Svet obojen rečima

- Iza osmeha jecaj -

2013-06-24T20:44:00.001+02:00

Iza osmeha jecaj,
iza jecaja vrisak,
iza vriska tišina
koja grebe mi dušu.

Imam pitanja bezbroj,
reči premalo,
puštam kiši da lije
pred novu sušu.

Ukradi mi dane,
noćne more i snove,
ukradi sve moje
i u džepove stavi.

Imam veliko ništa
i mrvicu nade...
Sa tim me još danas
zauvek ostavi...

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Skriveno moje -

2013-06-19T21:45:00.002+02:00

Zatvori me u srce,
zaključaj i ključ u zaborav baci.
Raspiri ono što tinja odavno,
nek izgorimo u plamenu što duše obuzima.
Rastvori u čaši otrov što nam se nudi,
iskapi ga sa mnom, da se njime za ludilo opravdamo.
Zrncima pijeska me učini,
da ti se kroz prste rasipam.
S kapima vode sjedini, da ti tijelo mnome plovi,
kao što brodovi morem klize...
Iskopaj iz zemlje kao blago dugo skrivano,
u vjetar pošalji, da me i u zvuku njegovom nađeš.
Zadrži u sebi kao poslednji udah što život znači...
Jer, tvoja sam, skriveno moje...Tvoja i Božija...

- MARINA STOJANOVIĆ -

- Oprostiću ti -

2013-06-18T20:56:00.000+02:00

Nacrtaću prazninu na papiru
koji stoji između nas.
Odgurnuću reči koje me guše,
koje napadaju me u zao čas.

Oprostiću ti što u tvojim očima
ja sam neko od koga treba bežati.
Oprostiću ti tišine koje me
jače od najteže reči pogode.

Nacrtaću put kojim poći ću
kada me jutra počnu plašiti.
I kada u tvome pogledu
prestanem lude vatre tražiti.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Boje mraka -

2013-06-12T22:08:00.002+02:00

Pogledi i reči nam se mimoilaze,
boje mraka štipaju za srce.
Nemirni koraci kraj mene prolaze,
vreme tebi daje što od mene uze.

Suze i kiše nas opkoliše,
naše kopno je tesno za dvoje.
Sumnje mi osmeh zarobiše,
kraj tebe ove noći ja teško dišem...

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Svjetlo nije potrebno da bi se sanjalo -

2013-06-07T15:17:00.000+02:00

Vjetar ulazi kroz odškrinut prozor,

raznosi svuda po sobi njene misli,

igra joj se kosom.

Pogled joj leti na sve strane,

kao da nekog traži.

Oči joj sijaju kao mjesečina...

Odjednom je mrak.

Možda je pregorjela sijalica,

možda je iskočio osigurač...

A možda je samo vrijeme za spavanje.

Ona sanja.

Svjetlo nije potrebno da bi se sanjalo!

Leluja se na vjetru njen san.

Ispusti pokoji uzdah i napola preklopi oči.

Zaluta malo među svoja slova,

pa opet sanja.

Svjetlo nije potrebno da bi se sanjalo!

Negdje, možda, kiša potapa svijet.

Ona sanja dugu.

Ušuška se u njene zrake

kao u naručje onoga koji joj nedostaje sad.

Pod glavu stavi jedan oblak mek

i sanja.

Svjetlo nije potrebno da bi se sanjalo!

- JELENA DRAGIČEVIĆ -

humanityhealing.net

- Stani -

2013-06-04T16:52:00.001+02:00

Opijena moja željo,
što ti vjetar tragove krije,
a jecaji ti u nebo idu.
Drhtaju na dnu utrobe,
što mi na duši ožiljke ostavljaš.
Prepotentna pjesmo i lažljiva riječi...
Uzburkana rijeko, divlji nemirni slape...
Raspomamljena zvijeri,
što me u jednom dahu na komade iskidaš.
Nježna nevidljiva niti,
što se u srce uvučeš kao san...
Srećo i tugo,
razdoru i radosti!
Krnjiš me kao naprslu čašu,
tanjiš kao oštricom noža...
Stani da udahnem,
da naučim bez tebe...
Da oživim..
Stani...

