да прочитате уговор, али ако га нисте разумели ни после читања овог текста, поставите питања. Ако их поставите мени, потрудићу се да сазнам одговоре, а ако их поставите Гугловом центру за помоћ, можда ћете пронаћи оно што сте тражили.

Заборављеност на Интернету

2012-01-26T08:00:00.000+01:00

Европска комесарка за правду Вивијен Рединг предложила је јуче закон о реформисању сета аката из 1995. о заштити података. Закон би требало да омогући јединствено управљање приватним подацима корисника услуга фирми које их прикупљају. Као образложење наводи се да је уз експлозију података на Интернету постављаних од стране много више корисника (него 1995, када је 1% становника Европе имало приступ Интернету) на најразличитијим местима јако тешко омогућити очување свега што је икада постављено (у складу са претходним актима). Налаже се да фирме могу чувати податке неке особе само онолико дуго колико им је то потребно за пружање услуге дотичној особи, те је дозвољено уклањање података по жељи те особе уколико по закону ти подаци не морају бити задржани. Такође је могуће и по захтеву особе преправити или обрисати нетачне или непрецизне податке, чак и уколико они нису битни за даље пружање услуга.

Овакав приступ олакшао би корисницима да буду "заборављени" на Интернету, тј. да потенцијално обришу све што су икада објавили и да то не остане архивирано. Ово такође омогућава знатну уштеду ресурса фирмама које свакодневно складиште гомиле података о својим корисницима, попут друштвених мрежа.

С друге стране, закон предвиђа и регулише заштиту тих података, одговорности и принципе по којима се заштита спроводи. У свему овоме говори се и о одређеној уштеди, мада с друге стране може доћи до разних потешкоћа у управљању подацима. Предлог је већ наишао на различите реакције фирми које се баве овим типом заштите.

Интересантно је како се Гуглова нова политика (од 1. марта 2012, која мења преко 60 старих PP и ToS докумената) прикупљања података о особи спајањем свих налога у један уз немогућност изопштавања или затварања појединачног дела налога коси са овим предлогом закона. Интересантно би било и видети како корисници добијају већу контролу над садржајем који постављају. Тада би и она стара Интернет пословица да једном објављено више не може бити избрисано полако отишла у заборав.

Када сте последњи пут листали свој тајмлајн? Свој зид на Фејсбуку? Сећате ли се шта сте написали прошле године? Ако се не сећате, Фејсбук се сећа. Ја се сећам да је чак имао и опцију да са стране прикаже статусе "на данашњи дан" од претходних година. Сећам се, јер сам то видео код друга. Док сам ја био на ФБ-у, тога није било. Кад сам брисао свој зид, један по један статус, Фејсбук је имао памћење од годину дана. Пар месеци касније, када сам опет отворио свој зид (овога пута да бих водио страницу овог блога), провалио сам да се Фејсбук сетио ствари којих се тада није сећао - побољшало му се памћење. Тада сам схватио да никада ништа није ни заборавио.

Некадашња Jungle Queen, сада Џунглица, имала је баш невољу с брисањем налога на твитеру. Хтела је да обрише сваки твит, да отпрати све људе које је пратила и да дезинтегрише налог. Овако нешто је ужасно заморно и споро, чак и аутоматизованим процесом, бар што се тиче алата који су тренутно у понуди и не плаћају се. Уз мало програмерског знања и уколико не дође до twitter api limit exceeded, могуће је (можда) направити скрипту која би то фино урадила.

Да ли сте ви икада покушали да нестанете са неког сервиса? Каква су вам искуства? Шта мислите о новом предлогу европског закона, а шта о новој Гугловој политици?

Касним, касним

2012-01-23T23:24:00.000+01:00

Али никад није касно за неке ствари, па ни за овај текст. Јесте да није изашао у 8, него га пишем у 23, али не без разлога. Свеједно, да сад не улазимо у то.

Пре неког времена твитнуо сам како оном клинцу из ГСП-а дам бонус 20 динара за креативност увек кад уместо "Лепа је, лепа, равне јој нема" отпева "Лепа је, лепа, раме нема". Не знам зашто волим те бруталности и не знам колико ми тако нешто служи на част, али мене увек орасположи. А за креативност - није лепо чуо текст, погрешно је научио, и тако пева сваки пут. После сам приметио да иде с још једним старијим ликом и да певају исто.

Не волим што тако зарађују за живот. Али, они су прихватили да живе тако, сваког дана или кад им понестане пара упадају у бус, отпевају три песмице на свој начин и испросе неку кинту. И живе. Не жале се на немаштину, кад добију нешто - захвални су, пред излазак из буса преброје шта имају и понекад су весели као да су згрнули цело богатство. И живе. И не жале се.

Нас двоје смо данас прошетали и успут причали о којекаквим насумичним стварима, како то обично бива. И наишао је пас, прошао туда. И ја запевах, у његово име: "Не бој се, нећу ти ништа". Она додаде на то: "Треба ми раме за жвакање". И онда смо закључили како је дошло до тога да је она лепа, лепа, а раме нема. Напао је луталица пас, певајући ову слатку песмицу. А пас се окренуо и погледао у нас са чуђењем. Како то обично бива.

И то је то. Извините што касним, успавао сам се данас. Биће боље. Важно да нисам пропустио понедељак!

Протести, одлагање, тужбе

2012-01-22T08:00:00.000+01:00

Богата недеља за нама у онлајн свету, бар што се тиче ствари о којима сам већ писао.

