Album sa sličicama

Dvadeseta sličica: Izbrisan!

2011-11-29T20:43:00.002+01:00

Blog mi je klinički mrtav, od avgusta nisam ništa dodao, a ni oduzeo. Kažu da je najgora kletva "Da Bog da živeo u uzbudljiva vremena", a meni se u poslednje vreme čini da živim vrtoglavom brzinom a tako bih voleo malo mira, prirode i proleća... Da ipak malo vratim živosti celoj stvari napisao sam današnji doživljaj, jedan od mnogih u nizu.

Eh, da... Želim svima srećan Dan Republike!

***

Kakav radostan dan! Danas, na Dan Republike, Srbija ima jednog nezaposlenog manje, i to mene! Trebao sam se javiti na Zavod 11. novembra ali sam propustio rok, te sam tek danas otišao. Ljubazna službenica obavestila me je da više nisam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, izbrisan sam, nema me, ne postojim. Unezveren, zabezeknut, uplašen, van sebe, usplahiren otišao sam kod mog referenta da molim za oproštaj, da klečim na kukuruzu u znak pokajanja, ali vrata od njene kancelarije su zaključana. Tražim moju dobru Vericu po zgradi i saznajem da mi ona više nije referent, sada je za moj slučaj nadležna druga gospođa, koju brzo nalazim. Molim je da mi oprosti, posipam se pepelom, krajnje sam samokritičan ali ne vredi. Imam zabranu pojavljivanja u Službi narednih šest meseci, a dotle, gubim sve beneficije koje sam do sada imao. Tužan, izlazim iz ove zgrade, i razmišljam o divne dve godine koje sam proveo na Evidenciji, o tome kako sam se svaka tri meseca javljao i ćaskao sa mojom Vericom, koje više nema u obliku u kojem je poznajem.

Razmišljam o tome koliko mi je život bio lakši dok je moje ime bilo u spisku Službe... Mogao sam hrabro ljudima gledati u oči i biti NEZAPOSLEN!. Jeste da za dve godine nisam dobio niti jednu ponudu za posao, da nisam niti jednom kupio markicu za prevoz po povlašćenoj ceni, nisam koristio brojne beneficije koje ovaj status donosi (pokušaću da se setim koje su to beneficije, oprostićete mi što se sada, ovako uzbuđen zbog ove promene u mom životu, ne mogu setiti ni jedne) i sve u svemu, bio sam NEKO.

Neko je lekar, neko čistač, neko vodi knjige, neko je prodavac, neko kopa ulice, neko je nezaposlen, a šta sam sada ja??? Niko i ništa!

Ipak, danas je Dan Republike, ipak, srećan sam zbog jedne stvari: Srbija grabi ka prosperitetu, danas ima jednog nezaposlenog manje nego juče!

Drugarice i drugovi, živeli!

Devetnaesta sličica-Eurokrem

2011-08-05T20:30:00.000+02:00

Već dva meseca ne vozim pet taksi. I dalje se družim sa raznim ljubimcima, napuštenim i ostalim, ali posao koji sam poslednjih godinu dana radio kao dopunski postao mi je osnovni. Više se zaradi, ali se ne može porediti sa druženjem sa krznašima, volim njihove poglede pune poverenja ili, pak, uplašene a opet tako lepih pogleda. Jedan pas, Nena, koga sam zimus vodio nekoliko meseci kod veterinara na terapiju, proletos je uginula. Bleki, koga je udario kombi pa je ostao sa ukrućenom nogom, uspavan je. Mnogi drugi psi, poput pekinezera Žu Žu su našli svoju sreću u drugim domovima i drago mi je što sam imao bar malo udela u svemu tome.

Kada sam bio mlađi, bavio sam se švercom, tamo, početkom devedesetih godina. Odem u prvu stranu zemlju, kupim nešto i prodam ovde na pijaci. Nikakva mudrolija, ovde nije bilo ničega, sve što se donese može da se proda i da se zaadi za život. Video sam u jednom trenutku da igračke postižu najbolju cenu te odem do Segedina, na pijacu i na veliko (za celih 300 maraka) donesem igračke, rešen da dobro zaradim. Tako je i bilo, poređao sam svoj espap po tezgi, samo nisam razmišljao o jednoj stvari: kako da odbijem decu kojoj su moje igračke skupe? Sećam se klnica od 6-7 godina koji je sa svojoj bakom šetao između tezgi na Buvljaku, na Novom beogradu, i kome su samo nos i dva oka virili preko tezge. Pitao je za nekoliko igračaka koliko koštaju, baka je za svaku odgovarala da je skupo. Ne mogu da zaboravim izraz tuge u njegovim očima, spustio sam cenu toliko da je bila prihvatljiva za baku, ja naravno nisam ništa zaradio. Rasprodao sam tu robu pošto-poto i okrenuo se švercovanju nekakvih stvari koje se poklanjaju za slave, koje su tih godina ušle u modu, i za svadbe. Hoćete da se takmičite ko će bolji poklon da donese-izvolite, na pravom ste mestu, kod mene ćete platiti skupo, masno ću da zaradim, a ako pitate da li može jeftinije, ne može. Posebno sam voleo da takve kupce, koji dođu posle dva-tri sata opet na tezgu da kupe tu stvar koju su jutros videli i izvade novac da plate koliko sam tražio, obavestim da je cena sada veća. Zašto? Pa, poskupelo!

Kakve ovo veze sada ima sa pet taksijem? Veza je ta da se osećam, kada vozim životinje o kojima brinu zaštitari, kao da prodajem igračke deci. Ne mogu da vozim besplatno, a opet, i ja imam decu koja jedu, školuju se, pa opet jedu... I sve to košta! I kako sada ja tu da pomirim te dve stvari? Sva sreća, ovaj drugi posao, plivanje u sivoj reci sive ekonomije mi za sada dosta dobro ide.

I tako... Mnogo radim, pomalo i zaradim. Nemam vremena za vožnju biciklom ali zato mnogo razmišljam, rešio sam da neka razmišljanja stavim i ovde, da ih podelim sa vama, bez obzira što nisu u direktnoj vezi sa mojom omiljenom zabavom!

***

Eurokrem ima svoje crno i svoje belo. Još od detinjstva maštao sam da jedem samo belo, crno mi je nekako manje ukusno. Kao pasionirani jedač ovog proizvoda, svako jedenje njega pružalo mi je neprestanu igru i nadmetanje između belog i crnog. Jedna kašika belog, dve crnog, da bih natempirao da belo ostane na kraju.

Pre nekog vremena pojavio se samo crni Eurokrem... Stojim ispred police sa ovim proizvodom, i ne verujem šta vidim. Čašica sa crnim, čašica sa crno-belim, a čašice sa belim-nema! Ne postoji. Pored mene stoji još nekoliko vernih jedača eurokrema, pepoznajemo se na ulici, pozdravljamo se ispred rafa sa ovim slatkišem, koji je uvek isti, od koga uvek znamo šta da očekujemo. Volimo njegov ukus, koji dobro ide uz neku dobru knjigu, uz Politikin zabavnik, uz dobar film ili makar uz dobru američku komičnu seriju. Verovatno isti užitak osećaju fudbalski navijači koji piju pivo i broje golove i od dva velika uživanja prave jedno ogromno. Nisam nikad, a nisu ni moji poznanici ispred rafa sa eurokremom, bio neki navijač, tačnije nisam uopšte navijač, ali bilo bi zanimljivo da jesam: Odemo moji eurokremski poznanici i ja na utakmicu, ližemo kašičice, urlamo navijajući za naš tim, a kada padne pobednički gol, mažemo se eurokremom... Ovo bi bilo malo gejevski, mada, generalno, nas koji nismo navijači smatraju u normalnom svetu pomalo gejevima, tako bismo samo upotpunili sliku.

Da se vratim na trenutak ispred rafa, svi se pitamo da li postoji samo beli eurokrem, koja je to dijabola izmislila samo crni kada se zna da poštovaoci vole više belo nego crno, trebalo je napraviti i to, a ne ovo tamno i neukusno đubre!

Posle ove epizode nastavio sam sa konzumiranjem crno-belog sa prezirom preskačući crni dok me jednog dana nije sunce ogrejalo u mom lokalnom Maxiju: Pored crno-belog stajao je BELI Eurokrem!

Naravno, tu su već bili svi eurokremaši, ispred svih kasa se formirao podugačak red, ispunjenje sna je bilo na pomolu. Došavši kući‚ pustio sam moj omiljeni film, isključio svetlo, otvorio plastičnu čašicu i počeo da orgijam sa belim blagom. Prvi zalogaj me je pogodio do vrha peta, drugi me je podigao na nebo, treći me je spustio a kod četvrtog već nešto nije bilo u redu. I dalje sam kašikao ovo blago, i dalje je to bila euforija, dosanjani san, ali je nešto nedostajalo...

Pri dnu čašice, pred kraj filma, postalo mi je jasno: Nedostaje mi crno od Eurokrema! Crno postoji da bi istaklo lepotu i nežnost belog, predstavlja pobedu belog nad crnim, dobrog nad zlim, Jin i Jang, belo bez crnog je jednostavno-ništa! Nema onog finog uzbuđenja kada posle dva zalogaja crnog dolazi jedno ukusno, nežno belo, kada posle ushićenja belim jedem crno e da bih se uželeo belog. Kod jednobojnog, sve postaje dosadno, nema uzbuđenja, one fine igre i predigre, nadmudrivanja između belog i crnog... Sve je jednolično, nema ničega da istakne lepotu belog i gorkast ukus crnog.

Jednostavno, Eurokrem mora biti takav kakav je-crno-beo!

Osamnaesta sličica: "Dajem ostavku"

2011-05-16T11:01:00.000+02:00

Već pola godine vozim pet taksi. Prevozim ljubimce kod veterinara, vozim ih na vakcinacije, operacije i svuda. Nekada ih vozim i na poslednji put, ostarele i bolesne, i uvek se resetujem kada ih vidim kako se raduju, nemoćni i bolesni, misle da idu negde gde je lepo. U stvari, i idu na bolje mesto...

