New life in America

Zbrda-zdola

2018-08-26T11:02:00.001-07:00

Da da, to sam opet ja, Nikola Kiric ili Le Clerk, zavisno od generacije. Moja generacija i okolina ce shvatiti a ostali-nagadjajte.

Dobro, ovo vise stvarno nema veze sa naslovom, priznajem. Cista prevara sa moje strane, ali shvatite, opcije su da pocnem totalno novi blog, da nastavim ovaj gde sam stao, ili da nista vise ne pisem. Bez dramaticno vaznog razloga odlucujem se za prvu opciju i to je to. Dodje mu kao neki logicni nastavak cele price.

Tokom ovih zadnjih desetak godina prolazim, kao i svi mi predpostavljam, kroz razne mentalne (jeste, i mentolne) faze i covek menja cak i svoja osnovna poimanja uceci i jednostavno posmatrajuci razlicita drustva i okoline i sabirajuci dva i dva.

E tu je zeka i pije vode, dva i dva vise nisu obavezno 4. I ne da nisu vise uvek 4, nego izgleda da nisu vise skoro nikad, na osnovu zvanicnih misljenja raznih "lidera" koji nas cimaju levo desno "za nase dobro" i bacaju pesak u oci.

Nije ovo politicka izjava, mada, bem li ga, shvatite kako hocete, ovo je cista konstatacija da vise ne postoje univerzalne istine i ne mozete se 100% pouzdati ni u cije misljenje ili verovati da neko radi u interesu vaseg dobra, osim ako nije familija. Ona najbliza. Mada, iz licnog iskustva, i tu treba obratiti debelu paznju, ume da izneveri kad se najmanje nadate. Al' opet, mozda je to samo moja sreca, taj mi artikal nekako od rodjenja deficitaran. Malo se popravila dostava u poslednjih par decenija, imam sada i ja svoje momente, ne mogu da kazem, al trebalo je doci dovde.

Dug je put

Emocije se projektuju direktno iz srca u beli svet, bukvalno, naucno dokazano. To elektromagnetno polje koje se emituje iz srca fizicki utice na spoljni svet i izaziva odredjenu reakciju u njemu u zavisnosti od kvaliteta tog zracenja/emocija, sto znaci da svojim osecanjima mi bukvalno menjamo fizicki svet oko nas. Haos!? Pa sad vi razmisljajte sta saljete u svet (ko zna koliko daleko i sa kojim uticajem na bem li ga sta) i sta cete dobiti nazad. Samo toliko o tome.

Dakle dva i dva - nista cetiri, ti ne znas, pazi ovamo.
I ljudi paze.
I vise ne razmisljaju, pa rekli na televiziji, pa doneli zakon, pa naucnici pronasli, zbog global warminga, sad su banke skupile sve svoje snage da vam pomognu da stedite (pare se vise ne trose, sad udjete u radnju i -stedite!) i da, dok cucite celu noc u satoru drzeci red ispred Apple store da sutra prvi kupite najnoviji I-phone 63, i lizete svoje rane od najnovije vakcine protiv gripa i alergije na siromastvo, nadate se da je big mac jos uvek topao i ubijate zedj koka kolom. Na sta ja ovde aludiram?

Ne bih da se ovo pretvori i utopi u gomilu jadikovki kojima ljudi obasipaju internet, jer ovo nije klasicna jadikovka, ako to uopste i jeste. Jeste na neki nacin, ali ja se jadam na ono sto je svet postao, sta je od ljudi postalo, od zajednickih vrednosti, od verovanja gde smo i kuda idemo.

Korporacije kontrolisu drzavu, drzava pise zakone koji stite korporacije, farmaceuti ne proizvode lekove koji lece nego falsifikuju istrazivacke rezultate, potplacuju naucnike i - proizvode clijente - pacijent izlecen je klijent izgubljen, pa su doktori placeni da guraju te produkte krivo nazvane "lekovi" i vise ne lece, prodaju skupe operacije, trebalo ne trebalo, pravo vise ne stiti, zakon se moze izvrnuti na sto nacina ako mozes da platis pravog advokata, skole ne obrazuju, to je postala radionica za proizvodnju poslusnih sledbenika koji nece uciti da samostalno razmisljaju nego da postuju autoritet i da ne postavljaju previse pitanja i budu dobre sluge posle koledza koji ce otplacivati godimana nakon sto ga zavrse (bar u US), ako ikad nadju posao da zarade neke pare, a pare vise nisu pare nego bezvredni papiri koji preko noci mogu biti odkazani bez ikakve odgovornosti, ljudi izdaju prijatelje (i ponekad familiju) zbog tog istog novca. Ako se slucajno pojavi neko ko ima iskrene namere i kojom nesrecom se docepa neke pozicije, svi se mocnici skupe i ospi drvlje i kamenje na sirotanovica i naravno, narod veruje, i tu mu je kraj. Za sad samo njemu a ako se tako nastavi, bogami i narodu.

A hrana? Boze mili, ja se nacitah onoga "Sastojci"," Ingredients" i "Inhalt" mislim, sve se nadajuci, pa valjda ne lazu... Udjes u ranju a ono kazu "standardna" hrana je ova sa Round-Up om (otrovni pesticid, ne daj Boze, hvala Monsantu), pa sa e-ovo ili e-ono, GMO....to je normalno, a ono sto je nekad bilo normalno, e to je sad nenormalno, neprskana, bez aditiva, organska ili ti BIO, to je ta nova hrana (sta ce sve da izmisle?!) zato kosta tri puta toliko. Ovde kilo BIO junetine 115 franaka, pa sirotinjo jedi. Ono, istina, nema ovde mnogo sirotinje. Ne kazem, ima govedina i za 22 franka, mozes misliti sta je u tome. Svega ima - a najmanje mesa, sta li je ta sirota krava prosla u zivotu, bolje i da ne razmisljamo. Sve izgleda povezano, kao neki duboko zao plan, ako ne mozes da si priustis bolje, moras da jedes de facto otrovnu hranu, razbolis se pa moras kod lekara, pa onda moras da kupujes lekove koji su seci usi krpi dupe, i na kraju zavrsis na hirurgiji ili ti uvale chemo i tu si ga najverovatnije vec ugasio, tu si u masini i verovatno ti vise i nema spasa.

Evo jednog pitanja. Dogodi se veliki zlocin. pronadju se materijalni dokazi za tu tvrdnju, postoje svedoci, izjave 2000 naucnika, izjave prezivelih, video snimci, i sve to stavite na uvid javnom mnjenju i - nista...niko ne reaguje? Ni narod, ni vlast.... Kako je to moguce objasniti? Da ne objasnjavam na sta mislim.

U, bre al' sam promasio temu, jbt...ne samo originalnu nego i ovu drugu, nametnutu. Sorry.

Nego, jel se ovo malo oduzilo, a?
Malo dugacko?
Nema veze, ko voli, obradovace se, ko ne voli ionako nije ni citao pa smo cool. Valjda.

Lepa ova Svajcarska, nema tu sta. Ali neke stvari su iste ko i u Californiji. Malo malo, pa sretnes Amerikanca, tako i ovde, ima i Svajcaraca, ne moze covek da kaze. Ali uglavnom su to Srbi i Albanci. I poneki Italijan. Evo moje komsije su Japanci, Columbijanci, Spanci, Italijani. Dobro ima i jedan par Svajcaraca. Doduse samo do pola, gospodin je iz Nemacke. I tako...

Otkako smo ovde, zaboravismo na pasose. Gde god da ides (osim Ameike), niko te nista ne pita, bas evo, vratismo se iz Grcke, u avion, iz aviona nista...kod iz dnevne sobe u predsoblje. A bas nam lepo bilo, na Kritu, ni guzve ni skupoce, al o tome sledeci put. Stvarno da kratim...

Amerika, pozdrav i hvala na svemu, do daljeg

2016-09-18T06:23:00.003-07:00

E pa ovako. Moram prvo da se osvrnem na poslednji pasus iz prethodnog bloga:

"....Samo da znate, bili smo i u Zurich-u, i tu je sok (ne pice nego Shock) na drugoj strani, cene su ne do jaja nego i dublje, kupili dva pica (e to je sokic) u kaficu u starom gradu kad ono 40 franaka? Al ovi deru! Tako da smo odlucili da usredsredimo sve snage da se tamo odselimo. Logicno zar ne? Famozno fantasticna firma za koju moja draga radi ima podruznicu i u Zurichu, placaju jos bolje nego ovi ovde a ovi uopste nisu losi ni za ovde, tako da sad stvarno kontaktiram ovozemaljske i sve ostale sile (a bilo ih je raznih, seriously) koje su nas ovde dovele dok sam jos mislio, uuuuu, Amerika, sine... ne bi li se dokopali Svice. Dosta je bilo, treba da se pali odavde. Sledece godine. Videcemo, cuce se.."

I to bi bilo to. Vise nema sumnje, dugo smo I kuvali I skuvali.

Odlazimo.

Dosta je I bilo. 5 godina. A kao da sam juce napisao svoj prvi ponosni blog o ovom mestu I “boljem zivotu” u Americi…Ostali su bili manje ponosni, vise dokumentarni I onako, u stilu, jbt, ma jel moguce?

Ma ne, totalno objektivno, nije nama ovde uopste lose, ni sada, niti nam je bilo lose ikad u USA (cek, dal sam ovo vec pomenuo, jedared il‘ 84 puta.. bes ga sad, ne mogu da se setim) mene su samo nervirale manje I vece gluposti koje su imale potencijala da me nateraju da mi bude lose. Da ne nabrajam, sigurno se ne bi svi slozili sa svim, jako su kontroverzne teme, pa da se ne zameram. Bio je tu i breaking point u vezi jedne javne odluke na koju ja nikako ne pristadoh da pristanem, ni po koju cenu i tako- bi sta bi. Daleko im lepa kuca, hvala al ne hvala, jok ja. Palim. Vozdra. Mislim shvatili ste sta sam hteo da kazem.

Evo samo sto sam odneo macku na cuvanje a sutra vodim I kucice kod dog-sitera, jebote, samo to me kosta vise nego sto nas prosecan covek potrosi na ceo odmor. Sta, pa kazem vam da nam nije lose, ako je to neko merilo. Al nisu pare jedino merilo. “…nije sreca para puna vreca, to znaju oni sto je imaju…” Merlin… volim da citiram nase vokalne umetnike, sta..?

Idemo malo do New Yorka, nema smisla da smo ovde tolike godine a nismo otisli do grada legende. Unistavale su ga tolike Godzile, pa razni Marsovci, onoliki krimosi, super krimosi, letece ajkule, zemljotresi, meteori, cunami, pozari I nevidjeni snegovi, zombiji I atomske eksplozije, politicari, policajci, milicajci…dobro, mozda milicajci nisu jos, al su u planu garant, posebno sad kad su Rusi opet bad guys. Valjda sam ih sve nabrojao, a ja ni da ga vidim izbliza, e, pa ne moze.

Mada nije ni nas San Francisco za bacanje, I on je imao istu sudbinu isto toliko puta na isti nacin. Kako se koji novi film pojavi, a oni - na most. Tacno znas opet ce da skenjaju Golden Gate, samo ne znas kojim metodom ovaj put. Ma u svakom filmu. I u crtanom poceli, casna rec! Ne moze da omane.

Odemo ti mi u taj New York. Iznenadjujuce prijateljski nastrojeno mesto, stvarno nisam ocekivao. Setali danju nocu, uzduz I popreko, sve peske, niko ni krivo da nas pogleda…dobro taj jedan dripac, nista strasno. Uradi to u San Franciscu bato da te vidim…ne moz’ prodjes od homelessa, da se smrznes, a u New Yorku – nista….? Sta su im uradili, gde su potrpali sav onaj olos – ne znam.

Odem ti ja na Time Square, ocekujem sad ce da pukne vidik, velicina, visina I dubina, a ono…ko Cumicevo Sokace, da se rastegnem, mogu obe strane ulice da dohvatim odjednom. Al daj mi New York umesto SF-a bilo kad.

Toliko sam imao pogresnu, losu predstavu o tom gradu ko o Americi pre nego sto smo se doselili i bas mi je drago da sam se ovaj put prevario.

Nego da se vratimo na temu.

Bilo kako bilo, sta je tu je, c’est la vie, odosmo mi. Stavismo potpis na raspis, ugovor jel, I – vozi Misko!

Druga je stvar koliko je pametno u ovom trenutku vratiti se dragoj Evropi pored svih nevolja koje je ovih meseci potresa. Opet, nije to nista u poredjenju sta ce ovde da se desi uspe li ovom nasem (nasem, americkom, naravno?) svetskom intelektualcu, patrioti I uopste covekoljupcu, Donaldu Trumpu, da se dokopa predsednicke fotelje. Istini za volju , nece biti mnogo ili ni malo bolje ni ako Hilari pobedi. Nas bi narod to lepo rekao, isti k.... al‘ drugo pakovanje...izvin’te malo mi neprijatno de se bas toliko narodski izrazim al‘ znate sta mislim. Ovo je situacija duplo golo, nema dobrog resenja. (Edit 2023: E ne mogu da verujem da sam ovo napisao?! Priznajem, bio sam žrtva medijske manipulacije, danas ZNAM da je jedina nada za spas te zemlje zapravo baš Trump! A što se tiče da li bi bilo bolje da je Hilari pobedila, Bože.... Ne smem ni da pomislim...)

Dogadja se masovni egzodus ka Kanadi. I mi bismo, da nismo nasli bolju opciju.

A Koju?

Eee.... idemo u Kazablanku. A gde je to? Pa u Svajcarskoj! (Sto mi ovo nesto poznato..?) Dobro mozda necemo bas u Kazablanku, ali definitivno Svajcarska.

Dugo smo razmisljali na temu a gde sad, I pre nego sto smo imali bilo kakvu ideju sta bismo radili u zemlji ciji jezik bas I ne govorimo (svajcarski nemacki je drugaciji od ovog koji mi znamo a nismo koristili godinama), odlucismo se za Svajcarsku.

A onda smo seli I cekali da se desi cudo, kao I obicno.

I desilo se. Kao I obicno. Na cemu smo neobicno zahvalni, svakako, ali nemojte me pitati da vam objasnim kako cela stvar funkcionise. Ionako mi ne biste verovali, nije nista ovozemaljsko, veze I protekcije I poznanstva. Ista stvar nas je dovela i u USA, “jer smo mi to trazili”. Ok, sad vec postajem onako, kripi, sto bi rekli lokalne lale, pa cu ovde da kratim o tome.

--------------------------------------------------------------o----------------------------------------------------------------

E, ovde razmak. Ovo sam gore pisao pre nego sto smo se nasli ovde u Milkinoj zemlji. By the way, Milka my ass, ovde nema Milke ni za lek! Ni jedne kockice. Uopste mi nije jasno, pa odakle onolike milke, uzdrmase mi jos jedno zivotno ubedjenje. Proceprkam ja to malo a ono ispade da je Milka jeftina roba koja je bila kreirana za istocnu Evropu I slicne I da Svajcarcima ne pada napamet da jedu “to djubre” (?) pa je zato I nema na trzistu. Pa stvarno, ljudi ostavite mi bar jedno zivotno ubedjenje neuzdrmano, dodje mi da se zaplacem. Al kad bolje razmislim, to se sve potpuno slaze sa svim mojim ostalim istrazivanjima, 90% stvari koje su nas ucili u skoli i pricali nam celog zivota su gluposti bila to nauka, religija, posebno istorija – dalja, mnogo dalja i bliznja - zaludjivanje i price bez veze sa zivotom. Opet sam zastranio, to ovde nije tema, bar ne u ovom obimu i obliku. Na nekom drugom mestu, kasnije.

I peselismo se mi. Trebali ste da nas vidite na aerodromu u SF, cirkuska atrakcija dva kombija nas jedva pokrpise kao transporno sredstvo. Dva kuceta u ogromnim boxevima na dvoje kolica, (‘ladno bih i ja stao unutra), macka u manjem boxu, 6 ogromnih kofera na jos dvoje kolica, dvoje dece, zena i ja. Pa k‘o vozic, guraju deca kolica sa koferima, uopste se ne vide iza kofera ko da kolica sama idu... Sve sam se bojao, padne li onaj gornji kofer na ono manje dete, bice colateralnih zrtava. Ja guram jedna sa kucetom i mackom, zena druga i dodjosmo do chek in-a i tu su bile igre bez granica dok se nismo raskusurali sa zemaljskom stjuardesom koja jedino sto nam krstenicu nije trazila... i da, cena prava sitnica, otela nam hiljadu dolara na licu mesta za to malo zivotinja! Sta bi bi bilo da smo imali, sta ja znam, lava? Sta, ima ko ima...?

I tako, eto nas opet na novom pocetku...

Bem ti zivot, nikako da se odmaknem od pocetka.

Ovaj put nam nece biti selidba kao iz Beograda za Paracin, Engleski kod kuce, engleski izvan kuce (svi znaju da se u Paracinu govori engleski, right?), nikakva razlika. Ovde je malo drugacija situacija, vise mu dodje kao iz Beograda za, recimo, Ljubljanu, bes ga, sve se kao razumemo, a opet i ne bas... a deca nikako. Nemacki im totalno izbledeo ko ona roba u trafici u izlogu kad odete na more. Al vratice se, nije problem.

Krenuli na kurs jezika, vodim ih svaki dan, a kako mi je ceo vozni park amerikanskog porekla sa istim tablicama, ovde njihovo osiguranje ne vazi, tako morasmo da se upoznamo sa gradskim prevozom. A on-cudo! Prevoz. Pa mozes radio da navijas po njemu, a ne sat, neverovatno, znate ono, udarac u gong oznacice tacno vreme, e to. Ali u sekundu, svaki put. Tramvaj, voz, autobus, nema veze, i to cisto, nikad guzve, normalan svet unutra, ne socijalni slucajevi kao u US (ne da mi je noga ikad krocila u autobus u US, probali smo metro u New York-u i to je to - joj razlike) ma totalno neprirodna pojava. Toliko smo odusevljeni efikasnoscu gradskog transporta, da uopste ne vidim razlog da koristim auto u gradu. Ne moras da se bakces sa nemogucim zadatkom pronalaska parkinga koji ce, i da ga nadjes, a neces ga naci, da traje samo dva sata a onda moras da trazis neki drugi. Tako mi lepo kola u garazu, ionako imamo dva mesta, pa samo za veca putovanja izvan grada ili drzave. Ma super stvar.

Otisli u skolu, onu pravu, ne samo za jezik, i kazu oni kad pocne skola, trebaju deca prvo da uce jezik 20 nedelja, pa onda da vidimo da li ce moci da prate nastavu. E, rekoh, do jaja, to ce da kosta...treba da idu u istu ovu skolu za jezike u koju sad idu, a oni mi naplatise crno i naopako za dva deteta, za dve nedelje, sta cu da radim sa dvadeset nedelja za dvoje. Dok sam razmisljao kako mi kola inako ne trebaju, posebno ne dvoje, da ih prodam, platicu valjda pola za jedno dete, prekide me zena i kao, to ce naravno skola da plati...?? Sta bilo?! Pogledah je ja, cekam da prsne u smeh, aprilili, kao dobar mi je ovaj, mislim se i nije ti neki vic, al nista. Ona ozbiljna ko kancer, pa i ja, kao, da, znam, takve su skole danas, aha. Ovo isto ko i u US, samo sto tamo skola kupi jeftinije sokice pa prodaje deci skuplje posle skole, jel to se smatra - pomazes skoli da skupi fond za decu, kao donacija, posto oni nikada, ali nikada nemaju para ni zasta. Navodno. Ovo nije uopste sala, stvarno to rade. Zadnja akcija koje se secam, odlucila skola da obnovi decije igraliste, kome apsolutno nista ne fali, pa im treba donacija od jadnih $100,000, pa dajte ko koliko moze.. Da ne pominjem svakodnevni e-mail u kome non stop kukaju za jos para za ovo ili ono. Al ajde sad, voda ispod mosta, daleko im lepa kuca...Ako zanemarimo prosjacenje, bilo je tu puno lepih trenutaka, ne mogu da kazem.