Битне ствари:

- SOPA је скинута с дневног реда на неодређено, вероватно је гурају на дораду, па ће покушати поново. Помрачење, петиције, и још пар ствари уродиле су плодом за сада.
- Megaupload је угашен, Анони су спровели своју највећу акцију икада, Megaupload је поново подигнут, на другом серверу.
- Станфордови курсеви заказани за 23. јануар померају се на неко време, док се, како кажу, среди администрација.
- СОКОЈ прети тужбама свима који позивају на бојкот музичког динара, укључујући Млађана Динкића. Александар Благојевић јавно позвао на бојкот све грађане.

Да кренемо редом.

PIPA још није мртва, али SOPA је за сада угашена. Пошто се издешавало све што се издешавало. Прво су хиљаде сајтова, од којих су водећи, рецимо, Wikipedia (због које је било највише галаме), Google, reddit, WordPress, Boing Boing и блог који управо читате (:Р) онемогућиле своје функционисање на један дан. То је изазвало поприличну галаму, нарочито што се Википедије тиче, јер она просечном човеку треба 20 пута дневно за све и свашта. Много потписа на више петиција, мејлова, телефонских позива и приватних посета сенаторима допринело је томе да подршка овом злочиначком закону буде оповргнута. Чак и неки спонзори су се окренули против њега.

Не лези враже, FBI и министарство правде САД одлучили су да покажу ко је газда. И показали су. Без SOPA, дан касније, угашен је Megaupload, а двојица власника ухапшени на Новом Зеланду по њиховом налогу. Ако одете на megaupload.com, прочитаћете за шта их све терете. Ово је наишло на бурну реакцију Интернет јавности, предвођену Анонимнима, који су врло брзо организовали DDoS напад на терористе. Те ноћи било је практично ратно стање, на твитеру (који је скинуо водеће хештагове са трендова) могао се пратити напредак. Пали су (извор): Department of Justice (Justice.gov), Motion Picture Association of America (MPAA.org), Universal Music (UniversalMusic.com), Belgian Anti-Piracy Federation (Anti-piracy.be/nl/), Recording Industry Association of America (RIAA.org), Federal Bureau of Investigation (FBI.gov), HADOPI law site (HADOPI.fr), U.S. Copyright Office (Copyright.gov), Universal Music France (UniversalMusic.fr), Senator Christopher Dodd (ChrisDodd.com)
Vivendi France (Vivendi.fr), The White House (Whitehouse.gov), BMI (BMI.com), Warner Music Group (WMG.com).

Припрећено је гашењем Фејсбука ако се за два дана не обустави сваки корак ка доношењу SOPA. Колико је ово имало утицаја, не зна се, али у сваком случају, SOPA је одбачена до даљег. Борба се наставља.

Станфордови курсеви од јануара се померају на неодређено, и овај мејл могли су примити сви који су се до сада пријавили. Ја сам, конкретно, примио 2 - један у вези са ДАА (до сада преко 50000 пријављених), један у вези са Криптографијом (до сада преко 58000 пријављених). Све ово уз извињење, јер је, изгледа, дошло до проблема техничке и административне природе. Јасно, бесплатно дељење знања ће ускоро бити илегално у САД.

На домаћем терену, пошто је Млађан Динкић позвао на ревизију музичког динара и коефицијената под којим СОКОЈ наплаћује свој харач, СОКОЈ је с друге стране најавио да ће тужбу поднети против сваког, макар био и званичник Владе Србије, ако буде позивао на непоштовање овог закона. Убрзо потом стигао је одговор капетана Пиратске партије Александра Благојевића у коме позива све људе на бојкот, уз образложење које можете прочитати на линку који сам оставио. На истом линку је и гомила материјала зашто све ово није добро и које су идеје да се проблеми те природе реше.

Толико у данашњем недељном извештају. Хвала на пажњи!

Кога сопа пипа?

2012-01-19T08:00:00.000+01:00

Све нас, драги моји људи. Вас који читате, мене који пишем, оне који су потписали јуче и они који нису.

Кажу да би свет стао кад би се Интернет угасио. Зато је и направљен тако да не може да се угаси. Међутим, у пракси се показало да тамо где нема Интернета, између људи постоји већа блискост и потреба да буду једни с другима. Управо због тога је и успела она револуција у Египту прошле године.

Узмимо за пример Википедију. Кад је нема, људи су у тоталном хаосу. Замислите данашњег студента да узме књигу у руке и потражи решење за проблем који решава. Надреално, зар не? Гугл, претрага, први резултат - Википедија. Отвори, прочита, сконта, реши.

Не могу рећи да нисам такав. Мислим, Википедији и не верујем увек и много, али ми је добра полазна основа за даљу претрагу и обично је при дну листа референци (не знам да ли ви то примећујете, али мени баш служи као листа извора од којих бих могао сазнати више).

И, није ово упутство за коришћење Википедије. Ни Гугла. Ни Интернета, у крајњој линији. Само сам хтео да кажем кога СОПА ПИПА. Баш све нас. Сваки сајт где је омогућено генерисање садржаја од стране корисника је потенцијална мета гашења. И онда би сваки могао бити black screen of death који смо данас тако често виђали свуда.

Ако вам није јасно, погледајте овај кратки едукативни видео са моје драге Кан академије. Схватићете, ако разумете.