- MARINA STOJANOVIĆ -

www.desicomments.com

- Sretni me -

2013-06-01T16:45:00.001+02:00

Sretni me kada tišine izblede
ili potonu u reci zaborava...
Kada poraženi proslave poraz
sa osmesima pobednika.
Sretni me kada zaboraviš
kakvi su susreti naši,
kada dolazak novih dana
prestane da te plaši.
Sretni me kada nam život
pokvari nove planove,
kada dašak nemira
opkoli tvoje dlanove.
Sretni me kada samoća
raširi svoja krila
i dopusti meni da budem
sve što sam nekada bila.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Dušom pišem -

2013-05-29T09:20:00.001+02:00

Dušom pišem, drugačije ne znam,
po lastama šaljem moga pera želje.
Po nebu šaram i osmjehe slikam,
tvojih usana odraze da nazrem.

S oblacima šetam, svanem prije zore,
dugi posle kiše ja o tebi pričam.
Sanjivome ptiću gnijezdo meko pletem,
ruke tvoje nisu ovde da ih svijam.

Pitam kud se gubiš, gdje ti duša luta,
šta ti korak radi kad daleko ti si?
Vuku li te misli kad u pravcu mome,
dodirneš li sjenu barem nekad moju?

- MARINA STOJANOVIĆ -

- Praštaj mi -

2013-05-27T20:52:00.000+02:00

Stvoren sam za kiše i oluje.
Na burnim talasima sam miran.
Stvoren sam za nevreme i munje.
Pred mirnim danom skroz sam sitan.

Ja sam nemir u mirnoj noći,
luda pesma posle balade.
Kada me najmanje trebaš,
dođem da ti san ukradem.

Stvoren sam za sve i svašta,
za život što stalno treperi.
Ako ukradem svaki tvoj dan
praštaj mi...Ne zameri...

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Okrećem se oko sebe -

2013-05-26T10:40:00.001+02:00

Okrećem se oko sebe.
Nijedan osmeh ne vidim.
Sve iskre optimizma
stvarnost boji sad u crno.
Svi su ostali bez krila,
bez toplih ćebadi i snova.
U pogledima ljudi
caruje decembarski mraz.
Bojimo se smeha.
Mislimo da ga nismo vredni.
Mislimo da on treba da krasi
neke mudrije usne.
Okrećem se oko sebe,
zbog svih nemira u sebi.
Ove iskre optimizma
stavljam sad u džepove bušne.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

www.facebook.com

- List na vjetru -

2013-05-23T09:13:00.001+02:00

Djevojčica
koja je prvo učila letjeti.
Hodanje mi je bilo lako.
Zemlja nije bila moj dom.

Voljeli su je,
drugačiji, a isti.
Čekala sam čovjeka iz mraka.
Plašili su me ljudi koji imaju lice.

Nije plakala.
Suze su joj bile gorke.
Pisala sam mu i slala poruke u boci.
Bio je moj jedini sjever.

Srušena...
Ljudi bez krila su uzeli njena.
Gruba buđenja i strah od letenja.
Ovo više nisam ja.

Vrijeme je prošlo.
Ona je ostala da čeka.
Tijelo se kreće bez mog znanja.
Ne postoji svijeća za umrle snove....

- GORANA ŽIŽOVIĆ -

www.chesstango.com

- Verujem -

2013-05-21T13:35:00.002+02:00

Verujem da sve će doći na svoje.
Svaki san će leći ispod svog jastuka.
Svaka reč će stići do onog mesta
gde je čeka onaj kome ona pripada.

Verujem da je narav života dobra,
da svaki vetar zna u kome pravcu duva.
Verujem u sutra, bez mraka, bez straha,
verujem u sutra koje ne liči na danas.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

yuliefeizal.blogspot.com

- Moj put -

2013-05-20T20:29:00.000+02:00

Pronalazim put,
bez ljudi, bez daha.
Bez koraka...
Nema nikoga.

Jedno nebo vidim.
Rekli su mi da je plavo.
Ovo moje nema boju,
nema nikoga...

Ptica bez krila,
doletjela sivim oblacima.
Ona traži, uči da voli.
Ali, koga? Kako se voli niko?

Ovaj put je umoran,
bez tragova.
Ovaj put boli nekoga.
Nikoga nema...

Skupljam noći
koje su ostale iza mene.
Mrak koji priča neispričano.
U njemu nema nikoga...

Kapi kiše ostaju u zraku.
Vjetar ne lomi grane.
Ja vidim nekoga.
Al' nikome ne idem...

- GORANA ŽIŽOVIĆ -

inayacto.wordpress.com

- Lajte, pseta! -

2013-05-18T13:10:00.003+02:00

Lajte, psi od bijesa,
lajte, samo to i znate...
Od otrova i jada zadrigli svoga,
od tuđeg osmijeha što bolujete...