Kada sam počeo da radim ovaj posao, mislio sam da ću voziti životinje od tačke A do tačke B i onda po završenoj vožnji staviti novac u džep, otići na ćevape i mirno leći u krevet. Međutim... Tačka A je najčešće mesto na kome se životinja nalazi, kao što je ulica, gde je pas udaren autom pa nemoćan leži. Ili stan, u kome u nekom ćošku boluje sirota životinja. Tačka B je veterinarska ordinacija, u kojoj pomažem stavljajući uplašenu životinjicu na hirurški sto. Ili je pansion u kome tužno sede napuštene životinje, radujući se svakome ko ih pogleda. Često, u stvari najčešće, vozim zaštitare koji svo svoje slobodno vreme i novac daju na spašavanje životinja koje su napuštene od ljudi. Gledam te životinje, sa svojim velikim uplašenim očima, i uvek osećam grižu savesti što zarađujem na njihovoj muci. Nema ništa od masnog bureka i ćevapa, a novac koji zaradim... Pa, skoro da ga i nema. Zato, ima mnogo ljubavi u mom taksiju, koliko god da nema novca toliko ima pozitivnosti, lepih osećanja, i, koliko god čudno bilo, već zaboravljene ljudskosti. U vremenu u kojem je novac i vreme sve u mom taksiju novac i vreme ne predstavljaju ništa. Vremena ima, novca nema. I tačka.

Samo dve vožnje su bile ono što sam zamišljao kada sam počinjao da vozim. Lagane vožnje, posle kojih se osećam lepo, sa punim novčanikom i prazne glave. Jedna je bila pre nekoliko meseci, vozio sam mladu porodicu sa rasnim psom na Adu Ciganliju, da prošetaju svog psa. Usput su mi ispričali priču o nekom vučjaku koji je dolutao u njihovu ulicu, koga su hranili neko vreme ali se pokazao agresivan, pa su ga odvezli na Novi Beograd i tamo ga pustili, uz komentar "Valjda će se snaći..." Stomak mi se prevrnuo, ostavio sam porodicu na Adi i poslao kolegu da ide po njih, ja nisam mogao. Trebao sam ih ostaviti, da se snađu.

Drugu vožnju sam imao juče, i zbog toga pišem sve ovo, ne mogu više da glumim da mi je svejedno, da radim samo zbog novca. Ima poslova koji se mogu raditi samo zbog toga, ali ovaj nije takav. Dajem ostavku.

Pet taksi radi i dalje, ali radi samo radi dobrobiti životinja. Cene će biti u skladu sa ovom koncepcijom poslovanja.

Sledi jučerašnja priča o komercijalnoj vožnji:

***

Najnoviji hit koji se sluša u mom taksiju zove se "Ja da imam psa koji se tako linja, odmah bih ga prodala!", u izvođenju otmene gospođice iz malo manje otmenog kraja grada. Tekst ovog hita, kada se prepriča, glasi:

"Ja sam jedna otmena gospođa i imam mnogo otmenog psa marke "Maltezer" i imam jednu mnogo otmenu drugaricu, koja ima isto tako otmenog psa marke "Pudlica", i imamo jednog psića, koji je još balav, ali će uskoro da poraste i da postane mnogo otmen. Jednog dana pozvala sam pet taksi da dođe po nas otmene gospođe i još otmenije pse da nas vozi u centar grada u otmeni salon za otmeno šišanje otmenih pasa. Kada je stigao olupani crveni Reno 18 star 24 godine, koji je vozio neki čupavi sredovečni čovek u isflekanoj majici, pomislila sam "Kako ćemo mi onako otmeni da se uguramo u tu olupinu?", ali šta je-tu je, moramo da ošišamo naše otmene pse. Unutra, užas! Ofucani vozač olupanog taksija rekao nam je da je vozio svoje pse u šetnju i da zato ima toliko dlaka na zadnjem sedištu. Da su bar neki otmeni psi, nego obični mešanci! Ali šta drugo može da ima ofucani vozač olupanog taksija nego neke ofucane mešance. U vožnji, bilo mi je vrućina, otapala mi se otmena šminka, pa sam zamolila da se otvori prozor, posle toga zamalo da dobijem upalu otmenog uha. Olupani taksi nema čak ni klimu! Nekako smo krenuli put našeg otmenog salona za otmene pse, i nisam mogla da ne kažem svoje mišljenje o ovoj ponižavajućoj situaciji.

-Ja da imam psa koji se tako linja, odmah bih ga prodala!

Kada smo otmena drugarica i ja već bile u salonu, odlučile smo da više ne ulazimo u tu olupinu od taksija, pozvale smo nekoga da nas vrati kući"

Ovo je taj hit koji sam danas slušao u mom taksiju. Povodom ovog hita, obaveštavam cenjene mušterije:

-Pet taksi "Mačker" je sve, samo ne otmena klimatizovana limuzina koju vozi servilni vozač koji bi sve uradio za novac.

-Pet taxi "Mačker" je retko kada čisto vozilo, osim kada se vozi životinja koja ima zaraznu bolest, posle koje se detaljno čisti. U ostalim slučajevima u taksiju ćete naći dlake za izvoz.

-Pet taksi "Mačker" je mesto gde ćete uvek postići svaki dogovor. Ako nema novca trenutno, nije problem, platićete sutra...

-Pet taksi "Mačker" je ono što vozi Vašeg ostarelog ljubimca na poslednji put, posle toga vozi u zabačenu šumicu na ilegalnu sahranu i plače zajedno sa vama.

-Pet taksi "Mačker" vozi osoba koja kada uveče legne, razmišlja kako su Lunja, Nena, Šejn, da li će im sutra biti dobro.

-Pet taksi "Mačker" je skoro neprofitabilna organizacija, uzevši u obzir da je za dva meseca zaradio 40 hiljada dinara, a od toga 8 hiljada dao na održavanje olupine.

-Pet taksi "Mačker zarađuje toliko malo da mi je svejedno da li ću imati vožnju više ili manje. Ovo je mesto gde srećem dobre ljude, koji vole svoje životinje, koje god marke, pasmine i mačmine (pas ima pasminu, a mačka mačnimu, valjda?). Dobro raspoloženje i dobre vibracije koje dobijam od dobrih ljudi ne želim da kvarim, i zato, ako ste fensi osoba sa fensi životinjom, nemojte me zvati, molim vas!

Mnogo sam star i teško mi je!

Meni nije bilo leka, sada sam na boljem mestu!

Ja sam onaj bez repa, negde sam ga izgubio!

Ja sam iz odgajivačnice, ali sam mali i slab pa su hteli da me bace!

Molim? Ko ste vi, moliću?

Mislim, pansion je u redu, ali ja bih kući...

Šta ću ja ovde, među tolikim psima?

Meni nije ništa, ja samo volim da se vozim!

Samo poziram, ali se malo i plašim!

Meni je svejedno, izbacili su me iz stana kada mi je gazda umro...

Sedamnaesta sličica: "Seminarski rad"

2011-05-02T12:43:00.000+02:00

Ispred vas se nalazi seminarski rad koji sam pre nekoliko godina napisao svojoj ćerki, tada učenici drugog razreda srednje turističke škole. Tema ovog rada bila je "Uticaj zdrave zivotne sredine na razvoj turizma i rekreacije", a kako mi je to vrlo dobro poznata tema, dobio sam peticu. I to čistu.

Ima onaj vic, kada je otac svom detetu napisao domaći, nastavnica ga pogledala i kazala "Sutra da ti dođe deda u školu". Pita dete "A zašto deda?" Nastavnica kaže " Da vidi kakav mu je sin učenik".

Ne znam koliko je ovaj seminarski rad interesantan, tek, ćerka je uspešno završila srednju školu, a ovaj rad je ostao lepa uspomena koju želim da podelim.

***

Uticaj životne sredine na razvoj turizma i rekreacije

Razvoj masovnog turizma u drugoj polovini dvadesetog veka i kasnije doveo je do stvaranja pojma “turista” u smislu u kome ga danas najčešće i doživljavamo. Letnji turista, kako ga često vide turistički radnici, jeste osoba koja jednom godišnje dolazi u hotelski ili apartmanski smeštaj u kome boravi 7 ili 14 dana za to vreme ne radeći ništa, osim odlaska do plaže ili restorana, uz obavezan večernji odlazak u lokalni ugostiteljski objekat radi konzumiranja veće količine alkoholnih pića radi “opuštanja i zabave”.
U zimsko doba godine, prema zastarelim shvatanjima sve se svodi na isto, osim što umesto reči “plaža” stavljamo reč “ski-staza”.

Dolaskom novog milenijuma kao i promenom političke klime, nestankom pojma “masovni turizam” koji je bio naročito aktuelan u nas polako se, pogotovu u Evropi, menja i svest prosečnog turiste. Dok je ranije bilo važno samo ono što je “ovde” i “sada” sada se ovi pojmovi zamenjiju pojmovima “svuda” i “uvek”. Praktično, ranije je reč “priroda” označavala uzani pojas neba i zemljišta koji se nalazi oko odmarališta, odnosno izletišta tako da je direktna posledica toga bila gomila smeća i izgažene vegetacije posle “sezone” ili “vikenda”. Životna sredina je, shodno svemu ovome, doživljavana kao nekakav apstraktni pojam koji egzistira “negde tamo”, iza horizonta koji se vidi kroz musavo kancelarijsko staklo. Samim tim nije postojala ni svest o tome da je životna sredina ono što se nalati svuda oko nas, čak i travnjak ispred zgrade može biti mesto na kome se može doživeti Priroda.

U poslednje vreme sve češće viđamo nekakve “nove” turiste koji do pre nekoliko godina tako reći nisu postojali. Prolaze nekakvim zabačenim stazama, van glavnih puteva, peške, biciklima čak i automobilima ali na pojam “godišnji odmor” gledaju drugačije nego njihovi prethodnici od pre 15 ili 20. godina. Za razliku od njih traže mesta koja nisu ni turistički ni urbano razvijena, rečju traže prirodu u njenom izvornom obliku, neiskvarenu ni lošim vazduhom ni zagađenom hranom. U potrazi za kvalitetnim odmorom ovim “novim” turistima nije više od presudne važnosti blizina plaže ili ski-staze koliko im je važna zdrava sredina u kojoj žele da borave nekoliko dana.

U ovom smislu “zdrava sredina” više nije ono parče zemlje oko odmarališta, jer odmaralište ili apartman u ranijem smislu više nisu važni, već predstavlja sve ono što se vidi i doživljava čim se izađe iz gradske gužve i zagađenja. Praktično, ovi novi turisti više ne ostavljaju gomile smeća za sobom, ne lome drveće niti beru retko livadsko cveće već aktivno doprinose očuvanju prirode ako ničim drugim, a ono bar time što je tokom svog odmora ničim ne remete.