Evo sedim konacno u nasem lepom stanu na periferiji Zuricha. Ja volim blizinu velikog grada ali ne volim da budem u njemu. Kao i Budimpesta sto je bila, nismo bili bas u gradu, malo izvan, ali tisina, zelenilo, parking koliko hoces, kucici sretni a i mi sa njima. A 5 minuta do grada. Super. tako nam je bilo i u US, San Francisco, nismo bas bili u gradu (ne daj BOZE!), al tu je na puskomet, zlu ne trebalo. Pisem ovaj blog iz, valjda cetvrtog pokusaja nikako da skupim sat vremena na jednom mestu, sve na rate, pa ne mogu da se skoncentrisem na temu. Mnogo smo zadovoljni stanom, da, ovde nemamo kucu, nekako nismo nasli nista prikladno a ovaj stan nas je bas lepo iznenadio.

A i nije bas tipican stan, ja bi ovo zvao polu-kuca, nova kategorija. Ta "gradjevina" ide stepenasto i nekako izlazi iz brda, pa je svaki nivo jedan stan i skoro posebna celina a opet je deo jedne zgrade...A terasa, brate, moz se igramo zmurke ceo dan po njoj i da se ne sretnemo? A puca vidik na sumu, grad i planine u daljini.

Nije bas kao u Plesantonu gde sam imao bastu u kojoj sam mogao da se okrenem kad god sam hteo (ako pomerim astal sa stolicama, malo zakacinje...), a i vidik je pucao sve do drvene ograde, skoro pet metara od kuce. Al' evo opet ja, nije ni to bilo lose, mala bastica, priznajem, ali imalo je svojih cari. Ameri su malo stipse na okucnicu, sagrade ti kucu od piljevine - uopste se ne salim sve su kuce sagradjene od lepljene iverice - nasa je bila oko 200 kvadrata bas lepa velicina, al ono, mozes da odskocis u komsijinu sobu kroz prozor bez nekog velikog truda. I onda je prodaju za milion dolara. Ne, ne salim se, stvarno je kostala nesto manje od milion dolara. Jeste malo su zacenili, vole oni to.

Dobro, nije sve totalno ruzicasto, ok. Idealno ne postoji, mozes samo da se priblizis onoliko koliko mozes. Moram da priznam da sam imao manje problema sa izborom namirnica u Pleasantonu u mojoj dragoj radnji New Leaf, nego ovde (kad samo pomislim da sam njih drzao za skupe..?!). Mi smo silom prilika u US postali BIO fanatici, a ovde to izgleda nije bas lako odrzati iz razlicitih razloga. Sto zbog cena a sto zbog ogranicenog izbora. Imas dve glavne kompanije, COOP i MIGROS i to ti je to. Imaju oni BIO takodje ali je to u poredjenju sa NEW LEAF-om veoma, ali veoma ogranicen izbor. Al onda se setis da su u Evropi mnoge hemikalije koje se u US standardno koriste u proizvodnji hrane, ovde zabranjene i to mu dodje kao prilicna uteha. Samo to mi ne pomaze mnogo kad se setim da je kilo bio-pilecih grudi 45 franaka. Ili ti dolara, svejedno, franak dolar mu dodje 1-1. Katastrofa...al dobro sad, nema veze...ko sto rekoh, niko nije savrsen. Odoh da setam kucice...nastavicu se...

Evoque i Lake Tahoe

2015-12-06T20:06:00.004-08:00

I evo ga jos jedan Bozic. Mislim ovaj, ovdasnji, katolicki...Moji klinci su vec napravili listu, iliti pismo za sentu (Santa-Claus). I poceli i mene da teraju da i ja napisem jedno. Mislim nisu oni od juce, znaju oni gde sta i ko koga, nego, ajde, for fun. Tako i ja napravio moju listu, skroman ko i uvek, jedno od stavki je bio Audi A6 Hybrid...da se nadje, uvek sam voleo Audije a nikad nisam imao svoj, uvek samo iznajmljeni..siroma ja.
Hej, cuo sam to! Ne moramo odmah da se vredjamo...

Komsiluk sljasti, nevidjeno koliko truda a i para bogami, poneke komsije, ulozise u to. Ma lepo je, deca vole a izgleda prilicno idilicno. Tu su naravno i zastave koje postoje za svaku mogucu i nemogucu priliku, to je neverovatno. Postoje zastave za Bozic, Thanksgiving, Easter, Valentine's Day...Leto, zimu, jesen i prolece, dugujem za kredit, nesto sam ogladneo danas, volim gay, ne volim gay..e ne, to nema, zabranjeno, ima da volis gay i tisina. Mislim, demokratija je, mozes da kazes sta god hoces sve dok to sto hoces nije pogresna svar. A objasnice ti se sta je pogresno i sta treba da volis ako sam ne razumes. A ima takvih, casna rec. Neki ljudi bas ne zanju sta da vole i moras da im objasnis, pa su posle ok...

E zamislite, za Valentine's Day, sva decica u skoli ima da kupe cestitke koliko god je dece u razredu i da svima posalju po jednu. I decacima i devojcicama, nema veze, svi volimo svakoga, nema ovde biranja... Nema tu ,e ja volim Marien, a nisam nesto hot za John-om.. Ima da volis i Johna i cuti tamo! 'Oces da se John uvredi i da dobije traume kasnije u zivotu zbog tebe? Uaaaa, Jack me ne voli, bu-hu-hu... Mislim...ja uvek mislim, to mi ne valja. Treba malo pauzirati sa tim, al ne mogu da nadjem dugme bes ga..dzaba stiskam na pogresno mesto.

Skoro isto i sa rodjendanima. U nekinm skolama nema da pozoves samo drugove iz razreda, one sa kojima se druzis, neee, ili sve ili nista. Alo, bre narode? Olabavite malo sa nonsensom, ne postizavam da obsorbujem.

Bili pre par dana na par dana, na planini. Sieras. Lake Tahoe. I pored dvoje kola u garazi nasao sam za shodno da iznajmim treca, jer idemo u sneg, a moj Explorer nije 4x4, i ima zadnju vucu, da neko pljune pa se smrzne ima da se klizamo po tome. Mustang ista stvar... I nemaju zimske gume, u Mustanga i ne stajemo 4-oro, plus dva kuceta, a da kupim zimske gume za SUV za nedelju dana, $1,000... i nije bas sjajna ideja. I jos bi me ganjali da imam i lance, +$200.... Tako ja lepo pogledam sta se nudi i nadjem Range Rover Epoque. Super auto, 4x4, proslavljeni terenac, vidim slike, lep, crven na radost, ok, to cu ja.

Odem ja po auto dan pre puta a onaj Range Rover se nesto skupio, mali, nigde ga nema? Al vec sam platio, sad sta je tu je. Sledeci put cu valjda biti pametniji (nada uvek postoji), pa cu se pripremiti ranije i detaljnije.

Dodjem ja kuci sa autom, ajde da se pakujemo, donesem kompresovan, pa zipovan kofer - mislim dve odrasle zenske osobe su pakovale najosnovnije potrebstine za 5-6 dana, tu ti ne treba mnogo stvari, 3-4 kofera te velicine bi verovatno absorbovale polovinu stvari koje su htele da ponesu, plus neseser nesto veci od novcanika u koji smo se smestili ja i moj sony boy. Naravno, u svetlu novonastale situacije morao sam da izdam executive order da se prepakujemo i sve stvari strpamo u moju soft Willson tenisku torbu. Elem otvorim gepek, nadajuci se da cu da smestim odraslog vucjaka, petomesecnog pita i torbu, onako komotno unutra. Kako stvari stoje, stene bi bilo verovatno komotno samo za sebe ako bas ne mora da se okrene tokom puta, ovako..

Nista, torba otpada iz gepeka to mislim nije uopste bila opcija nebi stala ni sama bez kucica a ne sa njima. Tako nakog razmene zasluzenih komentara na ime mog izbora kola, koje ne bih ovde ponavljao, potrpah kucice jedno pored drugog, lezeci ko sardine, oni me gledase u stilu -" ti mora da se salis", valjda su bili u soku.
E a sta sa torbom? Nju sam nekako smestio izmedju sedista po duzini, sreca bio automatik pa nisam morao da se guram sa torbom dok menjam brzine. Tako deca skoro da nisu uspela ni da se vide do kraja puta sedeci u svojim "kapsulama" pregradjenim torbom. Ma rekoh, neka, bar smo obezbedjeni ako padne sneg, ovaj auto je stvarno bio nervozan, malo dodirnes gas, ode on. Nego rekoh, daj da pogledam gume, za svaki slucaj, a tamo eto meni opet dragicka.

Pa sta sam ja Bogu zgresio?

Znate, kad kupujete gume, uvek kupujete najmanje dve iste gume na istoj osovini i trebaju biti iste istrosenosti? E, gazda ovih kola nije mnogo mario za tu teoriju. Na stranu sto auto nije imao zimske gume, nego je imao cetiri RAZLICITE gume??

Mislim se, dal da im kazem, sta moze da se desi - u najgorem slucaju lincovace me... rekoh, saslusah, preziveh, pa krenusmo. Divna organizacija, briljirao sam na svim poljima tako da sam jedno odredjeno vreme bio velicine makovog zrna.

Na putu do tamo nije bilo snega, auto je isao kao vetar, imao Bang&Olufsen muziku, i prosli smo mnogo bolje nego sto smo mislili na pocetku puta.

Bilo je zanimljivo ponovo videti sneg posle 5 godina, i to na plazi jezera, dok je pokrivao pesak a vetar nas je produvavao ko da nismo bili obuceni? A bili smo verujte mi, ja sam imao rukavice koje drze toplo do -30. I stvarno, skoro sam jos uvek mogao da mrdam prste posle 15 minuta. Valjda smo se odvikli od tolike ladovine. 16 farenhajta. Moji kalifornijski kucici su se samo gledali, kao ok, auto smo progutali, nema veze, ali sta je sa smrzavanjem? And wtf is the white stuff up and down?

Imali smo sobu sa basticom, gde je omladina, human i canine, mogla da trcka, piski (mostly canine), gradi sneska i sl...dobili smo cak i dva ogromna jastuka sa Hyatt symbolom na kojima su Smurf i Cruizer spavali.

Sve u svemu bas je bilo dobro. Jedno vece sam se bacio na kockanje, napravio 8 dolara od jednog i dao zeni ne bi li i ona okusala srecu. Izgubi mi bogatsvo u roku odmah, ja to uzeh kao bad omen, tako da abortirasmo akciju Casino u momentu.

Na putu nazad, sneg je padao, bilo ga je svuda, i gore i dole a najvise u sredini. Probao sam da nadjem lance za gume, ali niko nije imao pravu velicinu a i da su imali ne bi ih stavili na rental. Kazu, zabranjeno, ubija gume. E nazdravlje, sad sta je tu je. Skupih ja moje 30+ godina vozacko iskustvo i krenusmo.

Nista. Ko da sam vozio po suvom. Izem ti izazov. Izgleda da Evoque radi i sa i bez guma, tako je dobar auto. Samo mali, bes ga...Usput su bila dva check point-a gde su proveravali da li imas zimske gume ili lance. E sad smo ga ugasili...prilazim ja, oni me pozdravljaju i bez zaustavljanja, kao, ajde produzi nemoj da nas zadrzavas, znamo sta vozis. Ok, I'm fine with that.

I tako stigosmo kuci sretni i zadovljni, poneki od nas malo ukoceni...al nista strasno.

Sledeci put uzimamo GMC Yukon Denali (ja sam 1.89 a ovaj auto je visi od mene). Enough of that shit.

Evropa 2015

2015-12-01T21:21:00.000-08:00

Ma bili smo mi i ove godine u Civilizaciji (tako ja zovem Evropu), mora malo... To mu dodje kao terapija, umesto stipanja, kao, vidi, nije sve kao kod kuce...(cuj, kod kuce...de je meni "kod kuce" mislim..?!) Ima, postoji, nisi sanjao, auto put koji nije napravljen od betonskih ploca koje su, skoro, jedna do druge, pa kad vozis 90 km na sat, cujes ratatata....ili odes na plazu, a na plazi zapravo osim peska i vode i uglavnom sumnjivih i obavezno elegantno prepunjenih karaktera tamnije puti koji se kupaju potpuno obuceni ima i takvih koje je zapravo prijatno (i sire) pogledati.

Plaza u SF

Da ne govorim o lokalno apsolutno nezamislivom, ali, ono, mission impossible, konceptu da na plazi postoji nesto kao nedaj boze, caffee, sa muzikicom, pa pivce, pa posedis i gricnes picu ili rostiljcic, dok gledas u okeansku pucinu (ili neku drugu prirodnu lepotu-ovde nevidjeno deficitarnu-pa kamo sve one barbike i neopevane plavooke lepotice....aj bar jednu da vidim...godisnje? Jok, nema sanse...), neee, valjda nece da kvare prirodnu idilu, sta li...? Dodjes tamo, a ono puca pogled na pescanu plazu kilometar, pardon, milju u jednom pravcu, milju u drugom pravcu...

Dobro, mozes da zajases na konjica i to je stvarno ugodjaj da budemo iskreni...i to je to. Lepo, al prazno, za moj ukus. Ako si srecne ruke, mozda na parkingu ima neki sumnjivi restoran u kome nikad, ali nikad nema mesta i ako bi hteo da udjes unutra a tesko da bi me ugurali milom. Al zato imaju ajkule, pa mora nesto, kompenzacija. I malo malo pa gricnu ponekog surfera.

E, Radovane, Radovane...

U Svici, na nekom velikoom brdu, bes ga ne mogu se setim kako se zvase...

Nista, isli ove godine drugaciju turu, malo po Nemackoj, Svajcarskoj, bes ga, Italiju ne moz' da promasimo ni ovako ni onako jel nam na putu do kuce (opet kuca...ni to ne mogu da promasim, izgleda...), a bili smo i u Beogradu celih 10 dana!!! Ja sa decom, zena mi je bila malo sprecena na tom segmentu nedostatkom godisnjeg odmora koji ameri dele na kasicicu jer nema nista dzabe, a i ako ima onda samo malo a i to malo na parcice. Male parcice,i to sa razmakom. Oni to zovu kapitalizam, meni drugacije ime pada na pamet, al sad 'ajde...

Bas nam lepo bilo u Beogradu. Osim onog dela kada sam sedeo kod zubara po cetiri sata dnevno, svaki drugi dan uglavnom u relativnoj agoniji. Sto relativnoj, pa siguran sam da je moglo biti i gore, da su se samo malo vise potrudili, ali dobro im je uspevalo i ovako. Lice i jezik uglavnom nisam osecao tokom celog boravka, usta mi bila ko krojacko jastuce ono za igle, taman se oporavim od barazne vatre inekcija za 24 sata kad ono eto ti novi termin.. i jos moram da im platim..? Sta ces, bar je dobro ispalo. Sad kad se nasmejem u mraku ono ko Hari Belafonte jbt, ljudi se vataju za naocare...nebi li neoslepeli. Ovde te iste implatate naplacuju, pazi sad, 5.000 $ po zubu, a kod kuce (mora da prestanem sa ovim "kod kuce" samo zbunjujem narod, a jos nisam ni spomenuo Budimpestu, gde sam bas kod kuce) - samo deset puta manje. Big deal, i ja ciketanim ponekad... jaka stvar sto su me docekali sa limuzinom na aerodromu i dali i dvosobni apartman za mene i klince, u centru grada sa klimom, parkingom, luksuzno opremljen i to dzabe..I u USA bi isto tako dobio dobar deal. Mozda bi dobio kao incentive kupon za 50% popusta od prvog broja dvogodisnje pretplate na zubarski magazin Za lepe zube - lepe pare. Nije ni to lose. Ostalo na 20-godisnji kredit. Ko kucu kad kupuijes. A isto i kosta. Dobro, omanja kuca...U ne bas najboljem delu grada. U Nebraski.

Otisli mi na adu a klinci se cudom cude - what kind of sorcery is this - voda, plaza, muzika, foteljice, pljeskavice.. ja opet ko svaba tra-la-la...ko o cemu baba o ustipcima...Sorry! Objasni ja njima a oni, sto se ne preselimo ovde? Sta da im kazem...A ni srpski ne govore...dobro, dobro, znam, rekli su mi svi..oni su rodjeni madjari a misle da su Ameri a ustvari su pola Srbi. I posle kazu ja zbunjen. I ne bio.

Omiljen nam restoran bio Dorian Grey, tamo na Dorcolu. Tamo smo isli svaki dan na rucak, toplo preporucujem. I uporedjujuci sa cenama u San Franciscu ni deca ni ja nismo mogli da se nacudimo kako je sve toliiiiiko jeftino (e, sad pada pljuvanje..). Kazem uporedjujuci sa San Franciscom, alo bre?

Samo da znate, bili smo i u Zurich-u, i tu je sok (ne pice nego Shock) na drugoj strani, cene su ne do jaja nego i dublje, kupili dva pica u kaficu u starom gradu kad ono 40 franaka? Al ovi deru! Tako da smo odlucili da usredsredimo sve snage da se tamo odselimo. Logicno zar ne? Famozno fantasticna firma za koju moja draga radi ima podruznicu i u Zurichu, placaju jos bolje nego ovi ovde a ovi uopste nisu losi ni za ovde, tako da sad stvarno kontaktiram ovozemaljske i sve ostale sile (a bilo ih je raznih, seriously) koje su nas ovde dovele dok sam jos mislio, uuuuu, Amerika, sine... ne bi li se dokopali Svice. Dosta je bilo, treba da se pali odavde. Sledece godine. Videcemo, cuce se..

Ajd, nastavicu se...okasnih na spavanje.

Pametovanje - Imate li vi dusu...bre?

2012-09-28T13:36:00.001-07:00

Zapitate li se ikad zasto je sve ispalo ovako kako je i da li je tako moralo biti?

Da li je tako iskljucivo zbog izbora koje ste pravili u zivotu ili vam je “neko” malo “pomagao” tu i tamo?

Koliko je na nas uticao “butterfly effect”? Da majka moga oca, koji vec par godina nije spadao pod tinejdzere i koji je u to vreme jos uvek ziveo sa roditeljima, nije zaboravila da stavi mleko u frizider prethodnog dana, on ne bi morao tog jutra u kupovinu. Naravno, i da nije nestalo mleka u prodavnici na cosku u kojoj ga stalno kupujete, ne bi morao da ide do one druge, dalje prodavnice da ga kupi i ne bi sreo poznanika koji mu je rekao da njegova omiljena grupa svira u klubu u koji skoro nikad ne ide, i gde je ovaj put otisao i sreo devojku koja ce postati moja majka. I tako ispada, da nije bilo prokislog mleka nebi bilo ni mene….glorifikovan pocetak, trebalo je odmah da znam da od toga nista dobro ne moze da ispadne. Ovo bi ladno mogla da bude istinita prica, ali najverovatnije nije. Medjutim, butterfly effect je stvaran da stvarniji ne moze biti.

A sta da nije otisao? Da li su neke stvari zapisane u zvezdama i ako se iz nekog razloga ne dese na jedan nacin, desice se to isto na neki drugi nacin, samo smo malo isli okolo? Ili bi se istorija sveta odigrala na potpuno drugi nacin? Posebno ako ona zena sa mlekom odozgo nije bila moja baba nego Hitlerova?

I da jos vise zakomplikujem, da se moj otac nije sreo sa mojom majkom, da li bi se ja, kao ja, ipak rodio kao sin (ili kcerka??) nekom od to dvoje, i kome i zasto bas njemu, tj, njoj? A ako ne, sta bi onda bilo sa mnom? Da li bi ikad postojalo ovo “ja” ili ne? Jesam li ja samo slucaj?

Ja ne verujem u slucajnosti bilo koje vrste.

I ko, ili sta, sam ja uopste? Da li sam ja samo kombinacija hromozoma dva ljudska bica ili je tu jos nesto? Samo ono sto je spolja ili ima i nesto sto je “unutra”? Ono nesto sto kaze mislim dakle postojim. Dali je moguce da je svest o sebi samo produkt raznih hemijskih i elektromagnetnih procesa u “fizickom” telu koje je i samo, na kraju krajeva, napravljeno od istog materijala kao i nase misli – od ciste energije?

