TehnoManijak

Fotografija i fotografisanje

2013-06-21T01:03:00.002+02:00

Budimo realni. Uskoro će skoro svako posedovati pametan telefon koji će biti u stanju da napravi fotografije (i video snimke) u rangu fotoaprata od pre samo par godina. Naravno, ne baš u potpunosti istog kvaliteta zbog ograničenja koja se tiču optike koja se ugrađuje u pametne telefone, ali pogledate fotografije nekih ekstremnih modela kao što je Nokia 808. Jasno je da će uskoro i taj problem biti rešen.

Nokia 808 pureview galerija

Direktna posledica digitalizacije fotoaparata, povećanja kapaciteta memorijskih kartica kao i njihovog pojeftinjenja jeste mogućnost da "napravite" ogromnu količinu fotografija za kratko vreme. Zašto? Pa zato što niste baš uvek sigurni da li je sve ispalo kako treba na slici i pored mogućnosti da pogledate sliku na, vrlo često, malom ekranu prisutnom na samom fotoaparatu. Jasno je da su šanse da ćete sve te fotografije pregledati i pobrisati nepotrebne ili neželjene male, već će sve završiti negde, pohranjene, za kasnije gledanje.

Situacija se pojavom pametnih telefona, i sve boljim kamerama na njima, nije mnogo promenila. Šta više, postala je još ekstremnija. Slika se sve i svašta, bilo gde i bilo šta. Nekada je zbog prirode nastanka fotografije (koja se razvijala i prenosila na fotopapir) i umešanosti nepoznatih osoba u njihov nastanak, većina amaterskih fotografa slikala fotke "opšteg sadržaja". Danas, kada su društvene mreže opšteprihvaćena pojava, koju prati i pad tolerancije na sisteme zaštite privatnosti, šansa da vašim fotografijama pristupi bilo ko, prilično je velika. Pored svega toga, vrlo česta pojava je i želja samih fotografa da njihovim fotografijama pristupa bilo ko. Fotografiše se u velikim količinama, a onda se to deli sa prijateljima u cyber prostoru tj. društvenim mrežama.

Tako dolazimo do apsurdne situacije gde se fotografija koristi kao dokument kojim dokazujemo svoje prisustvo ili činjenje. Sama fotografija gubi na važnosti, ali zato sam čin fotografisanja postaje, često, svrha sama za sebe. Kasnije, suočeni sa gomilom fotografija, koje prvo treba pregledati, pa eleminisati višak, pa sortirati na neki način, sam čin pregledanja fotografija postaje zamoran čin sam po sebi, koji vas lišava užitka gledanja fotografija. Nekada su se fotografije sa odmora pakovale u jedan album, a sada samo fotografijama slikanim telefonom u jednom danu (posle eliminacije "neispravnih") možete popuniti "album". Nekada se pregledanje albuma sa slikama smatralo zabavom, a sada podrazumeva gledanje u ekran i brzo smenjivanje par stotima (ili hiljada) fotografija na tom istom ekranu.

Naravno, mogućnost da skoro svako uslika "tehnički ispravnu" fotografiju rezultirala je pojavom gomile fotografa i fotografija, gde je njihovo sortiranje i filtriranje prilično zamoran posao. Pored toga, u toj masi fotografija, po principu "i slepa koka nabode koje zrno", nastaju zaista neverovatno dobre fotke koje zavređuju pažnju, ali se postavlja pitanje: da li se zbog te iste mase (iz)gube?

Samung Galaxy NX - Fotoaparat sa izmenjivim objektivima baziran na Android OS-u

Napredak pametnih telefona i kamera na njima je dovela do još jedne pojave a to je: izumiranje point-and-shoot fotoaprata kao kategorije. Ne treba napominjati da će i mogućnost snimanja FullHD video materijala "istrebiti" i portabilne video kamere (kamkorderi). Već sada kupovinom nekih modela vrhunskih pametnih telefona lišavate sebe potrebe za kupovinom "idiot" fotoaparata i male video kamere. Daleko smo od toga da će ovaj tehnološki napredak eliminisati "prave" fotoaprate i video kamere, ali da će doći do pomeranja na tom tržištu potpuno je jesno. Ono o čemu treba razmišljati jeste razvoj efikasne katalogizacije i montiranje tih materijala od strane krajnjih korisnika. Već sada postoje nebrojeni programi i servisi za katalogizaciju i sređivanje mase fotografija. Što se tiče video materijala situacija je još u povoju pre svega zbog prirode samog video materijala koji je jako velik i spor za obradu. Napretkom tehnologije očekujte pomake i na tom polju.

Šta fotografišemo od kada nam je dostupna digitalna fotografija

Koliko košta besplatno?

2013-06-21T00:54:00.000+02:00

Svi znamo za onu "šta je džabe, i Bogu je drago" ali da li je sve što je besplatno u svetu visokih tehnologija stvarno besplatno? Ako posedujete Android pametni telefon dovoljno je da pogledate koje sve pristupne novoe zahtevaju neke od aplikacija koje ste instalirali pa da se zapitate: šta će LEGO DUPLO ZOO igri Full network access?

U zadnjih par godina jedna izreka je postala jako popularna: ako ti proizvođač daje neku robu besplatno, onda si ti roba. Ovo je nigde očiglednije nego u slučaju najpopularnije društvene mreže na svetu - Facebook-a. No, krenimo redom. Prvo treba sagledati šta to sve Facebook nudi svojim korisnicima. Kreiranje profila i unošenje minimuma mogućih podataka je nešto što morate da uradite da bi ste otvorili nalog. U startu Facebook zna kada ste rođeni i kod ste pola. Posle toga logično je da ćete pokušati da tražite prijatelje. Jedan od načina jeste da unesete koje ste škole završili. Još je lakše ako unese grad rođenja i grad gde trenutno živite. Pa onda, lajkujete strane posvećene proizvodima, bredovima, muzičkim izvođačima, filmovima, televizijskim emisijama, knjigama, sportistima, sportovima kao i vama značajnim pojedincima. Možete da "pratite" vama značajne osobe kao i da unesete vaša interesovanja (kombinacija ektremnog islamizma i nuklerna fizika su dobitna kombinacija u USA). Onda skupite par desetina ili stotina (pa i hiljada) prijatelja, pa lajkujete i komentarišete njihove fotografije, kačite svoje fotografije i video materijale ne bi li ih oni lajkovali i komentarisali. Imate mogućnost lake interakcije sa potencijalnih milijardu korisnika. Sjajno!

Da li ste se ikada zapitali koliko je programiranja, procesorske snage i skladištenog prostora potrebno da bi se podmirile sve te aktivnosti na Facebook-u? Koliki li je samo račun za struju koji mesečno Facebook-u stiže u Paolo Alto, Kalifornija, US of A? Odakle njima taj silni novac, kad većina korisnika ama baš ništa ne plaća za svakodnevno korišćenje Facebook servisa?

Reklame su jedan deo te priče. Dotične se ne prikazuju slučajno baš vama, to vam je jasno. U zavisnosti od toga koji su podaci dostupni o vama na Facebook-u, a koje ste svojevoljno ustupili, neke reklame će vam biti prikazane (ili ne, ako znate kako da ih blokirate). Stanovnici ovih prostora su relativno neinteresantni globalno prisutnim kompanijama, a lokalne još uvek retko i sporadično koriste FB kao kanal za privlačenje korisnika. Na ovim prostorima je elektronska kupovina tek u povoju tako da još uvek ne vidimo punu moć Facebook-a po tom pitanju.

Da li ovo označi da treba ugasiti Facebook nalog? Naravno da ne, ukoliko vam baš previše ne smeta cela ta ujdurma sa informacijama o vama koje su dostupne tamo nekoj privatnoj kompaniji u Americi. Koristi koje prosečan korisnik Facebook-a može da ima od ove društvene mreže ipak prevazilaze manjkavosti ovog sistema poslovanja. Naravno, Facebook je samo jedan od primera, jer takvih ima puno. Zamislite se samo koliko informacija ima o vama Google (sadržaji mail-ova recimo), twitter ili FourSquare.