Sa druge strane, postoje i turistički radnici koji bi sa manje ili više uspeha trebali da prate ove nove trendove u turizmu. U Evropi već postoje specijalizovane turističke agencije koje organizuju izlete i odmore za takozvane “hajkere”- uglavnom mlađe ljude koji pešice obilaze znamenitosti krajeva kroz koje prolaze, zatim “bajkere”, ovaj pojam se odnosi i na bicikliste i na motocikliste, “bekpekere” (od reči backpack-ranac) i tako dalje. Postoje detaljne karte ovakvih pešačko-biciklističkih staza, dok su nekada ovakve, topografske karte smatrane vojnom tajnom sada, razvojem Internet komunikacija, postale su dostupne svima tako da se samim tim pospešuje ovakav vid rekreativno-sportskog turizma.

I Srbija je, do duše stidljivo i sporo, uključena u ove tokove. Prestankom rada velikih industrijskih postrojenja kao i padom privredne proizvodnje nastao je vakuum u kome su odjednom veliki delovi naše zemlje postali Meka za ovaj vid turizma. Kod nas, kao retko gde u Evropi, postoje mesta koja su opustela i demografski i privredno tako da su, za razliku od pre nekoliko decenija, postale prave ekološke oaze koje privlače ovakve, nove, turiste. Naša zemlja je, moglo bi se reći slučajno, čak i ne svojom krivicom, uključena u projekat “Međunarodna biciklikstička staza od Budimpešte do Crnog mora”. Atraktivnim sporednim putevima ova staza vodi pored Dunava i kroz neka od najlepših mesta na ovoj reci koja se ne nalaze na nikakvom međunarodnom putu, tako da su dostupna samo pravim zaljubljenicima u prirodu.

Još jedan sličan projekat, na žalost usamljen, koji može poslužiti kao ilustracija onoga što bi moglo biti budućnost srpskog turizma je mapa planinarskih i biciklističkih ruta u zoni Nacionalnog parka Đerdap na srpskoj, i zaštićene zone "Poncile de Fier" ("Gvozdena vrata") na rumunskoj strani Dunava koju je organizovao i podržao GTZ - Nemačka vladina agencija za tehničku pomoć i saradnju, kancelarija u Beogradu.

Ovakvi projekti nastaju kao delo male grupe zaljubljenika u prirodu, bez ikakve pomoći Vladinih institucija, koji otkrivaju pravi smisao budućnosti turizma. Možemo samo zamisliti kolike bi koristi bilo kada bi ovakvi usamljeni primeri postali strategija razvoja turizma, na zvaničnom nivou. Uzmimo za primer svetski poznata mesta, Kan u Francuskoj ili Dubai u Ujedinjenim Arapskim Emuratima, da je neko pre pedeset godina rekao da će to biti svetski poznati brendovi proglasili bi ga ludim.

Da li se možemo nadati da ćemo za pedeset godina imati nekakav “Međunarodni filmski festival” u Kladovu, na primer, gde će boraviti zvezde svetskog filma i muzike?

Posle zimske pauze

2011-05-02T11:11:00.002+02:00

Ima dana, nedelja, pa i meseci kada upadnem u neko depresivno raspoloženje, pa mi se ne da da završim započeto, niti da počnem ništa novo. U to raspoloženje znam da upadnem bez nekog posebnog razloga, a zna da se desi da okolnosti dobro pripomognu takvom mom raspoloženju.

Takav jedan dugačak period sam preživljavao tokom jeseni i zime, neposredan povod tišini koja je nastala u mojoj glavi je nestanak mog bicikla, mog voljenog Munje. Početkom oktobra smo Milan St. i ja popili najskuplju kafu koju smo ikada popili, imali smo obojica uspešan dan, ja sam dobio nekakav neočekivan poklon, Milan St. je takođe završio uspešno nekakav posao i rešili smo da se počastimo pićem u lokalnom kafiću. Parkirali smo bicikle, ja Munju, Milan St. svog skupocenog ljubimca, vezali ih jednog za drugi, proveli ugodnih pola sata i vratili se kući peške, što mi je najteže palo, verovatno su mi se deca smejala dok su me gledala kako bez bicikla, poput poslednjeg bednika, peške, odlazim kući!

Naravno, neprijatnosti nikada ne idu same. Ubrzo su mi se pokvarile skoro sve tehničke stvari po kući, uključujući moj stari, dobri televizor, koga nešto mnogo i ne gledam iako je po ceo dan uključen čineći moj skromni dom jednim prijatnim mestom za živeti. Davno sam čuo jednog kolegu po biciklu kako razmišlja naglas zašto je u većini domova televizor po ceo dan uključen a niko ga ne gleda: Promena boja i zvukova, kada se čovek udubi sasvim podseća na vatru iz kamina, na zidovima se pojavljuju senke i boje, u mraku stvarno izgleda prijatno i na neki način veselo. Čak i sada, dok ovo pišem, puštam mašti na volju, dan je napolju a televizor svira, peva, priča... „čertnaest je stepeni u Beogradu, ne menjajte kanal, Studio B je i dalje sa Vama“!

Nakon dugačke zime u kojoj sam se samosažaljevao i kukao nad svojom zlehudom sudbinom, u kojoj sam okrivljavao sve i svakoga za nevolje u kojoj sam se našao, dođe i proleće... Iznenada, u jednom trenutku sam shvatio da tako više ne ide, da moram sam sebi pomoći, ako sam sebi ne pomognem, niko mi drugi pomoći neće! Promenio sam polaritet misli u mojoj glavi, negativne misli su postale pozitivne, i one su potisnule sve ostale, samo je pozitivnost ostala. Naravno, ovo se odrazilo na sveopšetm planu, nije prošlo ni nekoliko dana i sve je bilo po onoj staroj narodnoj „Kako seješ tako ćeš i žnjeti“. Nisam baš vičan poljoprivrednim radovima, ali naslućujem smisao ove poslovice, tako da smo sin i ja posadili nekoliko strukova paradajza koji smo kupili na pijaci i nadamo se bogatom rodu, možda preostane i za izvoz. Osim toga, ukazala mi se fantastična poslovna prilika koju sam oberučke zgrabio, tako da mogu opet razmišljati o „Munji II“ koji negde stoji i čeka da ga kupim.

Ove godine neću voziti bicikl. Neće biti nekakvih velikih i lepih putovanja ali će se zato raditi i štedeti za iduću godinu, kada ću se opet otisnuti u nove avanture. Dotle, podsećaću se na stare vožnje i povremeno objavljivati po neku priču, da se podsetim a i da me želja mine!

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-poslednji deo

2010-07-27T18:20:00.006+02:00

Jutro. Ptice pevaju na slovenačkom „Solčence zahaja in ves tiho spi, lunica prihaja, ptiček žvrgoli“. Solčence u stvari izhaja a lunica zahaja, ali to sada nema veze. Proveravam da li sam u komadu, da me nije pojela neka gladna srna ili slična strašna šumska zver. Proturam glavu napolje, da vidim ima li Munje tamo gde sam ga sinoć ostavio. Pažljivo izlazim iz šatora, sve je na svom mestu, dan je lep i sve je opet veselo. Mogu da proglasim uspešan kraj jednog teškog dana!

Subota. Brzo i lako sam spakovao kamp i opet sam na biciklu. Napuštam Cerklje ob Krki, mesto gde sam noćio. Ovo malo selo mi je neobično poznato, ne mogu se setiti odakle. Na kraju se ipak setim da je za vreme SFRJ dosta mojih drugova ovde služilo vojsku, verovatno je ovde bio neki veći vojni centar. Naravno odavno ga više nema, ostalo je samo zabačeno sećanje za koje nisam ni znao da postoji. U usputnom selu zastanem da popijem kaficu, kafanica se tek otvorila i bunovna devojka polako se sprema za novi radni dan. Ostatak sela se tek budi (jutros sam rano krenuo, danas trebam stići do Ljubljane a očekuju me mnoge uzbrdice) tako da sam prvi gost. Sedam u baštu, ovo je nekakvo malo selo ali je u njemu kolovoz kao na avionskoj pisti, sa strane, na trotoaru su kocke, u prozorima cveće. Polako ispijam espreso, slušam tihu muziku sa ozvučenja. Pojavljuju se prvi meštani koji unose korpe i zavežljaje u svoje uglancane i čiste automobile spremajući se za vikendaški izlet u prirodu. Polako promiču i prvi biciklisti koji takođe idu na subotnju jutarnju vožnju. Par prodavnica koje se nalaze u centru sela danas rade samo do podne, ovde je vikend vreme za odmor, radi samo onaj ko mora. Upoređujem ovo mesto sa sličnim mestima koja sam posećivao, gde u ovo vreme i u ovakvoj kafani još uvek pokušavaju da isteraju goste od sinoć, gde je vazduh pun ustajalog duvanskog dima i mirisa alkohola i povraćke čiji miris dolazi iz večito zapušenog klozeta na kraju sale. Ovde, izgleda toga nema, kako se često govorilo tokom devedesetih, a i sada čujem slično „Slovenci ne znaju da se zezaju kao mi“ što je i istina, ako je dernjava uz najnovije hitove „Grand“ produkcije i psovanje, lokanje i prežderavanje merilo dobrog zezanja onda o tome stvarno i nemaju pojma!

Prema Ljubljani

Asfalt kojim vozim je i dalje ravan, u šta nisam ni sumnjao. Vozači, koliko god da su u Hrvatskoj bili obzirni ovde su još pažljiviji, ponašaju se prema meni kao prema punopravnom učesniku u saobraćaju. Čujem povremeno zvuk automobila iza mene kako usporava, čak i ako nema nikoga u suprotnom pravcu, zatim sa uključenim migavcem široko me obilazi i nastavlja svoj put. Kao da vozim kamion, a ne tek bedni bicikl. Sunce polako odskače na svom delu neba, vozim malo uzbrdo malo nizbrdo ali mi nije teško, ne znam da li je to zbog toga što sam jutros proglasio kraj teškog dana pa mi je sada sve lakše ili zato što je oko mene zelenilo i svežina. Ostavio sam autoput iza sebe i ovo gde sam sada su sve neki sporedni, malo prometni putevi tako da se osećam baš poletno i pun sam snage. Ima takvih dana, a danas je jedan od njih, kada nemam osećaj da vozim bicikl već pre kao da sam na motoru. Ne umaram se, imam tempo koji mi dozvoljava da uživam u pogledu na okolini a napredujem sasvim lepo, e danas mi je takav dan!