Ukoliko vam je sve u savrsenom redu u zivotu i imate (skoro) sve sto zazelite kad zazelite, male su sanse da ste se ili cete se ikad baviti ovakvim razmisljanjima jer, zaista vi nemate potrebe da mislite zasto voda potece iz slavine svaki put kad pomislite da ste zedni i – nikad ne omane. Sve radi kako treba i drugacije nikad nije bilo i verovatno, ne moze i nece ni biti. I ne treba.

Medjutim, ukoliko ste zedni, figurativno govoreci, a vasa slavina pljucne tu i tamo neku mizernu kapljicu ili dve ili nekima ni to ne, onda se upitate zasto? Da se razumemo, moja je bas, onako, kapljala, reeetko, ali je kapljalo. Odonda sam je otvorio bas, domacinski, tj. slavinu, ali znate ono, kao kad vas bocne komarac pa jednom pocnete da se cesete....tu kao da vise nema kraja. Cesem se i dan danas, onako, iz bazena. Nakapljalo. I razmisljam.

Dali postoji neki veliki plan za sve i ja sam izvukao sporednu ulogu, ili sam pogresno skrenuo kod Albukerkija, jesam li mozda znacajno gluplji od onih srecnih i bogatih, ili sam nekad negde nesto bas debelo zabrljao, pa je sad vreme otplate duga?

Jeli ovaj zivot slucaj ili posledica?

Postoji li organizovani, logicni razlog za sve ovo? Mada logika je opet, totalno nelogicno rastegljiv pojam…

Da li je moguce nesto promeniti, ispraviti, poceti iz pocetka…kao - ko, sta, kako, zasto, gde, koliko, s kim i dokle, bre? Pa i mi dusu imamo…

A imamo li? Ima li iko? Sta mu to dodje, dusa?

Po Dr. Michaell-u Newton-nu, doktoru neuropsihijatrije i hipnotisti, koji je proveo 20-ak godina istrazujuci ovu temu sa nekoliko hiljada totalno nepovezanih osoba, koristeci specijalnu metodu duboke hipnoze on je prikupio sledece podatke od ljudi u dubokom transu koji su duboko iznenadjujuci i veoma slicni ako ne i identicni za sve njih:

Postoji poseban svet, u drugacijoj dimenziji od nase, u kojoj “zive” duse. Duse su zapravo cista energija koja je vecna, nikad nije stvorena i nikad nece prestati da postoji. Predstavlja poseban entitet koji uci prolazeci kroz zivote u telu simbiota (to bi u ovom slucaju bili mi, mada navodno, postoje zivoti i na mnogim drugim planetama i sa mnogima od njih su takodje u simbiozi. Neke od tih dusa su navodno nekad bili vanzemaljci pa onda “zemaljci” J, mada u principu retko “mesaju”). Komuniciraju iskljucivo putem misli i osecanja, nemaju pol i vlada sveopsta uzajamna cista ljubav.

Na osnovu toga ispada da smo svi zapravo zaposednuti ali na nasu obostranu korist. Oni nama daju inteligenciju i samosvesnost, a mi njima sluzimo kao skola u kojoj razvijaju karakter i sticu fizicka iskustva.

U njihovoj dimenziji vreme ne postoji kao takvo, vec samo kao referenca u vezi sa drugim svetovima. Navodno, duse su razlicitog drustvenog ranga i u zavisnosti od stecenog iskustva tokom hiljada godina zivota kroz koje su prosli sijaju drugacijom bojom. Oni iskusniji uce one “mladje”.

Da jos jednom pomenem, ovo su zajednicke izjave potpuno nepovezanih hiljada ljudi koji su bili u dubokoj hipnozi i tako stupili u kontakt sa…pa, samim sobom i tokom te seanse objasnjavali kako svet dusa funkcionise. Ali samo do jednog odredjenog nivoa, nijedan od njih nije bio voljan da odgovara na sva pitanja tvrdeci da postoje stvari koje ne bi trebalo da znamo.

Pre nego sto “udju” u ljudsko telo, negde oko polovine trudnoce, svaka dusa bira gde ce da bude rodjena, i ko ce da bude, kao i svoje roditelje u zavisnosti od lekcije i iskustva kroz koja zele da prodju u toj inkarnaciji.

Po Dr. Newton-u, oni mogu da pregledaju kako ce se zivot te osobe koju su izabrali odvijati u globalu, i “probati robu” na kratko, sto poziva na zakljucak da postoji sudbina. Medjutim, to navodno nije tacno, jer kako u toj dimenziji ne postoji vreme, sve sto se jednom odigralo ili se odigrava ili ce se odigrati se zapravo desava u isto vreme i njima je informacija o tome lako dostupna. Nasi postupci nisu unapred odredjeni ali oni znaju koje cemo mi odluke doneti nasom slobodnom voljom i gde ce nas to odvesti. Kada se sjedine sa ljudskim bicem, duse privremeno gube svoje vecno secanje (ali zadrzavaju svoj karakter), dok ponovo ne napuste to telo, posle smrti te osobe. Kasnije ce proucavati taj zivot sa ostalim “kolegama” tamo, gde god da je to, gde stalno “zive”, sledecih stotinak godina.

To bi uglavnom bila osnovna ideja, i ako vas zanima nastavak i nadgradnja na ovu temu, a vi u potraznju za njegovim knjigama, ima ih dve ili tri.

Svi imaju pravo na svoje misljenje o ovome, svakako, medjutim problem je sto vecina ljudi nema dovoljno informacija da bi doneli uceni zakljucak o celoj prici i odlucivace na osnovu dosadasnjeg zivotnog iskustva koje je relativno ograniceno u ovom polju i stoga verovatno moze znaciti samo jedno – taj covek je neopevani moron i bas je, onako, zreo za F odeljenje! Mozda…

Ali neki ce opet pogledati njegove akreditacije, PhD u Psihijatriji, hypnotist decenijama, proverljive izjave hiljade ljudi koji veze jedni sa drugima nemaju i svi tvrde istu stvar…?

Gde se dimi, ima i vatre ljudi…

Ja sam debelo zainteresovan za celu tu ujdurmu, tako da sam i sam postao certifikovani hypnotizer, proucavam alternativne radove biologa, geneticara, fizicara, filozofa…i svi se slazu, povezuju jedni na druge, tvrdeci da svet definitivno ne funkcionise na nacin na koji smo ucili u klasicnim skolama i da materija nije osnova zivota i poznatog kosmosa, nego su tu neke druge stvari daleko znacajnije i uticajnije od toga, tvrdeci da ista zapravo i ne postoji kao takva.

Sve to ima smisla, relativno govoreci, medjutim u danasnjem svetu sve se izgleda meri preko novca. I kada kredibiliteti koji su stvarno proizveli divne inspirativne naucne radove o alternativnim teorijama koje potpuno imaju smisla - iako pruzaju totalno nove koncepte - pocnu da se sluze istim markentinskim metodama kojima se prodaju i pretplate na porno sajtove, onda se malo razocaras i pocnes da, mozda bezrazlozno, ali opet, sumnjas u sav taj hula-bula…

Licno sam se uverio u mnoge neverovatne stvari koje savremena zvanicna nauka ne prihvata kao moguce, i znam da gomila alternativna objasnjenja, bar ona koja sam ja video, stoje, ali se u tim momentima, ponekad opet upitas… koliko je tu prisutan element novca i koje su zapravo njihove prave namere?

Kako mozes da prodajes spiritualnost i pricas o svetu koji se bukvalno kreira emocijama i sve sto uz to ide ako ti je prevashodna emocija ljubav za novcem? Ako sve to radis zbog para, mozda i nisi TOLIKO spiritualan…

A onda opet, od necega se mora ziveti, propagiras svoj rad, i ja radim slicnu stvar, mada ja bih voleo da verujem na malo dostojanstveniji nacin…

Muka mi je od americkog marketinga, mozda je to razlog sto sam ovo pisao. Koju god uslugu na mesecnom nivou pozelis da kupis, trazice ti par obaveznih stvari: kreditni skor, administrativne troskove (neopevana glupost, zato sto ce da ti napise ugovor i ubaci te u kompjuter, ili sta?), troskove aktivacije (?!), i pokusace da ti uzmu SSN broj (??!).

Ako pozajmis novac, i vratis ga pre vremena, naplatice ti kaznu za gubitak profita + za raskid ugovora?

Nevidjena nekotrolisana pozuda za novcem i bezskrupuloznost i nadarenost u pronalazenju novih neshvatljivih i besramnih nacina da ti u cenu ugrade gomilu nepostojecih troskova, i nacina kako da ti uzmu pare a da ne primetis ili da zakonski nemas prava da se bunis.

Jbt. kako bi se tek iznervirao da kojim slucajem nemam kintu??! Ne smem ni da mislim...

A sad malo reklame....

“KUPITE NASE LAP-TOPOVE, NAJBOLJI SU, I NAJJEFTINIJI – SAMO 499.99 $*” Dajemo jednu besplatnu salvetu (jednoslojnu) uz svaki uredjaj!- dok traje zaliha od pet komada…

*PROCESOR, TASTATURA, MONITOR, SOFTVER, KUCISTE I PUNJAC SE PRODAJU ODVOJENO, POSLE AKTIVACIJE, I POTPISIVANJA UGOVORA NA INTERNET OD 99 GODINA PO POVLASCENOJ CENI OD 2 DOLARA ZA PRVIH PETNAEST MINUTA, A ONDA MESECNO 899.99$. Plus porez (nemamo pojma koliko, cuce se), pakovanje, hendlovanje i postarina (iako nosite licno, takav je sistem, sorry) Takodje morate da osisate desnu stranu glave ali samo kod Johna berberina, sa kojim zakljucujete ugovor na dve godine da tu stranu glave stalno tamo sisate dvaput dnevno, po trenutnoj ceni-zadrzavamo pravo promena cena kako nam se svidi. + porez.. Druga strana glave opciono i posebno po dvostrukoj ceni. Otkazivanje ugovora - puna cena plus 300% + 999.99$ kazna. +porez (isti onaj). John se placa posebno. A mozda vas i kresnemo ako nam se digne.

Have a nice day!

Pare nisu vazne...to svi znaju

2012-07-20T18:51:00.000-07:00

Rece mi covek mrtav ladan preko telefona, "pare nisu vazne, itd..."?! Ej da ne poverujes, amer, real estate agent, mi kaze pare nisu vazne...O soka, jbt??

No vratimo se 15 minuta u proslost, da vam dam uvid u situaciju kako smo dotle dosli.

Zamolio me jedan prijatelj koji isto ko i ja, dobio covek Green Card i eto sad se doseljava u US pa da mu nadjem smestaj, neki lep apartman za pocetak ili kucicu....ima se moze se, jelte, nema normalno kreditnu istoriju a i kako bi, nikad covek nije ziveo ovde a naravno jos nema ni posao...al ima para i ja rekoh, nece tu da ima problema, ovo je kapitalizam bre, para busi gde burgija nece.
Pozovem ti ja tako jedan kompleks koji izdaje apartmane, pricam sa covekom, sve fino, dok ne dodjosmo do posla.
A gde radi?
Pa ne radi...al ima pare.
Aha, a jel ima kreditni skor?
Nema, tek sad dolazi covek, al ima pare...platice unapred.
A ne, mora da ima zaposlenje kako da znamo da ce da ima odakle da plati? (malo slabije kapira al pomislih, objasnicemo se, nije greda. Ispade kasnije ipak greda, onolika...).
Ma platice covek godinu dana unapred, nema glava da vas boli...
A ne, nemoze to tako. A treba da plati i depozit...
Ma ok je sve, dupli depozit ako treba!
Ne, ne, nikako, postoje pravila i mi ne mozemo da rizikujemo i idemo preko pravila (?!).

I tu ga ja pitam, znaci money doesn't matter, i tad mi rece - bas tako...?! Pomislih, al sam natrcao na morona, covece, pozvah drugi kompleks, a tamo mi drugi agent isto rece? I to apartman bez namestaja! I pitam ja njega, agenta, pa sta moze da se desi u najgorem slucaju, da vam odnese zidove od iverice i iskoristi za barbeque, mislim....? Nisam bas tako ali skoro. Nista, on samo ponavlja, strogo kulturno potpuno istu recenicu i verovatno bi je ponavljao do sudnjeg dana da sam ja bio spreman da variram isto pitanje u hiljadu boja ne bih li ga prizvao k svesti. Dzaba, oni imaju skript sa generickim odgovorima i nije im dozvoljeno da bilo sta drugo kazu nego sto je u skriptu, pa ti mozes preko glave da se preturis. No, ser, yes ser....thank you ser. I ona cuvena recenica na kraju: I da li bih mogao JOS NESTO da ucinim za vas danas, to pitaju bez obzira na ishod tvog zahteva, kao vidi sta smo sve uradili za tebe, hoces li jos nesto da trazis - mi smo andjeli...al zamalo.
Auuuuu.... Situacija je ovde mnogo ozbiljnija nego sto sam mislio. Ovo se neda komentarisati. I tako ce covek u hotel za prvo vreme dok se ne smislimo sta da radi. Haos. Ma zednog preko vode, ej??

Draga mi cita ove moje blogove i kaze, ti bre samo crno pises, nisu stvari tako lose, pa koji si ti proklamatelj of budi zahvalan i gledaj na stvari pozitivno, kreiraj svoju svetlu buducnost...
Mislim, u pravu je. I ja stvarno pokusavam da unesem pozitivnu crtu u sve ovo, medjutim ta crta nekako se skupila, ispade veoma kratka crtica, skoro ko tacka, jbt. i sta ja tu mogu? Ja jednostavno komentarisem sta se desava, sta ljudi rade, kako se ponasaju i sta misle. A mozda sam stvarno ja kriv za sve? Bolje da cutim, da me neko ne cuje, zamericemo se...

Ma seriously fucked up place...

Pa da nastavim u istom smislu dok ne natrcim na nesto pozitivnije, sad sta da radim?
Mogu ja i da cutim, istina.....al necu.

U US izgleda kao da je sve nekako napravljeno ko od bede. Kola kilavog dizajna (cast retkim izuzetcima) koja piiiiju neverovatne kolicine doduse jeftinog benzina (upola cene bukvalno nego u EU) kuce po sablonu - svi, ali svi, imaju iste kuhinjske integrisane kabinete, iste wall to wall carpet-e potpuno iste vrste i krem bele boje (doduse bas lepa boja, by the way)...mislim oni koji si mogu priustiti tu kategoriju.

E, kamioni, imaju uglavnom jednu vrstu kamiona (osim ako neko hoce da bude bas fancy), koja je u izmenjenoj verziji i autobus, sa malim prepravkama. Autobus verzija izgleda kao da ste uspentrali neki kontejner na kamion i probusili rupe za prozore. Dobro, ulepsano je to, ali uglavnom, sedi kontejner na kamionu i to je to. Nema tu Volvo, Fiat, sta ti ja znam, Neoplan, oces....neee... ...nema xenon bate...sve sija zuto, nema plava-bela svetla...

O restoranima sa zicano-gvozdenim stolicama i istim takvim stolovima sa betonskim podom ili stoletnim keramickim plocama sam vec pomenuo pa da se ne ponavljam.

Ko stvarno ima pare, sta radi? Kupujes EVROPSKE stvari! Vozis Mercedes i BMW, ili ako bas hoces Ferrari i Lamborghini, ides u evropu na odmor, pravis kucu sa italijanskim mermerom i nosis cipele iz iste zemlje..

Casna rec sidjem down town i da nema gomile automobila i reklama po zgradama, ladno bi mogao da ocekujus da se Teks Viler ili Zagor pojave iza nekog coska...a te iste zgrade su ih garantujem licno poznavale ako su pomenuti ikada zalazili u ove krajeve. Totalno isti pejzas ko u vesternima.

Kako su US do djavola uspeli da se predstave na nacin na koji su, i ako su stvarno bili nekad takvi za kakve smo ih smatrali, kada je sve otislo u pm i zasto i hoce li se ikada vratiti? Djavolski dobar marketing.

Ima ljudi koji su pametni i kapiraju, ali je vecina nekako, ne zadovoljna, nego tiho podcinjena i iako znaju da nesto smrdi oni misle da to tako treba, jer izgleda neznaju za bolje? Retko ko pita zasto tako a ne ovako, zasto to a ne i ovo, zasto oni a ne i ja ili zasto ja a ne i oni.

U zemlji gde izbore za predsednika dobija kandidat koji ima vise para, i do izbora ne radi nista drugo nego trcka naokolo i kuka za pare, sta covek da ocekuje? Oni lepo priznaju, ko ima vise para, pobedjuje, to je javna istina i to mi isto ne ide u glavu? Znaci nema veze program, nema veze sam covek, nego ko stoji iza njega - a uvek su to iste najimucnije kompanije koje imaju najvise novca. Cemu onda farsa sa razlicitim kandidatima? Dati ljudima privid izbora? Ukoliko im se neko nadje na putu, jednostavno ga diskredituju, svedoka se uvek nadje ko pleve.

Nego odosmo mi u politiku a tu ne bih da se mnogo mesam, bar za sada...Zivi mi bili.

Hawaii

2012-07-13T01:57:00.000-07:00

Da, da, to sam (opet) ja, ovaj put sa suncanih Havaja! U nastavku mog istrazivackog putesestvija accros American Country, eto mene u Honolulululuu. I vid' razlike, jbt...

U Bay Area, ljudi izlaze iz kola pre nego sto stignu na odrediste samo in case of emergency, a to se ne desava tako cesto. Tako ako sretnes osobu na ulici bez kuceta ili kolica sa bebom ili da bar ne dzoguje, zacudis se, kao, sta je ovome…? Ako sretnes dvoje, tu se vec zapitas da nije bio zemljotres pa ljudi masovno istrcali na ulicu, a ako vidis troje - to vec mora da su demonstracije....?

E, al ne ovde, jbt, ovo ko nekad u Skadarliji (ne znam da li je tako i sad...?) oko 9.30h uvece! Ma guzva ko na sajmu! I lepog sveta na sve strane!

U Bay Area mnoooogo overweight osoba, brat-bratu jedno…60%... a sto se tice prisutnih lepotica…pa, recimo da su vam bolje sanse ako potrazite dlaku u jajetu. Sad ja se izvinjavam Kalifornijancima koje sam ja dosad video al to meni tako nekako dodje.

Ovde na Havajima, jedino sto je debelo je guzva! Mogu oci da ti ispadnu dok ne spazis jednog takvog...punijeg. Pitam se u cemu je vic? I ovde prodaju istu crap hranu ko i tamo, imaju iste secerne laze ko i tamo i opet...ovima se ne 'vata..bem li ga...I vecina su Ameri (Hawaii Ameri i Ameri-Ameri), ne ko "kod kuce", skoro sve kinezi, vecina onog sto nisu kinezi to su indijci a ostatak su nacionalna manjina - ameri.

I tu ja konacno zakljucim da se mi (ja i moji, kod kuce u CA) zapravo nalazimo "in the bubble" ovde u Bay Area, koji uopste nije karakteristican za celu Kaliforniju a pogotovo ne za US i daje totalno pogresnu sliku o ovoj zemlji. Stoga je moguce da sam ja mozda u nekim mojim prethodnim tekstovima doneo neke pogresne zakljucke s tim u vezi...Sta ces, zivi smo ljudi pa gresimo...izvinjavamo se...

Izadjem na plazu, brate, a ono, more...dobro, okean, svejedno, nemojte da cepidlacite, tirkizne boje, nebo bebece plavo, pesak se beli, a palme njisu one zelene grane, pa ko da sam u razglednici jos samo koperton beba sa guzom i kucetom da se pojavi.

Juce smo uzeli neko malo dzipce pa krenusmo da trazimo manje zguzvanu plazu nego sto je Waikiki, i nadjosmo na 33 milje odatle plazu na kojoj su snimali LOST (tamo gde im je bio glavni kamp), covece, koja atmosfera! Prosto ocekujes da se pojave akteri serije svakog trenutka, znajuci gde si i sta se tu ranije desavalao!