И зато је јуче и овај блог био помрачен. Надам се да сте потписали петицију.

Животни рецепт из цртаног филма

2012-01-16T08:00:00.000+01:00

Сетио сам се јуче ове песме. Уз њу сам се пробудио, уз њу сам се успавао.

Сад, кад боље погледате, то је оно што је мото овог блога. То је и мој мото, и оно што покушавам да усадим другима у главе. Држати се онога што је заиста битно, не бринути због небитних, непотребних, сувишних и непроменљивих ствари, не оптерећивати се стварима које нису заиста неопходне и уживати у животу у складу с могућностима.

То не значи да не треба ништа мењати, нити значи да треба све прихватити здраво за готово. Треба истраживати, усавршавати се, напредовати, али од живота не правити обавезу и мучење, већ прихватити све као једну велику игру. У игри званој живот важно је потући све бриге.

Цртани сам гледао одавно, више се и не сећам приче, али ми је ова фантастична мелодија остала урезана. Да не дужим.

Станфорд онлајн летњи семестар

2012-01-15T08:00:00.000+01:00

Данас вам представљам онлајн курсеве универзитета Станфорд из неколико различитих области (конкретно, највише из рачунарских наука, али ту су и предузетништво, медицина, цивилно инжењерство, електроинжењерство и комплексни системи са укупно једном трећином удела).

У питању су бесплатне онлајн варијанте универзитетских курсева, у видео формату, уз додатак тестова и могућност постављања питања предавачима и другим студентима. Једино што не стичете је право да на основу онлајн курса добијете бодове на самом факултету. Све видео материјале можете гледати кад год желите, тј. варијанта гледања преноса предавања уживо није обавезна.

Курсеви почињу махом почетком летњег семестра, односно од друге половине јануара, а неки и касније, чак и крајем фебруара. За сваки појединачни курс отворена је страница за пријаву са детаљним информацијама о областима које се обрађују на курсу, предавачу који преноси знање, потребним предзнањима, често постављеним питањима, формуларом за пријаву и линковима до свих осталих тренутно доступних курсева.

Курсеви се држе на енглеском. Због интересовања за превођење на друге језике, постоји могућност да ће се појавити титлови на неким другим језицима, али не верујем да ће тако нешто бити подржано за српски. Дакле, опет је потребно познавање енглеског језика на основном нивоу уз добро познавање терминологије предмета који се изучава.

Ево како су курсеви подељени (по курикулумима којима припадају):

Entrepreneurship
- Lean Launchpad
- Technology Entrepreneurship
Medicine
- Anatomy
Civil Engineering
- Making Green Buildings
Electrical Engr.
- Information Theory
Complex Systems
- Model Thinking
Computer Science

Посетите ако вас нешто интересује, проверите да ли вам одговара и пријавите се док још има времена. Ако се питате о мом избору, пријављен сам за криптографију и теорију игара, мада би ми добро дошле још неке ствари, али не могу постићи све због осталих предмета на факултету. За крипто сам се пријавио више из радозналости, да бих упоредио њихов начин рада са нашим. О теорији игара у принципу знам врло мало.

Да додам да никад није касно за усавршавање и учење нечега новог и надасве интересантног :) Само упрегните вољу, и на коњу сте!

Деда бабу гледа

2012-01-12T08:00:00.000+01:00

или Како да пронађете инспирацију

Дошло време за насумични текст. А ја насумично пустио мисли, и немам појма шта ћу. Оно, радио сам нешто јако интелектуално, и већ уморан и никакав треба да напишем нови текст. Отклањање грешака је најинтелектуалнији део програмирања, а ја стигао и да напишем програм и да отклоним грешке у само неколико сати.

... Само неколико капљица уља за припрему помфрита? Колач у тигању? Немогуће!

И тако почео да тражим инспирацију. Прочитао сам и један текст о отклањању анксиозности. Није то лоше, мада опет ништа ново нисам сазнао. И онда ми наједном у глави крене песма:

Деда бабу гледа, а баба му не да, деда бабу гледа, а баба му не да...

Прочитам текст песме, и наједном се пронађем у оном делу кад баба каже: "На сунцу си много био, сладолед се истопио". И тако сам добио инспирацију.

Мислим, ово све нема никакве везе с мозгом. Има, заправо. Мозак ме некако навео на ту песму, а да немам појма како. Нисам је чуо већ вековима. Заправо, никад је нисам ни чуо у целости до данас. А иначе сам је чуо можда два пута у животу највише. Само тај пусти рефрен...

Деда бабу гледа, а баба му не да, деда бабу гледа, а баба му не да...

Просто невероватно како ти се ствари уврте у главу. Стварно си као врућ восак док си клинац.

И тако, да не дужим. Ово је био насумични текст. Бесмислен, тотално. Јер да сам стварно хтео да, не дај Боже, пишем о млохавој ћуни, као Чоловић, ја бих дрпио песму од Хладног пива. Али не, ја сам хтео да пишем о сладоледу. Јер сладолед није никакав кад се истопи на тањиру уз палачинку. Али уопште није лош кад се истопи у гомили чоколаде, плазме, пудинга и којечега. Живео сладолед!

А, ево вам и песме, ако баш хоћете да је чујете. Не одговарам за дојке у позадини.

Боље лечити, него не лечити

2012-01-09T08:00:00.000+01:00

Истинита прича, која би се у једној сложеној реченици могла рећи: "Имао ја 28 зуба, а сад имам 27". Још ми нису умњаци израсли, не знам шта им је.