Ulazim u Novo Mesto, prelazim reku Krku koja svojom zelenom bojom podseća na Drinu kod Višegrada, samo je mirna i u njoj se ogleda drveće i nebo. Stari centar grada je potpuno nov. Ili, novi centar grada je sasvim star. Tačnije, sve građevine u centru su potpuno obnovljene i izgledaju onako kako su izgledale kada su i sazidane, pre stotinu ili više stotina godina. Subotnja živost kao i svuda, jutarnje kave sa prijateljima i nezainteresovani pogledi ka usamljenom meni koji vozim ka Ljubljani…

Novo Mesto

Novo mesto-centar

Krka

Krka-pogled sa mosta

Prolazim kroz mnoga sela koja imaju u svom imenu prefiks gorenje i dolenje (Gorenja Vas, Dolenja Vas, Gorenje Ponikve, Dolenje Ponikve). U jednom trenutku shvatim naziv poznate fabrike „Gorenje“… To u stvari označava „gornje“, fabrika je prvobitno osnovana u mestu koje se zove Gorenje Velenje, ili u prevodu Gornje Velenje, jer postoji i Donje Velenje. Kasnije, ostalo je samo ime „Gorenje“ („Gornje“) a ceo život sam mislio da je naziv dat prema vatri, ili ognjištu, jer se tu proizvode štednjaci i ostali aparati za domaćinstvo koji daju toplotu! Stvarno, čovek ceo život uči i opet umre u neznanju. Mada, u trenutku umiranja je potpuno nebitan stepen obrazovanja…

Prošlo je podne i današnja vožnja koja ne obiluje događajima u nekom drugom kontekstu bi se mogla zvati dosadnom. Ipak, pošto se približavam cilju, a predeli su predivni ne mogu da osetim dosadu, fotografišem sve na šta naiđem.

Konji marke "Poni"

Stajem par puta pored malih „Merkatora“, merkartorčića tako reći, da kupim pivce, bezalkoholno čiji sam veliki obožavalac postao i gde pravim pauzu. Posle dvanaest sati više nema ništa otvoreno tako da sam se snabdeo svime potrebnim za ovaj dan. Tek da vidim kako izgleda, ušao sam i u jedna market drugog brenda, „Tus“ i na moje zaprepaštenje, tamo sam našao duplo jeftinije pivo, tek 0,3 evra!

Samo 0,3 evra!

Kada je sunce kao neka velika vruća kugla bilo iznad moje glave i baš kada mi se voda dobro smlačila, a na velikoj uzbrdici, sa strane puta čujem nekakve zvukove koji podsećaju na osamdesete godine. Mnogo su tihi, ne mogu da razaznam šta se to čuje, jednostavno svojom nevidljivom snagom, kao rendgenski zraci koje ne vidiš i ne osetiš ali prodiru svuda i izazivaju reakciju tako su se i meni počele javljati nekakve misli i bleda sećanja na mladost. Taman kada sam pomislio da sam upao u zonu sumraka i da se realnost oko mene menja u nekakvom nepoznatom i neistraženom pravcu, zvuci su postali jači i razaznao sam da to sa nekog ozvučenja iz sve snage peva Miroslav Ilić, staru pesmu „Luckasta si ti”, kako se približavam ovu pesmu zamenjuje „Jesen sedamdeset i neke“ da bi u samom finišu, taman kada sam došao do odvajanja na putu koji vodi ka mestu gde je postavljen zvučnik zasviralo“Mali mrav“. Ne mogu da izdržim, jednostavno moram da vidim ko to u sred Slovenije sluša staru narodnu muziku, koju, kada je bila aktuelna, nisam mogao da slušam već sam bežao od nje kao đavo od krsta a kojoj sada hitam (kako se vremena menjaju!). Posle par metara zemljanog puta nalazim se pored zvučnika koji peva sve u šesnaest. Nalazi se u nekakvoj priručnoj radionici u kojoj, izgleda, popravljaju neke motocikle ili slično. Okolo su nakrivljene barake, poređane bez reda, tu je i par platnenih građevina koje liče na šatore, kao i više olupanih ali ipak upotrebljivih automobila, uglavnom kombija i karavana. Stajem pored česme, da natočim, vičem da saznam ima li koga i iz kuća proviruju crne, čupave glave. Na mah shvatam-nalazim se u sred ciganske čerge! Izlaze polugola deca, žene proviruju, pojavljuje se par muškaraca, gledaju odakle ja. Kada sam bio dete, rastao sam pored Cigana, na Bulbuderu, bilo je više porodica u mojoj zgradi i nekoliko mojih dobrih drugova pripadalo je ovoj populaciji. Ipak, to su bili urbani Cigani, nisam nikada imao dodira sa čergarima a sada sam došao mečki na rupu, znao sam da narodnjaci čoveku ne mogu doneti ništa dobro!

-Dobar dan!

-Dobar dan.

-Smem li da natočim, ja sam, znate, samo u prolazu…

-Pa natoči.

Sipam, ona muzika trešti, deca se okupila oko bicikla koji je desetak metara udaljen od mene, ne smem da ih uvredim pa da im kažem da ne diraju, a opet, sav novac i dokumenta su na izvol’te, u prednjoj torbici.

-Ja sam, znate, čuo ovu muziku, pa eto, rek’o, ovde ima vode, a i naši smo, jel’, ja sam iz Srbije, ma srpska muzika je najbolja, jel’da?

-Ma slovenska muzika je loša, mi Cigani nema šta da slušamo ovde, pa imamo ovi cedejovi sa muziku, jel’ znaš.

-Ma znam, evo napunio sam, hvala, idem sada ja, bilo mi je drago, do viđenja.

-Ideš u Ljubljanu?

-Jeste, evo idem, evo već sam pošao…

Razgrćem onu decu da dođem do bicikla, gledam da mi nisu nešto ćapili, nisu, samo im je interesantno to što imam razne stvari prikačene na volanu, polazim i mašem u prolazu. Dobro je prošlo, izlazim sa puta, vrtim uzbrdo i ispred mene se stvori jedan stariji Ciga, došao prečicom i sačekao me, pokazuje mi flaster na oku, polako ga skida da se uverim da ispod nema ništa i pri tome mi se unosi u lice, udaljavam se dok me pita da mu dam neke pare, naravno da nemam, još brže zavrtim pedale i ostavljam ove simpatične ljude da rade svoj posao, da im ne smetam.

Uzbrdice su sve oštrije ali ipak polako napredujem ka Ljubljani. Nailazim na mestu gde su „Enote II grupe odredov NOV prve slovenske brigade so 18.4.1942. tu zmagale v bitki sa fašisti“ i na kome se nalazi tipični spomenik mladom, neustrašivom partizanu koji oštrog pogleda juriša na neprijateljske položaje. Kao i svi stari spomenici koji su podignuti u spomen na Drugi svetski rat i ovaj je malo naivan, u socijalističkom maniru ali baš zato ima svoju draž i svojim postojanjem podseća i na ono zbog čega je podignut i na vreme u kome je podignut, vreme u kome su na ceni bile drugačije vrednosti nego danas, bez ulaženja u to kada je bilo bolje. Za ko zna koliko godina i današnji spomenici će isto tako ukazivati na sadašnje običaje, i one koji su sada omladinci vraćati u neka srećnija vremena, kada su bili mladi pa je sve bilo lako. Valjda to tako uvek biva!

Uspomene treba čuvati

Lagani uspon

Pogled sa vrha

Poslao sam SMS mom današnjem domaćinu kod koga ću prespavati, Andreju. Obaveštava me da ćemo se večeras naći u centru grada jer ima poslovne obaveze, dotle mogu da se odmorim. i stvarno, tek je pet sati, stigao sam u grad, odmaram pored reke Ljubljance koja protiče centrom grada, oko koje su stare kuće a po kojoj plove turistički brodići, tako da me sve podseća na mali Sankt Peterburg, bar na prvi pogled. Nalazim klupu na koju ću da sednem, naslanjam bicikl, zavaljujem se i prvo što sam ugledao je-marihuana u saksiji na prozoru zgrade ispred koje sam seo! Ne mogu da verujem šta vidim, ako sam ovo ugledao ja, onda to vidi svako ko prođe ovom ulicom! Čudan je to ovde odnos ka ovoj biljci koju ne konzumiram ali se zalažem za njenu legalizaciju, smatram da je neuporedivo manje zlo od pušenja duvana, čiji sam zavisnik bio dugo godina.

Domaćica

Radoznalo posmatram šta se ovde događa, kakav je ovo grad. Ljubljana je biciklistički raj. Kada biciklista umre i probudi se na onom svetu taj svet je Ljubljana. Ceo centar zatvoren za vozila, samo biciklisti i pešaci. Po pešačkoj stazi može da se vozi, paziš na pešake, oni paze na tebe i tako funkcioniše ta simbioza, bez nervoze i vike. Mladi bračni parovi voze zajedno dok im potomstvo sedi pozadi u biciklističkim stolicama, video sam i nekoliko bicikala sa po dva ovakva sedišta, jedno napred jedno pozadi, a u sredini mama i voze se, bezbrižno, verovatno po celom gradu. Stari ljudi okreću polako pedale, mladi brže, svako svojim tempom. Prošetam po obeli reke, na sve strane restorančići i baštice a na glavnom, Prešernovom trgu stoji ovaj pesnik i gleda u zgradu u kojoj je živela njegova ljubav, Primicova Julia kojoj je ispevao sonetni venac. Čitanjem prvih slova svake grupe soneta, kojih ima četrnaest dobija se ime njegove drage. Po njihovoj smrti, na zgradi u kojoj je Julia stanovala, a koja se nalazi tačno naspram Prešernovog spomenika, postavljeno je njeno poprsje sa glavom okrenutom ka spomeniku, tako da se mogu neometano i večno gledati.

France Prešern...

I Primicova Julia, jedno preko puta drugog

Ovo, kao i mnoge druge stvari sam saznao od mog novog prijatelja, Andreja, koji se pojavio u dogovoreno vreme i koji me je kasnije poveo po okolini, i vešto, na savršenom srpskom jeziku poput vodiča, ali bolje, jer je ovde iz zadovoljstva, ispričao istoriju Ljubljane, kako staru tako i novu. Saznao sam da je Tromostovje, zaštitni znak Ljubljane, projektovao arhitekta Jože Plečnik koji je projektovao mnogo objekata u Ljubljani, gradsku biblioteku koja ima prozor u obliku otvorenih knjiga, Gradsku pijacu, mnogo sitnih prolaza i tome slično. Na mestu Tromostovja postojao je jedan most koji je razvojem grada postao tesan tako da su ga hteli srušiti, ali Plečnik to nije dao, već je predložio da se dodaju još dva mosta sa strane koja će se arhitektonski uklopiti sa postojećim a i sa okolinom. Tako je i urađeno, i dobijena je građevina koja je zaštitni znak ovog grada i koja stoji na svakoj razglednici-Tromostovje.