Da li ovo znači da treba baciti mobilni, otkazati Internet konekciju i "zatući" mrežni kabl/WiFi u kompjuteru? Za veliki većinu korisnika odgovor je: ne. Da treba biti razuman u korišćenju svih dostupnih kanala komunikacije: treba. Međutim, sve je teže i teže odupreti se pritisku da se opustimo, pogotovo mlađim generacijama. Zloupotreba ima i biće ih, kao i zlih i malicioznih pojedinaca i grupa, tako da uvek treba ovakvim, besplatnim, proizvodima i servisima pristupati sa određenom dozom rezerve.

Najbitnije od svega jeste biti svestan činjenice da onog trenutka kada nešto okačimo on-line (Facebook, twitter, instagram ...) to postaje svačije, a najmanje vaše. Onog trenutka kada se digitalna informacija pojavi u "loncu" (Internet) skoro svako (koristeći dobru "kutlaču" kao što je Google.com) može da je pogleda i umnožava bez gubitka u kvalitetu (kao što to nije recimo slučaj sa VHS kasetama). Potpuno je nebitno šta negde piše i šta ste vi napisali o tome kako je to vaše i samo vaše (kuća, dvorište, predsoblje, terasa ili neki oblik svojine). Stalno morate imati na umu činjenicu da je vama, potpuno besplatno, neka tamo (privatna) kompanija ustupila svoje resurse sa namerom da na vašim aktivnostima zaradi. Na vama je da budete obazrivi pri objavljivanju ličnih podataka i detalja. Sve što "radite" pomaže u stvaranju vašeg "profila". Neznanje ili neinformisanost vas ne lišava odgovornosti.

Informacije koje se "skupljaju" o vama u najvećem broju slučajeva služe, ili će služiti, da vam se prezentuju ponude koje će odgovarati vašem profilu i time pretstavljati skoro siguran pogodak jer će izazvati vašu reakciju. Ta reakcija može da bude kupovina određenog proizvoda/usluge, ili recimo dalje deljenje informacija koje su vam prezentovane (Like, Share, ReTweet, ReBlog ...). Takođe, treba voditi računa i o budućnosti, odnosno mogućnosti, da ono što ste vi nekada davno "okačili" nekome može da bude bitan faktor u odlučivanju po pitanju buduće saradnje (zaposlenje, saradnja, razne druge vrste angažovanja).

Kada je nešto besplatno to jeste sjajno, ali uvek u takvim situacijama treba biti oprezan i informisan.

Napomena: Ako vam iko igde na Internetu (tu se računaju i poruke na društvenim mrežama ili email) kaže da ste dobili neku sumu novca a da vi samo treba da uradite par jednostavnih stvari, ne nasedajte. Evo jednog dobrog primera.

PR, advertajzing, marketing, mediji i novinari

2013-05-31T23:56:00.000+02:00

Nekada davno, ali ono baš davno, tipa pre 1439. godine, knjige su nastajale tako što je neko pismen, negde (najčešće u nekoj verskoj ustanovi) prepisao, rukom, celu postojeću knjigu i napravio novu kopiju. Baš tu negde oko 1439. godine Johannes Gutenberg je uspeo da usavrši sistem štampe do koga je došao evolucijom, a preživeo je sve do današnjih dana. Jasno je da su knjige pre Gutenberga bile izuzetno skupe, pismenost retka a "raja" prilično neobrazovana.

Šest vekova kasnije štampani mediji se nalaze pred velikom prekretnicom. Njihov tehnološki razvoj se primakao kraju, jer realno, ništa radikalno novo nije izmišljeno, već se napredak uglavnom svodi na pojeftinjenje i automatizaciju postojećih tehnika štampe. Jasno je kako smo od štampanih knjiga došli do novina i novinara. Međutim, u svetu koji je zahvaljujući Internetu postao globalno selo, i gde video materijal u trajanju od sat i po vremena može u roku od desetak minuta da bude na bilo kom uređaju dostupan za gledanje u celini, definitivno menja pravila igre, kako za novine koje dostavljaju vesti i informacije na papiru tako i za elektronske medije (radio i TV).

Sa pojeftinjenjem procesa štampe i papira, jasno je da dolazi do povećanja broja štampanih medija koji postoje. Ova ekspanzija se desila krajem osamdesetih i početkom devedesetih, a Srbiju je taj proces prilično zaobišao zbog sankcija i ratova, pa je na našim prostorima ta ekspanzija uočena krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Krajem devedesetih u svetu počinje ekspanzija Interneta, dok kod nas to dolazi tek sada. U suštini kaskamo za svetom kada su mediji u pitanju nekih desetak godina.

Sa pojavom velikog broja, kako časopisa/novina, tako i radija i televizija koji se bore za mesto pod suncem, prvo je bitno izboriti se za što veći broj čitalaca/gledalaca. To se postiže na više načina: kvalitetom sadržaja ili podilaženjem čitaocima i serviranjem lakog štiva (žuta štampa, novine pune slika sa tekstom u "balončićima"). S obzirom da prodaja novina konkretno, zavisi i od cene, naravno da prvo dolazi do obaranja cena kao osnovnog načina za borbu sa konkurencijom. Kod radia i TV, recimo, to se postiže većim udelom zabavnog programa. Štampani mediji na taj način sebi izbijaju iz džepa profit koji ostvaruju prodajom, tako da su prinuđeni da se više oslanjaju na prihode od reklama, čime sve više počinju da liče na elektronske medije. Radio i TV smanjuju budžete za amortizaciju tj. manje ulažu u proizvodnju programa, i tehniku. Sve se više i više klasični mediji oslanjaju se na reklame kao izvor profita. U situaciji kada vam klient/oglašivač (onaj koji ima koristi od medijske promocije) daje dosta reklama naravno da će vaša objektivnost biti poljuljana. Prvo ćete, recimo, izbegavati da iznosite negativne kritike direktno, već "zavijeno", pod izgovorom da vaši čitaoci/slušaoci/gledaoci mogu da čitaju/slušaju/vide između "redova". Kada se jedanput uspostavi odnos medij/oglašivač gde oglašivač u suštini održava medij u životu, samo je pitanje vremena kada će oglašivač da se "buni" zbog toga što ga nema dovoljno, pa zato što niste naglasili neki detalj koji je njemu bitan ili šta god već. Onda ide dalje uslovljavanje svim i svačim. Svo to vreme mediji plaćaju saradnike, pisce, urednike i ostale zaposlene. Vrlo brzo se prihvataju sve novotarije koje mogu da smanje troškove: od smanjenja cene proizvodnje do smanjenja plata zaposlenih i smanjenog ulaganja u amortizaciju, preko omogućavanja rada "od kuće" te smanjenja izdataka za poslovni prostor. Za to vreme besni rat cenama pa je profit koji zavisi od "uticaja" sve manji iako "uticaj" možda i raste. Počinje kvalitetan kadar da se osipa, jer oni koji rade više godina ne žele da rade isti ili veći posao za isto ili manje novca. Na njihova mesta dolaze neprovereni kadrovi, ili još gore, a u Srbiji jako često, ljudi preko veze.

Kvalitet medija počinje da pada, što prati pad "uticaja", dok se medij i dalje bori sa cenom a oglašivači očekuju da dobijaju više za isto uloženo, jer sve više i više zavisite od njih, a kada krene rat cenama oglasnog prostora pojavljuje se i argument da oglašivač kod konkurencije dobija više ili plaća manje. Da, oglašivači su svesni situacije, jer niko nije "pao sa Marsa", a u slučaju Srbije govorimo o jako malom selu u kome se sve zna i sazna. U međuvremenu, Internet kao medij postaje sve "uticajniji" a u njegovoj prirodi je da se lako kontroliše "uticaj" (klikovi, broj pregleda, broj prodaja koje su obavljene direktnom reklamom itd.) U Srbiji naravno, to vreme tek sada dolazi. Problem Interneta je masovnost, tj. svako može svašta da "okači" čime se stvara ogroman šum, pa je doći do prave i pouzdane informacije jako teško.

No vratimo se klasici. Da bi opravdali relativno visoke cene oglasnog prostora mediji počinju da se okreću sadržaju koji "masa" želi: brza i jeftina zabava tj. maksimalan efekat za uložen novac. U celu tu jednačinu ulazi i ekonomska kriza koja dodatno otežava život klasičnim (off-line) medijima. Korisnici medija se okreću sve više ka besplatnom sadržaju kojeg, već sada, ima u neograničenim količinama na Internetu.

