Анђелко Заблаћански

СОНЕТ О ЖУДЊИ

2012-01-30T11:32:00.000+01:00

Којим путем до твог срца стићи Кад звериње нашу грешку чека Душе ће нам на стуб срама дићи А жудњи исплести мреже греха Коме рећи да искрено љубим Твоје очи чудеснога сјаја И како из сна да се будим Опијен лепотом загрљаја Очаран белином твоје пути И осмехом што ми разум мути Из душе пишем ове риме Док месец спава у твојој коси А мени само самоћу носи На усни дрхти твоје име

ЛИК ЖЕНЕ

2012-01-25T12:15:00.000+01:00

Лету ме врати паслика твога лика сан оком злати Загрљај снатри ноћи пожудне моћи жене у ватри Разум заћути кад ми груди жуд буди и пољуб слути Свитање рида још хоће сласно воће душу да вида

ЊЕНА ПЕСМА

2012-01-23T13:39:00.000+01:00

Шћућурен у теби спознах сна суштину И оног што прође – и оних што трају У погледу јасном видех сву истину Да с тобом и зими нарциси цветају. На твоја је недра клонула ми глава Да на њима мисли уморне одморим Ту зоре да нађем души која спава И таму у њојзи свитањем задојим.

МИЛОВАЊЕ

2012-01-19T19:47:00.001+01:00

Гле – зора капље са недара твојих Сва чврста, све незрело беља Гле – већ део је и усана мојих Хладних од патње и врелих од жеља. Гле – снови се у прсте створише И лутају путем већ познатим Врхом жудње, долом, па навише И застану у уздах да свратим. Уплашени у души се скрију У беспућа слутњом изаткана Онда опет чежњом се опију И немиром краду бол из рана. Пркосим им али дрхтим већ Чујем тебе

ТРАГ ШАПАТА

2012-01-12T15:27:00.003+01:00

У соби пуној тебе Тражим твој траг на мојим уснама Траг твог шапата У ноћима Омилелих сјају у погледима Тражим капи воде У гутљају маја на твојим уснама – Том доказу твога битисања Јуче, данас и сутра И нађох те у имену Љубави Што ми на рамену Цели живот је спавала И у недрима пламен Угасле ватре лизала

САМ ПРЕД СОБОМ

2012-01-10T18:07:00.006+01:00

Сутон ми узео срце а свитање главу Сву ноћ сам дреждао трезан испред самог себе Збуњен не рекох шта тражим – смирај или славу Ни гнездим ли у оку сове или тетребе. Пробуди ме пој славуја усред таме снежне Или су одоцнели или је снег рано пао Можда јесење рухо тек скрише руке нежне Док све ме умара у болу што сан је крао. Шта у мени траже голе багремове гране Зар свака птица на мртву крошњу сме

ДАМАРИ

2012-01-05T11:55:00.001+01:00

Зар вриску душе одјек треба Да се чују дамари крви Кад плавет је тек део неба Недоглед што те лако смрви Зар очи може реч да слаже Кад зеницу зеница такне И сјајем истине се драже А једна с друге не помакне Зар срце сме љубав да крије У ћутњи што болом је гуши Кад без ње ни живота није Ни у свакој земаљској раскоши

СМИРАЈ НЕМИРА

2012-01-02T13:26:00.000+01:00

Кад ми у прозор зрак источног сунца падне Тад узму ме мисли о скором доласку твом Срце се, у сну љубећи те, нади дадне О, чежњо јасна – ти већ си у наручју мом Твоје усне меке већ љубе страст у мени И поглед ту је к'о да одлазила ниси У мени све расте – о, пут те чека, крени Јер мом сну на јави једина жеља ти си И увек кад одеш дани су раге споре Понизан молим да сутра већ данас сване Јер знам

ПЛЕТЕНИЦА

2011-12-31T18:56:00.002+01:00

Самоћу своју шаљем ти У златној кутији снова И оку голуба писмоноше Голубу прозор отвори У свом оку Златну кутију спусти на длан Да осетиш тежину сна Самоћу уплети у косе У гнездо самоће ти исте А све – да не заборавиш У погледу пут Који те мени води