Tromostovje

Na samom trgu koji je odlukom gradonačelnika Ljubljane, gospodina Zorana Jankovića, Srbina i ateiste, zatvoren za saobraćaj postavljene su stolice ispred letnje bine gde se celo leto održavaju, iz večeri u veče, kulturne manifestacije. Ove nedelje su na programi baletske predstave gostujućih grupa. Sve je, naravno, besplatno. Ima mnogo turista-stranaca raznih boja kože, vidim i kolege-putujuće bicikliste sa natovarenim biciklima.

Andrej mi predlaže da sednemo u baštu u centru da popijemo nešto da se osvežimo dok čekamo devojke iz Kanade koje su večeras kao i ja njegove gošće. Andrej tokom cele godine prima putnike, živi sam u velikoj kući pa, kako sam kaže, bolje je da ima nekog nego da kuća bude prazna po ceo dan. Čak ima i dvoje mladih Italijana, Dijega i njegovu devojku, koji su kod njega već treći mesec a došli su na par dana i sa kojima se dogovorio da plaćaju samo troškove i da borave nekoliko meseci.

Završimo sa pićem idemo do stare napuštene kasarne JNA koja je delom pretvorena u skvot-centar alternativne umetnosti i življenja. U stvari, ovo je mesto gde se okupljaju mladi i oni koji se tako osećaju (Andrej i ja smo vršnjaci) i tu mogu na miru da izraze svoja umetnička interesovanja, naprave priredbe, predstave i slično. Iznenađuje me miroljubivost ovog mesta koje nije još uvek puno, jer je mlada noć, i gde ima puno, puno sveta koji pijucka pića, razgovara, gde trešti muzika i gde su svi nasmejani. Vidim nekoliko mladića i devojaka, crtaju nešto po pločniku i zaustavljaju nas, pitaju Andreja da li se seća kako se igra „zemljopis“, neka dečija igra koju su hteli igrati pa zaboravili. Objašnjava im, i srećni počinu da igraju igri svog detinjstva, iako imaju dvadesetak godina.

Pitam ga da li ovde ima incidenata, tim pre što tu postoje i kombiji koje voze svetske lutalice od jednog mesta do drugog i predstavljaju neke moderne hipike u potrazi za ko zna čime, postoji i kafić u koji dolazi gej populacija, uopšte na ovom prostoru koji nije toliko veliki sakupi se mnogo različitih ljudi. Odgovara da je svojevremeno bilo provokacija od strane skinsa i njima sličnih koji su dolazili ovde da provociraju ali su „dobili po pički“ od strane ovih miroljubivih tako da se to pročulo i od tada nije bilo problema.

Detalj iz skvota, bivše kasarne JNA

Hostel "Celica" (Ćelija), bivši vojni zatvor, sada jedan od boljih hostela u Evropi, tu je svojevremeno pritvoren Janez Janša, i na neki način, ovde je počeo raspad Jugoslavije

Uzvraćam poziv na piće, tako da sedamo opet u prijatnu bašticu, računam da ću potrošiti budžet za sutra, znam da su u Beogradu cene na sličnim mestima paprene, a Slovenija je, generalno gledano, skuplja od Srbije. Ne mogu da dođem k sebi kada platim manje od dva evra po računu, za dva pića!

Najzad stižu i devojke, i svi Andrejevim kombijem u koga smo još ranije stavili bicikl stižemo do njegove kuće u predgrađu. Već je prošla ponoć, brzo se spremim za spavanje i uskoro plovim ka novom danu.

Nedelja. Dao sam sebi slobodu da krenem jedan sat kasnije, da ne bih umoran vozio do Trsta, ne volim kada sam neispavan a na biciklu, jednostavno, tada mi se vožnja zna odužiti, može i glava da me zaboli, bolje je kasnije krenuti pa koliko stignem. Upoznam Dijega i njegovu devojku, saznam da su boravili na Baliju dva meseca, da je tamo za život potrebno svega par stotina evra po osobi, sa ishranom u restoranu jer se ne isplati kuvati kod kuće. Posle su živeli na još nekoliko egzotičnih destinacija, trenutno su ovde, gde će se zadržati neko vreme. Nisam baš shvatio kako zarađuju novce, ali rekao bih da prodaju neku maglu preko Interneta, pišu tekstove koje prodaju a korisnici im plaćaju, takođe preko Interneta, neka vrsta „drage savete“, prilagođeno današnjem vremenu, čime ostvaruju sitan prihod koji im omogućava da par godina provedu u svetu, dok ne završe fakultete i smire se. Naravno, u Srbiji nije moguće ovakvo poslovanje niti primanje novca na ovaj način tako da je naš mladi naraštaj u boljem položaju od ovih ljudi, svoju potrebu za zarađivanjem novca mogu da ostvare u nekoj od mnogobrojnih kladionica ili kockarnica, eventualnom zdravom razmenom dobara i gotovog novca na ulici, bez uplitanja elektronike, dok Internet koriste mahom za promenu statusa na Fejsbuku…

Od Ljubljane ka Trstu vodi me put pored koga stoje ljudi u reflektujućim prslucima, koji su obezbeđenje nekakvog biciklističkog maratona koji treba ovuda da prođe, nadam se da se neću zateći u gomili biciklista, izgledao bih malo smešno sa bisagama i MTB biciklom između šarenih trkača. Na svu sreću, odvajam se od njihove trase, i nastavljam sam. Dragovec, Vrhnika, Logatec… Na jednom mestu ugledam zgodno mesto gde se može predahnuti, nekakvo izletište pored reke. Zastajem da popijem kafu, pored mene sede nekoliko Italijana, dve dame i jedan gospodin. Nešto pričaju, ne razumem ih. Konobar mi donosi kafu, vodimo običan razgovor, kada je čuo da idem u Italiju, pokazuje na goste pored mene, i kaže mi da su Italijani, a njima mimikom pokaže gde ja idem. Veseli Italijani se obraduju znacima pokazuju“i mi smo Italijani“, a kada pomenem Monfalkone, gde ću danas završiti vožnju nastane euforija, shvatam da kažu „ i mi smo iz Monfalkonea, bravo, bravo“ nakon čega se siti ispričamo, ja na srpskom, oni na italijanskom, niko tu nikoga nije razumeo, važno je da smo svi bili veseli i nasmejani!

Popeo sam se do Postojne, ali nisam mogao otići do Postojnske jame, nemam gde da ostavim bicikl, a i da imam, čuo sam da je ulaznica 10 evra, mora i čovečija ribica od nečega da živi. Lepih predela nikada dosta, a počela je i nizbrdica, u daljini već polako miriše i more koje me vuče da što pre dođem do njega. Planinski predeo polako postaje primorski, što je manja nadmorska visina sve se više oseća primorje, tu me niko ne može prevariti, obožavam more i primetim njegovu blizinu mnogo pre nego što se veliko plavo pojavi. Na horizontu se pojavljuju crni oblaci, dovoljno su daleko da me ne zabrinjavaju previše. Bližim se Sežani, mestu koje je od nekadašnjeg velikog graničnog prelaza postalo obično, beznačajno mesto. Nekada je ovde bila granica između velikog Zapada i male Jugoslavije, ovde su se svojevremeno prepakivale stvari kupljene u Trstu, da ih svemogući carinici ne bi videli i ocarinili, ovde se drhtalo, kilometarske kolone su se stvarale sa obe strane granice…

Danas, ovde se samo malo uspori, ne zbog carinika već zato što se mora proći kroz uske prolaze gde su do pre nekoliko godina bile rampe i odmah zatim se produžava dalje. I to je sve. Zgrade koje ovde stoje verovatno će biti srušene i ovo će biti običan put, možda će neko tu staviti nekakvu spomen-ploču kao podsećanje da je ovde nekada bila granica.

Sežana-spomenik prošlim vremenima

Spuštam se oštrom nizbrdicom ka Trstu, radujem se kao dete kada ugledam more, stižem do šetališta-plaže gde se sunčaju, šetaju u kupaju Tršćani koji na današnji dan odmaraju, sve je puno, more miriše, raspamećen sam od sreće. Vozim obalom prema Monfalkoneu, prolazim kroz prelepi park koji gleda na pučinu, nastavljam dalje, okrećem se nazad i sve u svemu gubim pojam o vremenu dok ne osetim hladan vetar koji je počeo da duva, dok ne pogledam na sat i shvatim da je prošlo osam sati uveče i da se sprema kiša. Osvestim se, trezveno razmislim šta mi valja činiti, da rizikujem da dugo vozim po kiši dok mokar ne nađem mesto za kampovanje, da uzmem sobu u hostelu koja će me koštati dvadesetak evra a provešću u njoj jedva desetak sati, ili da na ovom mestu, sedamdesetak kilometara ranije, završim put, uzmem voz i večeras stignem kod supruge.

Pogodite koju sam mogućnost odabrao?

Munja i ja na cilju

-KRAJ-

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-peti deo

2010-07-09T02:00:00.001+02:00

Pretposlednji deo putešestvija koji opisuje jedan od istovremeno najlepših i najtežih dana u mom biciklističkom životu. Drugim rečima, kako od gotovog napraviti veresiju, ili, da bude još jasnije, kako umesto laganih 30 voziti pogolemih 110 kilometara!