LOST plaza

Drugi dan krenusmo u suprotnom pravcu i pronadjosmo jos jednu plazu iz snova, dvadesetak milja istocno od Honolulua. Peeeeesak se beli, more se plavi (nesto mi poznato ovo, jesam to vec pomenuo? Pa bas mi se utisnulo…) a siroka plaza i - nigde nikoga?? Pa da nije neka podvala u pitanju pomislih, mozda se ajkule skrivaju po coskovima i cekaju one koji ne znaju u cemu je vic…? Nije valjda da sam ja najpametniji i niko se drugi nije setio da mrdne dupe malo levo desno i nadje ovoliko bolje mesto? Medjutim, ispade ja stvarno pametan…drugog objasnjenja nisam nasao…pa sto, nije nemoguce…

Doduse, bio natpis da su tu navodno neke foke koje mogu i da ujedaju, ali nismo imali cast da se sretnemo. Samo ogromantne kornjace, a od njih se bas nesto nismo isprepadali.

Ja sam covek veoma osetljiv na visoke temperature, onomad u Grckoj odosmo da posetimo neke rusevine (sacuvaj Boze, zena me konstatno razvlaci po razlicitim rusevinama i to samo ako je temperatura preko 40 C i bez drveca na puskomet...ne daj Boze nikome...a jos gore ako kazem da necu da idem, na to i ne pomisljam..sad se sve vadim na decu nek su ziva i zdrava tati). E, takvih temperatura ovde nema, toplo je u svako doba godine, skoro na isti nacin i retko izlazi iz okvira 20-30-i nesto. Ma izgleda ko raj, stvarno. Zimi temperature vode oko 24 a leti – oko 28.

Al kad dune vetric na pojedinim delovima, jbt. da te odnese! I opet nije hladno? Bar meni, draga mi se u svakoj prikladnoj situaciji detaljno skocka (jako temperaturno ne-fleksibilna – sve ispod 25 je klasifikovano kao “i nije bas toplo” a ispod 20 je vec za dzemper… u kuci klimu ukljucujemo samo ako je preko 37…ne napolju, nego unutra). Danas smo bili na vidikovcu, uspentrali se na neku planincinu i dok sam se ozbiljno otimao sa vetrom oko kamere pokusavao sam da napravim poneku fotku, ej, sa dve ruke sam stegao onaj aparat ko slepac kokosku, jedva ga sacuvah.

I sve se mislim, da mogu da biram, sutra bih se preselio ovde. Mnogo blize evropskom nacinu zivota, ali samo na Waikikiju izgleda. Malo se mrdnes levo-desno po lokalnim opstinama a tamo - tuga. Sirotinja na sve strane. Bre, bre…

I nema zmija!? Uopste, ali ni jedne jedine, nigde, i to je zvanicno. Navodno, vlasti su raspisali nagradu ukoliko neko uspe da nadje neku. Cuo sam da su ljudi pokusavali da unesu par komada sa mainlanda i zavrsavali su u mardelju, ne znam koliko je to istina.

Samo me jedna stvar ozbiljno tangira. Hawaii su samo jedna mala mizerna tackica usred jako velike vode. To mi nikako ne uliva neku barem relativnu sigurnost. Kada smo odlazili nagovestili su skori dolazak Huricane-a koji je tada jos bio na nekih 2000 milja. Na kraju ispade samo tropska oluja od svega, al opet…moglo je da bude svasta.

Sve u svemu, bio je to jako lep odmor. E, zaboravih da prijavim da smo bili u Gun Club-u. Raspucali smo se po metama iz svih oruzja. Prvi put od vojske sam imao oruzje u ruci, ovaj put dobrovoljno i iz zabave. I klinci i zena probase manje kalibre dok sam se ja oprobao sa policijskim 9mm, magnumom 44, uzijem…i moram reci da je moj decko (ne u tom smislu!) bio primetno vise zainteresovan nego moja lepsa polovina. Sta cete, muska posla.

Pametovanje 5 - getting spiritual..ok, weird

2012-06-08T16:59:00.002-07:00

Danas mi jedan klijent nije dosao. Prvi put. I njemu i meni...mislim njemu da ide na hipnoticku seansu a meni da mi covek ne dodje. Interesantno je koliko ljudi veruju i drze se one "better the devil you know". To ko sa zubarom, - trpece bol danima ali nece da idu kod doktora jer ko zna sta ce da mi radi a mozda ce i da boli...?!

Znate cega se ljudi najvise boje? Ljudi se najvise boje da ce se uplasiti! Boje se straha! Bas glupo zvuci al razmislite malo o tome. To je osnova svake fobije.

Niko ne zna tacno kako i zasto hipnoza funkcionise samo znamo da, indeed, funkcionise. Ukoliko ste osoba koja smatra sebe za realnu logicnu licnost koja ne veruje ni u sta sto ne moze da vidi ili sto nije dokazano naucnim eksperimentom, verovatno vam se nece svideti moja buduca objasnjenja i moj stav prema savremenoj nauci. Ali sta je tu je, iz ove se koze (ne, ne koza, domaca zivotinja, nego kao u debelokozac, e to...bas je nezgodno ponekad bez onih nasih kukica na slovima..) ne moze, a pravo da vam kazem ja i ne bih. Ova mi nekako, bas pasuje...(sad ce neko da se pravi pametan sa kozom opet...)

Vec sam pricao o energiji da nista drugo sem nje ne postoji i da zapravo nema solidne materije i da je energija samo jedna sa puno aspekata i bla, bla...ok, lepo i fino, ali dali ste se nekad zapitali sta je energija zapravo? Nauka nema odgovor na to pitanje, znaju (pomalo) sta radi, kako se ponasa u kom trenutku, i generalne karakteristike, ali ne znaju ste je, od cega se sastoji, odakle dolazi? I zasto se ne moze unistiti ili stvoriti? Hmmm...Ne moze da se stvori a to je jedina stvar koja postoji? Pa ko ju je onda, ipak, stvorio i kako? Ili mozda i nije? Pa kako onda....? Tu mi nesto skripi...I onda cuveno pitanje, a sta je bilo, ako je bilo, pre nje?

Znaci, da rezimiramo: ne moze da se stvori (?), ne moze da se unisti (??), nalazi se bukvalno u svemu i na svakom mestu i u isto vreme (!), moze da prelazi iz oblika u oblik.... nase misli su zapravo elektricni impulsi u mozgu koji je i sam napravljen od prakticno iste stvari...dal sam nesto ispustio?

Dakle, ta "stvar" od koje je sve napravljeno, prakticno moze SVE, zna sve, niko joj ne moze nista i postoji samo jedna - nema mesta za dve, he, he..Na sta li me to podseca?
E, bas da vam ne kazem, ko ne provali, u cosak sa magarecom kapom...

I svakako izgleda da ima zavidan intelekt, jer pogledajte svet oko nas. Nevidjena kompleksnost, interakcija i preciznost zive i nezive "materije" do nepojmljivih detalja koji su se navodno razvili pukim slucajem. Jbt. pa ako je i za slucajnost, mnogo je... mislim dodju tako jednog jutra pentagonski generali u jednu praznu halu, a kad tamo, a ono - izgradio se super-kompjuter...onako spontano, sam od sebe i naravno, kompletno slucajno!

To naravno niko ne bi poverovao, al ovo sa prirodom je, naravno, sasvim normalno i "evidentno"...Pa Darvin je tako reko, mora da je istina..a mozda je bilo i na TV-u?

Kad spomeuh interakciju, mislim da je to kljucna rec cele ove, kako ce je neko nazvati, baba Vanga price (see if I care...). Na osnovu teorije kvantne fizike, kada se gore pomenuta energija posmatra na nivou univerzalnog polja (10 na minus 40 - Plank Scale, Universal Field, Quantum Field) sve stvari postoje na svakom mestu u isto vreme i zavisno od posmatraca i njegovih ocekivanja, samo jedna od tih opcija za koju se posmatrac odluci ce postati "prava" bar za njega, a sve ostale ce jednostavno kolapsirati. Tu nema mnogo sumnje, ovo je iza hipoteze - ovo je theory.

To je dokaz da mi samim svojim postojanjem i usmeravanjem paznje na odredjeni dogadjaj ili situaciju fundamentalno (Ru, obrati paznju) uticemo na njen ishod, tj. krajnji rezultat. Znate sta je Einstein rekao : "Reality is merely an illusion, albeit a very persistent one."

Mislim, treba li ista vise reci?

Ne treba, ali ja volim da pricam i stoga, teramo dalje...znaci ako covek bukvalno stvara svoju realnost oko sebe, fizicki utice na okolinu svojim emocijama, mozete misliti kakve to efekte moze imati na telo same osobe. Dovoljno je pogresno protumaciti neke situacije kroz koje vas zivot vodi i to ce u potpunosti promeniti vas kvalitet zivota a i vas zivotni put. Nije uopste bitno da li je inkriminisana situacija o kojoj ste stvorili pogresan sud stvarno bila losa do mere do koje vi mislite da jeste, to nema nikakve veze ni sa cim, VI cete je napraviti u svojoj glavi potpuno onako kako vi mislite da je bilo! Ponekad je to nesto sasvim i neocekivano beznacajno, ali je vrlo retko uzrok ono sto vi mislite da jeste! "Prava" realnost (sta god to bilo??), ono sto se stvarno desilo - ne vasa percepcija dogadjaja - uopste nije bitna i za vas ne postoji! A to ne mozete promeniti snagom volje jer niste svesni sta je prouzrokavalo problem. Samo znate da ga imate. Problem. A hipnoza radi bas to, pronadje sta je prouzrokovalo problem komunicirajuci sa vasom podsvesti, promeni vasu percepciju istog i na kraju vi kazete: "I, to je bilo to? A ja mislio stvarno nesto strasno...pa bas bez veze..". I sve opet stima.

Druga stvar je interakcija sa "spoljnim" svetom koji nije odvojen od nas. Savremena nauka uvek posmatra prirodu odvojeno od coveka, kao, covek je savladao prirodu, pa, covek ce nauciti o prirodi sto vise da bi je kontrolisao....e, bre?! A od kog mog mi poticemo da vas (ih) pitam ja, ciji smo mi deo, a? Nije slucajno od prirode? Mislim koja arogancija, nauka postoji jedva nekih 400 godina, od kad je mi studiramo sa nasim komparativno gledano pilecim mozdanim kapacitetima a proroda sebe (i coveka), sa njenim intelektualnim kapacitetima malkice iznad ljudskih, usavrsava poslednjih, sta ga znam, 5 milijardi godina, par miliona manje vise, od kada zivot na zemlji postoji, i sad se mi pojavimo i mi cemo da popravimo sta je proroda zabrljala..Logicno, sto?

Nema dva, ili tri, svi smo jedno jedino, ono "nesto" sto postoji, sve sto radimo drugima radimo sami sebi i vraca nam se kao bumerang jer nema gde da ode! Svet treba posmatrati kao jednu absolutno neraskidivu celinu, jedno celestijalno bice. Kada nestane jedna zivotna vrsta ili prospes trilion litara radioaktivne vode u Pacific (Boze, odakle mi samo ta suluda ideja?), pa to ti je skoro bukvalno kao da si pucao sebi u stomak! Ima da boli da se pusis i na kraju ce nam doci glave! Ali nema kome da pricas....Uh, sam sam sebe iznervir'o...ajd pisacu opet malo kasnije.

Pomalo je tuzno...

2012-05-31T23:27:00.002-07:00

Jeste ikad bili na Blind Date? Nekako se skompate sa osobom suprotnog pola preko telefona, sad nije vazno kako, i pricate tako puno radno vreme - nocna smena - cini se godinama, i vec ste se triput zaljubili jedno u drugo, i skoro i virtuelnu decu izranili - a nikad se niste sreli!

Stvorili ste sebi jednu idilicnu sliku te osobe u glavi koja kad bi malo bolje, ili ikako, razmislili, ocigledno nigde ne postoji i verovatno nikad i nece postojati - toliko ste je savrseno osmislili zajedno sa idealnim glasom, sto je i jedino sto poznajete ali to u detalje.

I onda dodje taj dan kada ste, mislite se vi, konacno spremni da podignete "relationship on the next level", jel, tj. za zivi susret.

I tu je prici skoro po pravilu kraj. Sreli ste se, kiseli osmesi i sok na licu i u srcu su vidljivi al samo do pola, iz pristojnosti a i "in memoriam" na lepse dane koje ste proveli dok ste bili "u ljubavi". Ne ulazeci u to sta ona misli o vama (izvinjavam se za politicku nekorektnost, al ovo pisem sa muske strane gledista jer sam, eto, jedan od takvih, muskih), al vase misljenje o njoj je otprilike, sto neko rece, ne mogu da se stim ko - boli me mozak, vristim u kesu - ne bi joj ni I-pad 3 uzo iz ruke a ne orah....
Nego ja se malo rasplinuo...skoro da se oseca...mislim, plin, ja...kapirate? Ma, nema ni veze....

Dakle poenta ovog dugog uvoda je sledeca. Ja bre jos ne kapiram da sam u Ameriki. Ne ide mi u tu moju debelu tikvu, tolike sam godine proveo gradeci jedan san, jednu divnu iluziju koja stvarno nije imala sanse da postoji, bar dok ne umres, pa ako ima raja e, onda tamo, al ranije - tesko. Ovde - nikako....i to kazem ja kome ovde ama nista pod milim Bogom ne fali, uopste mi nije lose, casna rec! Sta ce reci ljudi sa istim snom koji rade danju-nocu da plate kiriju i klopu?

Razvodnjeni americki san

Znas, odrastes u ne bas ekskluzivnim uslovima (jbt, understatement of the century!) i onda izgradis svog Kraljevica Marka u svojoj glavi koji te cuva i obecava bolje sutra i onda kao planiras, ja kad odrastem ima da zapalim za Ameriku (koja ispade prevara kao i Marko) i posto tamo ne samo sto tece med i mleko i ostala ambrozija, svi bogatasi odreda jedva cekaju da se ti pojavis i da ti poklone ogromantnu kucerinu sa 16 soba i 18 kupatila, sa 6 lepotica po izboru (po sobi), 4 sportska auta (ne znam sto bas 4?...), dva dzipa i pick up (sta, za po ranchu da ganjam mustange...?.), posao direktora necega, svejedno cega, za nevidjene pare, psa i macku. I papagaja, volim velike papagaje...

A kad tamo, a ono zamalo. Dodjes na tvoj prvi, dugo planirani, susret sa sudbinom, i odma' po sletanju, koga vidis - opet ona ista riba sa blind date-a!? Srusise se lepi snovi moji...opet...

Al ima tu gvint, nije stvar toliko crna koliko je mi ocrnismo...neki od nas. Ameri su za sve krivi i freaking Holiwood. Isprase nam mozak. Decenijama nam prodaju bajke o ovoj njihovoj rajskoj zemlji, o bogatstvu, prelepim ljudima i amerckom snu koji je dostupan i totalnim moronima i ako neces da prihvatis sve to oberucke - e onda ce da biju. Onog ko nece.

We were oversold, braco i sestre. Takve zemlje nema i nikad je nece biti, najverovatnije. Pomislis, evo, sad si tu, najzad, to je to...a nije. I nikad nece biti to, jer toga nema nigde osim u tvojoj glavi, i kada izgubis jedan san i shvatis da je u jednom trenutku bio na dohvat ruke a u sledecem odjednom, nestao za uvek,

pomalo je tuzno....

O prosloj sredi

2012-05-13T23:07:00.000-07:00

Ma bio ja na intervjuu..uuu...prosle ili pretprosle (?) srede, i bas se lepo napricasmo o celoj toj hipnotickoj ujdurmi. Super uzbudljivo i sve...ALI...

Corporacija je to brale, ipak.Nista ne ide vrtoglavom brzinom, tako da, naravno, jedna vazna osoba je u medjuvremenu bila OOO celu nedelju dana, i eto sutra se vraca pa ce verovatno trajati jedno dva dana da se prilagodi poslu posle odmora, do srede, u sredu i cetvrtak ce da bude puno posla posto se, jel, nagomilalo prosle nedelje dok nije bila tu, a u petak je vec skoro vikend, pa "hajde da to stavimo za ponedeljak, ok?"...tako se desava u obicnoj kompaniji. Hajde da vidimo da li ce ova "neobicna" po svim merilima, opravdati moja potpuno nerealna ocekivanja.

Ja sam u medjuvremenu patio od neke bizarne, visoke temperature koja se pojavila bez razloga i niodkuda, visila mi nad glavom, ili bolje receno u glavi, nekih 40-ak sati sa povremenim prekidima zbog aspirina, i onda jednostavno naglo nestala kao sto je i dosla? A taman sam poceo da se razocaravam u svoje mentalno-telesne sposobnosti samoodrzanja i spremao se da krenem u skoro neoprostivu posetu US MD-ju (brrrrr), kad ono, nestade ko rukom odnesena...sto ti je covek, samo treba da zapretis pa nema sta ne moze..cak i sam sebi...

Dakle, sutra je ponedeljak, i sto rekla moja zena, I'll eat my hat, ako me budu zvali na pocetku nedelje. Videcemo....

Promena teme..

Jos mnogo ranije sam poceo veoma ozbiljno, ali bas, bez zezanja, da pripremam mog 5-godisnjeg klinca za pocetak skole u augustu, al ne sa ucenjem. Mislim jeste ucenje, ali...
Deca su surova jedni prema drugima, na nevidjene nacine. Dodje im normalno, zavisno iz koje sredine dolaze, pretpostavljam. U pre-school smo imali srecu i socially i academically, prosli smo famozno. Ali ipak, rezonujem, bolje safe than sorry, aj se pripremimo za ono sto, mozda, nedaj Boze, moze da se pojavi. Da, govorim o bullying problemu.
Dolazi kindergarden, (pre prvog razreda a u satavu osnovne skole...bez veze, al to mu je sto mu je...), i to je vec ozbiljnije od pre-k-ja. Ulazis u potpuno novu sredinu i svi te merkaju kako da se prema tebi postave. Bice probanja i izazivanja, sa kim se sta moze a skim bas i nema zajebancije. Mora se ustanoviti hijerarjia. Kako ga skapiraju sad tako ce ga tretirati nadalje. Stavise, u zavisnosti sta (mali) ljudi oko tebe misle sada o tebi, ce u veeeelikoj meri formirati tvoje misljenje o samom sebi koje ce te (ga) pratiti celog zivota. Vazna stvar do jaja!! (aha, nista Misko, prevazisli smo ga...) Ako ovde puknes, iz ove ces se rupe sa teskom mukom iskopati - ja znam, jos uvek otresam zemlju sa sebe... I to sve mora sam, direktna pomoc nije dozvoljena.

Zapravo obicno su u skoli tri grupe, koliko se svi secamo jos iz nasih pra-vremena, jel tako? Te se stvari ne menjaju. Imamo "cool people", i imamo "low-lives". Cool people obicno na neki nacin, fizicki ili psiholoski terorise low-lives i to im je najveca zanimacija u skoli. Gde ces bolje zanimacije nego pronaci daleko slabijeg od sebe i isprobavati sta ga brze rasplace!

Treca grupa je, zapravo, najbolja grupa, to su najpametniji medju njima, sposobni su da se odbrane od bilo kakve vrste napada, mentalnog ili drugacijeg, ali nikog ne diraju bez debelog razloga, i sa svima su fino. E, ja bih da mog klinju nekako, i preko veze ako treba, ubacim u ovu grupu.

Verujem da u pocetku nece biti mnogo mentalnog chalenge-a (nije sto je moj, al decko je bistar ko kristal) a za fizicki se vec prilicno dugo spremamo i od sutra intenziviramo napore u tom smislu. Unajmih shaolin mastera da mu drzi i privatne casove kung-fu-a, jedan na jedan, svaki dan pre i posle podne. Vec smo dogurali do zelenog pojasa, ali to je sve bilo samo vezbanje forme i tehnike, nije bilo sparingovanje.