Internet kao medij je direktan i u, takozvanom, realnom vremenu. Za razliku od off-line medija gde vreme koje protekne od registrovanja događaja do objave može da traje od par sati do celog dana pa i duže (osim u slučaju televizije i direktnih prenosa/programa), na Internetu je moguće taj period skratiti na samo par minuta. To ima svojih prednosti, a ne treba zamariti ni mogućnost direktne komunikacije ili interakcije kao u slučaju društvenih mreža. Problem je količina "komunikacije" koja može da naraste do neslućenih "razmera".

Ovakva slika je manje-više prisutna svuda u svetu, pa i kod nas. Naravno, naše tržište ima svoje specifičnosti. Kao prvo, strane kompanije koje su došle u Srbiju posle dvehiljadite našle su se u čudu jer je tada Srbija bila čudna "država" gde se stranci nisu snalazili najbolje. Vrlo brzo su shvatili da treba da angažuju domaće da se mlate sa domaćim problemima a da oni samo kontrolišu situaciju. Naravno, u Srbiji gde se prvo misli na sebe pa onda na bilo šta drugo, domaći koji su se našli u situaciji da kontrolišu budžete koji su stizali iz inostranstva, vrlo brzo su počeli da se "ugrađuju". Od krupne ribe kao što su neki Idoli ili Đilasi do sitnih ribica koje su koristile ulaganja u advertajzing akcije za sopstveno dobro (preprodaja uzoraka, organizovanje eventova preko sopstvenih agencija, šminkanje faktura prema strancima i slično). Kada vam je vodilja u advertajzingu sopstvena korist a ne korist kompanije ili brenda koji zastupate, rezultati će izostati, a poverenje u tržište pasti. Sa time ide i manje ulaganje tj. insistiranje na rezultatima pre daljih ulaganja. Tako dolazimo i do 2007. i početka ekonomske krize koja je pogodila sve i svakoga. Budžeti se stanjuju, oni koji su navikli da odvajaju sume za sebe napuštaju "neprofitabilne" poslove. Pored nezgodne činjenice da smo malo tržište, polako dolazimo i na loš glas kada su krupni poslovi u pitanju gde se ništa ne završava bez saglasnosti kriminalaca tj. političara. O sporosti državne uprave da i ne pričamo. Ukratko, počinju da nas izbegavaju, a oni koji ostaju insistiraju na monopolističkim položajima ili nerealno povoljnim uslovima.

U međuvremenu, Internet postaje sve uticajniji medij. To odgovara svima jer mogu da plasiraju sopstvene informacije koje će stići do velikog broja korisnika po cenama koje i nisu toliko niže od onih trošenih na klasične medije. Sa ključnom razlikom: plasiraju direktno informacije koje oni žele. Odjednom su svi proizvodi sjajni, savršeni, nude savršen odnos cene i kvaliteta, najbolji, najbrži i slično. Ne moraju da se mlate sa "novinarima" koji možda i napišu da nešto ne valjda ili nije baš naj-naj. Facebook, twitter, blogeri, sajtovi počinju da prednjače kada su ekskluzivne informacije u pitanju. Postaje bitno ko i kada objavljuje informaciju koja mu je servirana. Nije bitna infromacija niti tačnost, jer je uvek neki hvalospev u pitanju. Da li se sećate kada ste pročitali ili videli informaciju o nekom proizvodu koja je iznosila neku manu ostog? Zar živimo u savršenom svetu okruženi savršenim proizvodima?

U celoj toj ujdurmi klasični mediji ne odgovaraju kompanijama. Ovi mediji su spori, tj. omogućavaju da se situacija sagleda i iz nekog drugog ugla, a ne samo iz onog koji odgovara onome ko plasira informaciju. Promocije proizvoda i usluga su sve brojnije, jer će se na istima plasirati informacije koje pogoduju organizatoru, a pristup promotivnom materijalu biti striktno orkestriran. S obzirom na "veličinu" Srbije i dotičnog media tržišta, po tome ko objavljuje koje informacije lako je doći do zaključka sa kojim agencijama, ili kompanijama, ličnost, ili medij dobro "stoji". Vrlo je jasno da mediji odavno ne služe osnovnoj nameni objektivnog informisanja čitalaca jer i ne "žive" od istih. Logičan zaključak je da mediji plasiraju infromacije koje su od koristi onima od kojih žive, a to, još jedan put, nisu čitaoci koji tim informacijama pristupaju besplatno ili po izuzetno niskim cenama. Samim tim ne treba da vas čudi netransparentnost srpskih medija, gde se ne zna ni osnovna vlasnička struktura niti načini finansiranja. Naravno, za medij u ovom slučaju treba smatrati sve: od svih oblika štampanih medija, preko TV, radija, sajtova pa sve do profila, strana i grupa na druištvenim mrežama (twitter, facebook i slično), a kao i u ostalim sferama života u Srbiji, ogromna većina "dešavanja" u njima funkcioniše po principu: znam-te-znaš-me.

Sudbina klasičnih medija ne mora nužno da bude ona sa tužnim krajem. Kvalitetni mediji će preživeti ali u Srbiji gde cena igra presudnu ulogu preživeće jako malo onih koji su nezavisni, tj. oni iza kojih ne "stoji" interesna grupa ili pojedinac. Elektronski mediji će se lakše prilagoditi novonastaloj situaciji, pre svega zbog sličnosti internetu kao mediju koji će dominirati u budućnosti. Klasični off-line mediji će morati mnogo više da se menjaju pre svega po koncepciji i vrsti informacija koje prezentuju. Prednost klasičnih štampanih medija jeste jedna od osobina koju ostali mediji nemaju: fizička prisutnost. Štampani mediji nisu promenljivi onog trenutka kada se odštampaju, za razliku od ostalih medija koji su vrlo nestalni tj. ne mogu se posedovati u fizičkom smislu. Samim tim će informacije koje se plasiraju preko klasičnih medija uvek imati veću "masu" a u skladu sa "specifičnom težinom" prezentovanih informacija. Opstanak klasičnih medija zavisi od sposobnosti istih da plasiraju svojim konzumentima (ciljnoj grupi) informacije odgovarajuće "specifične težine".

Viber i WhatsApp nedostupni u Srbiji na Google Play

2013-03-06T23:22:00.002+01:00

Svet Android OS aplikacija je ogroman i pored činjenice da korisnicima u Srbiji nisu dostupne komercijalne aplikacije. Razloga za taj nedostatak ima mnogo: od zatvorenog finansijskog sistema same Srbije, preko mobilnih provajdera, do samog Google-a i nadležne nam kancelarije. Međutim, polako ali sigurno, sve bitnije besplatne aplikacije dolaze u fazu kada imaju potrebu da monetizuju svoju popularnost, što samo po sebi nije ništa negativno, niti neuobičajeno.

Problem je u našem tržištu i nama, korisnicima, kojima nisu dostupni komercijalni servisi Google Play Store-a. U takvom scenariju kada developer neke popularne aplikacije reši da krene u komercijalizaciju, logično je da zabrani, ili oteža, korišćenje besplatne verzije na tržištima na kojima ne može da prodaje svoje usluge tj, servis. Prvi put sam susreo sa tim problemom tražeći aplikaciju za vođenje listi za kupovinu. S obzirom na naviku da jednom nedeljno odem u veliku kupovinu ovakva aplikacija predstavlja logično rešenje. Tražeći najadekvatnije rešenje naišao sam na aplikaciju koja ima svoju besplatnu verziju ali i komecijalni deo (koji se kupuje na Google Play) i koji donosi neka unapređenja samog servisa. Besplatna verzija aplikacije nije bila dostupna, ni tada ni sada, u Srbiji što i jesam predočio developeru i dobio default odgovor da je to neki bug kod Google servisa. Posle malo istraživanja uočeno je "pravilo" da neke aplikacije koje postoje u besplatnoj i komercijalnoj verziji, ne postoje na lokalnom (Srpskom) Google Play ni u jednom od oblika. Korišćenje aplikacije nije zaživelo, ali iskustvo je ostalo.