Углавном, ретко људи воле да иду код зубара. А и што би волели? Свеједно, ја сам као клинац, као већина клинаца, зазирао од зубног лекара. И поред финог осмеха, није да нисам имао проблема с неким зубима. Но, то сам све некако средио пред одлазак на факс. Све, осим једног. Доњег левог шестог, покој му души.

Сад, није се ту могло много шта урадити. Рекли су то они мени одмах у старту. Па опет, докторка у ЗЦ Параћин није хтела да га вади. Мислила је да би ми то у Београду могли средити, јер код нас на централном истоку немају сву расположиву опрему као овде. И тако је смислила да ми остави лек, а ја да се јавим некоме кад одем на факс.

Лепо је то она смислила, паметна жена. А ја, будала, чекао, и чекао, и чекао. Лек је испао, ја сам одлазак одлагао. Трајало је то пар година. Без икаквих болова итд.

И кад сам ја доћеро цара до дувара жваћући гуму за жвакање, дувар заболео. И није престајао. Први дан, све више, док не одох напокон увече у "Мажестик", захваљујући Јовани (@ZlaPatofna) и њеним крајње пријатељским (а професионалним) саветима (ево, опет јој се захваљујем што ми је тако брзо помогла да се снађем :)). И стави доца мени лек, а мени не престаје. Једва преспавах ноћ. Сутрадан опет на њихова врата, докторица погледа и каже да нема друге, мора да се вади. Ишао сам и на снимање, разговарао са још пар људи - не вреди.

Вађење је било прилично болно, да ли због упале или не знам чега, дупла доза анестезије убила је све у мени, али зуб је остао жив. Издржао сам, као Рамбо кад себи сагорева рану, јуначки. Драо се, шутирао, али су уста остала отворена и на месту. Јес' да су ми после сузе ишле пет минута и да сам се тресао као прут од трауме, али јбг. Фина докторка нека, дала ми и миришљаву со (мирисала је на алкохол, али шта год xD). И одлежах тамо десетак минута.

То је било још прошле године. А нема ни месец дана. Поента приче је - ако већ нисте спречили, боље је лечити него пустити да пропадне скроз. Не само зуб, него и било шта друго. Неке ствари се не дају вратити.

Патрикови видео туторијали за математику

2012-01-08T08:00:00.000+01:00

Дошло је време за недељни пост, у коме сумирамо недељу са научне, техничке, технолошке и едукативне тачке гледишта. Прошла година је за научнике и њихове фанове била врло бурна, ова ће вероватно бити још бурнија, и то ћу вероватно и ја испратити. Међутим, да се не задржавам на небитним стварима, данас вам представљам сајт на коме вас Патрик учи како да радите све оно што до сада нисте умели баш најбоље, а односи се на математику.

Сајт ми се појавио међу мејловима, проследио ми га је Иван (@E_dd_ie), а име сајта је PatrickJMT, где JMT стоји за Just Math Tutorials.

Туторијали су тренутно подељени у категорије: алгебра, аритметика, математичка анализа, диференцијалне једначине, дискретна математика, линеарна алгебра, вероватноћа и статистика, тригонометрија и разно. Сви туторијали су у видео формату, окачени су на YouTube и приступ им је слободан. Једина могућа мана им је што су на енглеском језику, па бисте морали да се упознајете са њиховом терминологијом, те нису баш погодни ако не можете да пратите наставу на енглеском. С друге стране, језик математике су формуле, тако да би ипак требало да можете све једноставно похватати.

Иначе, Патрик о себи каже да је 8 година предавао математику на универзитетском нивоу, а 15 година је подучавао. О вама каже да вам је потребно само време, стрпљење и много вежбе. Па, шта чекате? Само напред :)

Јутјуб клинци

2012-01-05T08:00:00.000+01:00

Данас је четвртак, дан за насумични текст. Насумични текстови служе да вам привуку (или одвуку) пажњу неким стварима који нисам могао сврстати ни у животну филозофију (понедељак), ни у науку и технику (недеља). Наравно, могуће је да ће неки од насумичних текстова ипак бити из једне од ове две категорије, можда чак и њихова комбинација. Зато се и зову насумични. У даљим текстовима осим речи "насумични" могуће је да ће се појављивати и реч "рандом", или нека трећа коју успут можда смислим.

2012. је. Вама је 13, 19, 30, 45 година и слуша вам се нека добра стара песма. Укуцате њен назив на јутјубу, појави се, прочитате опис, уживате у музици. Док сте већ ту, да прочитате коментаре...

Лајкујте ако слушате ово у 2012.
Ја имам 10-13-15 година и само ово слушам. Моји вршњаци немају појма шта је добра музика.
Жалосно је како данашњи клинци не знају шта је добро, само слушају гранд и трују се глупостима.
[допишите сами]

Прескочио сам све коментаре који имају везе са текстом песме, све смислене коментаре и све коментаре који се тичу верске и националне мржње. Трололололо...