Ma dobro, razumem, ne ide u rat, ok....ali koga su zmije ujedale i gustera se plasi...a mene su bas u tom smislu grickali po skoli kad sam bio manji...mnogo manji. Bulling je danas US nacionalni problem da se i sam Predsednik aktivno zalaze za prevenciju. Uostalom, dete uziva u tom sportu, pa spojismo lepo sa korisnim,,,i skupim, al 'bes ga, nemoz' i jare i pare.

Nova karijera

2012-04-28T10:43:00.000-07:00

Sreca da sam imao ovaj stress reduction kit ince bi bilo gusto!

E kad se ratosiljah cimanja licnih i korporativnih rukava, u smislu ajde molim te kupi ovo ili kupi ono, dodje mi da procvetam ko majska ruza! Od 20-e godine, kako sam prestao da perem sudove po Minhenu i utovarujem Daily Miror u kamione po North Watford-u kod Londona, konstantno sam prodavao razne vrste robe i magle sto pojedincima sto kompanijama (to kad sam "odrastao").

I toliko mi ga je bio pun kufer, mislim prodaje, da ne mogu da vam javim, al bas ono, do miska (nista bez miska, vidim ja). Ne kazem da se nisam tu i tamo bas lepo opario, ali brate.....uf, prodje me jeza kad se setim "cold calls" i presentation zvake tipa"...we are going to meet all your corporate needs because WE CARE (?!? we do?)"...i jos probas da odrzis straight face a znas da lazes, i oni znaju da lazes i samo pokusavas da im uzmes sto vise para za sto manje toga sto nudis...a opet igras i dalje vecitu igru macke i misa, i vec je dosta i misu i macki i siru a i dalje igras...

Danas izgleda da skoro i da nema vise drugacijih poslova osim raznih prodaja svega i svacega.

Dal sam vec pomenuo ranije, jedno 50-ak ili 60-ak puta, ne secam se tacno, ali izgleda da ja radim nesto bas onako kako treba (ne pitajte me sta - pojma nemam) i to "nesto" me cesto odvede na pravo mesto u pravom trenutku, a kao sto znamo, na svetu nema niceg vaznijeg nego biti na pravom mestu u pravom trenutku!

Eto pre par dana dobih tu amerikansku diplomu hipnoterapeuta iz najbolje svetske skole hipnoze (ma imao sam je i pre toga al ta je bila "dopisna" a ova je "ziva") i sretoh se tako, slucajno (gluposti, nema bre nista slucajno u zivotu) sa direktorom jedne nevidjeno vazne velike, humane, itd. companije iz Bay Area (aj da je bas ne imenujem za sad), i pomenem sta sam i ko sam kad on ce, hm, jesi zinteresovan za saradnju, mi imamo eto taj program za nase da se odvikavaju od pusenja, pa weight control, pa stress management....pa ako bi hteo da nam u tome pomognes...hajde napravi nam jednu prezentaciju o tome kako radi hipnoterapija i to, pa se vidimo na rucku recimo, sledece nedelje?

Dal da mu kazem, neeee, necu, ja bih radije da se ganjam preko telefona sa raznim gate keeperima i sekretaricama koje pokusavaju na milion nacina da me se kurtalisu da ne bih dosao do njihovih direktora koji bi onda licno morali da mi kazu na uvijen nacin kako ih bas zabole ...pupak... za moj divni beskorisni proizvod koji pokusavam da im uvalim za bezumno visoku sumu novca...Pravo uzivanje..... :( ?

Ili da prihvatim...mislim, sta, samo mi je ponudio da radim posao u kome bih uzivao u potpunosti, nesto sto mi je bio pasionirani hobi poslednjih...pa bar sest godina, i sto bi ljudima bilo od apsolutne koristi i sto bi zapravo ostavilo traga, and make difference, big deal...i to za nebulozno veliku sumu na sat bez apsolutno ikakve potrebe da to sto radim reklamiram jer postoje hiljade ljudi u kompaniji i svaki od njih bi hteo bar sat vremena nepodeljene paznje...? Uvek te teske dileme u zivotu.....

Ma stisnem ja petlju i odlucim se hrabro za ovu drugu opciju, pa kud puklo da puklo, i tako sad pripremam prezentaciju za ovu sredu, pa da vidimo sta ce da bude.

Mozda na kraju i ispadne nesto korisno od mene... dobro, znam, volim ja da preterujem al nikad se ne zna... ja odgovorno tvrdim da cuda postoje i niko nije imun!

Putovanja, putovanja..

2012-04-23T12:28:00.000-07:00

I ja sam vam klasika...tuzno ali istinito, svi mislimo da smo mi nesto posebno, mi cemo to bolje, ili sta vec..a kad tamo ista "stvar" samo drugo pakovanje...
Svi pocnemo, ko pocne, blog pa kao ja cu svaki dan novi text, ovo ono, i sta biva, posle par dana izduvas se ko balon, u smislu, sta sad da im pevam?
Bilo bi lakse kad bi ti neko usput pomagao pri "pesmi".

Elem, doslo leto, lipe cvatu, sve je isto ko i ranije samo....sto nismo vise tamo - sad smo ovde. U US-i.

Pocinjem polako opasno da se dosadjujem, stoga sutra krecem(o) na odmor, par dana jer eto ga Uskrs, pa nema skole, ne radi se po firmama, pa reko necu ni ja. Odosmo u jedno lepo mondensko mesto kraj okeana, Carmel.

Pebble Beach, Carmel-by-the -Sea

aj malo romantike...

licno usliko, negde oko 8 sati, a na plazi guzva ko da se daje Lady GaGa a ne sun-down...

Nije uopste lose ovde, ima bazence i jakuzzi, Dobro bazence je malkice ladnije prirode, al izdrzljivo, dok je jakuzzi malkice, opet, onako, vise mu dodje kao buljon supa - vrelo i prazno. Praznoca me nije toliko tangirala, iskreno...

Vratismo se odande, posteno se najedosmo sendvica - po restoranima! Bem ti rucak, gde god odes, nema veze kakav restoran, za rucak -sendvic!? Probah jednom da im objasnim sta ja smatram pod "rucak" al opet dobih sendvic? Negde se opasno ne nalazimo...

*********************************************************
Prodje bogami jos dve nedelje od kad ono gore napisah, i rekoh ajd da napisem jos nesto malo.

Juce sam se vratio iz Orlanda u Floridi, bio nedelju dana na seminaru za hipnoterapeute sto ga drzi najbolji trener na svetu, Gerald Kein. I ovo je bio zadnji, preti da postane legendarni. Ne profesor nego seminar, profa je vec odavno ziva legenda, zajedno sa njegovim nekadasnjim profom, koji je otac moderne hipnoze, Dave Elman. Koga zanima, moze malo da progugla ovu dvojicu imace sta da vidi, obecavam!!

Neverovatno koliko su se aligatori rasprostranili, gde god ima vise od dve litre vode na jednom mestu, naci ces aligatora...? Dobro u predgradju...

Skupismo se na tom kursu negde oko 26-oro iz celog sveta. Bio je tu tip iz Kanade, Goran, pa je bio jedan iz Rima, Darko...od dvadeset sest ljudi iz celog sveta tri su bili nasi! Ukljucujuci i mene jel. Dosli su iz Turske, Francuske, sa raznih strana US, UK...i drustvo je bilo nevidjeno.

Znas ono kad velika vecina ljudi sa kojima dodjes u kontakt misli da imas malo "cudne" ideje, kao, cvrsta materija ne postoji, stvarnost je samo konstantna iluzija...pa si navikao da te gledaju onako malo...(i ja njih gledam isto tako u smislu "siromasi, ne shvataju nista"), a ovde...svi isti ko ja, jbt, ne mogu se nacudim! Pa prici nikad kraja! A jesmo se napricali...

Nego saznao sam i da sam jako finansijski podcenio moje usluge, u uporedjenju sa drugim kolegama u okruzenju iz iste skole - Omni Traning Center - prosek 250 $ na sat? Ok....ja sam uvek za saradnju, samo da se kolege ne uvrede.

Kada sam odlazio iz San Francisco-a bilo je nevidjeno nevreme, rekoh, sad kad se vinem u ove oblake ako nas strefi neka od ovih vatrenih strelica tako cemo ekspresno da se vratimo do majke zemljice i dzaba ti sva ova pametovanja i spekulacije. Avion se tresao nekih desetak minuta ko da vozis volovska kola preko srpskih drumova 80 na sat...i onda prodje ko da se nista nije desilo...

A vreme na Floridi...kako se otvorise vrata na avionu, zapahnu me atmosfera kao kad udjem u kupatilo posle moje drage supruge, koja apsolutno ima hirurski otklonjen osecaj za vrelu vodu, u kome se ona predhodno tusirala bar pola sata...

Klopa je bila jako dobra u restoranu pored hotela (bez sendvica!!?) i lepo sam se oporavio. Posebno sam se bukvalno sokirao kad su jednog dala imali PODVARAK sa svinjskim pecenjem?! Dobro nisu ga zvali podvarak, al mislim zovi ga paja patak ako hoces, to je bila prava stvar!

Pa izadjemo uvece u Dejtona Beach, a ono bre, gomila lepog sveta? Ja navikao ovde kod mene, u Silicon Valley, cesto se pitam sta bi sa omladinom i amerima, samo bebe, babe i Kinezi, a tamo...
Jos malo pa ko u Holiwoodu...Da nisam video ne bih verovao. Znaci da ja nisam bas izabrao reprezentativni uzorak amerike da bih imao pravu sliku.
Pa..tu sam gde sam za sad...razocaravajuce i utesno u istom trenutku. Ja se ipak odlucujem za casu koja je skoro puna umesto case koja je skoro prazna.

Vracao sam se nazad puna srca i glave pune novih ideja sta i kako cu kada se vratim kuci (US kuci).
Promenio sam i ime profesije, dakle sada sam Change Artist i mislim da je ispred mene jedan uzbudljiv period. U pozitivnom smislu.

Ali i dalje cu da igram loto, onako usput. Prosli put je glavni zgoditak bio mnogo veci nego sto sam ovde napisao, 650 miliona dolara, covece, pola milijarde...i troje ga izvukli. Sada je "samo" 80 miliona premija al opet...

Ferengi planet

2012-03-22T20:19:00.000-07:00

Dal' sam o ovome vec pisao negde...il' nisam? Vidite, to je problem, kad covek posle izvesnog vremena vec ima iza sebe "sabrana dela", ko ce svega da se seti...ne zamerite, krecana..

Anyway...posto me ovo bas onako, udara u zivac, ajd da vam ispricam (ponovo?).

Ako ste pratili onu seriju onomad na TV-u, "Deep Space 9", to mu je bilo kao produzetak Zvezdanih Staza inace moje omiljene serije u to vreme, koju sam pratio, brat bratu, bar jedno 5 godina, onda ste verovatno upoznati sa Ferengijem Quarkom. On nije toliko vazan, nego njegovo rodno mesto.

Dakle u toj seriji, postojala je jedna planeta, Ferengi planeta, i Ferengijanci su se umesto na bibliji, zaklinjali na, mi bismo ga valjda zvali Obligacionom Zakonu ali oni su ga zvali Rules of Aquisition. Profit je bio sveti zakon i sve se se vrtelo oko njega. Evo nekoliko pravila iz tih pravila:

Quark, Ferengi

1: Kada se konacno dokopas njihovih para, vise ih ne vracas!
10: Pohlepa je vecna
21: Nikad ne stavljaj prijateljstvo iznad profita
23: Nista nije vaznije od tvog zdravlja...osim tvog novca
34: Rat je dobar za biznis
45: Prosiri se ili umri
57: Besplatan savet je retko jeftin
76: S vremena na vreme proglasi mir. To ce smrtno zbuniti tvoje neprijatelje
- Covek je vredan samo onoliko koliko i zbir njegovih materijalnih dobara
- Zaposlenici su kao stepenice na merdevinama uspeha. Ne ustrucavaj se da na njih zgazis
239: Nikad se ne ustezi da pogresno deklarises proizvod

....i tako dalje u tom smislu.

Ovo su originalna pravila koja je neko napisao za tu seriju! Mislim, neverovatno! I uopste mi nije tesko da vidim gde je pisac dobio ideju za ovu naucno-fantasticnu seriju...Mislim, mozda naucna ali u ovim pravilima nema mnogo fantastike. Ovde - cista reala brale, svaka rec!

Odem u Welness klub, platim clanarinu i na stranu sto svi, ali svi i za svaki servis traze da potpises obavezujuci ugovor za godinu dana (ocekujem svaki dan da Safeway zatrazi da se pretplatim na hleb za godinu dana ili nista od kupovine), nego su sad svi smislili i "aktivaciju". Sve mora da se "aktivira". Sta li se aktivira u teretani, osim mene, sto jeste presedan sam po sebi, jos uvek mi nije jasno a ni osoba koja tamo radi, nije mogla da mi objasni. A i otkud bi on znao, on je tamo, sirotinja, za svojih 8$ na sat, minus porez... Tu je i placanje i za primanje poziva i sms-a na mobilni, a posebno se placa ako hoces da zoves izvan USA i saljes tekstove. A to naravno moras prvo da aktiviras...A ima i roaming tarifa izmedju drzava, countija, gradova, ulica, spratova, soba....ne bez sale, nisam siguran za gradove, ulice i spratove ali ostalo stoji.

Do skoro je bilo ono, kupite preko interneta, jeftinije je jer se ustede troskovi stampanja vec cega bilo, karata, zaposljavanja osobe, iznajmljivanja prostora, itd. Sad to vise nije slucaj, sad se naplacuje "booking fee" zbog "convenience"...

Paz' p...a mu mat.r.na!? Pa stvarno...

Sve se svodi na manipulaciju. U radnjama kad nesto kupis, nikad ne znas koliko ce sta da te kosta, mozes samo da se nadas najboljem. Mislim, imas predstavu, ali cene su istaknute bez poreza, pa ako mozes da po'vatas koliki je porez za koji artikal i ne mrzi te da racunas - onda je ok.

Bitno je da cene izgledaju manje nego sto zapravo jesu jer bolje izgleda kad se odlucujes da kupis. Ko ono sto je bilo sa avio kartama, vidis cenu i pomislis, ooo, super, a kad tamo...platis posebno aerodromsku taksu, pa dodatak na kerozin, pa stampanje karte, pa za prtljag, i ne znam sta jos, i naravno - cenu same karte i onda ispadne bar duplo. Nikad mi nije bilo jasno, na sta se cena same karte zapravo odnosi kad je sve placeno posebno? Na koriscenje dodeljenog vazdusnog prostora (u koji jedva stanes ako si preko1,50 cm) u avionu?

Odaje se utisak da se ovde jako polaze paznja na ("nepostojece") klase u drustvu. Mnoge stvari na koje smo mi u Evropi navikli kao svakodnevne se ovde smatraju luksuzom i posebno naplacuju, i ako ne pripadas odredjenom sloju drustva koji si to moze priustiti, imas mnogo siromasniji zivot i manje opcija nego ista grupa ljudi u Evropi.

Na primer, restorani. Ukoliko ne odes u up-scale restoran, zaboravi carsav na stolu, stolice napravljene posle datuma tvog rodjenja, ili nedaj boze tapacirane, u lepo uredjenoj atmosferi, sa mozda prikladnom muzikom, zivom ili iz neke elektronike ili sa interesantnom i jestivom hranom koja nije napravljena u kuhinji sumnjive cistoce.

Nista slicno ovome ovde jos nisam video, ali se jos uvek nadam

Zatim, avio-karta iz San Francisca do recimo, Orlanda u Floridi ce te kostati isto ko i karta do kuce u Evropi, gde god da si - oko 1,000$ po coveku. A za vreme leta ces imati prilike da kupis konzervu piva ili casu vina za 7$. Plus tax.

Ako ti to ne odgovara, sedi lepo u auto pa polako...a ima i autobus...ko voli. Ne znam koliko kosta jer ja - ne volim, pa nisam ni pitao.

Postoje razliciti cenovnici za rucak i za veceru - vecera je mnogo skuplja nego rucak, iako se mozda radi o istom jelu, jer tu se vec radi o "luksuzu" dok je rucak vise kao "potreba", pa ako hoces i mozes da se luksuziras...

Takodje, ako hoces da proslavis detetov rodjendan i pozoves njene/njegove klince na zurku, a ne bi da pustis razularenu hordu decurlije da ti demolira kucu "in no time", onda ti je skoro jedina opcija da iznajmis vreme i mesto u klubu sa napumpanim zamkovima i ostalim oblicima po kojima se moze skakati. Standardna opcija koja nije (mnogo) varijabilna je: dobijas sat i po ukupno sa animatorom, koji ce te voditi iz prostorije u prostoriju (ako ih ima vise) u tacno utvrdjenim vremenskim razmacima. Ne mozes da doneses svoju hranu a bogami ni pice, a ako ti se njihov izbor ne svidja, plati njihovo, pa donesi svoje. Torta nije uracunata i to mozes da doneses. E da, cena, prava sitnica - oko 350 $ za do 15 klinaca, preko toga - doplata.

Ali jedna stvar je ovde daleko bolja. Ako kupis nesto, koristis neko vreme (do mesec dana), pa ti dune da to tebi zapravo i ne treba, odneses nazad i - vrate ti pare? No questions asked....Probaj to u Srbiji...

Nego, zurim da popunim tiket za California Mega Milions loto. Narode, sta mislite, kolika je glavna nagrada u ovom trenutku? Izvlacenje je svaka dva dana i vec par nedelja nije bilo dobitnika pa se premija popela na

290 miliona dolara!!

Kad (ne ako) dobijem - cuce se!

U momentu kupujem jednu kucu u Malibu-u, i jednu u Monte Karlu! Onako, skromniju...

Zamislite nezamislivi zivot kada na svetu vise ne postoji nista sto ne mozete imati?

Upis u skolu i to..

2012-03-16T20:07:00.002-07:00

U mom "prethodnom" (ovozemaljskom) zivotu, voleo sam da razmisljam kako bi bilo fantasticno imati svoj ferrari, ili tako nesto, jednog dana. Kako sam dosao ovde, to je nekako izgubilo na snazi. Ta misao uopste vise nije toliko uzbudljiva. Mislim se, zasto Boze, pa ovde je veca verovatnoca da se to desi? Mozda zato sto je to ovde nekako manje neobicno, ima ih na svakom cosku ko kod nas Audi. Pa Aston Martin, Bentli.....a mercedesi i ostali kupus, ko fice... mada nisam video ni jednog Rolls Roysa? Interesantno...mozda je ovo skromniji neighborhood, pa se ljudi ne luksuziraju nego sirotinja, voze sta imaju.

Komsijin Ferrari

I takodje shvatim da patim od sindroma "Pale sam na svetu" (ko zna razumece), i da se dokopam neke ludacke masine, nemam s kim da je podelim... kome da pokazem? Ma, bez veze...

Juce smo mini-mi i ja isli da se upisemo u novu skolu. Gotovo sa pre-k, ko jos uvek ne zna, to mu dodje kao pre-kindergarten, pre-skola. Zapravo trebao je moj sincic...sta sincic, sincina, da ostane tamo negde do juna, ali uprava tog pre-k-ja odlucila da malo frizira cene - 50% - i tako mi odlucismo 100% da palimo odatle mesec dana ranije.

Sad dolazi na red kindergarten, sto je ovde deo osnovne, pre prvog razreda, nije kao kod nas obdaniste. Mada iskreno receno, ja pojma nemam sta se desava u nasem (srpskom i ostalim balkanskim) obdanistima, dal imaju neki edukativni program ili se deca tamo samo igraju dok matorci ne dodju po njih. Kao mali nisam imao prilike a kao veliki zelje da ga posetim, dok sam jos bio u Srbiji. Moji su mi uvek govorili, to je za gospodsku decu.

Dobro je meni bilo i bez obdanista...

Elem, upisivanje....upis je bio organizovan u lokalnoj srednjoj skoli, u fiskulturnoj sali. Tamo su poredjali stolove kao saltere u krug i ides od jednog do drugog, redom.