"Nestanak" Viber i WhatsApp aplikacija sa Google Play za srpske korisnike Android platforme može da znači da se sprema komercijalizacija servisa koja bi uvela ili opciju plaćanja same aplikacije ili kupovine u okviru same aplikacije. Oba načina komercijalizacije su u Srbiji nedostupni kada je Android Google Play Store u pitanju, pa je "nestanak" tih aplikacija donekle logičan. Sa druge strane moguće je, prilično legalno, download-ovati apk pakete aplikacija za Android i sa sajtova viber.com i whatsapp.com. Možda ćete morati da uključite opciju instalacije aplikacija sa "nepoznatih izvora" (Settings/Security/Unknown sources) ali u suštini još uvek mogu da se instaliraju obe aplikacije. Dokle će to biti omogućeno nije baš jasno. Naravno, ovaj način instalacije važi i za sve ostale aplikacije do čijih apk fajlova se dokopate. Uvek treba biti oprezan sa ovakvim rabotama, pogotovo kada su nepoznati izvori apk-ova u pitanju.

U međuvremenu možemo da se nadamo da će i korisnicima u Srbiji postati dostupni komercijalni deo Android sveta. Za one koji ne mogu da čekaju, ima par rešenja a jedno od naelegantinijih jeste korišćenje VPN veze. Postoje aplikacije na Google Play koje to omogućavaju, ali je meni najdraže (old-school) rešenje: direktno podešavanje VPN veze iz samog Android OS-a koristeći besplatan us.newfreevpn.com. Moraćete da podesite unlock sa pattern-om, ali to je relativno mala cena da bi ste imali pristup svim (i komercijalnim) servisima Google Play-a (knjige, muzika, časopisi i sve ostalo). Naravno, posedovanje devizne Visa kartice unesene i verfikovane (skinuće vam 1USD pri proveri) u Google Wallet (preko web-a) se podrazumeva ako želite da pristupite komercijalnim sadržajima.

Postoji mogućnost da u slučaju Viber i WhatsApp aplikacija jeste neki propust u pitanju, pa se nadam i da ću tako neki odgovor i dobiti na poslat tweet:

@viber @whatsapp Y u no work in Serbia? :D Seriously, your apps don't appear on Google Play Store from any mobile operator in Serbia.
— VladimirDimitrijević (@ZliVuk) March 6, 2013

S obzirom da ja ne koristim ni jednu od ove dve pomenute aplikacije, informacija o nedostupnosti je do mene došla "izokola" pa je moja prva reakcija bila da su mobilni operateri nešto smutili jer im obe aplikacije "zavlače ruku u džep" što me ne bi iznenadilo. I dalje postoji šansa da je tako neka rabota u pitanju jer ipak jeste ovo Srbija.

@mts @vip_mobile @telenorsrbija Zašto su blokirane aplikacije za IP komunikaciju tipa WhatsApp i Viber u Srbiji? @miss_cybernaut @smarkovic
— VladimirDimitrijević (@ZliVuk) March 6, 2013

Odgovor je došao samo od VIP-a, što me i jeste nagnalo na razmišljanje o drugim mogućim scenarijima.

@zlivuk @miss_cybernaut @smarkovic Nije nam na raspolaganju ova informacija.
— Vip mobile (@Vip_mobile) March 6, 2013

Naravno, kao i uvek, odgovor operatera mobilnih provajdera u Srbiji je uvek informativan i pogađa suštinu problema.

@zlivuk @smarkovic @miss_cybernaut @mts @vip_mobile @telenorsrbija odgovor od operatera Telenor mreže : aplikacije su blokirane
— just m (@NotThatLogical) March 6, 2013

Uporedni spisak podržanih zemalja od strane Google Play servisa gde se vidi da korisnici iz Srbije mogu da pristupe samo potpuno besplatnim aplikacijama. Naravno, mi smo jedina takva zemlja od svih podržanih.
http://tehnomanijak.blogspot.com/2013/03/viber-i-whatsapp-nedostupni-u-srbiji-na.html

Mobilni svet

2013-01-14T00:29:00.000+01:00

Munjevit razvoj mobilnih telefona i prenosivih uređaja teško da je bilo kome mogao da promakne u proteklih deceniju i po. Od pejdžera i klasičnih mobilnih (telefona), koji su u početku bili više moda i statusni simbol nego li potreba (u slučaju Srbije BelPaget-Mobtel-Telenor evolucija), do pametnih telefona koje skoro svako poseduje, prošlo je u suštini jako malo vremena. U skladu sa razvojem ovih tehnologija i omasovaljavanjem istih dalji razvoj nije upitan, ali pravac jeste.

Potreba da se u bilo kom trenutku bude dostupan i ima pristup bitnim informacijama nije nova. U tom smislu ni razvoj društvenih mreža ne treba da čudi jer želja ili potreba da znate šta vam rade i kako su vama bliski, nije ništa novo. Nekada se to ostvarivalo slanjem pisama, pa telegrafom, pa telefonom, a sada možete da prenosite i video signal pametnim telefonima ako imate uslove. Naravno, kada su moderne tehnologije u pitanju, često se u početku javljaju zloupotrebe i pojava ekstrema, ali to je propratni efekat evolucije kao takve (setite se video plejera/rikordera i danonoćnog gledanja filmova sa VHS traka).
Međutim, napredak samih tehnologija ne bi uticao na tako brz razvoj i omasovljavanje da nije bio praćen pojednostavljivanjem upotrebe svih tih, realno gledano vrlo kompleksnih, uređaja. Ako je neka kompanija poznata po izuzetno dobroj "optimizaciji" i prilagođavanju novih tehnologija vrlo širokom krugu korisnika onda je to Apple.

"Revolucija" pametnih telefona

Prva verzija iPhone-a je predstavljana kao revolucija ali je realno to bio samo evolutivni iskorak u pravom pravcu u pravo vreme. Ekrani osetljivi na dodir su postojali i pre pojave iPhone-a kao i sve ostale komponente i funkcije koje je isti posedovao. Ono što jeste bilo drugačije kod Apple proizvoda jeste njegova pouzdanost i lakoća korišćenja od strane bilo koga, računajući tu i vaše beke i deke. I iPhone, kao i svi ostali proizvodi, imao je, i ima, svoje probleme jer da nije tako druga generacija nikada ne bila napravljena i svi bi nosili iPhone kao primerak savršenog proizvoda (koji, btw, ne postoji). Sužen skup mogućnosti uparen sa intuitivnim korisničkim interfejsom u kombinaciji sa zasićenošću klasičnim (halo-molim-sms) mobilnim telefonima, doprinela je procvatu tržišta pametnih telefona.

Daleko od toga da je iPhone prvi pametni telefon. Bilo je takvih uređaja i pre njegove pojave, ali su se zvali PDA uređajima. Pre svega bili su namenjeni poslovnim korisnicima kojima su potrebni uređaji koji su efikasni i prilagodljivi. Među popularnim uređajima pre-iPhone vremena su BlackBerry, Windows Mobile i Palm uređaji. S obzirom da su bili manenjeni poslovnim korisnicima, lakoća njihove upotrebe je bila u drugom planu kao i izgled samog interfejsa. Vrlo često su se ovi uređaji koristili sa malim olovčicama (stylus) jer su tada bili "popularni" ekrani osetljivi na pritisak (rezistivni). Izgled samog operativnog sistema i aplikacija bio je podređen brzini i efikasnosti što je značilo "ružne" aplikacije optimizovane za rad na ekranima niske rezolucije (manja potrošnja baterija i niža cena finalnog proizvoda). iPhone uvodi u upotrebu ekrane osetljive na dodir prstom, tj. kapacitivne ekrane koji detektuju promenu statičkog elekrticiteta na površini ekrana. Ova promena je rezultirala mogućnošću efikasne upotrebe prsta za kontrolu uređaja kao i smanjenu debljinu samog ekrana, pa time i celog uređaja. iOS operativni sistem zasnovanom na Unix-u sa korisničkim interfejsom optimizovanom za kontrolu prstima, omogućio je korišćenje ovih naprednih uređaja i malo manje poslovnim i iskusnim korisnicima.
Koncept pametnog telefona sa ograničenim skupom ugrađenih funkcija koje se proširuju dodatnim programima (aplikacijama) je takođe još jedan prilično pametan potez kompanije Apple. Dok su se oni koncentrisali da naprave solidan uređaj ograničenih mogućnosti, za to vreme su dozvolili proširivanje funkcija dodatnim programima i time stvorili još jedno tržište, ali i mogućnost da svako prema svojim sklonostima i ukusu prilagodi funkcije svog iPhone-a, i time ga na neki način učini jednistvenim. Te opcije su, naravno, postojale i na drugim plaformama tog vremena (BlackBerry, Windows Mobile) ali je lakoća korišćenja, preuzimanja novih aplikacija i njihovih novijih, unapređenih, verzija doprinela dominaciji iPhone-a i pretvaranja njegovih funkcija u, de facto, standard kada su pametni telefoni u pitanju.
Ovakav eksplozivni rast tržišta pamentih telfona nije bio nepredvidiv za neke kompanije kao što je Google koja je predstavila svoju platformu Android.