Није да ме нервира, више бих рекао да је клинцима данас дефинитивно потребно више пажње. Не мислим на то да ли слушају гранд или рокенрол или шта год. Коментари типа овог под 2) су сигуран знак да су деца:
- жељна пажње и запостављена, па хоће да их други похвале како су паметна што слушају добру музику
- горда и препотентна, па хоће да сви знају како су она суперинтелигентна и надмоћна над својим вршњацима јер њихови вршњаци "немају појма"

С друге стране, имамо оне под 3) који некад долазе од клинаца, а некад и од старијих који сматрају да је свет пропао кад је "пропао" рокенрол. Чијом је заслугом пропао рокенрол? Да није заслугом тих клинаца који данас слушају мега-диско, а у време кад се све распадало још нису били ни у мамином стомаку? Не волим да генерализујем, али морате признати да су ваши вршњаци у многоме утицали на то шта сам ја слушао и шта ће моја деца слушати. А и ви сте утицали на своју децу. Или нисте?

Ови коментари под 1) су донекле и симпатични, јер показују да рокенрол (или шта год то било) заправо није мртав док су му деца верна. Па ипак, бесмислени су, јер испливају на врх, а неки вредан коментар падне на дно.

Размислите како утичете једни на друге. И наставите да стварате добру музику. Рокенрол је "умро" само зато што је већини дупе зинуло за паре и престали су да стварају праве ствари. Јесте, мора од нечега да се живи. Не мора од тога. Радите нешто друго, свирајте и стварајте из задовољства. На крају крајева, то је оно због чега музика и постоји. И то је начин како се права музика ствара. Ако хоћете паре, преселите се у фолкере.

И васпитавајте своју децу да уместо гордости шире љубав и толеранцију. Музика није ту да уништава, већ да спаја.

Савршена стварност

2012-01-02T08:00:00.000+01:00

Осврнем се, понекад, на поднаслов блога. Знате ли причу о њему? Настао је негде у оно доба када сам упао у проучавање свакаквих животних мудрости, источњачке филозофије, медитације, слободног духа и томе слично. Негде у то време био је актуелан и феномен "365 лепих дана" и форсирање оптимизма које су неки осуђивали, многи хејтовали, а други прихватали као неминовност живота у Србији.

У то време, изнад свих текстова, а испод наслова, стајала је "порука дана", реченица која је била нешто као савет из колачића судбине, или томе слично. Порука је промењена више пута, да би на крају била сведена на оно што сада пише.

Креирајте савршену стварност за себе и уживајте у њој.

На последњем драстичном редизајнирању блога, одлучио сам да то постане мото којим ће се блог водити, и текст је прешао у поднаслов.

Постоје разни људи, свако од њих има свој живот. Не постоје два иста живота. Сваки живот зависи од неких других. Универзум је једна велика хармонична целина, и наши животи су део те хармоније. Све што се дешава, дешава се да хармонија не би била нарушена. Хармонија је савршенство.

А шта је ваша савршена стварност? Како је креирати? Мислите о томе. Дубоко мислите о томе. Дубоко мислите само о томе.

Размишљајте о томе док сте у шетњи, размишљајте о томе док путујете, размишљајте о томе док разгледате излоге. Размишљајте о томе пред спавање, или за време оброка.

Да ли знате шта вам је заиста битно? Да ли сте препознали без чега бисте сутра савршено добро могли да функционишете? Ја вам нећу дати никакве смернице, оне су за свакога другачије. Уместо тога, мој задатак је да вам дам задатак и да вас наведем да размишљате.

Јесам ли ја решио тај задатак? У теорији - да. У пракси - не још. Зашто? Зато што решавање тог задатка захтева време. Не 10 минута (да скокнем до тоалета), не 4 сата (да одрадим испит), не годину дана (да дочекам рођендан). Решавање тог задатка траје целог живота. Коначно решење не постоји, постоје само довољно добра решења. Мењаћете услове и параметре сваког дана. Можда ћете нешто убацити, можда ћете нешто избацити, нешто изменити. Није то важно. Важно је остати на истом путу, корачати само право и имати исти циљ у глави. Креирати савршену стварност за себе и уживати у њој.

Нови режим рада

2012-01-01T08:00:00.000+01:00

Пре свега, поштовани читаоци, срећна вам Нова година, да сте ми живи и здрави и да остварите све своје амбиције за ову годину. Ако немате ама баш никаквих амбиција, брзо набавите неке, живот не чека!

Ово је први, такорећи почетни, текст у овогодишњој серији. Ова година је преступна, има 366 дана. Да прорачунамо:

366 = 52 * 7 + 2; 7 = 3 + 4; 52 * 3 + 2 = 158

Ако се нисам зезнуо у прорачуну, дужан сам вам, после овог, још 157 текстова ове године. У овом тренутку делује ми амбициозно. Па опет, ево шта статистика каже:

Година	Број текстова
2008	40
2009	74
2010	215
2011	108
просек 08-11	109.25
просек 10-11	161.5

Одавде се види да сам највише писао у 2010. години, и да сам тад далеко премашио 157 текстова. Такође, ако не рачунамо прве две (тј. годину и по, с обзиром на то да је рођендан блога 6. јун), у просеку сам писао 161 и по текст годишње. Чак и у овој години у којој ме је више пута стрефила лењост, постигао сам у просеку један текст у 3.37 дана. Из свега овога дефинитивно се може видети да ми је оптимум између два и четири текста недељно, па сам решио да узмем средину.

Наравно, све ово са статистиком урадио сам накнадно, када сам већ донео одлуку да ћу писати три текста недељно. Ето, и научно сам поткрепио свој овогодишњи план.