Na prvom ti proveravaju adresu. Svaka ulica strogo pripada odredjenoj skoli i tu nema price. Mora da imas ili neki deeeebeli razlog zasto neces u "svoju" skolu, ili mozes da cekas da se upisu svi koji pripadaju tamo gde ti hoces i tek onda da im uvalis svoje dete (cuj, uvalis dete...ovo se obicno koristi u drugacijem kontekstu, al sad, ajde..), ako bude mesta...a obicno ne bude.

Zanimljivo je da te niko ne pita, iako si ocigledno stranac, pokazujes im detetovu godinu rodjenja u stranom pasosu, - jeli, otkud ti ovde, i imas ti neki legalni status, viza, ovo ono - ...neeee, ne zanima ih ni pod razno, bitno je da imas odgovarajucu adresu. Doduse i to moras da dokazujes nekim komunalnim racunom i to o dve razlicite usluge za poslednji mesec. A US licnjak se ne racuna?! Pa jeste, nije da je to neki vazan zvanicni dokument o identifikaciji sa punom adresom na njemu, sto bi to prihvatili? Bolje racun od interneta sto sam narucio telefonom, nikad me u zivotu nisi videli, ni mene niti bilo koju moju ispravu, ili sta drugo.

Ovde sve logicno. Ko ono sa rucnim signalisanjem za skretanje desno....

I svima sve dzabe. I knjige i sveske...Ako ne racunamo donacije, koje jesu jako potrebne ali nisu obavezne i ko ne da nista poslednji je slepac. Srecom retki su takvi.

Mozda cu jednog dana i ja nesto da dam...Ma ne, salim se, dali smo i mi vec...dal' dva, dal tri dolara prosle godine, sad, ne secam se....ne, bez sale, stvarno smo i mi dali. Valjda...

Dobro, to smo sredili, idemo sad na sledeci "salter"...mislim do sledece klupe. Tu ti traze potvrde o vakcinacijama i o TBC testu. Na zidu metar sa dva baner "immunization records". Mnogo vazna stvar. Nema upisa bez toga. Dakle, obavezno.

Osim ako neko ne zeli da se vakcinise. Onda ne treba. Ko hoce, potpise "waiver" i plivaj dalje. Obavezno, al ne mora. Opet logicno.

Mini-mi se pentra...

Dakle ajmo na sledecu klupu. Tu im predas formular sa decijim podacima, jel isao pre toga u neku skolu, na sta je alergican i sta mu zdravstveno fali (ne da li, nego sta, pa svako ima nesto, valjda?), dal su ga odnekud vec izbacili (dobro ne pitaju jel osudjivan...), i obavezna naznaka "nemoj da je neko lagao jer bice sranja" samo finije receno.

I to smo otaljali i onda odosmo na salter od nase skole - svi imaju svoju klupu sa maskotom i tu ti konacno zavedu dete u spisak i zakazu "probni dan" da dodje covek i da vidi kako ce da mu se svidja skola, valjda...?

Otkud znam..sta ako se nekom ne svidi?

Pre toga mi mini-mi rece da je u pre-k-eju ionako samo balavurdija od 4-5 godina (uglavnom devojcice). A on je vec 5.5 i krajnje vreme da konacno ode medju svoje!

A i meni bolje. Bar cu oboje da ih kupim sa istog mesta, mislim iz iste skole, bez kruzne ture po gradu...

Pametovanje, 4

2012-03-13T12:18:00.004-07:00

Koliko nas, iskreno, moze pogledati sebi u oci, u ogledalu, i reci samom sebi “volim te”?

Rado bi da palite iz Juge (univerzalno ime za sve bivse republike, da ih sad ne nabrajam…) jer u njoj niste uspeli da se nadjete, nije vam islo, a i zemlja odavno popucala po savovima, i jos uvek puca, sada valjda posred srede. Kao i jos neke obliznje drzavice koje su mislile da su daleko bolje od nas, a kad tamo a ono medjutim…

Kad sam ja to prvi put probao, osecao sam se ne kao kompletan moron, nego kao moron i po. Pazi, gledam sebe u oci i ocekujem svakog trenutka da ce onaj drugi ja u ogledalu da me ismeje i ustane i ode, u fazonu, e, koja budala, s kim ja zivim… ali dosad nije. A s druge strane, kako da lazem sam sebe u oci kad znam da to nije istina? Nije mi se svidjala na meni gomila stvari, a jedan od mojih glavnih problema je bio to sto je moja majka otisla drugim, vaznijim poslom dok sam ja jos bio beba – to je inace “odlicno” za samopouzdanje, znate ono, njega samo majka moze da voli – a kad vam i to nekako izmakne, e onda znate da ste u problemu.

Ono sto mnogi u ovom trenutku jos ne shvataju je da “you can run, but you can’t hide”, ovakvi kakvi su, takvi ljudi nemaju mnogo sansi gde god da odu, jer prakticno pokusavaju pobeci od sebe ali im to jos nije jasno. I tamo ce normalno pokusati da organizuju sve da se osecaju “kao kod kuce”, mislice i reagovace isto na iste stvari, i imace isto misljenje o samom sebi.

A tu lezi zeka.

Veliki zeka

Da bi efektivno promenili nacin na koji vidimo same sebe, potrebno je posegnuti za metodama koje ce tu sliku promeniti ne na svesnom nego na podsvesnom nivou. Mi u nasoj podsvesti cuvamo ceo “snimak” naseg dosadasnjeg zivota, onako kompletno, sa svim propratnim zvucima mirisima i osecanjima svakog trenutka. Nasa podsvest ima zadatak da od nas formira licnost odredjenog karaktera na osnovu njenog iskustva i licne percepcije realnosti i da nas zastiti od spoljasnje opasnosti bila ona stvarna ili zamisljenja. Medjutim rezonovanje tog dela naseg uma nije uvek logicno za pojmove svesnog uma tako da mi ne postajemo ono sto bismo hteli biti, nego ono sto podsvesni um misli da bi trebali biti a i da bi ostali “bezbedni”.

Jedan primer, recimo, devojka koja je imala problema sa seksualnim zlostavljanjem u skoli je “odlucila” (podsvesno) da postane debela da je vise ne bi napadali, jer smatra da tako nije vise seksualno zanimimljiva, pa ce je ostaviti na miru. I sad ima problema da nadje decka jer je mnogi ne smatraju atraktivnom. Kaze njena majka, ne znam sta se desilo, bila je k’o prut, do onomad i odjednom, puf!

Stavismo je u hipnozu, objasnismo njenom podsvesnom umu takva-i-takva-stvar, kao trecem licu, i da ovim nikome ne cini uslugu. Uradismo regresiju do momenta koji je podsvesni um smatrao problematicnim, ubedismo ga da bi-sta-bi, ne vredi biti ljut ceo zivot, dakle treba oprostiti svima na koje smo se ljutili a posebno samom sebi, sto smo se navodno doveli u takvu situaciju ili za sta god bilo da smo osecali krivicu. Dali smo joj par pozitivnih direktnih sugestija i – za par meseci- procvetala devojka!

Postoje samo dva razloga zbog kojih ljudi postaju bolesni ili ne uspeju u zivotu. Osecanje besa ili krivice.

Prvi vas bukvalno izjeda iznutra, a drugi vas ili polako ubija ili vam ne dozvoljava da uspete u zivotu jer, na osnovu vaseg misljenja, vi to “ne zasluzujete”. Da bi promenili vas “program” na osnovu kojeg vi rezonujete i vrednujete i sebe i svet oko vas potrebno je imati pristup podsvesnom umu, koji je zasticen pristupu iz svesnog uma takozvanim kriticnim faktorom, to mu dodje ko neki vratar izmedju dva i ta se barijera moze preci hipnozom.

Razlozi zbog koga se hipnoza ne koristi vise u svakodnevnom zivotu u svrhe lecenja je uglavnom strah i neobavestenost kao i nedovoljna dostupnost upucenih ljudi. Tu je i drustveni faktor, medicinska i farmacetska industrija, itd.

Emocije i njihov kvalitet imaju odlucujuci uticaj na nase zdravlje i zivotne uslove a najverovatnije i mnogo sire. Jedan japanski naucnik je radio eksperimente sa vodenim kapljicama. Izlagao ih je osobama koje su osecale razlicite emocije i smrzavao (kapljice) da bi proucio njihove kristale. Najlepsi i najpravilniji oblici su bili oni koji su bili izlozeni osecajima mira i ljubavi, dok su “besni” imali potpune nepravilne i ruzne oblike.

To je jedan od neoborivih dokaza da nase emocije imaju fundamentalan, fizicki uticaj na nasu okolinu.

Praktican savet: ukoliko zelite nesto (prakticno neverovatno ali ima takvih), zatvorite oci i zamislite da to nesto vec imate ili da se to sto zelite vec desilo. Uvek razmisljajte u prvom licu, gledano kroz vase oci (ne odozgo i iz treceg lica), i naterajte se da osecate one emocije koje biste imali da se to nesto vec stvarno dogodilo. Zamislite reakcije okoline, ispredite citavu pricu u svojoj glavi oko toga i budite zahvalni za to kao da se desilo.

Bas bi me zanimalo da cujem rezultate posle, recimo, nedelju dana ili mesec dana...

Ajd, do daljnjega...

Pametovanje, III

2012-03-08T19:31:00.001-08:00

Kvantna fizika kaze da cvrsta solidna materija zapravo ne postoji. Ni ovde niti bilo gde drugde. “Materija” je napravljena od molekula, ovi od atoma a ovi opet od protona, neutrona I mnogo manjih elektrona (za ove se ne zna jel su talasi ili particles) koji kruze oko njih. Protoni I neutroni su dalje napravljeni od manjih cestica (particles). I ako se ide dalje u minijaturu (Plank Scale, 10^-40) dolazi se do dela (quantum field-universal field) u kome se kaze kako se sve zapravo sastoji od malih vibrirajucih eneregetskih nepravilnih kolutova (string theory), i ne postoji razlika ili prostor izmedju razlicitih objekata bilo sta i bilo gde bili, zivi ili nezivi.

Stoga, univerzalno polje. Jedno, jedino.

Na tom nivou nasi fizicki zakoni sa kojima se srecemo u svakodnevnom zivotu vise ne vaze, tako da, recimo, jedan objekat moze biti na dva mesta u isto vreme, i kazu ono sto je jednom bilo jedno vise se nikad ne rastavlja (superpositioning, entanglement).

Ceo universum je, navodno, nastao pre oko 16 milijardi godina iz jedne neizmerno zgusnute tacke “materije”, takozvani big bang, (ili “naduvavanja” kosmosa sto je druga, sve popularnija hipoteza).

Da li to znaci da smo svi i sve jos uvek povezani, kao i na pocetku? Mnogi mudraci to oduvek tvrde - svi smo jedno.

Znaci materija je iluzija, koja se sastoji od razlicitih vibracija elektromagnetskog spectra koje izmedju sebe interaktuju (jel to rec?) na odredjeni nacin sto daje iluziju dodira. Nikad se nista u stvari ne dodiruje! Kad bi uspeli da uskladimo vibraciju tela sa, recimo vibracijom zida, 'ladno bi prosli kroz njega kao da nije tu! (ja sam zapravo ubedjen da takve stvare odavno postoje u odredjenim strukturama neseg drustva, ali to je opet - druga tema..)

Znajuci to, I znajuci da su misli I osecanja elektricni impulsi, onda je sasvim jasno da nase misli duboko i fundamentalno uticu na nasu fizicku (onoliko koliko “fizicka” uopste postoji) realnost. Mi smo zapravo, bukvalno, bica od svetlosti!

Takodje su izvrsena merenja elektromagnetnog polja koje se emituje iz naseg tela. I, sta mislite iz kog dela naseg tela dolaze daleko najace vrednosti?

Ne, nije iz mozga, probajte jos jednom….

IZ SRCA!

Fizickog srca. Na osnovu merenja koje je danasnja nauka u stanju da izvrsi, sa sigurnoscu je utvrdjeno da su talasi odatle najjaci I da fizicki uticu na svoju okolinu menjajuci je, i da se njihova kakvoca menja u odnosu na nase raspolozenje!

E, sad vic je u tome sto niko ne zna koliko daleko se ti talasi prostiru, I na koji sve nacin uticu na neposrednu I daljnju okolinu.

Da se vratimo na pocetak, gde sam vam rekao da mi svoje reakcije na spoljasni svet ucimo od samog zaceca, sve sto se desava izaziva emocije koje su razlicite od coveka do coveka.

Gde prvo osetite snazne emocije? U glavi? Ne bih rekao… Da nije u grudima? Mozda u srcu? Potpuno tacno! Ugledali ste ljubav svog zivota, I srce pocne brze da lupa, krv se razleti po celom telu pa i u mozak, koji preduzima prikladne radnje sa tim u smislu.. Vidite nesto strasno, kaze, u bem ti presek'o sam se...pumpa opet uradi svoje al na drugaciji nacin, a mozak dobije poruku od srca i reaguje prikladno.

Sve pocinje od srca. Od emocija. Emocije kreiraju osecanje (fizicki osecaj), koje obuzima telo na odgovarajuci nacin i salje “poruku” izvan tela (kodirani el.mag, gtalas) komunicirajuci sa spoljnim svetom u granicama koje nam jos nisu poznate.

Ali postoje hipoteze, koje imaju apsolutno smisla. Uprosceno, jedna vrsta osecanja, privlaci slicnu vrstu osecanja. Mizerija ide na mizeriju, sreca na srecu. Toliko I sami znamo I tu nam nikakva nauka nije potrebna…Ukoliko ste mizerni, dobicete jos (znate ono, na sirotinju i ….da ne budem nepristojan, poznata vam je izreka), ukoliko ste zadovoljni I vibrirate na pravoj frekvenciji, stize vam jos od istog.

Znaci, naravoucenije iz ovog dela je, ne treba tupiti i prezvakavati u glavi kako bi nesto moglo ispasti (lose) jer ce na kraju tako i biti. Ili zeleti nesto ocajnicki jer to pogresno rezonuje sa okolinom. Kad nesto jako zelite, znaci da to nesto nemate, i dobicete jos "nemanja".

Trik je da budete zahvalni za ono sto imate, iskreno, i zracite srecom sto je to sto jeste bas tako kako jeste. I ubrzo cete dobicete jos razlog da budete jos zahvalniji.

Budite sretni sto ste takvi kakvi ste - i bicete jos bolji u kratkom vremenu, MORATE VOLETI SEBE! Zaboravite samokritiku!!

I znajte, tu nema laganja. Vaze samo iskrena duboka osecanja. A njih nije lako kontrolisati, ukoliko si imao ne bas "savrseno" detinstvo.

E, tu, braco i sestre, dolazi hipnoza u pomoc....

----------nastavicu se ------------

Druzenje

2012-03-08T12:13:00.001-08:00

Ja sam vam uglavnom vodo-otporan na nostalgiju. Poabalo se to tokom dugih godina pecalbe po razlicitim inostranstvima....kazem uglavnom. Ima kad nadodje, onako, kukavicki s ledja, i to obicno kroz provokacije Djoke Balasevica. Osetis neku setu za necim sto si nekad imao, bio, i cega vise nema, i nece ga nikad vise biti. Jedne zemlje, nekih ljudi, koji mozda jos mogu i biti tamo gde su bili ali to vise nisu oni isti, a nekih jednostavno vise nema. Setis se nekih sredina ciji si nekad bio deo, gde prirodom pripadas, a opet nekako vise i ne. Gde god da odes, ne znam koje pare da imas i koliko da si tamo - to nije tvoje, istorija tog mesta ne zivi u tebi, nisi tu odrastao... nema ono, na koje ste se viceve iz koje serije zajedno smejali, pa ono "da je pera otisao u policiju, toga ne bi bilo" ili" Protic sa ladjom"...

Ali kako nista nije savrseno dobro ili savrseno lose, uvek se treba koncentrisati na onaj dobar deo koji postoji u bilo kojoj kolicini g...... kojom zivot moze ponekad da vas obilato zaspe i sve ce izgledati daleko bolje.

Da nije ovako, moglo bi biti mnogo gore!

Da...pronaci prijatelje u novoj srediti je ili u istoj kategoriji kao naci dobar posao koji volis sa super platom koji nije 2 sata putovanja od mesta u kome zivis + rotkve strugane, ili je jos gore. Ne kazem da nema naizgled zainteresovanih, iliti kandidata, ali nije i da se bas nesto guraju. Valjda treba vremena, i biti na pravom mestu u pravo vreme pa da nadjes nekoga ko ti bas onako, pasuje.

Ne u tom smislu.

Vidim i sa klincima je ista stvar. Idu u skolu, i pre-skolu, imaju skolske drugove i drugarice, ali, vidi se, nije to to. Igraju se oni dok su u skoli, ali niko se ne nalazi posle skole, kako zazvoni tako se svi poutovaraju po roditeljskim kolima koja stoje u koloni ispred skole i ko na pokretnoj traci. Jedan po jedan u auto i - vozi Misko. Nemoj da bi neko izasao iz kola dok cekamo da se klinci pojave...

U komsliku imaju dve prikladne devojcice, u kuci do nas i prekoputa. Za ovih 6 meseci koliko smo u ovoj kuci vec smo se dvaput sreli sa njima! Sa jednom se bas i nismo nesto trudili da uspostavimo bog zna kakav kontakt, al sa drugom bas i jesmo, i sve kao da, da, i - tresla se gora, rodio se mis. Uopste se ne pojavljuju iz kuce. Kako dodje vikend - tako zapale u kola i opet - ode Misko...(Misko ce mi se bas zameri ako nastavi ovako...)

Decaka nema uopste u komsiluku i svi ljudi koje ovde poznajemo imaju samo kcerkice? Ne znam u cemu je stos....Moj sin je vec nachisto isfrustriran kad idemo da posetimo nekoga (u pokusaju da doticne prihvatimo kao gore pomenute, prijatelje) jer nema skim da se igra, "it's all girl's stuff"!

Ali izgleda da se krece nabolje. Na kung-fu treningu gde idu zajedno, nadjose par klinaca i sa njima ce valjda da nesto da ushtima. Mozda se i ja upisem. Sto zbog konekcija, a sto zbog samog kung fu, koliko gledam sta klinci rade naucio sam sve pokrete, mislim mogao bih da se prijavim kao trener! To kad bi mogao da izvedem pet posto od toga sto sam tamo "naucio". A i nije mu bas ni dzabe trening. 5 dana nedeljno, sat vremena dnevno, 500 suski, pa ti vidi...

Force is strong with him!

Dok smo mi kao klinci isli u bioskop da vidimo Brusa Lia i ostale kako bukvalno lete kroz vazduh simultano proizvodeci trostruki aksl (sto rece Milka Babovic-ko je se seca) i tri salta mortale u isto vreme, mislili smo " u, je, pa nemoj samo da odletis ", kao bas preterujete...danas gledam ovog SHIFU-a (kineski "ucitelj") sta radi i mogu vam reci, nisu mnogo preterivali...mada malo jesu...al ne mnogo...ovolicno... Covek je ili napravljen od gume bez tu nekih kostiju da mu smetaju, ili radi na daljinski, ili se bavi alhemijom, drugog objasnjenja nema. Jeste bio Shaolin monk, ali opet, bas ga je preterao!

Ovde iz nekog razloga uglavnom devojcice
igraju Soccer (nas fudbal)

Blizi se podne, pa polako da krenem ka pre-skoli, da pokupim klinca i onda idemo u park. A ameri imaju parkove, pa valjda, najbolje na svetu. Bar ja bolje nisam video i to na svakom koraku. Bar ovde u Kaliforniji. Udjes u park, kraj mu se nevidi, a trava se prostrla do horizonta, svaka vlas trave iste duzine, zeleeeena, mekana ko dusica, prosto te zove da se povaljas...nisam tako mislio! Mada...ako ima neko prikladan u blizini...sta fali...ljudi smo.

Pa tu potocic, i na svakih 300 metara jedan kao, deo sa onim drangulijama gde se deca pentraju, tobogani, i sta ti ja znam. Ma tu su carevi.