Lajte, kuje od ljubomore,
od teške zavisti zatrovane...
Pjenom zlobe usta punih,
srca praznih zimom smrzlih...

Lajte, džukci nezadovoljstvom hranjeni,
od otrova svoga izranjavanji...
Svojim zubima svoje meso ćete gristi
i svoje krvi žedni biti!

Lajte, pseta, samo to i možete,
mojoj duši vaše zlo škodit neće...
Moje oči ljubavlju su prožete,
moje uši za vaš lavež vječno gluve biće!

- MARINA STOJANOVIĆ -

www.oneyeland.com

- Kako sam stigao tu -

2013-05-16T16:10:00.003+02:00

Ti znaš da u mojim očima stanuje više mraka,
nego svetlosti na celoj ovoj planeti.
Znaš iz prve ruke kako su mi snovi sve kraći,
a želja da se budim svakoga dana sve ređa.
Ti znaš da ni sam ne znam kako sam stigao tu,
na mesto gde se strahovi jedan o drugi sapliću.
Znaš da me koči tuga da se dočepam jedne duge,
posle koje će mi noći prestati biti ovako duge.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

www.picturecorrect.com

- Čemu reči? -

2013-05-14T14:43:00.002+02:00

Čemu reči? Pitam se danas,
dok upravo njima mostove rušim.
Čemu pravo i pogrešno vreme
za sve što stoji između tebe i mene?
Čemu sreća?! Pitam te glasno,
dok gledam tugu što iza ugla vreba.
Čemu reči? Te nestrpljive strele,
koje su mi tebe otele...

- SONJA JOSIPOVIĆ -

www.all-wallpapers.net

- Dođi mi -

2013-05-12T18:54:00.002+02:00

Voliš me, anđele, prećutno i nježno,
kao nitima svile pogledom diraš...
Krajičkom oka okrzneš mi sjenu
da ne vidim da i to toliko ti znači...

Od sebe me kriješ u kutke tajne,
da me ne povrijediš slučajno ni zrnom prašine...
Stidljivo se smiješiš i oči skrivaš
da te špijuni mali ne odaju meni...

Prste lomiš i glavu spuštaš
da ti se dodir ne zalomi koji...
Dlanove vlažne u krilo stavljaš
da obrazu mome ne priđu još danas...

I pričaš brzo, riječi se nižu,
u vjetar se samo sliju ko jedna...
A, ja te u trenu još zavolim više
i duša te treba ko pluća vazduh...

Moj divni cvijete, moj snažni lave,
dvije te ruke traže u noći...
Čekaju, zovu, trebaju uz sebe
i tijelo gladno da zasitiš žele...

Ne boj se, srećo, od leda nisam
da se od tvoga dodira topim...
Nisam od stakla da me slomiš lako,
trebam te, mili, dođi mi...
Dođi...

- MARINA STOJANOVIĆ -

www.layoutsparks.com

- Strahu prkosim -

2013-05-10T22:36:00.002+02:00

Čudnim i spontanim sticajem okolnosti
pokušavam sebi sve da oprostim,
pokušavam mudrost sebi da poklonim,
da se sa ovim svetom poklopim.

Brzo i nehajno samoću sklanjam,
uzimam jastuk na kojem sanjam.
Kamenje hvatam, hleb darujem
u svetu u kojem zlo caruje.

Čudnom i spontanom igrom života
ova hrabrost je moja golgota,
ona je teški krst koji nosim,
njime se branim i strahu prkosim.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

www.shanegarton.com

- U sebi zarobljen -

2013-05-09T14:01:00.000+02:00

Budim se okupan nemirima koji iz jave ulaze u san.
Pred sobom vidim još jedan izazov - stare sumnje i novi dan.
I nemam kome da kažem zbog čega najradije ćutim,
zbog čega tišinama kitim noći na koje se ljutim.