Приметите да сам за два дана која су "вишак" такође наменио текстове. Први дан 2012. је недеља, последњи је понедељак. Распоред часова за ову годину је:

Дан	Блог
Понедељак	Штриц-штриц
Уторак	Noob C Coder
Среда	Noob C Coder
Четвртак	Штриц-штриц
Петак	:7
Субота	Noob C Coder
Недеља	Штриц-штриц

Евидентно ми радна недеља за овај блог почиње у понедељак, а за онај други у среду.

Ето, сад кад сте обавештени, знате шта да очекујете од ове 2012. Пријатно читање!

Срећна Нова 2012.

2011-12-16T21:58:00.000+01:00

MMXII

Првог јануара 2012. почиње нова сезона на овом блогу. Ја то најавио данас. До тада ће блог бити у припреми. И даље ћете бити у могућности да прегледате старе текстове, али до краја децембра (тј. ни у наредних 15 дана) неће бити нових текстова.

Какво изненађење спремам? Никакво. Заправо, само сам решио да натерам себе да у следећој години пронађем свој темпо писања. Пробаћу да објављујем три текста недељно, у тачно утврђено време. Ово ће ме натерати да радим много више и одговорније него што сам до сада радио, а да опет имам времена за одмор. На идеју сам се, поред зилион других текстова, коначно решио уз кафицу која ми свакодневно на мејл стиже од Бранчестер (Јунајтед). Раније ми је деловало да је поштовање одређеног распореда сувише тешко, али су ми њене кратке форме показале да је то заправо јако једноставно, када се има у виду забава и радост коју сваки нови текст доноси.

Поштовање оваквог распореда на два блога паралелно натераће ме да останем у форми и професионално, и блогерски. Поврх свега, биће ми задовољство да натерам себе да блогујем поново, не схвативши то као обавезу, већ као професионалну дужност.

Хвала и свима другима чији су ме текстови инспирисали на то. Између осталих, ту је Ива Танацковић која је такође прошла кроз сличан подухват објављујући по један текст на дан, као и незаобилазни Darren Rowse, о коме би његови текстови рекли много више од мене.

Немој, Миле...

2011-12-01T14:16:00.001+01:00

... ништа политички...

Престао сам да пишем. И то ме, онако, поштено копка. Смањио ми се речник, изражавам се чудније него икада, и баш ми недостаје. Недостаје ми оно време кад сам био блогер у повоју. Сад имам 60-ак читалаца (напамет то кажем, нисам ни гледао статистику већ пар месеци) и један текст у месец дана. Бескористан текст.

Заправо, више и нисам неко ко изражава своје мишљење за које га нико није питао. Једна од основних особина класичног блогера је да увек има став о свему, и да га јасно и континуално изражава и стоји иза њега. А мене ухватила нека апатија, нити ме брига за ствари око којих се блогери расправљају, нити имам став о неким глупостима које су претерано глупе да бих имао икакав став о њима (осим да су глупе и неинтересантне).

Е сад, људи се кроз сукобљавање ставова свакодневно здружују, зближавају, формирају групе, удружења, партије, трте-мрте, углавном после неког времена заједничког деловања покаже се да су били у праву и да су успели. А ми, што ћутимо и не изражавамо своје мишљење о свакој глупости, или сматрамо да је нешто превише маторо да би се о томе писало, или да је наш став само још један од многих који су на исти калуп, и кога уопште брига за њега - стагнирамо, стојимо у месту, не дружимо се ни са ким, и питамо се шта ће бити сутра. А иза свега тога је нека очајничка љубомора и жеља да се прикључимо том свету.

Рекле би бабе: "Ти би, сине, да се је*еш а да ти не уђе - неће то моћи". Па да, тако некако.

Тапкам у месту. Додуше, дешавају ми се неке друге ствари. Али опет - тапкам у месту и у тим другим стварима. Ангажујем се на нечему што је минорно, и што се чини да неће бити нека одскочна даска за даљи напредак, бар не превише. Неки траже посао, неки праксу, ја учим, програмирам мало, читам неке текстове, прегледам тајмлајн и зујим у празно. И све се нешто надам да ће од тога бити вајде у будућности.

Љубав ме и даље покреће. Овог пута, коначно, остварена :) Али нећу о томе. То је наша ствар.

Тадић прекинут доласком Новака. Јелена и Цеца прса у прса. Пала магла, клизав коловоз.
А шта ја ту могу?

Барикаде и даље на Косову. Руднику олова и цинка проглашено банкротство. Пад животног стандарда. Закони небулозни.
Зашто на томе не раде?

Ја бих, можда, али сам само један обичан миш. И нисам паметан. Јер су сви паметни док им дужност не допадне шака.

Програмски језик C од нуба за нубове

2011-11-06T18:49:00.002+01:00

И, оно што се збивало у мојој глави пре пар дана, коначно је експлодирало. Услед нечега што ми је скренуло пажњу са кодовања и теорије информација (у даљем тексту: "кити"), бацио сам се на тражење одговарајућег домена, те креирање новог налога на GMail-u, Twitter-u и Blogger-u. Заклети сам блогераш, не могу онај бесплатни вордпрес. Можда једног дана, кад не будем ишао на бесплатно.

