tag:blogger.com,1999:blog-6814120374276573152026-03-25T01:42:07.655+01:00Zanimljivosti, misterije, zavere, socijalna psihologija i filozofija, duhovnost, knjige, filmovi, kultura, nostalgijadavid djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.comBlogger419125tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-24123025833612016762026-03-24T19:38:00.000+01:002026-03-24T19:38:11.908+01:00

Trčkarao je okolo. Sve je bilo novo. Svemu se čudio. Šumarci, brdski potoci i vilini konjici iznad, a u njima ribice. Jeste, upao je jednom u potočić i praćakao se kao ribica. Okolo je bilo i barica i žabica u njima. To mu je bilo najveselije. Skakutao je okolo. Vremenom ponavljalo se to. Hteo je dalje. Kuda? Usamljeno stablo usred pšeničnog polja gledao je. Prići, pitati, zadao je sebi zadatak.

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-8008247953539326442026-03-22T19:34:00.004+01:002026-03-22T19:40:37.678+01:00

Lep dan. Tu i tamo sitne kiše. Lep dan. Sunce greje. Lep dan, tu i tamo provejavaju pahulje. Nemam najlepši dan. Ako bih birao izabiram kišu. Neumoran u gledanju prirode. Neumoran u gaženju i u gađenju od ljudi. Gledam neke stene okolo, pitam se ko njih izdao. Kiša me nikad nije izdala. Jedino.    GER DUG slajd kratkih, nepoučnih i neestetskih priča

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-49195761788623470012025-12-20T00:11:00.020+01:002025-12-26T14:02:41.036+01:00

  Nebo je bilo bistro dok je u dubini postajalo tamno, a beli oblačci pravili luk. Gledao je tako. Odnekud prhnu jato ptica. Ko vam dao pravo da šarate nebo? Mi. Upamtiću. Krenuo je. Sećanjem. Nevelika stena prečila je tok potoku i nevelika voda slivala se. U blizini je bila bara i sićušne žabe u njoj. Upamtiću. Ta velika stabla, prepoznao je jelku, lipu i stari dud. Rekao je

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-43120429305083217732024-12-13T23:41:00.000+01:002024-12-13T23:41:16.695+01:00

      Zbrka nekakva. A kad zbrka ide da peca, tad ulov. Šara on tako, šara štapom kad op! Upeca se nešto. Pu! Sitno. To neka sirotinjska riba, pojačaću mamac. Dok je punom pažnjom stavljao masniji mamac nešto ga ometalo. Dobar dan! Oćutao je. Šara on tako, šara dalje štapom kad nešto teže. Pu! Sitno. Malo deblja sirotinjska riba samo, a toga sam nahvatao odavno.

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-84035234552018905982024-12-12T05:04:00.000+01:002024-12-12T05:04:04.173+01:00

      Letnji dan. Dohvatio se nekog ogledalceta. Šta se smeješ? Ti se smeješ! Ti! Ti! Smejali se ogledalce i on. Predvečerje letnjeg dana. Imao je neke slatkiše i neke sokiće i dobio je na poklon jednu lepu knjigu. Otvorio je i gledao neke čarobne slike šuma, livada, a bilo je tu i nekih živuljki, zatim potoka i sunca na izlasku. Počeo je da čita. Jesenji dan. Došlo

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-19129871473781746382024-12-11T00:47:00.008+01:002024-12-13T23:45:08.478+01:00

      Kiša je sipila taj dan. Kaljav je bio drum. Srećno je podigao lice i isplazio jezik. Neko ga je drmnuo za ruku i povukao u blato. Šta se kreveljiš? Jeste plakao.     Prolazila su goveda, zemlja je drhtala pod njima. Uvukao se koliko je mogao u okolno prašnjavo žbunje praveći se da ne gleda u ogromne oči koje su mu uzvraćale pogled.  &

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-43455644138433380672024-12-09T22:26:00.002+01:002024-12-13T23:45:38.091+01:00

     Staza. Zašao je pored. Bio je oprezan kroz šumarak; pokupljenom krtom granom čeprkao je ispred sebe na nekoliko sitnih koračaja zbog zmijuraka. Povremeno je zastajao osluškujući izdaje li koga suvo lišće. Šumarak je bio tih. Hodao je tako besciljno upadajući do kolena u plitke jaruge koje su stvarale povremene bujice. Svakom prilikom toga gledao je u vis kroz retke

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-57255707585708045562024-12-02T20:41:00.003+01:002024-12-13T23:46:53.429+01:00

      Nikad nije imao svoje parče zemlje. Nikad nije smatrao da mu pripada komad zemlje. Nikad nije sumnjao da je jedinka odvojena od svih. Nikad nisu uspeli da ga pripoje. Takva je gužva, nešto se dešava. Šta? O, dečače, bitno da gužva, nebitno šta. Gledao je nebo, plavetnilo kad čisto stvaralo mu maštu koja nije imala granice, a pogotovo kad oblačci šarali. Dečače