Budim se otrovan željom koju sam naiskap popio,
i od nje, osim bola, ništa nisam ni dobio.
I nemam kome da šapnem da sam u sebi zarobljen,
na jednom jedinom putu isprepadan i izgubljen.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

- Danima -

2013-05-06T13:38:00.002+02:00

Danima izbegavam jamu
koju sam iskopao sam,
dok sam tražio izlaz
iz jednog dubokog mraka.
Danima izbegavam reči
kojima dozivam snove.
Kraj prkosa ćutim,
na stare stihove se ljutim...
I bežim u trenutak
da ne mislim na sutra.
Danima izbegavam dane,
večnošću lečim neizlečive rane.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

www.mommarake.com

- Mrak ne postoji -

2013-05-04T13:07:00.002+02:00

Je li ti iko ikada rekao da mrak, u stvari, ne postoji,
da je to samo refleksija tvog trenutnog stanja?
Da je mrak samo drugo ime za bol,
samo nedostatak riječi da se kaže da život i zaplače...

Je li ti iko ikada rekao da je tuga samo način da preboliš,
da su suze samo poštar koji je nosi daleko?
Da su uzdasi prolaz do mira,
a drhtaji samo stepenik do sna...

Je li ti iko ikada otkrio da se kroz nevolju od gordosti liječiš,
da se kroz jecaje duša sa nebom spaja?
Da ti se u vlažnim očima ljubav ogleda,
a srce kroz njih snagu za život prima...

Ja ti, evo, šapatom sad pričam
mrak pred Suncem krije svoje skute,
osmijeh tugu sa izvora gasi,
ruka bližnjeg briše svaku suzu,
radost onom što plakati umije...

- MARINA STOJANOVIĆ -

- Čekam -

2013-05-02T20:52:00.002+02:00

Palili smo vatre.
Vatra je okupljala ljude.
Ljudi su nestali negdje.
Pepeo još gori.

Čekam čudo.
Čuda se dešavaju
i „manjima“ od mene.
Ja čekam, najmanja od svih.

Moje čudo ima ime.
Boju i miris toplog ljeta.
Ima srce koje voli.
Ima snagu koja diže iz pepela.

Palićemo vatre.
Vatra će biti naša riječ.
Obećanje da ćemo ostati,
da ćemo čekati...

Nemam dom,
nemam misao o vremenu.
Brišem daljine
da te dodirnem ...

Brišem trag, godina koje bole...

- GORANA ŽIŽOVIĆ -

bestquotesfb.blogspot.com

- Ostrvo -

2013-04-29T18:24:00.002+02:00

Zalutah među ljude, među vreme i njegove mere.
Ni sam ne znam kako sam doplivao do ovog ostrva.
Zalutah među reči što sa svačijih usana pršte,
poput jeftinih prskalica sumnjivog porekla i kvaliteta.
I tražim duž ovog ostrva nekoga ko ume da ćuti kao ja,
nekoga ko ume da vidi i reči skrivene iza usana.
I teram po svom! Odbacujem prošlost, budućnost, vreme.
Odbacujem reči i tonem u svojoj lađi tišine.

- SONJA JOSIPOVIĆ -

enmayaindian.blogg.se

- Bijeg -

2013-04-28T12:08:00.002+02:00

Kidam sa sebe
staru kožu, uništenu
starim tugama.
Kidam dio po dio,
ne ostavljam ništa...

Osjećam novi nemir.
Novo rođenje, nova ja.
U novoj haljini
udišem novi beskraj.
Lijepa sam!

Uselila sam se u novi dom,
sa ovalnim, staklenim krovom,
da novim očima nebo gledam.
Čisto je, sjajno.
To duša moja po meni hoda.

Lijepa sam!
U novom ogledalu
gledam nacrtan odraz.
Nedovršen...Prazan.
Osjećam da neko čeka
na drugoj strani obale.

Savršen trenutak istine,
i ja ostajem zarobljena u novom nemiru
gdje ne vidim više ništa.
Nedovršeno, bez duše.
Poslednje linije mene.

Vraćam se starim navikama.
Pružam ruke, nikome...
Čujem ničiji glas,
dovršena slika me čeka.
Prilazim ogledalu.
Vidim neko novo vrijeme.
Ali me gleda ona stara ja...

Osjećam da neko čeka
na drugoj strani obale.

A ja ne odlazim...

- GORANA ŽIŽOVIĆ -

Izvor fotografije: chiaink.wordpress.com

- Oslušni život -

2013-04-27T15:41:00.000+02:00

Zatvori oči. Podigni glavu.
Nahrani svoja krila maštom.
Odleti tamo gde jave nema,
gde sve je skriveno belim plaštom.
Prebroj želje, pokloni ideje
nekome kome je do novih slika stalo.
Zatvori oči. Oslušni život.
Poklanjaj puno, za sebe sačuvaj malo.

- Sonja Josipović -