И тако је настао Noob C Coder, ваш ресурс једноставних а интересантних проблема писаних у језику C, са објашњењима тамо где је потребно - практичне примене устаљених школских задатака, са имплементацијама или платформски независним, или одрађеним и за Windows и за Linux. Цео блог је на енглеском језику (жао ми је, али перспектива блоговања о C-у за регионално тржиште није баш велика / могуће је да ћу у будућности објавити неки e-book на српском). Уосталом, претпостављам да већ знате бар основни енглески ако кодирате у C-у, мада ко зна, свашта сам виђао.

Сви кодови биће open source, за све критике, коментаре, похвале, предлоге (о дизајну, темама, исправкама) био бих вам захвалан. Блог је отворен тек јуче, и трудићу се да га редовно допуњујем, у складу са слободним временом (дакле, више нећу ни имати слободног времена). Ако желите да се укључите у рад, тј. да допринесете својим прилозима, за сада вам не могу плаћати, али ако постанемо профитабилни једног дана - зашто да не. Имаћу у виду ко је био са мном од почетка :)

Дакле, блог је на адреси http://noobccoder.blogspot.com/, а можете запратити и званични твитер налог @NoobCCoder. Поздрав! :)

Демотиватори и шта против њих

2011-11-04T18:00:00.001+01:00

Поглед од јутра бацим на тајмлајн, то ми је стандардно укључивање на почетку дана. Укључује се мозак, укључује се рачунар и заједно функционишу.

Видим шта има у скроз левој колони, бацим неки јутарњи позитива твит, погледам десно у инфо и вести колоне и налетим на гомилу негативних ствари. Погледам само оно што је најважније, али углавном све саме лоше вести од јутра.

Запитам се како је људима који се буде уз телевизију и новине. Гомила шаренила, речи које вам се урезују у меморију... Ово поскупело, онај убијен, она се убила, овај претио ономе, тај и тај оптужен, та и та злостављана... И, што више читају, све се горе осећају. У најави виде грозан дан пред собом, који само треба преживети некако.

Морам рећи да је све то једна погрешна перспектива. Људи се примају на лоше вести, и онда су демотивисани, и немају воље ни за шта, и само желе да преживе. Погрешно. Не знам, мени је то демотивишуће на пар минута, а онда - живот иде даље, и мотивисан сам још јаче да исцрпим све што могу из данашњег (или било ког) дана. Изолујем се, преживећу ако будем неинформисан о стварима које ми нису битне; неке опште ствари сазнам из наслова, прочитам опширније само оно што ме интересује, и кроз десет минута већ сам оран за нови дан. Зашто?

Време тече. Скоро ништа што се десило неће утицати на мој радни дан. Замислите, у овом тренутку се дешава небројано много ствари на свету; оно што мене заиста дотиче је на нивоу статистичке грешке и то је оно што ми је најбитније. Увек издвојен од света, на ствари гледам позитивно; ствари које некога демотивишу, мени су само подстрек да урадим најбоље и дам све од себе док још имам времена.

И тако... Не обраћајте пажњу на оне који вас покушавају демотивисати. Ако већ морате да се сретнете с њима, потражите позитивну страну у томе. Само негативни људи могу у свему видети само негативно. Ви то нисте, зар не?

Степен корисног дејства

2011-11-04T00:45:00.001+01:00

Рад је од човека створио магарца.

Приметили сте да ме ових дана нема. Можда и нисте, пошто ме нема. Кажу да је ваздух добро чувати пре него што га угледамо. Неопходност воде уочимо тек кад останемо без ње. И тако даље.

Кога нема, без њега се мора.

У међувремену, нисам био ни на каквом интересантном послу о коме бих вам сада причао. Заправо, прилично дуго сам пресипао из шупљег у пуно (из главе у рачунар), па сам сад морао нешто да оптимизујем. Оптимизација се свела (пошто ме мрзело да купујем било шта) на претрагу, архивирање потребних фајлова, брисање непотребних и то је доста средило стање на мом чврстом диску. Онда сам решио да поново ставим у функцију линукс, овог пута игла је пала на Linux Mint верзију 10 (јер мој напаћени XP није лепо преснимио фајлове, па је десетка остала на флешу уместо да се сними једанаестица). Погађате да се сада осећам сјајно.

Знате, пре пар сати сам на пола сата морао да се вратим у прошлост. Сконтао сам да сам губио страшно много времена на виндози, док она одрађује све своје послове и тумара по диску без икакве потребе. Ово сада је потпуно ново, чисто, функционише, а и интересантно је, морам признати. Стално нови изазови :)

Онај ко се не бави немогућим стварима, није довољно hard-core. *

Без панике сам приступио инсталацији свега што ми је овде требало. И, покушавајући да на сваки могући начин ове године избегнем java програмирање, коначно сам пронашао систем који ми одговара. У моје залуђеништво за језик C (а од лета помало и Linux), као и све оне концепте отвореног софтвера, савршено се уклопила библиотека freeglut. После само мало интуитивног проучавања кода који сам такође нашао као пример, ускоро сам OpenGL искористио за графички приказ рада Грахамовог алгоритма за конвексни омотач. Ето, ништа није немогуће, успео сам после да исто инсталирам и на виндози, специјално за @aleksandar6630, те да га компајлирам. Ради и тамо, исто као и на менти :)

Није то тако лоше као што изгледа. **

Некако време брзо пролази кад се човек посвети нечему. Стижу нам колоквијуми, и ових дана ће бити све више учења и истинског рада. Осим факултета, желим да се посветим још неким стварима. Имам нешто у малом мозгу, али то треба разрадити. А треба остварити и неке сарадње. Наравно, ни љубав се не сме запоставити.