***

Zagrebačko jutro. Robert mora da ide ranije na posao, odlučim da i ja poranim jer želim da obiđem ovaj grad koliko mogu, makar i bez vodiča jer ko zna kada ću opet imati prilike za to. Pozdravljam se sa domaćinima, Robert mi daje smernice kako da dođem do Zaprešića, dela grada kroz koji vodi put ka slovenačkoj granici. Da sam tada znao šta me čeka tog dana…

Munja i ja smo na ulici, nalazim čuvenu zagrebačku ulicu Ilicu. Kada sam bio mali nikako mi nije bilo jasno šta je to Ilica, smatrao sam da se u Hrvatskoj tako kaže za ulicu i nisam znao zašto ta "ilica" nema svoje ime, kao sve ostale ulice. Nema još ni sedam sati, većina radnji je još zatvorena i nema ni gužve na ulicama. Brzo nađem trg Bana Jelašića, ili Trg Republike, nisam siguran kako se sada zove. Ovde, naravno, još stoji zgrada “Varteksa”, poznati izlog i poznata firma koja je nekada proizvodila po američkoj licenci farmerke “Levi Straus” oko čijeg kvaliteta smo mi klinci danima vodili rasprave, da li iste takve proizvode u Trstu, ili “ovi naši” naprave nešto što liči na "Leviske", pa samo stave etiketu i to je to. Pripadao sam umerenoj struji, koja je tvrdila da je licencno isto što i pravo, dok su moji drugovi “tvrdostrujaši” smatrali da osoba koja i malo drži do sebe farmerke mora da kupi u Trstu. Jednom prilikom, tako, sticajem okolnosti dobio sam nekakve pantalone od tankog teksasa iz Londona koje su imale sve etikete i nalepnice koje ima “Levi Straus”. Sa današnje tačke gledišta, to su bile obične letnje pantalone koje se mogu kupiti u svakom većem supermarketu za male pare. U to vreme, kada sam ih dobio, sve ono što nije konfekcija kupovalo se samo u inostranstvu ili u “Komisionima”, ili, ispred njih, gde su stajali preprodavci i vrebali nas koji želimo da kupimo kakav teksas i prodavali nam nekakve falsfifikate koji su se raspadali posle drugog pranja. Te pantalone su tada za mene, krajem sedamdesetih godina predstavljale ovaploćenje Zapada, i zapadnog načina života. Pošto sam ih dobio od osobe koja je boravila u Londonu znao sam da nisam dobio nekakvu kopiju tako da sam par dana čuvao te pantalone onako kako jesu jer mi je bilo žao da skinem etiketu sa njih. Ipak, kada sam bio spreman obukao sam ih, uvukao majicu unutra da bi se videla etiketa i ponosno izašao među drugove. Tada sam doživeo razočarenje koje još uvek pamtim. Niko mi nije verovao da su to prave letnje farmerke, tvrdostujaši su me prezrivo gledali odbijajući da poveruju u moju priču, čak i oni koji nisu imali nikakve (bilo je i takvih!) su odbijali da me prime u svoje društvo. Nekoliko dana sam prolazio kroz pravi pakao, sve dok nisam te nesrećne pantalone bacio u ćošak ormana da ih nikada više ne obučem, dok je moja majka s vremena na vreme govorila “A tako lepe pantalone ti je donela tetka Verica, zašto ih ne nosiš, pa to je PRAVI Levi Štraus” na šta sam ja još dugo crveneo od besa i sramote.

Varteks

Oko Trga voze tramvaji, obilazim okolinu, prođem pored zagrebačke uspinjače, vidim katedralu, kazalište sve fotografišem i polako krenem ka Zaprešiću odakle ću brzo do granice. Poučen iskustvom, smišljam priču za slovenačke carinike, prilikom ulaska neću im reći da idem u Italiju, kazaću da samo idem do Novog Mesta, to je blizu, i evo, majkemi, vraćam se brzo, samo da dam tetki lek. Tako neću morati da dokazujem koliko novca imam, koliko god, dovoljno mi je. Dok ovako kujem planove zastajem ispred neke pekarne, kako se na hrvatskom kaže pekara. Pada mi na pamet da ovde firmopisci zarađuju više nego u Srbiji jer u skoro svakoj reči ima po par slova više nego u srpskom jeziku. “Pekarna, svježi kruh, mlijeko”… Isuse, pa ovde ima bar četiri slova više, neka je slovo jedan evro, u Srbiji bi firmopisac uzeo bar dvadeset procenata manje nego ovde! Hm… Imam kod sebe nešto kuna kojih se ovde rešavam jer granica je samo dvadesetak kilometara odavde, da mi ne ostaju. Kupujem pecivo i jogurt koje odmah konzumiram, ostatak stavljam u torbicu, i, Evropo evo me!

Pratim putokaze koji me upućuju ka Krapini i SLO. Pun elana okrećem pedale vozeći pored vozila kojih ima mnogo na ovom putu, i sa vetrom koji je počeo od jutros da duva tako da sam mu stalno okrenut. Ipak, znam da će to kratko trajati, žurim da izađem iz gužve, pretpostavljam da će u Sloveniji biti manje saobraćaja i više zelenila. Odjednom, ispred mene vidim kućice naplatne rampe i nešto mi biva nejasno. Pitam neke ljude koji su se tu zatekli, kuda prema granici a da to nije autoput, upućuju me da se moram vratiti par kilometara, pa iza one velike robne kuće, tamo je stari put. Aha, razumeo sam, vraćam se, obilazim nekoliko kilometara i izbijam na stari put, vozim, Slovenijo eto me! Posle nekoliko kilometara uz vrući vetar koji mi bije u lice opet opet nešto nije u redu. Stajem u nekakvu hladovinu, pokušavam da konsultujem GPS gde se nalazim, više ništa ne znam. Vozila koja me mimoilaze su sva od reda hrvatskih tablica, nema ni jednog slovenačkog, kojih bi trebalo biti u blizini državne granice. Odlučim da vozim još neko vreme, možda se nešto i promeni, ali je sve to urodilo samo još većim brojem kilometara na brojaču. Konačno, kapituliram, shvatam da idem pogrešno i da moram uraditi najmrskiju stvar-vratiti se! Polukružno okretanje, povratak i opet vetar u lice. Danas je rešio da me prati, ima takvih dana kada uvek duva spreda, ma kako vozio. Ispred Zagreba skrećem na neki sporedan put, nailazim na lepu kafanicu gde tri mlada gospona ispijaju podnevnu (da, već je skoro podne!) kavicu, stajem biciklom pored njih…

-Dobar dan!

-Dobar dan?

-Molim Vas, gde ima najbliži granični prelaz prema Sloveniji?

-Je, ima jedan, pa, oko dvadeset kilometara odavde, Harmica, samo ne znam možete li tam prijeć, koju putovnicu imate, prosim?

-Imam srpski pasoš, da li je to problem?

-Ne znam, evo, sad ću pozvati mog prijatelja pa če nam on reć… A odakle idete?

-Iz Srbije, iz Beograda…

-I sve biciklom???

-Pa da, evo ima nekoliko dana kako sam na putu.

.-Isuse… A ja ne mogu ni do trgovine bez auta, svaka Vam čast!

Zove nekoga mobilnim telefonom…

-Ćuj, ja sam, možeš li mi pomoć nešta, ima jedan gospon, nećeš mi vjerovati, ide biciklom iz Beograda, evo ga ovdje, ima srpsku putovnicu, može li on prijeć tam na Harmicu? Aha, dobro, saćekat ću…

-Evo, zvat će me za par minuta, samo mora provjeriti. I tak, kažete, iz Srbije, Isuse bože…

Posle nekog vremena oglasi se njegov mobilni, prijatelj potvrđuje da se može na taj prelaz. Odlazim, prate me pogledom ova tri gospona, žele mi srećan put.

Dobio sam novu snagu. Brojač kaže da sam prešao već pedeset kilometara, što po Zagrebu, što nepotrebno lutajući ali sada sam na pravom putu konačno, Italijo, još malo i evo me! Vozim po nekakvom predgrađu, sunce greje kao ludo i taj vetar... Potrošio sam svu vodu koju sam imao, prolazim pored nekoliko prodavnica ali više nemam hrvatskog novca, tako da ćutim i trpim žeđ. Zastajem pored nekakvog frizerskog salona da tamo natočim vodu jer ne mogu više da izdržim, a i da proverim da li sam blizu granice, po mom proračunu, a i po GPS-u ima još samo pet-šest kilometara. Opet me muči neka sumnja, sve mi deluje kao obična ulica u predgrađu, ništa ne odaje blizinu državne granice. U salonu saznajem da stvarno ima još malo do tamo i dobijam uverenje da mogu sa mojim pasošem preći. Poletim, Evrpska Unijo, tu sam!

Kao da mi je kamen spao sa leđa kada sam ugledao malu belu kućicu u kojoj je sedeo policajac, široko mi se osmehujući. Pružam mu svoj pasoš, već vidim sebe kako u prvoj prodavnici sa one strane granice kupujem bezalkoholno pivo, hladno, i kako ga ispijam…

-Gospon, žao mi je, ali Vi ne možete ovdje preć granicu!

-A?

-Ovo je, kužite, malogranični prijelaz, samo građani Europske Unije, Hrvati i Slovenci mogu ovdje prijeć!

U sebi znam da će sve ovo, jednog dana kada ovo putovanje bude prošlost, biti jedna šaljiva priča koju ću rado pričati svojim prijateljima uz limenku bezalkoholnog piva. Ipak, deo mene to ne želi da prihvati, jer sam do sada prešao preko sedamdeset kilometara, vrućina mi je, ima preko trideset stepeni, voda koju pijem je mlaka i otužnog ukusa. Došao sam u fazu u kojoj mi više ništa ne prija, samo želim da okončam ovo što sam započeo. Pitam gde bih trebao preći, nadam se da će mi policajac dati pravu informaciju, da ne lutam više, objašnjava mi da je najbolje da idem na Breganu, a nije ni toliko daleko odavde, jedno dvadeset kilometara, samo se moram vratiti do Zagreba, pa odatle.

Opet prema Zagrebu. Prolazim pored onog salona, devojka pita “Kaj, niste uspijeli?”, mislim se, jesam samo eto, baš mi prija ova vožnja pa da je i produžim, onda. Posle dvadeset kilometara opet sam skoro na istom mestu odakle sam jutros pošao. Pokušavam da ostanem hladan, koliko je to moguće na 33 stepena koliko pokazuje semafor na nekoj zgradi. Rešim da ako treba na svakih deset metara pitam za pravac, ako bih sada zalutao ne znam šta bih radio sa sobom. Vozim velikim bulevarom između jednoličnih solitera, nema ničega na čemu bih mogao odmoriti pogled. Ipak, polako napredujem ka EU, čekao sam bezvizni režim toliko godina, šta predstavlja deset-petnaest kilometara više ili manje? Pored jedne trafike kapituliram, rešim da pokušam da za evre kupim nešto hladno ili da potražim neku menjačnicu ako to ne uspe, nisam ništa pio već sat vremena. Zastajem, pitam da li primaju evre, može sve je u redu, ledeno bezalkoholno ispijam u dahu, drugo pijem lagano, ledeni čaj stavljam među stvari da bi bar malo duže zadržao svežinu. Popričam sa prodavačicom a tu se zatekao i komšija iz Zemuna, Hrvat koji se iselio devedesetih godina i koji sada živi ovde. Kada se sretnu dva zemljaka, priči nikad kraja, kako tamo, kako ovde, gde je granica, samo pravo, ne možeš pogriješiti, hvala lepo, molim lijepa…

Slovenijo, predajem ti se dušom i telom! Stižem u malo pogranično mesto Bregana, posle malo lutanja nalazim pogranični punkt, opet mi je čudno što je tako loše obeležen. Pre mene granicu prelazi biciklista na sportskom biciklu, dolazim na red, pružam svoj pasoš.

-Žao nam je, gospon, ne možete ovdje preć u Sloveniju!

Ne znam šta da mislim, šta da radim, kako da se ponašam. Rešavam da sve prekinem, da nađem negde smeštaj, da se odmorim i istuširam i da se sutra vratim u Beograd.