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-46442389412512720452024-11-23T23:01:00.000+01:002024-11-23T23:01:19.997+01:00

      Šta je to? Noć nema više nebo, nebo nema više odsjaj potoka. Dobar dan. U prolazu sam. Tako ste zaprtljani, ušeprtljani. Rekli ste to vi nama ili mi vama? Šta je to? Dan nema više nebo, nebo nema više utok potoka. Dobro veče. U prolazu sam, vaših reka nema više. Rekli ste to vi nama ili mi vama? Tu negde sjaj okica, tu negde nečujni lepet krila. Smeh je ovaj

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-60419043716656220952024-09-17T00:12:00.002+02:002024-09-17T00:40:28.594+02:00

                       Putovao sam. Glad me nije toliko morila; ni žeđ. Razmišljao sam o grumenu šećera. Svrnuo sam pored puta, na livadu. Prilegao sam. Žedan sam ipak. Moram ustati. Nekako se pridigoh i povučen svežinom vode odbauljah do izvorčića. Prijala je

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-47216982619091232822024-08-31T22:58:00.001+02:002024-08-31T23:01:28.074+02:00

Madam de Teb, Mak Dželikon, Ko Rie Cun…     Lako prepoznati ovakve i danas, tako da nema previše reči.

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-32769477549532446682024-08-29T23:05:00.003+02:002024-08-31T23:00:28.299+02:00

Šta je civilizacija? Kad čopor od desetak majmunolikih hoda okolo, pa kad se sretne sa drugim čoporom onda kamenice lete na sve strane… Potom udruže se, uvidevši da od tog posla nema ništa, pa zajednički traže hranu, a ženke slobodno traže oplođivače. Civilizacija napreduje, daleko pre Helena, Makedonaca i ostalih koji joj dali naziv. Treba naći hranu, sklonište. Kreće raspodela

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-79300392257728670672024-08-23T00:39:00.003+02:002024-08-23T00:43:08.756+02:00

      Putujući tako nekako je natukao zglob, boli ga. Ćopavio je pokušajima do planine. Gde ste? Znatiželjni pogledi ljudi pratili su ga, a nije osuđivao, smatrao je da su ga pratili pogledi i dobrih ljudi. Onda je zašao u brda, i odustao, planina je predaleko. A tu, nedaleko od brda, davno nekad, sreo je zmiju. Natukao je i tad zglob nekako. Poskok ga pogledao,

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-2024997134267020052024-08-19T23:59:00.007+02:002024-08-20T00:10:51.114+02:00

             Lagano hodim, a po nekadašnjim šumskim stazama nasuli su kamenje, ponegde i smrdljivi asfalt nalili. Bilo je tu davno pečuraka, gljiva, a pečurke i gljive nisu isto, naučite već jednom. Nema više livadskih, ni potočnih vilenjaka, a ni šumskih vila. Bio taj bistri šumski potok, pa imao virove, a virovi nisu ono što velike

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-72298925105602564232024-07-29T21:45:00.007+02:002024-07-30T13:09:34.219+02:00

          Pogranične čarke između Albanije i Bugarske, kao i Hrvatske i Mađarske. Međunarodni samit u vezi statusa Beograda. Vojvodina pripala u potpunosti Mađarskoj dok Hrvatska traži Zemun, pozivalući se na istorijske granice. Albanija i Bugarska na ivici ratnog sukoba oko juga nekadašnje Srbije i Makedonije. Bosna dobija Sandžak i deo

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-60445678314568152672023-05-09T02:12:00.005+02:002023-05-09T02:12:46.882+02:00

  Običan sunčan dan drugačiji je od običnog kišnog dana. Sve je bilo tu, kaljav drum, krčme, prodavnica mešovite robe. Zapad je gde sunce zalazi, ali kišni dan nije dao odrediti gde je istok. Da sačekam da se to malo sasuši? Nemoj, idi. Teško mi je ići. Troma maca, stara je, došla mi pred vrata. Gladna si, znam. Na svoj način zahvaljuje mi na hrani koju joj dadoh, predeći i

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-3373789684395454102023-02-19T14:57:00.003+01:002023-03-03T18:00:54.378+01:00

  Knut Hamsun, norveški pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost  Sredinom prošlog leta jedan mali švedski primorski grad bio je pozornica izvanrednih događaja. Iskrsnu neki stranac, neki čovek po imenu Nagel, čudni i jedinstveni šarlatan, koji počini čitav niz neobičnih stvari, pa zatim opet iznenada iščeze kao što je i došao. Toga čoveka je čak jednom