Ajd, zurim...

Moja decica

2012-03-06T00:19:00.000-08:00

Postovana publiko, unapred se izvinjavam za odredjenu neobicnu ozbiljnost koju cu ispoljiti u sledecem tekstu (well, relativno govoreci) ali takva je tema. Soooo...

Iako sam ja u medjuvremenu naucio madjarski, moja zena, koja je inace madjarica, budapestanka, i ja i dalje govorimo uglavnom engleski jedno sa drugim. Istina, naucila i ona srpski, bili smo jedno godinu i po dana u Beogradu, tamo oko 2005-e, kada me moja tadasnja firma poslala da vodim neki straaasno vazan projekat. E bas bio dobar projekat.

Mnogo ranije, oko 1990, dok sam jos ziveo u Beogradu moj zivot je izgledao mnogo skromnije. Nisam si mogao priustiti kucu na Dedinju ili voziti novog volvoa...doduse vozio sam novu alfu, ali to je deo jedne sasvim druge price.

Dakle, kad se moja devojcica rodila u Budimu gradu, odmah smo je uronili, bar ja, u Engleski, ko da sam znao sta ce da nas snadje posle nekih osam godina (GC, jel..). Posle tri meseca smo otisli za Beograd ko sto rekoh, i tamo smo govorili i srpski (i madjarski i nemacki...jer u porodici skoro svi govorimo sve...genijska sorta...), i pocela i ona ali to nije trajalo dugo jer - zavrsi se projekat, ode i kuca i dedinje i srpski i sve u...tako da to dete na zalost ne nauci srpski, pomalo razume ali...to nije to i...da, znam...bas sramota, al jbg, niko nije savrsen, pa ni ja. Tu sam ozbiljno omanuo.

Ali zato govori engleski na maternjem nivou i ona i mladji joj brat i to je nevidjena sreca i za nas i za njih ovde. Mislim, mi ovde stvarno nismo imali "pocetak", kao sav normalan svet. Niti smo morali da ucimo jezik, niti smo trazili posao, niti ganjali ko ce nam prodati jeftina kola i pustiti nas da stanujemo sa njima "dok ne stanemo na noge" - kako izadjosmo iz aviona, tako smo bili ko svoj na svome, vise mu nekako dodje kao da smo bili na odmoru neko duze vreme pa se kao vratili kuci a tamo sve nove komsije pa smo eto bar to morali iz pocetka, da se upoznajemo.

Mislim da bih imao isti takav osecaj da se sad vratim u Beograd, kad odem tamo uvek se iznenadim koliko se sve promenilo (a i koliko nije) i koliko su ljudi postali drugaciji i oni koje sam znao a i ovi koje ne znam. Za ove druge samo predpostavljam, tako mi nekako izgledaju, drugacije...nekako kao se sistem vrednosti promenio? Elem...

Ovo je njihov kung fu trener. Ovaj levi, desni je "samo" u odboru skole. Najozbiljnije, Jackie Chan

Kad upisujes decu u skolu ovde onda je to strogo odredjeno po adresi, ko ce gde, a skola ima svakakvih. U boljem komsiluku sa skupljim kucama - bolje skole, stvaras prijatelje sa decom koja poticu iz "boljih" porodica koje imaju veze bas na pravim mestima, tako da ti je buducnost nekako bolje osvetljena iz te pozicije.

Moja devojcica se bez problema i bez gubitaka upisala u trecu godinu, prihvatili je ko svoga...ali njihov program u u poredjenju sa madjarskim je, mislim...ma ni blizu! Ovo sto oni uce u trecem, u madjarskom su radili na kraju prve godine...? Petkom nema domaci da se deca ne muce preko vikenda...a u madjaroniji joj davali duplu dozu da se ne dosadjuje sa toliko slobodnog vremena.

Moj sin je u oktobru napunio 5 godina. Po ovdasnjem zapetljanom sistemu skolovanja, ovde prvo ides u daycare - za bebe, ako hoces, al se placa-nema dzabe, oko 1000 $ mesecno. Zatim imas pre-kindergarten, sto je za klince od oko 2-6 godina, a i to kosta po oko 1000$ mesecno. Nema drzavno i dzabe al se ne mora, ako imas drugo resenje, na primer, puno vreme baby siter za 2000$ mesecno...sta, ima ko voli...

Trazim ti ja pre-k po oglasima, novinama i internetu (to mozes da biras) i prva dva mi nikako nisu legla i onako rezignirano pozovem ja treci, kad tamo nase gore ("Gorice") list tamo direktorka, Gospodja Janja iz Slovenije, i jos govori srpski ko prava? Veoma ljubazna prijatna osoba, toliko predana radu sa decom a i skola na 500 metara od kuce? Pa bolje nisam mogao da nadjem ni svecom da sam trazio!

Posle toga mu dodje kindergarten, sto vec spada pod osnovnu skolu i dzabe je i u drzavnoj skoli. Yeah!! Posle toga ide prvi razred i tako dalje. Ima tu jos i middle school i High school al tu jos nisam dovoljno obavesten, pa cemo o tome kasnije, ima vremena.

E, u toj osnovnoj skoli ima jedna stvar koja me onako,,,bas onako..malo.. u nerv...finansiranje drzavnih skola je sve slabije jer navodno, nema se para pa se skole muce sa parama. Tu treba pronaci resenje, u svakom slucaju, slazem se, ali ovo resenje koje skole sprovode je mislim, brate...

Ide otprilike ovako: skola kupi nesto jeftino pa zove roditelje da to kupe za skuplje pare i onda zadrze razliku a tebi daju potvrdu za odbitak od poreza. Ili, opet, huskaju klince da idu od vrata do vrata i prodaju neke gluposti komsijama pa ko proda najvise, vode ga u piceriju da si sam kupi picu za nagradu?

Pre neki dan takmicenje u spelovanju i kaze teacher, ajde kao, svi da kazete roditeljima, za svaku rec koju spelujete pravilno, oni nam doniraju po dolar...? Pa sad nek ti dete uci, sto bolje zna puknes vise para...

Ne, bez sale, pare nedostaju i moj predlog bi bio da se na pocetku godine dogovorimo da se placa neka mesecna suma, na dobrovoljnoj bazi, pa da ne maltretiramo klince glupostima i bolje koristimo ulozeni novac. Al ko ce mene da slusa. navodno, ameri ne vole da daju pare nizasta, vole da dobiju nesto zauzvfrat, tako skola kupi majice koje kostaju 5 dolara i proda za deset i iskoristi samo pet umesto svih deset...ma bez veze...whatever...

Aj da ne bude da samo kukam...

Bili juce u Oakland zooloskim vrtu. 27 stepeni, zena pocrvenela ko rak na suncu, ja nista ko kremen-kamen, al sam uzivao.

Ogroman prostor, sretne zivotinje, puno lepih vibracija...poneli smo cebe, pa se prostrli sa sve onim cebetom po ogromnom poljancetu pokrkasmo sve banane i krekere sto smo poneli dok si reko keks, steta sto ne ponese i pivo, bes ga...

Pametovanje izvan teme, II

2012-03-03T20:24:00.002-08:00

Ako ste odrasli u porodici koja ima odredjeni negativni stav o novcu i "bogatasima" tipa, tesko je zaraditi velike pare na posten nacin, nikad se necemo izvuci iz ovog jada, svet je nepravedan prema nama i mi smo zrtve...ma razumete na sta mislim, a bogatasi su nedodirljivi polubogovi koji mi nikako i nikada ne mozemo biti jer to nije za nas (preslabi, preglupi, nemamo ledja, nismo iz prave porodice, "nije to za nas"...i sl) onda i vi imate isti stav, i tada su vase sanse sa takvim razmisljanjem ravne nuli da se iz jednog takvog stanja izvucete citavi.... ili bogati, skoro bez obzira sta uradili u pravcu "isplivavanja".

Jeste li primetili da deca imucnijih roditelja najcesce ostaju imucna, a deca sirotijih porodica ostaju sirota? Dobro, nisam sad izmislio tocak, znam, ali nije stvar samo u vezama i nasledjenom bogatstvu, nego i u nacinu razmisljanja koje ce dete naslediti: puno para je normalna svakodnevna pojava, podrazumeva se. I tako i bude.

Takodje ste culi za primere sirotanovica koji ko zna kojom "greskom" dobiju neke vece pare na loto-u ili slicno i posle godinu ili slicno dana (zavisi od sume, jel..) sve je potrosio i opet je na dnu, ko da se nista nije ni desilo? Situacija se vratila na "normalu" i svi su "zadovoljni".

Rekoh na pocetku "svet oko nas izgleda bas onako kako mi ocekujemo da izgleda" i to bas nikako ne znaci da izgleda onako bi smo mi ZELELI da izgleda! Ocekivanja i zelje nisu uvek u saglasnosti.

Kada govorimo o vasem telu, hipnoza nas uci da nama vlada podsvesni um koji se programira od dana zaceca pa za uvek...ali je najbitniji period do nase, otprilike 4. godine. Sta mi sebi dotle utuvimo u glavu, nikad vise iz nje ne izlazi i to je zakon po kome cemo ziveti, razvijati se i tumaciti dogadjaje oko nas. Sve ostalo je nadgradnja. Osim ako vas neki hipnos ne uzme pod svoje i preprogramira.

Znaci bicemo ili debeli ili mrsavi, sa ili bez puno samopouzdanja, optimisti ili pesimisti....To je prva tacka. Imamo svoje ocekivanje kako stvari moraju da se razvijaju, jer "drugacije, realno, ne moze biti". I tako i bude.

To se nadovezuje na savremene teorije nove biologije, sa liderom Dr. Bruce-om Lipton-om na celu, koji je mnogima otvorio oci drzeci predavanja o svojim istrazivanjima u polju celularne biologije i genetike. On je pronasao da geni u nasem telu ne kontrolisu ama bas nista, ne mogu da se "aktiviraju", i da one price, kao, genetska bolest, i "on je nasledio taj gen raka, asme, sta ja znam cega, od oca, majke..." apsolutno ne stoji! jedina naslednost su glavne fizicke karakteristike, kao boja ociju, kose, rasa i to.

Na osnovu njegovog istrazivanja, nasi geni su, njih otprilike 25,000, samo planovi za proizvodnju razlicitih belancevina od kojih smo napravljeni, uglavnom. E,sad, koji cemo gen mi (naravno, ne na svesnom nivou) odluciti da upotrebimo u kom trenutku i kakve cemo belancevine graditi na osnovu tog gena, zavisi u potpunosti od naseg stanja svesti na koju ima apsolutno odlucujuci faktor OKOLINA u kojoj smo se nalazili u odredjenom trenutku naseg razvoja i u kojoj se nalazimo sada!

To je dovelo do nove nauke koja se zove epigenetika, pa koga zanima, moze da progugla imace sta da procita EPIGENETICS (EPI-na grckom iznad, dakle iznad gena, u smislu vaznije od gena).

--nastavlja se vrlo uskoro --

Ovaj je izvan teme, za probu

2012-03-01T12:19:00.002-08:00

Traze ljudi da im pricam malo o tome kako da se izvuku iz blokade loseg zivota...Ja im kazem da je to njihov pogresan stav prema stvarima za kojima zude, teze, da treba da promene nacin razmisljanja pre svega ...i osim gneva koji ta izjava izaziva u nekima u smislu "you're full of shit", lako je tebi da pricas gluposti, nadje se i dosta njih koji su zaintrigirani takvom izjavom i mnooogo bi hteli da cuju sta bi trebalo uraditi da se ta situacija promeni, po meni (ispade pesma bogati.. :) ).

E pa evo malo da iskocim iz teme America - novi zivot...mada novi zivot bi jos uvek mogao da stoji kao naslov.

Kad god pocnem da objasnjavam nekom "novom" celu pricu, onako generalno, nikad ne znam odakle da pocnem...Kada imam zivu osobu ispred mene, onda jednostavno prilagodim celu stvar onome sto tu osobu muci, bez mnogo objasnjavanja kako cela stvar funkcionise, ali ovo je drugacije.

Dakle, vas je mnogo, kao i problema, a prica i ja smo sami (kao ono, bjezmo Mujo, njih je dvojica a mi smo sami..), pa...ko razume shvatice.

Sve je u vasoj glavi. Bukvalno. Govoricu pretezno sa stanovista klinicke hipnoze i malo kvantne fizike i malo biologije... izostavljajuci, bar za sad, metafizicki element koji jeste prilicno znacajan ali nisu svi spremni da ga tako lako prihvate.

Svet oko nas izgleda bas onako kako mi ocekujemo da izgleda. I ne vidimo svi iste stvari na isti nacin. Nismo svi imali isto detinjstvo sa roditeljima koji su znali sta tacno treba raditi a sta ne sa detetom, niti da je jako bitno sta ce reci u kom momentu i koliki ce to enormni znacaj imati na njih, decu, kasnije u zivotu.

Nije cak svejedno ni u kakvom su okruzenju ziveli vas otac i majka PRE nego sto su poceli da vas "prave" (da se napravim pristojan). I u kavoj situaciji ili medjusobnom odnosu su bili dok ste vi bili u "proizvodnji". Nas podsvesni um koji kontrolise funkcionisanje naseg organizma i nasa osecanja, upija svaku informaciju i tumaci je na osnovu vec stecenog znanja /iskustva i na osnovu toga izdaje instrukcije centralnom nervnom sistemu sta da radi i kako da reaguje.

Na primer, dete rodjeno iz nezeljene trudnoce obicno kasnije ima teske probleme u zivotu i sa zdravljem i sa uklapanjem u sredinu. Ukoliko su tokom trudnoce postojale svadje izmedju roditelja u kojima je bilo ocigledno da je dete nezeljeno, ta se informacija registruje u memoriji nerodjenog deteta i kasnije skoro po pravilu manifestuje veoma ozbiljnim reakcijama organizma u vidu tezih oboljenja i pa cancera. Ono sto se tada odvija u podsvesnom umu deteta - bez njegovog svesnog ucestvovanja - je otprilike -"mama i tata me ne vole, ja im predstavljam problem, a ja ne zelim da ih povredim, pa je bolje da odem" - i pritisne dugme za samounistenje. Nemate pojma koliko sam puta to cuo iz usta i same iznenadjene osobe koja sedi u hipnotickom transu - regresiji.

Nas ceo zivot je kontrolisan emocijama a one se proizvode putem interakcije sa okolinom. Osim urodjenog straha od pada i snazne iznenadne buke, sva ostala osecanja su stecena na osnovu iskustva ili izjava osoba koje volimo ili im duboko verujemo.

Ono sto prvo naucite o necemu, postaje vas "reference point", obrazac na osnovu koga cete kasnije vrednovati to nesto kao prihvatljivo ili neprihvatljivo, istinu ili laz, dobro ili lose. Ta prva informacija postaje vasa istina o vama ili vasoj okolini ili o svetu u kome zivite. Ostale ideje o istoj stvari koje se ne slazu sa vasom predstavom o realnosti, vasom istinom, ce biti odbacene. Takodje vi pokusavate po svaku cenu da imitirate ono sto su vasi roditelji uradili, ili bili, tu mislim na karakter radije nego zanimanje. Ukolko vam je otac ili majka bio/la alkoholicar...lose su vam sanse da sami to izbegnete-mada nije nemoguce, nista nije zapisano u kamenu (85%-15%).

---Nastavlja se---

Ocelicena deca

2012-02-27T11:29:00.001-08:00

Ok, Kalifornija, nema snega osim u planinama, zimi umesto snega padaju kise. Tako kazu, ja ih nesto ne videh tokom ove moje prve zime ovde. Dobro bilo je nesto, dva tri puta, ali ni ljudski da nakvasis kisobran sve i kad bih ga nosio. A i kad bih ga nosio, to bi bilo u setnju, a ne znas sta je redje - dal kisa dal setnja.

A i to malo kise kad padne, covece, auuuu, elementarna nepogoda? Frka u saobracaju, klizaju se kola, ljudi nenavikli na "vremenske nepogode" kad je put mokar, pa ako se napravi barica na autoputu napravljenom od betonskih ploca velicine cca. 3m x 6m, odma' se proglasi akva planing i vanredno stanje.

Sta ces, navikli ljudi na perfektne vremenske uslove za voznju, pa im svako malo odstupanje smeta.

Elem vreme....Ja bas nisam poznat u narodu kao zimogrozljiv, ali kad ovde zagudi, ume temperatura da se spusti i do +4 stepena celzijusa ujutro negde u Decembru onda mislim i ja obucem duks i dzins jaknu.

A lokalci? Neeee, kad bi morao da odredis godisnje doba ili spoljasnju temperaturu na osnovu toga kako se oni oblace, nema sanse da provalis. Al' tacno moz' da provalis ko nije odavde...

Onomad, pocetkom aprila, otisao ja do Half Moon Bay-a, do obale, reko' aj' se bucnemo, obala je to valjda je toplije nego u SF-u (tada oko nekih 15 C). Odemo mi tamo a ono, zaarlaukao neki vetar, brate, pa se smrcilo ko da ce g..... da pocnu da padaju svakog trenutka, a mi poneli kao neke smesne jaknice, kao "ako bude hladno, al sigurno nece trebati". E pa trebalo je. Bar tri takve po komadu.

Posteno nas je izduvalo, i kad smo smatrali e sad je dosta, posle jedno dobrih pet minuta, odosmo u neki restoran blizu vode i sedosmo pored veeelikog izloga koji je gledao na okean. Pijuckamo onaj caj nebi li se povratili, dok cekamo na burito i encilade, kad eto ti neka ekskurzija, sitna decica, od 7-12, 13 godina, masa njih u skijaskim jaknama i - bosonogi - sa podvijenim nogavicama (ako vec nisu bili u sorcevima), utrcase lepo u vodu do kolena i razdragano pocese da uzivaju u plaznim aktivnostima, kao sto su, prskanje, sljapkanje, pa sa onim napumpanim loptama, i to...

Dobro, mislim se, nije im hladno, sta zna dete sta je temperatura vode tu oko nekih10 C, navikla deca, al sto onda u skijaskim jaknama?! Valjda da se ne prehlade od hladnog vazduha, sta ga znam... Steta, ne pogledah dal su nosili rukavice...

A i ovde gde sam ja u ovom mom "malom mistu", idemo ujutro oko 8 u skolu, kinesko i drugo imigrantsko celjade u farmerkama, patike, duks ili nesto slicno, a lokalci - i devojcice i decaci - shorc i kratki rukavi! Nema nikakve veze da li je napolju 4 C ili 40 C, uopste ne registruju razliku... Istina, malo preterujem, na 40 C devojcice bi stavile sesire...i svi su potpuno su cool, ne primecuju nista neobicno. Ni oni ni majke... desi se ponekad izuzetak, majka se lepo iz nekog totalno nepojmljivog razloga, umota u jakne i ne znam sta (ali uvek bosi i u papucama??) a dete i dalje glumi prolece...

I tako ja posle nekog vremena digo ruke od pokusaja da to razumem.

Vozacka

2012-02-23T20:44:00.000-08:00

Dakle vozacki...ovde je i to posebna, drugacija prica za sebe. Ovde ti je vozacka i licna karta ujedno, sto zapravo bas ima smisla. Ono sto bas i nema mnogo smisla je da ako si turista u Kaliforniji mozes da se razbijes od voznje, koliko hoces, naravno samo rent a car jer drugacije niko nece da ti da svoj auto jer nemas osiguranje.

Medjutim, ako se doseljavas u Kaliforniju kao resident, e, onda brale moras u roku od deset dana da si nabavis loalnu dozvolu ili nista voznja. Cak i ako dolazis iz druge savezne drzave unutar Amerike, otpadas, moras ponovo da polazes i teoriju i voznju.

Bre, ja polozio voznju pre...? Ne mogu ni da se setim covece, valjda pre nego sto sam prohodao, i gle sad? Provozo se kroz celu Evropu, bukvalno i uzduz i popreko, i sad jenkiji hoce da polazem ponovo...njima ne valja? Ajd sta cu.