-Morate ići na veliki prijelaz, na autoput!

-Ali, na autoputu nije dozvoljeno voziti bicikl?

-Znam, gospon, ali mora tak!

Vraćam se nekoliko kilometara do izlaza, spuštam se na autoput pa opet vozim do granične rampe. Već vidim kako me vraćaju i odavde, zbog bicikla, zbog frizure, nedovoljno napumpane gume, zato što nisam oprao zube…

-Izvolite, gospon i sretan put!

Ne verujem da mi je policajac vratio pasoš bez i jedne reči, upućujem se na slovenačku stranu, setim se priče koju sam jutros smislio i koju sada treba da ispričam, i kako imam kartice i para i svega…

-Izvolite, gospodine, želim Vam ugodan boravak u Sloveniji!

Slovenačka policajka vratila mi je overen pasoš bez i jednog pitanja, šta, gde, kad kako i koliko!

Napuštam autoput, želim da potražim neku prodavnicu, da sednem u hladovinu i više ništa da ne radim. Umesto planiranih tridesetak, prešao sam do sada 110 kilometara, skoro sve kroz grad i većinu od toga nepotrebno. Ispred mene pojavljuje skoro ni od kuda nekakav kafe-bar, pekara, ne znam ni sam, sa lepom senovitom baštom u kojoj su stolovi i stolice, kao poručeni za odmor. Sve je zatvoreno, radi se samo do 12 sati, a danas je petak, možda čak danas uopšte i ne radi. To mi ne smeta da konačno sednem na udobnu podlogu, da izvadim odavno smlačenu vodu i da ne radim ništa. Da ne mislim, samo da postojim, i to u Šengen zoni. Čujem glasove iz kuće koja je pored ovog, kako sam pročitao na vratima „Kava bara“, vidim porodicu koja odmara u hladu drveta, baka i deka čuvaju unučiće.

Kava bar "SUBAN"

-Dobar dan, mogu li da natočim vode?

Iznenađen pogled na zajapurenog, vrelog, znojavog i na ivici snage mene.

-Može, izvolite…

Žena me uvodi u kuću do česme , umivam se, pijem polako, punim bocu.

-A vi ste biciklista?

Konačno je shvatila moju pojavu, ovde često ljudi svraćaju kolima na kavu, kolače ili da kupe nešto od pekarskih proizvoda. Nije čula nikakav zvuk motora, i to ju je zbunilo, sve dok nije ugledala prašnjavog i natovarenog Munju kako odmara naslonjen na žardinjeru.

-Da, jesam, evo ja iz Zagreba, polako…

-Niste iz daleka, to je tu, trideset kilometara odavde…

-Jeste, ali mene su vratili danas sa dva prelaza, a i malo sam lutao, i tako, ima malo više od trideset!

-Joj, pa kaj je s njima, kak niste mogli, pa mi svi prolazimo na taj mali prijelaz, c c c!

-Jeste, ali šta da se radi, znate, i oni ljudi rade samo po propisima, mora tako, jel…

-Dajte si sjedite, odmorite se, evo lepo je ovde kod nas…

I stvarno, baš je lepo, hladovina, vetrić koji pirka, vesela cika unučića koji se golišavi prskaju vodom iz baštenskog creva. Pitam da posedim pola sata u bašti kafića.

Popodnevni odmor sa unucima

-Naravno, samo Vi sjedite koliko želite, evo sa nama, mi ovde odmaramo, možete nam se pridružiti!

Malo sam zbunjen, ali rado prihvatam poziv u društvo, sedenje na udobnim tapaciranim baštenskim foteljama je u ovom trenutku za mene pojam neizrecivog blaženstva. Brzo dobijam čašu i sipaju mi sok, povede se priča, već kako to ide u ovakvim prilikama, kako kod vas, evo kod nas tako…

Kava, pecivo i krafne

Sa mnom pričaju na odličnom hrvatskom, ili srpskom jeziku, ne mogu da odredim jer dosta reči izgovaraju ekavicom a upotrebljavaju hrvatske izraze. Unucima se obraćaju na slovenačkom tako da jednostavno moram da ih pitam da li su oni Slovenci, Hrvati ili nešto drugo?

-Mi smo Slovenci, ali govorimo podjednako i slovenački i hrvatski, pa granica je samo na 100 metara od nas. Sada sa unucima govorimo slovenački jer trebaju poći u zabavište, a tamo se govori samo slovenački, pa da nauče!

Misterija rešena.

-Hoćete li zobati trešnje?

Malo sam zbunjen… Kažem da hoću?

-No, evo, ovde je drvo, baš su zrele, samo Vi izvolite, zobajte koliko želite!

Slatke trešnje neobično prijaju dok ih zobam onako direktno sa drveta kako mi je savetovano. U sred zobanja, stiže i kafa.

-Mi evo u ovo doba pijemo kavu, pa ako ćete sa nama popiti, skuhana je bez šećera pa Vi stavite koliko želite. Slobodno se poslužite, sve što je na stolu je za jesti.

I stvarno, na stolu ima peciva, sokova, „Alpskog mlijeka“ koje nisam video godinama, nekakvih sitnih kolača… Moji domaćini su vlasnici kava-bara pored koga sedimo, tu i stanuju. Prave raznorazne pekarske proizvode koje tu prodaju i tako, žive ovde, staloženo i mirno. Posle izvesnog vremena, polako ustajem, pozdravljam se sa svima redom, nameravam da krenem.

Stiže posluženje za poneti

-Sačekajte samo moment, molim!

Čekam, već sam zajahao bicikl, kada stiže zajapurena domaćica i daje mi do vrha punu kesu.

-Izvolite, to Vam je za usput da se osvežite kada ogladnite, pica je iz zamrzivača pa može stajati dugo, krafne su svježe, a ima i đevreka, no vidjećete i sami. Sretan Vam put!

Zakačim kesetinu za bicikl, zahvalim se i krenem dalje. Kada sam malo odmakao, pogledam a u kesi svega i svačega, posle se ispostavilo da naredna tri dana nisam morao ništa kupovati osim bezalkoholnog piva, a ovo što je spakovano vešto je odabrano da može stajati par dana i biti sasvim jestivo. Gospođa mora da je nekada išla na izlete pa zna kakvu hranu dati biciklisti za usput, drugog objašnjenja nema!

Odmoran, osvežen, veselo okrećem pedale i upoređujem čudan „Žvronj Žvronj Žvronj“ zvuk koji proizvodi prednji točak bicikla sa onim hrvatskim „Zuuuuu“ zvukom. Kako napredujem, sa svakim metrom „Žvronj“ postaje sve jače i jače. Sumnjam na kvalitet podloge, na vetar, na uzbrdicu jer mi je svakim metrom sve teže i teže voziti dok ne shvatim da je to čudno žvronjanje u stvari posledica probušene prednje gume koja se sve više ispumpava. Polažem bicikl na bok, skidam točak i polako vadim unutrašnju gumu, tražim rupu, tražim gde je trn, vadim ga, lepim flekicu, vraćam gumu, malom pumpom pumpam, vraćam točak na mesto, uspravljam težak bicikl i krećem dalje.

Crk'o!

Opet sam se umorio, sunce je jako nisko, nema načina da stignem do Novog Mesta gde sam nameravao danas spavati. Menjanje gume me je dodatno izmorilo, ne vidim više kraja ovom danu. Ipak teši me što prednji točak lepo radi „Zuuužvron zžvronj žvronj žvronj“… Ne mogu da verujem da je samo posle pet kilometara guma opet ispustila. Mirim se sa sudbinom. Kao robot, bez ikakvih osećanja, obliven znojem koji se sjaji na poslednjim zracima zalazećeg sunca ponavljam ritual od pre dvadesetak minuta: Bicikl na bok, skidaj točak, skidaj gumu, traži trn, vadi ga, krpi, vraćaj gumu, vraćaj točak, podiži bicikl, kreni…

Opet crk'o...

Izgledam živ ali sam i ja crk'o!

Vozim pored auto puta koji je od mene zaklonjen nekakvim providnim izolacionim pločama tako da sa njega ne dopire skoro nikakav zvuk. Pored mene promiču brzi biciklisti koji se vraćaju svojim kućama posle poslepodnevne vožnje kroz ovu lepu prirodu. Većina njih mahne, ili podigne palac u znak pozdrava ili uputi osmeh, baš je lep osećaj biti ovako dočekan na samom ulazu u Sloveniju. Mrak ubrzano pada, razmišljam da li da uzmem sobu u nekom od usputnih pansiona, danas je bio jedan dugačak dan koji se, evo, skoro završava, na moju sreću. Pored puta je nekakva šumica, u jednom trenutku vidim odvajanje koje vodi dublje u šumu, posle tridesetak metara postaje očigledno da se put jako retko koristi, ugledam jedno zgodno mesto za postaviti šator i - večeras sam kod kuće! Za desetak minuta sam spreman, šator je podignut, stvari su unutra, bicikl je za svaki slučaj privezan za šator. Koliko-toliko se obrišem vlažnim maramicama od znoja i prašine a imam ih ceo paket u bisagama i zgodne su za sve, od zamene za večernje tuširanje do brisanja prljavog bicikla koji posle toga ceo miriše na opranu bebinu guzu. Oblačim pidžamu, večeram izvanrednu picu koju sam dobio i koja se taman otopila da se može lepo jesti.

Večera u šatoru-pica je izvanredna!

Pre spavanja, bos izlazim iz šatora da mokrim i tom prilikom mi se zabija pozamašan trn u taban. Ćopajući se vraćam u šator, narednih pola sata tražim nešto čime ću ga isčačkati (iglu sam zaboravio da ponesem), pokušavam nešto malim kleštima kojima sam vadio trn iz gume ali uspevam samo da ga slomijem. Ipak, nožem kojim obično mažem paštetu na hleb na jedvite jade izvadim zlotvora iz mog tabana, plašio sam se da ga ostavim jer bi mogao da se zagnoji, i kako bih posle vozio? Ležem u vreću, ne smem da pomislim da je dan ipak završen, jer to očigledno donosi lošu sreću. Stoga, odlučujem da današnji dan završim kada (i ako se) ujutru probudim…

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-četvrti deo

2010-07-05T23:42:00.001+02:00

Pred Vama je četvrti deo sage. Put od Daruvara ka Zagrebu, ne baš obilat događajima pokušao sam da predstavim kao da mi je bilo strašno zanimljivo i nezaboravno. Ne znam koliko sam u tome i uspeo!