Android

Za razliku od Apple proizvoda, Google je od početka svoj proizvod namenio malo naprednijim korisnicima. Android OS je u početku bio (pomalo) nedorađen i sirov, i kao takav nije bio previše krajnje-korisnički orjenitisan. Postojalo je dosta nedoslednosti i bilo je očigledno da je ta prva verzija bila "teška" beta od proizvoda. Međutim, Android je nudio mnogo otvoreniji sistem kada je razvoj i kreiranje aplikacija u pitanju. Vrlo brzo su se pojavile aplikacije za svakakve namene, a pre svega one namenjene naprednijim korisnicima. Dotične nisu bile ni prineti po kvalitetu i dizajnu onima na Apple iOS-u ali su radile i bile u potpunosti funkcionalne. Posle 4 godine razvoja i prisutnosti na tržištu, Android OS i uređaji koje pokreće se u svemu mogu porediti sa Apple iOS uređajima. Iako je suštinski krenuo u osvajanje korisnika godinu dana posle Apple iPhone-a vrlo brzo je sustigao direktnu konkurenciju. Očigledno je put otvorenog koda i podrške zajednici korisnika i programera za Android platformu i Google, bio pravi put.

Windows Phone

Ako neka kompanija ima iskustva sa mobilnim platformama to je onda Microsoft koji je bio kralj tog tržišta sve do pojave i popularizacije Apple iPhone-a. Tromost i neshvatanje potreba krajnjih korisnika, kao i tvrdoglavo držanje "korporativnog" segmenta kao ključnog, vrlo brzo su Microsoft gurnuli u drugi plan kada su mobilni uređaji u pitanju. Dok se "veliki" MS borio sa Office i Windows desktop platformama (Vista), mobilni segment je polako uzimao primat. Microsoft pokušava da prvo Windows Phone 7, a sada i WP8 platformama ugrabi deo mobilnog kolača, ali to radi na klasično Microsoft-ovsko trapav i trom način. Ako bismo po karakteru Windows Phone platformu trebali negde da smestimo, to bi onda bilo negde između Apple iOS i Google Android platformi. WP nije tako zatvoren kao iOS ali nije ni tako otvoren kao Android. U suštini pretstavlja zlatnu sredinu što jeste dobro, ali to Microsoft još uvek ne zna da iskoristi. Dozvoliti da neke od ključnih funkcija ne rade kako treba i po 6 meseci dok se ne pojavi "zakrpa", iz bilo kod razloga, u vremenu brzih promena na mobilnom tržištu je pomalo neozbiljno. Za svo to vreme mobilne platforme polako ali sigurno uzimaju maha i istiskuju desktop kao primarnu platformu kako u poslovnom, tako i privatnom segmentu. Došli smo u situaciji kada tableti i pametni telefoni podmiruju potrebe prosečnog konzumenta digitalnih sadržaja, dok se desktop zadržao samo tamo gde još uvek može: "ozbiljno" igranje visoko profilnih naslova i "ozbiljni" poslovi tipa obrada fotografija, video i audio materijala, projektovanje, 3D modeliranje i slično. To Microsoft stavlja u vrlo neugodan položaj.

Proizvođači pametnih telefona i operateri

Nokia Lumia 920

Za razliku od kompanije Apple koja sama pravi i operativni sistem i uređaje, Google i Microsoft nemaju takvu, direktnu kontrolu nad svim proizvodima koje pokreću njihove platforme. U slučaju kompanije Google situacija je dosta komplikovana. Pod jedan, Google je kupio mobilni segment Motorola kompanije, gde bi se očekivalo da sam počne da proizvodi svoje uređaje, ali to ne radi zbog ostalih proizvođača Android pamentih uređaja. Microsoft je uspeo da pridobije kompaniju Nokia kao svog primarnog proizvođača pamentih telefona, što ima smisla kada je Nokia u pitanju, ali šteti ostalim proizvođačima Windows Phone uređaja. Nokia je još jedna kompanija koja se nije snašla na terenu pametnih telefona. Posle godina, i godina, neuspešnog razvoja Symbian platforme za pametne telefone došli su u nezavidnu situaciju da moraju da preuzmu neku drugu kao osnovu za svoje uređaje. Izbor je pao na Microsoft koji je dao najbolju ponudu a da li će to spasiti legendarnog švedskog proizvođača telefona ostaje da se vidi (mada se šuška da će prepustiti Microsoftu proizvodnju a oni se okrenuti razvoju servisa, kao što je navigacija recimo, ili da će Nokia početi da pravi i Android uređaje).
Naravno velika većina pametnih telefona se proizvodi na dalekom istoku (Kina, Taivan, Koreja, Japan) pa i sam iPhone (Foxconn). Od ostalih proizvođača značajni su Samsung, HTC, LG, ZTE, Sony, Huawei i ASUS. Svako od njih proizvodi, pre svega, telefone zasnovane na Android platformi, a verovatno će svi uskoro proizvoditi i Widnows Phone uređaje.

HTC One X

Kada je Android u pitanju postoji veliko šarenilo modela i veličina jer je to omogućio sam Google. To predstavlja problem jer treba aplikacije prilagoditi svakom formatu što ne ide uvek baš kako treba, tako da povremenih, ne preterano ozbiljnih, problema po tom pitanju ima. Drugi problem je što samo uređaji potpisani od strane kompanije Google mogu da se smartaju "čistokrvim" Android uređajima (Nexus). U suštini, svi ostali Android uređaji i nisu Google uređaji. To znači da nije Google odgovoran za unapređivanje i "peglanje" vašeg Samsung, HTC ili LG pametnog telefona, već dotične kompanije koje su napravile telefon. Očekivati da jedan LG ili ZTE razvijaju i unapređuju operativni sistem na telefonu koji su vam prodali, a koji je za njih već zastareo jer rade na novom modelu, je dosta optimistično. Realno, svi proizvođači gledaju da što pre prestanu sa razvojem i prilagođavanjem softvera za postojeće modele, ne bi li se okrenuli modelima koji tek treba da siđu sa dizajnerskih stolova na proizvodnu traku. Naravno, neke kompanije kao što su Samsung i HTC shvatili su da pored dobrog telefona i njegovih "fizičkih" karakteristika veliku ulogu u zadovoljstvu njihovih korisnika igra i softver, u ovom slučaju modifikacija Android OS-a sa pratećim programima. I cela ta priča bi bila jednostavna da nema mobilnih operatera koji "moraju" da dodatno modifikuju operativni sistem i programe na Android platformi prema svojim željama i zahtevima. Na kraju vi dobijate telefon koji radi na Android platformi (sa pristupom regionalno dostupnim Google servisima) modifikovanoj od strane proizvođača telefona a često i mobilnog operatera. Da, problema može da bude i više u toj jednačini.