Polozim ti ja teoriju takoreci i pre nego sto sam dosao na ispit (mislim, skoro, toliko sam dobar bio), pa krenem na prakticni deo, a za to moras sam da si nadjes auto a ja tada imao bas lep KIA Borego, rent a car. Svako dobije ispitivaca, i vidim ja krece ka meni jedna gospodja u najboljim godinama...ili je bar u njima bila pre desetak-petnaestak godina, i onako u radnom mantilu. Sreca da sam dosao sa Boregom (veliki SUV), inace sumnjam da bi uspeli da se oboje smestimo napred bez posledica.


Ovo je ta KIA Borego, stojim na pragu auta

Odavde gledano izgleda kao autobus

Pita ona mene o komandama auta gde je brisac, gde je migavac, rucna, i slicno, ja joj pokazujem, i tu se sve mislim, jok, ti ces da mi kazes gde je...

I u jednom momentu pita ona mene kako ces da pokazes rukom da skreces levo? Pa sto da pokazujem rukom, ko velim, nisu volovska kola - jesam ti pokazao migavce - , al ajde pokazem, gurnem ruku kroz prozor, a kako ces da pokazes rukom kad skreces desno? I tu me nadje...probam ja, al kratka mi ruka za desni prozor...razmislja bucko par sekundi i...nista...nisam znao. I ne htede da mi kaze, posle sam provalio, treba da gurnes levu ruku kroz prozor i pokazes u nebo. Bas logicno.

Prva stvar koju mi rece, kad smo krenuli u voznju je ne pitaj me nista jer ti necu odgovoriti. Samo prati moja uputstva. E, bas steta, pomislih, a ja bas jedva cekao da popricamo, simpaticna neka osoba...mada bih radije popricao sa morskim prasetom kad bi mogao da biram.

Posle 5 minuta vratismo se do poligona, dade mi zapisnik i rece - proso si - i ode...ma daleko joj lepa kuca.

Dobio sam plasticnu karticu/dozvolu za dve nedelje i to je bilo to.

Shopping

2012-02-19T21:46:00.000-08:00

Bas se vratih iz radnje, bili smo u Walmartu da kupimo rostilj, i nasli izbor od jedno petnaest modela, cene pocinju od 70 pa do 3,000 dolara. Da znam, sta li radi onaj od 3 somica?? Mozda samo ubacis kokosku na jednom kraju, onako sa sve perjem a na drugom kraju ispadnu rolovane dzigerice i pileci medaljoni?

Klinci, ja i - Alkatraz u daljini

Izbrah ja jedan od 200 dolara, izgleda ima sve sto mu treba, lepe sjajne dugmice (?? - pa na gas, elektronsko paljenje, hromiran) ima i ringlu sa strane ako neko hoce i supicu da prigotovi onako usput pa jos na tockice. Ne supica, nego rostilj... A koliki je zauzece mi pola baste. Dobro basta mi je otprilike 3 sa 5m ili se bar tako u njoj osecam, al opet..Ne moramo svi odjednom u bastu, mozemo dvoje po dvoje pa ce stanemo...u medjuvremenu ostalo dvoje gledaju pa se onako psihicki pripremaju kad na njih dodje red, doprinosi uzbudjenju.

Ova fotka nikakve veze nema sa tekstom, ali kako nisam imao prikladniju...Moji klinci se kesaju na San Francisco cable car

Bilo kako bilo, ne kupih ga ja, ne zbog love nego ispade da nije bilo mesta u traktorcetu, jer ga predhodno napunismo, sa dva bicikla, dva rolera, cetiri extra jakne - ako zaladni ispod 20 da se nedaj boze ne smrznemo (kako li smo samo preziveli sav onaj sneg u "prethodnom zivotu" pitam se ponekad?), pa kung fu stap za moju devojcicu da vezba tu u obliznjem parku za ispit sledece subote za zeleni pojas, bejzbol palicu za sony boja, fudbalsku loptu, korpu za piknik, i pakovanje od 24 male flasice sa mineralnom vodom.I tako opremljeni setismo se da pazarimo gvozdjuriju koja je zapakovana u kutiju metar visoku i metar i po dugacku...logicno.

Obicno ne pazarimo u Walmartu, jer nekako odise stanovitim osecajem prljavosti i jeftinoce. Ne u cenama, mada i u tome, nego po nacinu na koji je neka roba prezentovana (ne bas sve, ali uglavnom), stara olupana i bas brate ruzna ona kolica (tako li ih mi zovemo? Shoping cart u svakom slucaju). Ali, eto imaju dobar izbor tih rostilja pa rekoh ajde. Obicno idemo u Safeway, tu imamo i onu njihovu klub karticu, jako dobra stvar. Dobro i Safeway se nije ubio od nekog kvaliteta al sad ajde ne preterujmo....

Elem, kartica, u radnji imaju izlozene dve vrste cena, jedne normalne cene a druge klubske cene, koje su ponekad i po 40 posto manje, a vrlo cesto ima onaj fazon kupi jedan a nosi drugi dzabe. I to ne kao kod nas u Srbiji, plati prvi duplo pa ti drugi dzabe, ne, stvarno...Evo onomad kupih pilece grudi za 13 dolara pola metra pakovanje- nekih 3 funte (kilo i po), uvek toliko kosta, i dadose mi jos jedno pakovanje odozgo za dz. Isto i za pakovanje kril ulja (najbolji antioksidant na svetu sa omega tri uljima i vitaminom D, obicno riblje ulje moze da ga mrzi al samo izdaleka), 20 dolara i dadose mi drugu kutiju dzabe.

E a kad smo vec kod farmacije, ne mogu cudom da se nacudim sta ljudi ovde rade sa lekovima i kako ih prodaju, koriste...Ovde se vise ne postavlja pitanje jel koristis neke lekove za nesto, neko koliko cega koristis i ko ti je redovni dostavljac. Dobijes stalni recept i onda to das u apoteku i dobijes popust sto stalno dolazis kod njih za refil. Pa sad rat apoteka, kaze ako preneses svoje stalne recepte kod nas dacemo ti kupon sa kjim mozes da pazaris u Saveway-u sve za 10% jeftinije! A imaju svoju apoteku unutar svakog supermarketa.

Tako pre neki dan odem ti ja u pomenutu radnju, kad na vratima guzva sve keve sa klincima, kaze na plakatu, ako vakcisete svoje dete danas od bem li ga cega, dacemo dzabe sladoled uz svaku vakcinu??! E, pa ako se dobija sladoled, onda booodiii...?

Magla u daljini

Cudan neki narod, jesam li vec rekao?

Mada su svi toliko ljubazni i smeju se oko glave, da ti je ponekad skoro neprijatno. I ne kazu zdravo, skoro niko ne kaze zdravo -Hi - svi kazu samo "Kako si" ko da se znamo 100 godina pa ih kao zanima. Al ako slucajno probas da stvarno odgovoris na pitanje, dobices takav zacudjeni pogled, da ono, otvori se zemljo da u tebe uskocim..Great, how are you... i to je to. Just leave it..i to je ok, kad se naviknes. Ali njihov odnos prema kupcu, jbt, pa to je da se...mislim BRUKA!! Covek do kolena u nekim konzervama, redja ih u piramidu i ja samo da ga upitam gde je to i to, kad covek skoci, baci one konzerve i, skoro u panici, svakako gospodine dozvolite mi da vas odvedem do mesta gde se to nalazi. Odosmo tamo, covek mi odrza malu prezentaciju, pa ovo vam je ovakav, ovaj je onakav, ja koristim ovaj...jel mogu jos nesto da vam pomognem??

Kad zavrsis kupovinu, nema da ti pakujes, jok, ima posebna osoba koja trpa u kesu po izboru, plasticna ili papirna, u vise malih ili u jednu veliku. I ko da nije bilo dosta 'oce da mi nose kese u kola, kao puno je pa da se ne mucim sam?! Prvi put kad me to pitase, prvo sam pomislio da nisam dobro razumeo a onda sam ozbiljno pomislio da me loze jer sam ocigledno "nov".

Licno sam je uslikao nije razglednica

Kako je sve pocelo - od Kulina Bana

2012-02-18T19:00:00.000-08:00

Ko sto napomenuh malo ranije, ja nisam bas tipican iseljenik, nisam dosao ovamo iz nuzde nego, nas bi narod valjda rekao, od besa...?
Kao mali sam uvek zeleo ko i svi klinci da odem u Ameriku, a da se tamo nastanim, idi begaj, to je bilo tesko i pomisliti. Secam se i sada kad sam prvi put cuo o zelenoj lutriji (ne o sajtu, nego green card) tamo neke 70-e, i svi smo mislili to je urbana legenda nema sanse da te neko pusti u takvu zemlju tek tako bez para ili rodjaka. Kad ono - medjutim...

Pre nego sto je cela ova prica sa mojim iseljenjem ovamo uopste pocela, ja sam vec ziveo u inostranstvu (sa srpskog gledista) skoro par decenija. Cunjajuci po internetu natrcim na reklamu o green card i, rekoh, ajd iz zezanja da se prijavim sa familijom. Napravimo mi slike, i popunimo formulare i poslasmo i...zaboravismo na to. Sledece godine opet me nadjose sa onom reklamom i setih se ja da pogledam sta je bilo sa nasom prvom prijavom. Bes ga, ispade da sam u medjuvremenu izgubio onaj broj-potvrdu tako da nista nije bilo od provere. Medjutim to se nekako desilo u vreme nove prijave i ko velim, ajde opet da se prijavimo. Kako meni skoro nista u zivotu nije uspelo iz prve, tu sam se osecao ko kod kuce, pa se mi prijavismo opet.

Ja sam tada vec bio u poslu sa komercijalnim nekretninama i negde par meseci posle te zaboravljene akcije oko prijavljivanja na lutriju, poce biznis sa nekretninama polako da se susi iz poznatih nam razloga. Kako je Madjarska, gde smo ziveli, skoro bila primljena u EU, ukoliko smo hteli, mogli smo da biramo ako i gde zelimo da se preselimo unutar Evrope i tamo potrazimo nesto drugo.Tako pocesmo da dzaramo po trzistu Evrope nebi li nasli nesto interesantno a ja sam se bio nameracio na London, to mi nekako bilo logicno - u kuci svi govorimo engleski pa tamo ne bi bilo problema da se uklopimo.

Tih dana dobijem ti ja mail od jedne "kolegice" iz Zagreba sa power point -om o tome kako je raditi za "najbolju kompaniju na svetu" u Kaliforniji i slike o zgradi, o tome kako svi imaju dzaba klopu, plata to krova, maseri, cist raj. Forvardujem ja to mojoj dragoj e-mailom u daleku drugu sobu (brat bratu, bilo je bar 10 metara daljine) i kazem, vidis kako se zivi, trebali bi i mi tako! I onda ona onako, opet iz vica (mi sve ovo uradismo iz vica, iskreno vam kazem!!), kaze, daj da vidim jel traze nekog u Budimu gradu, i izguglasmo po internetu da im treeba bas takva osoba sa iskustvom, znajem i obrazovanjem kao sto ona ima?! E, pa svasta, mislim.

I prijavi ti se ona. I dok si dlanom o dlan, ne prodje ni devet intervjua za sest meseci i prime oni nju!
Ponudise uslove, jbt, ne smem ni da vam kazem. Bruka, sto bi rekli, al u pozitivnom smislu.

Pocela ona da radi, i posle par meseci, vracamo se mi odnekud zajedno, ja proveravam ima li poste, kad veliki zuti koverat zveknu o pod! U momentu sam znao sta je! Pa ko danas salje zute koverte te velicine, mislim stvarno, sem amerske oficijelne sluzbe. Otvorih, a tamo, "you have been selected...." kind of thing. U sledece dve sekunde svi su stanari bili u hodniku razmisljajuci da li da odma zovu policiju ili da prvo pokusaju da pomognu nesrecniku koji je arlaukao, sta god da mu se desilo, nije zvucalo mnogo dobro...

Razjasnismo se sa susedima, i odosmo kuci da sredjujemo utiske, zena poplavela, ona uvek poplavi kad god treba negde interesantno da se selimo, ko kad me firma poslala u Beograd pre par godina na godinu i nesto dana da direktorisem u nekom real estate projektu i platili nam kucu na Dedinju (dobro, na Kosutnjaku, al bas je blizu). Jao, sta cemo, kako cemo, ovo ono?
I samo zato sto smo imali tromesecnu bebu, dobermana, ona nije tada znala ni reci srpskog, i ostale slicne sitnice. Mislim, zene, uvek preuvelicavaju...

Kazem ja njoj, ovo nije normalno, dobismo (skoro) zelenu kartu, covece, idi u firmu i trazi prekomandu u Kaliforniju, imas sve papire-oni nista ne treba da ti pomazu to ti je kao da trazis da te prebace iz Beograda u Paracin, prakticno...cisto lokalno, no big deal.

Pita ona njih, oni mrtvi ladni pitase "a sta bi ti volela, duso"? Ponudise par opcija, ode ona do Kalifornije na intervju, i kaze - PROSLA SAM!

Od junk maila do dream posla u dream mestu u dream zemlji (pa, tako sam tada mislio...nije vise dream zemlja, al nije ni tako lose...znate ono, stariji ce da se sete, "pise hund, al pise i Mile"), proslo je nekih 8 meseci ako se dobro secam.

Najozbiljnije govoreci, ja sam duboko najdublje ubedjen da znam razlog za tu veliku provalu srecnih okolnosgti koje su se srucile na nas tih meseci ali o tome necu pisati ocde nego na engleskom blogu koji mozete naci ovde .

Poslovi, kuce i Craig's List

2012-02-17T12:02:00.000-08:00

Da, saobracaj...ma nije ni cudo sto su takvi vozaci. Pre jedno dva meseca, vozim ti se ja od kuce ka mestu gde mi klinci imaju trening - upisao ih na kung fu, odusevljeni oni, odusevljen i ja - nekih 3 milje od kuce, al opet, kasnim, pa sam zgazio isao sam ko vetar, brat bratu nekih....pa bar 60 km/sat (40milja), a dozvoljeno bilo 56 km (35m)! A i to zbog nizbrdice, bes ga, gde sad da kocim zbog toga... kad ne lezi vraze, ko ono u filmovima, na dnu nizbrdice sakrio se govedo zandar na motorciklu i radarise, i ajd' zamnom sa sve svetlima i sirenama, reko' jos samo da pripuca pa smo komplet.
Zaustavi se ja jedva od silnog ubrzanja, i eto ga on, sve kulturno, ser ovo, ser ono, i evo ti tiket. Sad sta je tu je, mislim, platicu pa nije o glavu par dolara.

Kad je stiglo pismo od suda posle par dana, kako ga oni zovu "courtesy letter", pade mi pritisak na nulu sto rece Surda, rebnuli mi kaznu 360 dolara??

Od tada i ja stajem na stop usred puste pustinje, i kocim na nizbrdici....

Ima jos jedna stvar koja je ovde jako "zanimljiva". Mislim, zanimljiva.... Ukoliko trazis posao, a nisi programer ili advokat ili doktor sa americkom skolom, mozes lepo da se slikas (opet, ovde imas jako puuuno prilika da se slikas). Neverovatno je kako su ljudima ovde isprali mozak da jednostavno gutaju sve sto im se servira bez ikakvog razmisljanja.

Citam ti ja oglase na Craig's list i uglavnom ovako idu oglasi:
trazi se takav i takav strucnjak, za takav i takav posao, potrebno je da ima svoj auto i alat, mora da zna svoj posao jer mi necemo pruziti obuku, radi se o prodaji i/ili instalaciji proizvoda/servisa kod klijenta. Potrebno je telefonom traziti klijente, zakazati sastanak i izvrsiti uslugu. Radi se i subotom i nedeljom po potrebi i posle podne. Naknada: procenat od izvrsenog posla, ili u boljem slucaju 10 dolara na sat- bruto. Socijalno i zdravstveno posle tri meseca, ako se pokazes??

Alo bre?!

Moj auto, moj alat, moje znanje, ja trazim klijenta, ja izvrsavam uslugu, i ON MENI daje procenat?!

A i ako ti plate, onda je to izmedju 10 i 12 dolara na sat pre poreza, koji je tu negde valjda oko 36%. Vacarenje na sve strane.

1985, kada sam bio u Nemackoj, kao totalni low life sljaker u kuhinji ne bas reprezentativnog restorana, dobijao sam 5 DM na sat, sto je kada su se oni prebacili na eure bilo oko 7 evra, i ako to prebacis u dolare danas - dobijes istu sumu, oko 10 dolara? Znaci prosecan radnik u Kaliforniji danas dobija bruto platu jednaku fizickom radniku na crno u Nemackoj pre 27 godina? Zanimljiva uporedba..I tako ja vise ne citam oglase na Craig's list.

Ima i druga strana. Ovde u silikonskoj dolini se sve vise traze IT strucnjaci i njihova prosecna plata iznosi 104,000 USD godisnje sto je, brate, suma... Tako da, ako biste ovamo, knjigu u ruke, ili kompjuter, pa ucenje, a onda pravac-Kazablanka, tj. Kalifornija. Isplati se nevidjeno.


Pogled s mosta-dobro me nisu videli kad sam slikao mobilnim, pukao bih silne pare

U avionu smo sedeli i sedeli...i sto reko Djoka, kad je bilo dosta sedenja i tebi i Sarcu, e - onda si na pola puta

Medjutim, ja sam u zivotu uvek bio, a i ostao iskreno receno, poseban slucaj. Nikad nisam pratio neku ustanovljenu liniju progresa, kao zavrsi skolu dobrim ocenama, nadji posao, ozeni se i imaj decu...mada iskreno receno, trudio sam se ko majmun, ali nekako mi nije islo tako lako kao drugima, uvek sam morao da ulozim duplo truda, i vrlo cesto ni to nije bilo dovoljno, ni sa skolom ni sa poslom a bogami ni sa zenama....i uvek sam se pitao ZASTO, bre? Pa nisam bas kompletan moron, ima tipova stapom da ga ne dodirnes, a vozi audi i seta nevidjene lepotinje.

Ja i klinci prvo jutro po dolasku u USA

Tako ti ja krenem u privatno izucavanje (nista zvanicna skola) ljudske psihologije, pa hipnoze, hipnoterapije, biologije, kvantne fizike - onako kao hobi i posle godina provedenih istrazujuci zasto smo takvi kakvi smo i radimo to sto radimo - danas mogu da to unovcim pomazuci ljudima da se ratosiljaju bede od koje sam ja kao klinac hronicno patio (potpuni nedostatak samopouzdanja) - i mnogo vise - za veoooooma konfortnu sumu/na sat. I radim to sto volim, a baska sto je plemenito. Cela ta prica me je odvela drugacijim putem u zivotu i dovela ovde i omogucila mi da zivim, prakticno, u izobilju, jer sam promenio nacin na koji sam gledao na sebe i uopste svet oko mene (a to bukvalno promeni taj isti svet oko tebe za 200% na bolje), ali o tome cu pisati u posebnom blogu u detalje - sta i kao uraditi sa sobom, ali na engleskom.

I nisam vam jos rekao u vezi kuca stanova i toga...Ovde gde sam ja u San Francisco Bay Area, stanovi i kuce za iznajmljivanje kostaju da se smrznes usred neposojece zime (ozbiljno vam kazem, sad dok je u Srbiji -25 C, ja sedim u bastici, i piskaram na +25 C usred Februara, nikad bre oblacak da vidis na nebu, bar jedan, kol'ko da te prodje zelja...jok..), bar one u kojima bih ja stanovao, su minimum 2,500 USD/mesecno i to kad stignes do faze pregovaranja. Nude se nevidjene supe za iste pare ukoliko su blize velikim korporacijama u Palo Altu, Mountain View, i okolini jer su tu Google, Apple, LinkedIn i ostali koji placaju i sakom i kapom i te supe idu kao alva i za te pare!
Malo se mrdnes izvan tih mesta, jedno 25-30 milja istocno, Dublin, Livermore, Tracey, i eto ti veliki porast kvaliteta za iste pare. Red velicina kuca o kojima ovde govorim je oko 2000 SQF ili ti 180 kvadrata.

Toliko do daljnjega....