БЕЗ ГРАНИЦЕ

2011-12-28T11:13:00.004+01:00

О, задрхти још једном у мени; Још овај пут, данас, Задрхти само за нас И не питај где су нам корени. Немој стидљиво као што си некоћ Већ снажно, да умрем; Још сад – више не смем, У бестраг свој ја морам, морам поћ'. Али твој осмех понећу у себи; Твоје слутње, твој мир, Наш детињи хир; Однећу све – све оставити теби. Понећу благослов бога немоћи, Бићу му слуга Без снова, без друга; Однећу

ХОЋУ

2011-12-26T14:58:00.000+01:00

Хоћу да сва чула У један осећај сложим И ту их сачувам само За једне очи од несанице бистре Пред мојом жудњом топле А пред својом насмејане. Хоћу да цео живот Једном трену пред ноге ставим И ту га живим У вечности додира усана меких И уздаху отетом У процепу између сна и јаве. Хоћу да сва пијанства Отрезним пијанством новим Једино вредним Стихова самоће у ноћ загледаних И тако дочекам свитања

ЈЕСТЕ А НИЈЕ

2011-12-21T12:34:00.001+01:00

Опет свануло је А није. Опет смех се ори А мори. Опет би суза да кане А стане. Опет се мисли губе А љубе. Опет ми поглед блуди А суди. Опет ћутање речи тражи Воњ лажи. Опет бих наду као пре А све мре.

ХОЋУ ОСМЕХ

2011-12-18T20:04:00.002+01:00

Треба ми осмех увек искрен Што у очи ми јутро шаље Сан што је у ћутању речен Истином од пелина даље Треба ми осмех душа што твори Осмех што ни пред чим не бежи Пред којим се разум зазори Сав од наде док жељи тежи Треба ми осмех лутању стран Истином што у њему плива Из мноштва звезда одабран Да сјајем ми све тмине скрива

ХОЋУ РЕЧ

2011-12-16T12:44:00.000+01:00

Треба ми реч увек искрена Што у очи ме смело гледа Мисао ћутањем речена Истином пелина и меда Треба ми реч душом творена Реч што ни пред чим не побегне У безумљу изговорена Сва од наде и жеље чедне Треба ми реч лутању страна Истином што једино плива Од свих поплава да је брана А увек ведра, увек жива

ПРОЛАЗНОСТ

2011-12-13T10:43:00.000+01:00

О, како све брзо мину као поподневни сан пролеће у два скока доскочи до лета лето зачас у јесен и зима већ је на прагу – пролећа никад више. О, росо на уснама мојим дај ми још једанпут твој укус да пијем у обзорја румена док од снаге све пуца. О, топла кишо летња пљусни још једном бар на моја плећа која цео свемир носише на себи а поврх свега још нежне женске руке топле и беше им лако и мило.

ТВОЈ ДОЛАЗАК

2011-12-06T13:23:00.002+01:00

За З.Сутон се сасвим зазорио Мислима дуго расејаним Ум осећањем разорио Невин као јава кад усним А ти ћеш доћи тек кад сване И ноћ ми венама још лута Срце уморно шта да гане До поглед твој на крају пута Чекам у тами светлом такнут И већ си овде а још тамо Осећам – из себе сам макнут У твоје мисли скрајнут само Већ исти смо пркос даљини И нада умор прошли

БЕЗ РАЗЛОГА

2011-11-28T14:16:00.000+01:00

Умочих прсте У хладовину даљине И на храпавом зиду сам Насликао разлоге тамних тонова У ћутању модрих свитања – Пред полазак На станицама пролазности јесени Док седим на крвавом трагу Откинуте шапе твог осмеха Заденутог у путање сутона