Толико. Очекујте новости, враћам се на сцену!

--

* - Парафраза речи које се (колико сам сконтао) приписују покојном Стиву Џобсу из једног приватног разговора, мени пренео колега Јокановић из друге руке.
** - Ко то тамо пева - једна од реченица које су ми остале у сећању.

Аршини

2011-11-01T23:28:00.000+01:00

Немој, сине, говорити криво
ни по бабу, ни по стричевима...

Настаде лудница. Не зна се ко кога којим оружјем. Ваљда се не зна прецизно ни због чега. Такви смо људи, кажу.

Сви меримо. Кога врага меримо, Бог свети зна. Углавном нам се мерила знају разликовати од случаја до случаја. Е, то је мука. Не можеш пропустити све кроз исто сито, но мораш неке на крупније, а неке на ситније, за сваког посебно.

И тако, кроз та мерења, отпадају једни овакви, други онакви, трећи пролазе... И онда се деси да се омане.

Свако мерење, учили сте то из физике у шестом разреду основне школе, има своју грешку. Ниједан мерни инструмент није довољно добар, па да смо га сами измислили у глави. Увек ће се неко ту провући где не треба.

А кад се провуче где не треба, па се покаже да се грешка одавно догодила, само што је занемарена (као што вас из физике уче целог века да занемарите ово и оно), онда крив ђаво. А није ђаво крив, криви људи.

А криви људи тешко могу да се исправе. Исто као и Дрина. Кад исправе Дрину, биће и сви људи, ваљда, прави.

И онда ће се сви мерити по истом. У'ватиш правац, па докле год досеже.

Непознати моменат

2011-10-17T22:13:00.000+02:00

У непознатом моменту нашао сам се у непознатом моменту. Нисам знао шта се дешава, када и како сам баш тада туда пролазио. Нисам знао ни како да реагујем, па сам реаговао на непознат начин. Непознати ентитети око мене са непознаницом су посматрали моју реакцију и, не верујући својим очима, упућивали се сви скупа раздвојени у непознатим смеровима. Окренуо сам се, коначно, и схватио да сви беже од непознате црне масе која се ширила иза мојих леђа. Непозната рука је пробала да ме шчепа за ногу, али сам већ увелико трчао испред ње непознатом брзином. Трчећи, прошао сам кроз непознате пределе, упознао тајновите и непознате шумске и планинске стазе непознате дужине. После непознатог броја сати трчања, коначно сам стигао до непознате пустиње и, роварећи кроз песак, налетео на непознат симбол нацртан на великом кружном плеху од непознатог материјала. Стао сам на плех и он се наједном преврнуо, пустивши ме да упаднем у тунел непознате дубине, и песак да ме затрпа. Плех је тада остао да стоји усправно и на њему је писало да ту почива

Денис Ричи

2011-10-13T12:02:00.001+02:00

Image attribution: boingboing.net

Последњи поздрав човеку који нас је све задужио, без кога ни покојног Стива не бисте онолико жалили. Слава му и хвала.

exit(0);

Понекад се питам

2011-10-09T10:26:00.000+02:00

да ли вам недостајем. Свет постоји и без мене. Кога нема, без њега се мора, кажу. Можда се и не би морало, да тај сам не одустане на свом путу. Свеједно се може. Навикли смо да остављамо људе иза себе и да идемо даље.
да ли сам у праву. Кад помислим да је све ово трајало тако дуго, и да је одједном престало, више не осећам ништа. Никакву тежину, никакво стезање срца, никакву језу, никакве очи пуне суза, никакву кнедлу у грлу. Не знам чак ни да ли осећам празнину. Једно велико ништа.
како себи да објасним себе. Другима себе упорно објашњавам, неки ме схвате, неки не. Већина ме ипак прихвати таквог какав јесам. Не сећам се да ме неко скорије одбацио. Свеједно, ја себе никако да прихватим. Увек ме гризе неки црв, чланковити, онај што те добро очеше док се кроз тебе провлачи.
докле ће трајати. Из неког разлога, не престаје никако, иако сваког трена очекујем. Шта очекујем? Црно. Или бело. Без бола, без патње, без адреналина, без страха, без љубави, без суза. Само, и тек тако. Крај.

Пробуђен у сну

2011-09-26T15:00:00.001+02:00

Не престаје. Као лудо. Не знам шта му је. Мало каска, мало трчи, па поскакује. Заробљено, ал' се не да, хоће напоље, кроз жућкасте решеткице да се пробије. Не капирам да ли то је све од хемије, никад нисам знао како функционише. Од неких сам чуо да је све то насиље, зато само бије, бије и не престаје. Не знам како да га питам да л' је лудост све, јер у смислу бесмисленог нашао сам се. Престао сам и да памтим речи пренете. Лаган као паучина њихао сам се, скупио у лету снове све најдивније. Разишла се магла, да туче престало је.

Најава

2011-09-21T16:50:00.000+02:00

Долази доба плодности. Моје омиљено. Верујем да се мој годишњи одмор данас окончава и да ће у ову кућу поново почети да долазе људи да се дружимо.

А данас је Миланов рођендан, стога ова песма.

Поздрављам вас, уживајте у кишама које нам долазе :)
Измена: Да се разумемо, да не би још неко забаговао - не мислим на свој рођендан, већ на рођендан Милана Младеновића...