LG Optimus Vu

Windows Phone 8 kao platforma se može smartati mladom, pogoto kada su naši prostori u pitanju jer kao regija i nismo bili podržani od strane Windows Phone 7 platforme. S obzirom da Microsoft ima direktnu kontrolu nam operativnim sistemom, udeo mobilnih operatera je tu malo manji ali sam MS je jako trom u "peglanju" grešaka i problema. Nokia se tu našla u nezavidnoj situaciji jer pravi vrhunske Windows Phone telefone sa njihovim dobrim servisima, ali operativnim sistemom koji često pravi probleme a to je deo nad kojim Nokia nema kontrolu (problemi sa WiFi ili Skype integracijom i isključivanjem People Hub-a). Noviji problem koji se pojavio jeste blokiranje pristupa Google Maps servisa korisnicima Windows Phone uređaja kao i ukidanje podrške za Exchange servis na svim Google servisima (Gmail, Calendar, Contacts). Prvi problem sa mapama je ispravljen od strane Google-a (mada je pitanje kada će se pojaviti problemi i sa ostalim Google servisima) a ovaj drugi (Exchange) je ozbiljniji problem jer neke od prednosti Windows Phone platforme padaju u vodu kada su u pitanju, sveprisutni, Google servisi. Nevešta reakcija Microsoft-a i predlog da oni kojima treba Exchange pređu sa Google na MS Live servis, jeste i dalje tipišno Microsoft-ovska i ne uliva poverenje u skoriju uspešnu budućnost WP8 platforme.
Apple i njihov iOS sa druge strane imaju mnogo manje problema jer, em sami prave telefon, em prave operativni sistem i direktno su odgovormi za unapređenja. Sa druge strane Apple je uvek težio evolutivnom napretku svojih proizvoda pa im mnogi sada zameraju pomalo zastreo izgled i dizajn, kao i nepraćenje najnovijih tehnoloških trendova. Bez obzira na kritike njihovi uređaji se i dalje prodaju kao "alva", i pored ozbiljnih problema kao što je bio onaj sa ugrađenom navigacijom.

Samsung, HTC, LG i ASUS

Huawei Ascend Mate

U celoj ovoj ujdurmi oko pametnih telefona (i tableta) najbolje se definitivno snašao korejski Samsung. Na našim prostorima do pre par godina poznat po dobrim monitorima, a sada po proizvodima od "igle do lokomotive". Kao klasičan hardverski proizvođač počeli su od sada pomalo zaboravljenih klasičnih mobilnih telefona, a postali su jedan od najvećih proizvođača pametnih telefona. Na vreme su shvatili da je potrebno redovno unapređivati postojeće modele pametnih telefona ne bi li izgradili poverenje korisnika u, kako svoje proizvode tako i, svoj brend. Jedno vreme su pokušavali da "proguraju" svoju platformu Bada, a sada najavljuju i pametni telefoni na novoj Taizen platformi koja vodi poreklo od Intel-ovog Linux čeda, MeeGo-a, platforme za mobilne uređaje koja je nastala zbog nespremnosti Microsoft-a da napravi nešto slično u to vreme. Samsung je poznat i kao proivođač, kako memorije, tako i procesora za iPhone mada se šuška da će Apple da se prebaci kod TSMC-a zbog brojnih nesuglasica sa Samsung-om (pre svega oko povreda nekih patenata kada su u pitanju Android telefoni).
LG se u zadnje vreme malo više aktivirao po pitanju Andoid platforme, možda i zato što su odabrani kao proizvođač Google Nexus 4 modela. Poznati su po svojoj ne-podršci za pametne telefone i sve ostale proizvode koji imaju smart u svom imenu (kao televizori, recimo).
HTC je stari igrač na tržištu mobilnih uređaja isto kao i Microsoft samo što je u pitanju proizvođač hardvera. Njih je proslavio model HD2 koji je bio zasnovan na Windows Mobile 6 platformi koja, realno gledano, nikada nije radila kako treba, ali je taj model i dalje sinonim za dobar telefon. Dotični model je dostigao veliku popularnost a pretsavlja telefon na kome je moguće izmeniti 5-6 operativnih sistema. Slavu tog modela HTC nije uspeo da ponovi ni sa jednim drugim telefonom, a trenutno se nalaze u nezavidnom položaju. Prave sjajne telefone ali softver na kome insistiraju (Sense) jednostavno je, i dalje, preglomazan za pametne telefone. Apsurd te situacije jeste činjenica da je Sense nastao kao pokušaj HTC-a da unapredi zastarelu Windows Mobile platformu što im i jeste uspelo u slučaju HD2 modela koji se i, delimično, prodavao zahvaljujući činjenici da je Sense bio prisutan kao korisnički interfejs.
ASUS kao još jedan čisto hardverski proizvođač, kod nas je poznat pre svega po kompjuterkim komponentama (matične ploče, grafičke karte...). Zadnjih par godina su se orjentisali na prenosne računare gde su postigli zavidan nivo kvaliteta. U svet mobilnih uređaja ulaze kroz tablete bazirane na Android OS-u, a jedan od interesantnijih proizvoda je i PadFone koncept: pametni telefon koji može da se umetne u "školjku" tableta i tako prošiti svoje funkcije. Zanimljiv koncept koji ima svoje dečje bolesti čak i u svojoj drugoj generaciji.

Kuda dalje?

Samsung Galaxy Note II

U vreme svetske ekonomske krize fascinantna je brzina napredovanja mobilnih komunikacija. Možda je i sama kriza uslovila brz razvoj, jer današnje mobilne komunikacije omogućavaju pristup željenim informacijama bilo gde i bilo kada što može biti bitno u nekim, kritičnim, situacijama. Već sada postoje pametni telefoni koji poseduju dovoljno procesorske moći da mogu prilično dobro da se izbore i sa zahtevnijim poslovima kao što je obrada fotografija, recimo. Naravno, to zavisi i od aplikacija (programa) koji se koriste za dotičnu primenu, a razvoj takvih aplikacija svakako ide malo sporije, mada se nazire trenutak kada će i sam Photoshop (sa desktop-a) moći da se pokreće na pametnim telefonima i tabletima. Treba napomenuti da je već sada je moguća rudimentalna obrada zvuka i video materijala ali, naravno, ne na novou jednog Adobe Premier ili After Effects paketa. Zbog ograničenja samih pametnih telefona i tableta, kao i načina unošenja podataka i interakcije sa njima, neki poslovi će zauvek ostati zarobljeni u svetu dekstop računara načina rada. Tastatura i miš su još uvek, a tako će biti još neko duže vreme, najbolji način interakcije sa računarom kada su neki specifični poslovi u pitanju. Sa napretkom tehnologija prepoznavanja govora i pokreta moguće je da će i oni jednog dana postati nepotrebni. Za to vreme pametnih telefona ima sve više oko nas u raznim oblicima i veličinama. Naravno, ne treba očekivati ni skoriji nestanak klasičnih mobilnih telefona jer postoje situacije u kojima su pametni telefoni prilično beskorisni (uslovi ekstremnih temperatura, recimo).
Za 2013-u godinu može se sa priličnom sigurnošću pretpostaviti da će biti u znaku velikih pametnih telefona ili fableta (phone+tablet kovanica). To su pametni telefoni sa dijagonalama ekrana većim od 5 inča i rezolucijama većim ili jednakim 1280x720 piksela. Pretstavljaju idealne uređaje za vrlo širok dijapazon korisnika iako je upotreba jednom rukom vrlo problematična u većini slučajeva. Kada su u pitanju bolje stojeći korisnici, njima je potreba za direktnom glasovnom komunikacijom (pričanjem) sve manja i polako akcenat svojih potreba prebacuju na prenos podataka gde fableti nude i komotno korišćenje uređaja slično tabeletima, i manje dimezije (bolja prenosivost) i mogućnost korišćenja kao klasičnog telefona. Kada su u pitanju korisnici koji traže maksimalnu vrednost za svoje ulaganje, njima takođe odgovaraju fableti jer ne moraju da poseduju dva uređaja (telefon i tablet) koji su, najčešće, skuplja varijanta. Ostaju i oni korisnici koji nisu preterano platežno sposobni, za koje će biti namenjeni jeftiniji fableti koje su na ovogodišnjem CES-u u Las Vegasu najavili skoro svi dalekoistočni proizvođači, gde će povećana konkurencija u segmentu gde je Samsung Note II suveren vladar, dovesti do neminovnog pada cena na radost svih korisnika.
Ne treba zaboraviti ni trend okretanja ka aplikacijama i servisima kada su pamenti telefoni u pitanju. Postaje sve bitnije i bitnije koji programi i servisi su podržani na kojoj platformi od same sirove snage hardvera, izgleda ili dimenzija konkretnog uređaja. Samim tim postaje bitno i na kojoj platformi se najčešće pojavljuju novo implementirane opcije. Ovo pomeranje fokusa sa pamentih telefona i njihovih fizičkih karakteristika i procesorske snage na servise koji su dostupni na njima, nagoveštava novi "rat" "velikih" igrača (Google, Amazon, Microsoft, Apple, RIM, Nokia, Facebook ...) ali i šansu za mnogo "malih" ograča od kojih neki (a što da ne?) mogu da budu i sa "naših" prostora. Zbog toga je pravo vreme za investiranje u znanje programiranja, a jedini problem pretstavlja "šarenilo" platformi.