НОЋ ПРЕД ОДЛАЗАК

2011-11-25T19:13:00.000+01:00

Мом оцуКлатно тупо удара у страха звоно Нико му тон не чује до ропац смрти И нико не зна кад зајецаће болно Треном што већ мртве наде ће сатрти А све је тако у неизвесном јасно Чак што и у страху ничег се не бојиш И свестан си да за све је сасвим касно Мада у звоњави клатна још не стојиш И знаш да ће доћи – чекаш – а не желиш Клатно бије јаче –

МАЛИ ЧОВЕК

2011-11-16T11:05:00.001+01:00

Упиташ се често ко си себи, другом Треба ли ма коме реч коју изустиш Радосница, савет, или реч са тугом – Смеш ли иком рећи оно што наслутиш Или си фигура у партији шаха Ни ловац, ни кула – већ шта коме треба А у себе склоњен без узетог даха Жељан да неком си бар залогај хлеба Често се упиташ постојиш ли стварно Да ли образ твој је то што такну прсти Или све у теби и с тобом је кварно Чак и оно

БЕКСТВО

2011-11-13T13:53:00.002+01:00

Побећи од света, побећи од себе Куда – овог дана уморног од магле Сем најдубљој тами срца које зебе И ту бол сакрити као убод игле. Побећи људима, побећи животу Куда – овог дана мртвог ми погледа Сем грлу без суза најцрњем сомоту И ту сачекати језу санте леда. Побећи празнини у себи и свему Куда – овог дана звонког од тишине Сем у тупост главе, жеље ну у чему И ту вечно бити као део тмине.

ОЧАЈНА ПЕСМА

2011-11-11T11:15:00.000+01:00

Одакле до мог ува допиру ти звуци Кад нит славуј пева – нит се буди ћук Ни мртве деце мајчински јауци Већ уморног бића најтамнији мук Одакле у поглед пале су сене Кад небом се месец игра пун жуди А негде већ свићу зоре румене Можда тама душе којој бол суди Одакле на длану ми сан трновит Кад нит спавам – нит сну будан сам вичан А срцем не лута ни јед тајновит Можда тек буђењу бес јако сличан

СМРВЉЕНЕ МИСЛИ

2011-11-09T12:01:00.000+01:00

Тишина плаче бол не уме да ћути сан што га слути Сутон дан мрви односи ведрину широку даљина у оку И све умире тек месец наду дражи немир ме тражи У мраку видим жену што усном слутим а све прећутим Утробу кида заборављена самоћа горчина воћа Од несна мрежа у капке се уплела тупост начела

ПРИЈАТЕЉУ – ПЕСНИЧЕ

2011-11-07T10:27:00.001+01:00

Потражи ме у праскозорја Кад снови ти постану приче празне Потражи ме у прдевечерја Кад душу ти обузму туге разне. Потражи ме међу птицама Још наду храним плаветнилом неба Тражи ме и међу просјацима Још љубав иштем као кору хлеба. Потражи ме међу капима кише На јесењем лишћу што лагано мре И не криј свој бол никад више Сузе само могу душу да разбистре. А ако не нађеш ме нигде баш Веруј – ниси

ДИРЉИВА ПЕСМА

2011-11-06T13:50:00.001+01:00

У грлу испијена чаша Свих пијанстава прошлих Пуца под теретом злих погледа Распрсле комадиће стакла Тек сад осетих у шаци Крвавој, хладној И где је полет давни Где сан дечији Док ми кроз прсте цури ноћ Самоћи одана Тмине ме траже А ја их као миш грицкам Да могу видети искре среће У лику љубљене жене

ЗАБОРАВ

2011-11-04T12:30:00.002+01:00

Хоћу да заборавим твоје црне очи И навику да плачеш због среће Мада бол нам већ превише суза точи Јер птица радости ретко нам долеће. Нећу да се сећам твојих миловања Најлуђих ноћи љубави у животу Кад изгубих разум услед блудног стања И не видех ништа – сем твоју лепоту. Желим да заборавим и часе нежности Твој осмех затурен негде у истини Кад гледасмо се немо у трену вечности Две подневне сенке