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-43742080004300047602022-11-05T04:57:00.004+01:002022-11-05T04:57:36.699+01:00

Šušnjalo je lišće pod njegovim nogama. Pogledao je iznad. Kao da je kiša sipila. Nedaleko, na kamičku, bio je daždevnjak. Ne tako tromo sišao je na lišće koje je šušnjalo pod njegovim nogama. Zastao je u trenutku i kao i da je i on pogledao iznad, a iznad su bile samo krošnje. Kao da kiša sipi? upita neko nekoga. Ne znam kuda ću, jasno se čulo i pored žubora vode, i jedna grana

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-11914769601275223692022-10-24T21:54:00.003+02:002022-10-24T21:57:17.158+02:00

  Divlje je ovo mesto još, pa prečim put. Mačokaro, dojiš mačiće? Mrrr, reče mačokara. Tu si negde, znam, hajde pređi mi put. Ne, ništa se nije čulo. Pogledah nebo pored, nije to oblak moj. Nebo moje mi daj, rekoh, i glas odnekud odreče pogledaj iznad, a beli oblaci napraviše svod, a ispod svoda bejaše jedan kamen. Kamenu, kuda idem? Pitaj prvog ko ti pređe put i pitah i zmija

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-39400877134546695532022-10-04T04:04:00.002+02:002022-10-04T22:22:59.227+02:00

  Zašto ne? Potok čak obrati mu se dok su zelene krošnje okolnih stabala lelujale gledajući nezainteresovano nebo. I krenuo je kroz planinu. Ko? Krenuo je na dve strane, da se raspita kome se potok obratio. Čudnovato zemljište beše, nikad to nije video ranije. Ko? To je glina, potok reče. Šta je glina? Jasno je video luk neba, tu šarenu kupolu koja ga je pratila oduvek.

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-75144511458130675592022-09-25T12:17:00.009+02:002022-09-25T17:14:05.168+02:00

 Prema velikom osmanlijskom putopiscu Evliji Čelebiji, koji je boravio u Beogradu 1660. godine, Beograd je tada imao oko 98.000 stanovnika, od kojih 21.000 nisu bili Muslimani. Tada je u Beogradu pored javnih objekata bilo 7 javnih kupatila – hamama, oko 7000 kućnih banjica, 6 karavan saraja, 21 trgovački han i 217 mesdžida i džamija.Evlija Čelebija je ostavio nazive za 35 džamija u kojima

Unknownnoreply@blogger.com0Београд, Србија44.8125449 20.4612316.502311063821153 -14.69502 73.122778736178844 55.61748tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-42364967816685316182022-09-19T20:18:00.001+02:002022-09-19T20:20:33.944+02:00

  Alfons-Luj Konstan alias Elifas Levi (1810-1875), francuski đakon; kasniji ezoterista, okultista, satanista, da bi se pred smrt vratio pod okrilje crkve   Kao rođenom u siromašnoj porodici sledovalo mu je školovanje u manastiru gde dobija čin đakona. Taj najniži sveštenički čin napušta u svojoj dvadesetpetoj godini da bi se okušao u politici gde takođe

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-57195535123310449002022-09-13T23:33:00.002+02:002022-09-14T16:20:37.768+02:00

Čudnog ga nazovimo i mi, ime mu je obično. Tek tako ume da hoda i pentra se vrletima, da se brčka u plićanim potocima, kroz šume da traži gljive. Omiljena mu stara zdanja koja je zidao ili klepao neko davno pre njega. Jedared, a mlađan još bejaše, sačeka ga zmija na vrh stene uz koju se uspinjao. Kuda? Škiljila je sijalica, taman toliko da obasja drum i postaju pored njega.

david djelmashttp://www.blogger.com/profile/11393257631629778537noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-24410079991209343702022-08-22T08:20:00.006+02:002022-08-22T21:23:53.033+02:00

 Sufiji vide otkrivanje božanskih beskonačnih imena iz nedokučive Esencije kao analogno projekciji neodređenog broja točaka opsega iz nedjeljivog središta i odrazu Božjih "formi" u zrcalima bića. Kroz ovaj ontološki odnos, krug postaje simbol prvog shvatljivog oblika jedinstva koje Bit poprima. Geometrijske kvalitete svojstvene krugu stoga su uvjetovane metafizičkom stvarnošću koju on

Unknownnoreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-681412037427657315.post-72889751061507733182022-08-21T14:49:00.002+02:002022-08-22T20:26:10.785+02:00

 Georgij Ivanovič Gurđijev (1866-1949)   Svoju najpoznatiju knjigu - Sve i svja, ili Belzebubovi razgovori sa unukom, Gurđijev je napisao nešto pre svoje smrtiDownload knjige OVDE  Opširnije o Gurđijevu OVDE i OVDE

Unknownnoreply@blogger.com0