Tesla font

2013-01-13T17:20:00.000+01:00

Font Tesla -Extended nastao je dopunjavanjem fonta objavljanog na:

http://www.tesla-museum.org/meni_sl/nt.php?link=downloads/d&opc

i pretstavlja rekonstrukciju rukopisa Nikole Tesle

Font Tesla-Extended was created by adding characters to original font published at
http://www.tesla-museum.org/meni_en/nt.php?link=downloads/d&opc=
and it represents recontruction of original Nikola Testa hadwriting.

DOWNLOAD ver. 1.01

DOWNLOAD ver. 1.02 with U+00DF (ß) - on Marcin Cieślak request

DOWNLOAD ver. 1.03

DONWLOAD ver. 1.04

DOWNLOAD ver. 1.05

PayPal u Srbiji

2012-12-09T01:46:00.003+01:00

Dosta se "prašine" diglo i diže oko nepostojanja servisa PayPal u Srbiji. Problema ima više, a jedan od većih su očekivanja "neupućenih", ali nije sve tako crno po pitanju PayPal-a u Srbiji tako da se očekuje "skoro" uvođenje i ovog servisa za građane Srbije.

PayPal kako servis omogućuje plaćanje i transfer novca preko "interneta" tj. elektronskim putem. Pravog novca sa vašeg računa. To znači da ako želite da kreirate nalog na PayPal treba da ostavite podatke o vašoj platnoj kartici da bi mogli da plaćate, prebacujete novac ili primate isti. Jasno je da se ovakav koncept kosi sa strogo zakonskom regulativom u Srbiji, ali kao i uvek kada su zakoni u Srbiji u pitanju NBS je, kao, odobrila kreiranje i korišćenje takvog servisa u Srbiji.

Naravno, to ni izdaleka nije jedina prepreka po pitanju poslovanja PayPal u Srbiji. Druga prepreka je, recimo, privatizovan bankarski sistem koji dobija značajnog konkurenta jer je broj on-line finansijskih transakcija u svetu u priličnom porastu. Konkretno, više ne bi morali da koristite usluge Western Union-a da bi poslali ili primili novac iz inostranstva. Činjenica je da bi vam "domaća" banka uzela "harač" za transfer novca sa PayPal naloga na vaš pravi račun, ali to je daleko manje od onoga što trenutno banke "uzimaju" u tom scenariju. Ako uzmemo u obzir ne malu potporu koju građani Srbije dobijaju od svojih bogatijih rođaka iz inostranstva onda je jasan otpor bankarskog sektora.

Sledeći "otporaš" ulasku PayPal u Srbiju jesu trgovinski lanci. Tu se ne misli na Maxi ili Merkator, jer je nabavka prehrambenih proizvoda preko Interneta prilično rizična, ali ne i nemoguća ili nezamisliva. Nabavka većine druge robe je neretko jeftinija preko Neta nego da odete u lokalnu prodavnicu. Pre svega tu se misli na tehniku ali i na nakit, odevne predmete, obuću, knjige, časopise i još što-šta. Naravno, nije to uvek slučaj, jer da bi nešto kupljeno na Internetu došlo do vaših vrata treba platiti dostavu gde je onda celokupna suma ove "ujdurme" malo manja ili identična ceni istog tog proizvoda u radnji. O slučaju potrebe za carinjenjem pošiljke, u startu na cenu paketa dodajete oko 100€ za "špediciju" i minimalnu carinu. U ovom slučaju treba očekivati i kašnjenje dok se "ceo taj posao" ne završi. I tu dolazimo do još jednog problema, a to je carina. Kod nas su troškovi carinjenja i dalje nepredvidivi što pretstavlja problem onome ko pokušava nešto da vam proda i naplati proizvod i dostavu unapred. Ovde treba napomenuti da nema smisla maštati o nabavci svega preko Neta jer je realna situacija da se to ne isplati. Ovaj scenario ima smisla kada vam treba nešto što ne može da se nabavi kod nas, ili ste naleteli na neko opasno akcijsko sniženje pa dolazite u situaciju da vam se isplati da platite i proizvod i "šipment" i da to bude jeftinije nego da odete u prodavnicu.

Čak i kada bi sutra PayPal otvorio svoja "vrata" za korisnike iz Srbije to ne znači da bi nam procvetale ruže. Pogotovo na -2 sa Košavom koja "odvaljuje" i naravno putare koje su sneg i košava, ponovo, iznenadili.

Verovatno u početku ne bile dostupne sve opcije koje PayPal nudi nego bi bilo omogućeno plaćanje sa računa i verovatno primanje uplata. Posle toga bi bilo moguće i registrovati takozvani Merchant tj. trgovački nalog kojim bi mogli da naplaćujete svoje proizvode (bilo klasične proizvode koji se šalju pošiljkom, bilo usluge). Naravno, ni postojanje ove druge opcije (trgovine) ne funkcioniše bez problema od kojih su neki izloženi ovde.

U slučaju Srbije problemi se naravno ne završavaju na problemima sa samim PayPal sistemom. Prvo treba smisliti šta prodavati preko PayPal-a. Recimo da ste dobri u štrikanju i da za jedan dan možete da napravite kapu, šal ili rukavice. Jedna opcija bi bila da "podignete" svoj sajt i promovišete ga ne bi li privukli korisnike da naručuju štrikane odevne predmete preko vašeg sajta. Proizvode bi naplaćivali preko PayPal-a jer je, u suštini, jedan od najsigurnijih sistema naplate. Ovo nije tako jedostavno, ali predstavlja vrlo stabilnu opciju. Druga opcija je da napravite nalog i na eBay-u i tamo ponudite svoje proizvode. Ovde postajete dostupni mnogo, ali mnogo, široj populaciji te ako ovakav proizvod ponudite u "sezoni" šanse da budete zatrpani narudžbinama su prilično velike. Mogućnosti ima beskonačno, i samo je pitanje vaših sposobnosti i znanja kako ćete proći na "globalnom tržištu". Ako ništa drugo lakše je slanje pošiljki do 1000€ u vrednosti iz zemlje.

Poslovanje preko PayPal-a je
samo po sebi noćna mora,
a o vođenju "firme" u Srbiji
da ne pričamo.

Tu se vaše muke ne završavaju, jer treba izmiriti i "dugovanja" prema "državi" Srbiji. Procedura je, naravno, vrlo komplikovana, a evo i primera. Za očekivati je da će se pravila ove igre menjati, tako da vam ne gine unajmljivanje nekog knjigovođe, pa postaje jasno zašto te kape i rukavice koštaju 20$. Neko bi pretpostavio da bi ta poreska uprava za malog samozaposlenog preduzetnika obezbedila neki jednostavniji način poslovanja na "belo" ali to je još jedna reforma koja je neophodna, da bi nam svima bilo malo bolje, u dogledno vreme. Naravno, tu je i ona "crna" opcija, ali to je već neka druga priča.

No, za očekivati je da će sve to u nekom mementu početi da funkcioniše (kako-tako) kao i u "belom svetu" pa je stoga pravo vreme za razmišljanje i pravljenje početnih koraka u realizacji projekta "Moje preduzetništvo na Internetu iz zemlje Srbije". Ono što treba napomenuti jeste da PayPal nije jedini sistem elektronskog plaćanja, pogotovo što postoje i drugi koji čak i u ovom trenutku funkcionišu u Srbiji kao što su 2checkout i MoneyBookers.

U suštini, prisustvo PayPal-a u Srbiji neće mnogo toga unaprediti, ali ni unazaditi. Vrlo verovatno će učiniti da se malo više osećamo "kao normalan svet" a znamo po potezima onih koji nama vladaju koliko je to visoko na njihovoj lestvici prioriteta.

Facebook, twitter i ostali (p)interes(t)i

2012-09-19T00:42:00.003+02:00

Društvene mreže, mada ih neki zovu i socijalne, što se meni lično ne sviđa zbog često pežorativnog prizvuka te reči, polako ali sigurno ulaze u svoju zrelu fazu razvoja. Osim naravno, u Srbiji. Kao što je slučaj i sa većinom novina na ovim prostorima, ima ona radoznala manjina koja odmah prihvata novotarije, ima onih koji iz prikrajka i oprezno prate "dešavanja" sa distance (takođe, manjina) dok je većina prestravljena i na pomen istih reaguje kao što religiozni i sujeverni reaguju na pomen nekog zla ili nečastivog "glavom i bradom". To vam je onaj deo, "beži, bre, šta će to meni", pa onda "iju, ne daj Bože" a tu je i "pa jeste, pa da sve znaju o meni".

Strahovi

Naravno, suština, pa ni istina, nije ni u jednom ekstremu, a još je manje sve crno-belo, mada bi mnogo bilo lakše da je tako. No, da se ne bi sve završilo na praznoj priči i filozofiji života, evo par praktičnih saveta za one koji tek počinju, ili razmišljaju da započnu, projekat: "Ja na društvenim mrežama".

1) Svaka društvena mreža je ono što Vi od nje napravite.

Niko ne može da vas "gnjavi i smara" na Facebook-u (ili Twitter-u) ako nemate ni jednog "prijatelja" (nikoga "ne Follow-ujete"). Takođe, ako imate za prijatelje samo članove uže porodice šanse da vas isti gnjave su minimalne do nikakve. Čak i ako do toga dođe, postoje metodi za uklanjanje neželjenog "materijala" pojedinačno, ili svega od pojedinog "prijatelja", a da to "onaj tamo" ne zna. Naravno, morate se paziti pitanja o "blokiranom" materijalu, tako da je najbolje imati spremne odgovore tipa: nešto mi Internet nije radio, ne proveravam ja to redovno. Ako ste "osoba u godinama" uvek imate oproban sistem selektivog pamćenja tj. odgovore tipa: ne sećam se baš, zvuči mi poznato ili nešto slično. Kada je Facebook u pitanju, neželjen materijal uklanjate pomoću "strelice" na dole koja se pojavi kada priđete samom početku "posta" (neželjenog materijala) tj. tankoj sivoj liniji kojom se razdvajaju "postovi".

Facebook: Hide-ovanje neželjenog materijala

Više opcija će vam biti na raspolaganju, a šta god da uradite, možete da vratite na staro podešavanje, odmah ili kasnije (kada kursorom "odete" na News Feed sekciju sa leve strane, pojaviće se mala "olovkica" preko koje dolazite do spiska blokiranih "stvari"). Kada je Twitter u pitanju, sve je mnogo jednostavnije, pa je jednostavan Unfollow sasvim dovoljan. Ovu opciju dobijate kada kliknete na "sličicu" (avatar) onoga čiji post vam se ne sviđa i kliknete na plavo Following (koje će se pretvoriti u Unfollow kada dođete kursorom do "dugmeta" pre samog "klika"). Uvek možete ponovo da "zapratite" istu osobu/nalog na Twitter-u.

Twitter: Unfollow tj. odpraćivanje

Svaka društvena mreža ima opciju eliminisanja neželjenog materijala na ovaj ili onaj način tako da se ne treba plašiti te opasnosti.

2) Strah da će tamo neko da sazna sve o vama i da vam isprazni bankovni račun bez vašeg znanja ili pristanka (čak i ako to vi niste tako razumeli) je takođe neosnovan.

Informacije koje niste uneli u svoj profil niko ne može da sazna. Ukoliko ne okačite ni jednu svoju sliku, niko ne može da zna kako izgledate, što se naravno odnosi i na slike drugih na kojima vas je neko "tagovao" tj. povezao deo slike sa vašim profilom. U drugom slučaju možete da se "untagujete" i time eliminišete i tu informaciju o sebi ukoliko želite. Ovo naravno, važi za Facebook, dominantnu društvenu mrežu u Srba. Čak i datum rođenja, koji morate da navedete pri kreiranju profila na Facebook-u možete da sakrijete tako da ga niko ne vidi. Naravno, ukoliko ste prijatelji sa svojim školskim drugovima i drugaricama ili kolegama sa fakulteta, naravno da neko može da, otprilike, "pogodi" godište ali ništa više od toga. Isti princip važi i za ostale podatke koje unosite. Ukoliko nešto ne želite da se "zna" ili ne unosite, ili zaštitite od pristupa, jer svaka "pristojna" društvena mreža to omogućava.

Facebook: "Sakrivanje" unesenih podataka

Problemi

Da neki problemi u korišćenju društvenih mreža mogu da se jave je neminovnost. Da nije tako, postojala bi jedna savršena društvena mreža i svi bi "bili na njoj".

1) Reklame

Ponekada je teško razlikovati reklame od uobičajenog sadržaja, ali generalno, to i jeste cilj reklama, mada su iste dužne da budu i označene. Naravno, često su te oznake slabo vidljive, ali su tu. Ovde mogu da vam pomognu dodaci za browser-e (Internet Explorer, FireFox, Opera i Chrome) koji eliminišu reklame. Nekada ti dodaci rade kako treba nekada i ne baš, ali da treba imati ovakvu vrstu pomoći, treba, i to ne samo zbog društvenih mreža, već internet sadržaja uopšte. Ukoliko na nekom sajtu i poželite da vidite reklame, uvek taj sajt možete da izuzmete iz filtriranja.

AdBlock: Ekstenzija koja postoji za većinu internet browser-a i besplatna je

2) Pecanje

"Phishing" kao engleska reč koja je pandan "našoj" iz podnaslova, označava pribavljanje informacija o korisniku (korisničko ima i lozinka, broj kreditne kartice i slično) preko "maskiranog" medija tako da "žrtva" ima utisak da je zahtev za informacijama legitiman. Jasno je da od tražene informacije zavisi i šteta koja će biti nanesena, ili žrtvi "pecanja" ili nekome drugome (indirektno). Na društvenim mrežama je najčešće to traženje mail-a i lozinke za nalog, posle čega sledi "otimanje" naloga radi lažnog predstavaljanja (ili sličnih "radnji"). Kada (i ako) kupovina preko društvenih mreža zaživi možda može i finansijka šteta da se nanese orignalnom vlasniku naloga. U tom slučaju sledi promena lozinke preko mail-a kojim je kreiran nalog, pod uslovom da za taj nalog niste koristili istu lozinku kao i za nalog društvene mreže. Onda imate dupli problem. Što se tiče drugih načina za "pecanje", na primer, tu je slanje mail-a u kome se traži da odete na "sajt vaše banke" i ponovo unesete podatke. Naravno, uvek treba paziti gde (na kom sajtu) i kome ostavljete podatke. Za ovo ne postoji jednostavno pravilo za "zaštitu". Sa ostalim sistemima "pecanja" na priče o "milionitom posetiocu, dobitniku milion dolara" gde samo treba da uplatite manju sumu kao potvrdu da ste to vi, preko donacija koje koriste neuobičajene kanale za naplatu, i ko zna čega sve ne, skoro da je nemoguće napraviti generalno pravilo koje ih sve rešava. Generalno pravilo glasi: ako neko nudi neke pare ni za šta, šansa da je neka prevara u pitanju je ogromna.

Zaštita

Nekada je korišćenje Windows operativnog sistema tesno i ekskluzivno bilo povezano sa pojmom antivirusa i firewall zaštitnih sistema. U novije vreme obe vrste zaštite su obavezne na svim operativnim sistemima a počinje i ekspanzija ovih zaštita i na pametne telefone. Savršenog antivirusa i firewall-a nema, kao ni sve popularnijih Internet Security paketa koji objedinjuju ove dve zaštite u jedan proizvod dodajući, najčešće još po neki vid zaštite (kao što je zaštita finansijskih transakcija koje obavljete preko Neta). Ne treba očekivati da ni jedan od ovih zaštitnih sistema može da vas zaštiti od vas samih. Ako ne znate šta radite, ili niste baš sigurni, šansa da napravite "glupost" je prilično velika. Ako ste tek krenuli ili nameravate da krenete da se "bavite" fejsbucima, tviterima i instagramima nemojte da vas mrzi da se edukujete o osnovnim funkcijama, i ne "nasedajte" na jefitne trikove. Internet jeste informaciona džungla, i ima svakakvih "likova", a na Vama je da odlučite kome ćete omogućiti da vam priđe. Ne treba biti paranoičan, ali određena doza opreznosti nikada nije na odmet. Suština je da se "povežete" sa osobama ili grupama koje su Vama bliske na neki od beskonačan niz načina.