***

Lagano okrećem pedale dok napuštam Daruvar. Odmah na početku imam pred sobom nekakve uzbrdice i nizbrdice ali ubrzo put postaje ravan i takav će biti kroz ceo predeo koji se zove Moslavina, sve do Zagreba. Danas me ne očekuje naporna vožnja, osim što će biti dugačka.

Sve ravno do Kosova, pardon, Zagreba

Koristim priliku da razmišljam o sebi, o tome zašto vozim, uopšte onaj “Zuuuuu” zvuk točkova mi pomaže da pročistim svoje misli, kao što se pluća pune čistim vazduhom i telo oslobađa nepotrebnih masnih naslaga tako se i mozak oslobađa negativnih misli. Svašta se komeša u glavi, strujni impulsi skaču sa jednog na drugi neuron i tako milijardama puta u sekundi. Po zakonu velikih brojeva čak i prosečan, ili ispodprosečno inteligentan čovek, kao što sam ja, ima veliku šansu da ponekad u ovim okolnostima smisli nešto koliko-toliko pametno. Naravno, to ne znači da će tako i biti, jer, evo, već sam stigao do Banove Jaruge, gde u samoposluzi kupujem ledeni čaj koji požudno ispijam a još nisam ništa značajno smislio.

Nakon ove male pauze ono mentalno ključanje se nastavlja. U tom ključanju korisno je što se iskuvaju, dezinfikuju i postanu bezopasne mnoge negativne misli koje se sakupljaju tokom vremena, ostaju samo čiste i lepe koje uglavnom nisu mnogo korisne svome vlasniku, ali bar dobro prijaju dok opet ne postanu zagađene svakodnevnim životom…

Napuštam poslednje slavonske brežuljke. Ne znam da li da se žalim ili da budem srećan, one spasonosne hladovine više nema, ostaje samo ravnica koja se pruža kilometrima ispred mene. Moslavina je deo Hrvatske koje predstavlja završetak Slavonije i prelazak u centralnu Hrvatsku, ispod Moslavačke gore. Ovaj predeo je blago, blago bregovit, tek toliko da ne bude jednoličan. Sa strane puta su zelena polja pod kukuruzom i žitom koje će uskoro biti požnjeveno. Nekako, kada vidim polja koja ostanu posle žetve žita, osetim blizinu jeseni iako će to biti tek za koji mesec. Sve dotle, jesen je tek daleka budućnost o kojoj se ni ne misli. Kada, pak, ugledam prve prodavce kuvanog kukuruza, u julu mesecu to je pouzdan znak da treba početi sakupljati drva jer je jesen već duboko zagazila i idu kišni i hladni dani….

U Kutini, u lepom gradskom parku pravim polusatnu pauzu za užinu. Ovaj gradić me podseća na vojničke dane kada sam pre mnogo godina služio vojsku u Skoplju. Odavde, ili iz okoline bio je jedan moj dobar drug, Božo. Božo je jedini čovek koga nikada i ništa nije moglo da izbaci iz stroja i da poremeti njegovu duševnu ravnotežu. Zahvaljujući svojoj spretnosti brzo je postao desetar, ili „kaplar“, kako smo pogrdno zvali u to vreme desetare. Taj čin su uglavnom dobijali oni koji su uspeli više da se dodvore starešinama ili da u sigurnosti kancelarije nadređenog oficira dobro „odrukaju“ svoje drugove, na taj način zarađujući sebi nekoliko dana nagradnog odsustva ili čin kaplara, čime su obezbeđivali sebi brojne povlastice. Nasuprot ovakvim kaplarima postojali su oni, poput Bože, koji su isključivo svojom sposobnošću to postali a kakvi su i pored svega potrebni jednoj vojsci da bi mogla da funkcioniše. Dobro se sećam situacije, posle napornog dana, kada je nesrećni kaplar Božo preko svoje glave preturio gomilu problema, od mladih vojnika koji imaju svoje napade, preko ribanja od strane starešina, do neslaganja u večernjem prebrojavanju, jer se dežurni pijanci još nisu vratili iz grada i kada mi je u situaciji u kojoj bi normalan čovek odavno izgubio kontrolu nad samim sobom, jednostavno rekao:

-Znaš, Momire, ja bih sada mogao pipizditi!

Ovo je bio vrhunski stadijum nerviranja koje Boža može imati!

Žao mi je što sada nemam Božinu adresu ili broj telefona, da mu se javim u prolazu, verujem, ako je još u gradu da bi mogli dobro da se ispričamo. U parku, pokušavam da dokučim šta je to što mog druga iz vojske čini tako mirnim, da li je to ovaj čisti vazduh, ili ravnica, zelenilo, ili jednostavno zadovoljstvo svojim načinom života. Verovatno je sve zajedno u pitanju.

Uključujem muzički plejer koji sam povezao sa malim zvučnicima i stavio sve to u prednju torbicu bicikla. Pokušavao sam ranije da vozim sa slušalicama na ušima ali me je to ometalo tokom vožnje i brzo sam odustao. Ovako, kada se muzika meša sa zvucima okoline dobijam baš onu smesu koja mi odgovara i koja je potrebna da me lepo goni napred. Imam preko deset sati odabrane muzike od koje bi se nekome digla kosa na glavi, jer tu, pod opcijom „slučajno“ smenjuju se zvuci pop muzike raznih perioda sa melodijama kod nas malo poznatog jevrejskog „Hora Tureckogo“ koji peva „Hava Nagila“ i slično, tu je i poneki stari, prastari narodnjak, kompletni album „Buena vista social club“, arije iz popularnih opereta i sve što mi prija… Kiza, ili ČŠSPZ, koji se sada verovatno vraća kući, u Beograd, slušao je ovaj neverovatan miks neko vreme i onda je počeo sve više i više da zaostaje da bi se udaljio od mene i mog MP3 plejera. (Posle mi pričao, kao, uhvatila ga kriza pa zastao da se odmori. Pričam ti priču! Nisam ga tada shvatao, a da jesam, možda bismo danas vozili zajedno i bili najbolji drugovi. Ovako, preostaje mi samo da vrtim sam pedale kroz ovu vrućinu…

Pokušaj da jeftinim fotoaparatom uhvatim deo atmosfere

Prolazim pored jedne lepe, stare kuće. Okrečena u belo, sa od vremena potamnelim, nekada crvenim krovom i sa mnogobrojnim prozorima iza kojih se bele čipkane zavese. Okviri prozora su od lakiranog drveta, oko kuće je negovana bašta koju upravo sređuje domaćica. Zastajem i pitam da li smem da fotografišem.

-Naravno, samo nemojte da izađem u novinama!

Vremešna baka, bistrog uma smeje se, objašnjava da je kuća stara sto godina i da sada samo ona živi u njoj, nekada je bila puna života a sada, eto, samo ona, sama održava, naravno ipak uz pomoć mlađih koji su u gradu. Napravim još nekoliko snimaka, natočim vode i vozim dalje. One početne nelagodnosti oko izbora ćirilice ili latinice uveliko je nestalo, pričam sa ljudima kako znam i umem, u stvari više i ne razmišljam o tome kako. Jednostavno, pitam za vodu gde mi treba vode, u prodavnicama kupujem bez ustezanja šta mi treba. Jedino što me brine je da se onaj carinik na granici slučajno ne seti mene pa da me negde stigne i proveri sadržaj mog novčanika koji se, malo po malo, smanjuje.

Ne u novine!

Video sam ovu lepu kuću...

... izvadio vodene bojice i slikao!

Popovača, Ivanić-grad, Dugo selo…Kako se bližim Zagrebu, današnjem cilju postaje sve manje i manje interesantno voziti. Pojačava se saobraćaj, posle više dana na otvorenom osećam miris izduvnih gasova koji me malo po malo guše. Ipak, i dalje primećujem lepe kuće oko sebe, i sve češće u njihovim prozorima vidim saksije sa raznobojnim cvećem. Uopšte, sela i naselja duž puta su lepo uređena i čista, bele fasade lepo izgledaju naspram ovog letnjeg zelenila.

Opet, u nekom parku u Dugom Selu, nadomak Zagreba, zastajem i ručam. Na klupu stavim krpu a na nju sve po redu: nožić, konzervu pasulja, hleb koji liči na neku bezobličnu pogaču i bocu ledenog čaja. Slatko jedem, kao da sam u najboljem restoranu. Moj deda je nekada davno govorio „Glad je najbolji kuvar“ a da je to stvarno tako potvrđuje i ovaj pasulj iz konzerve koji je nezagrejan i po čijoj se površini još drže gromuljice neotopljene masti koju mažem na hleb i u slast jedem. Jednom prilikom, mog prijatelja koji mnogo vozi bicikl, ali zaista mnogo, jedna prijateljica je pitala, gledajući u njegov pozamašan stomak „Milane, kako to da toliko voziš a ništa ti se ne primećuje?“, na šta joj je on objasnio da biciklista jede kao mećava jer se puno troši, pa se treba nadoknaditi sva ta energija, tako da, koliko se potroši, toliko se nadoknadi, i u tome je tajna. Voziš bicikl, nikome ne pričaš, i niko to neće primetiti! (zato i pišem ove priče…)

Crno-belo

Umorio sam se...

... a i Munja je umoran!

Odluka da ručam i ako imam samo još 25 kilometara do Zagreba je bila dobra odluka jer ovaj put kojim sada vozim je skoro isti kao većina puteva u Srbiji: uzan, sa mnogo saobraćaja i pun rupa. Ne mogu više da vozim brzo a sve češće pokušavam da vozim po nečemu što liči na trotoar ali se brzo vraćam na kolovoz i to mučenje traje više od jednog sata. Ugledam tablu sa natpisom „Zagreb“ i zastanem da se slikam ispod nje, za uspomenu. Volim da imam takve suvenire sa putovanja, kao svojevrstan dokaz mog uspeha, jer ipak, kriza srednjih godina koja me trese traži svoje, a kako bih dokazao da sam u punoj snazi nego na ovaj način? Naravno, na fotografiji se ne vidi da mi je srce u grlu i da mi se noge tresu niti se vidi znak pitanja iznad moje glave ispod koga piše „A šta mi je sve ovo trebalo?“. Pitam nekog mladića koji prolazi biciklom da me fotografiše, vidim da mu je čudno jer ovde nema apsolutno ničeg zanimljivog osim izduvnih gasova, smoga i vrućine, a onda ugleda plavu tablu sa nazivom grada pored koje često prolazi pa je zato i ne primećuje. Kada sazna odakle idem, zaključuje „Isuse, pa ja kada odem, kao danas, 20 kilometara do posla mislim da sam učinio nešto osebujno“ te brzo odjezdi sa biciklističkim planovima za vikend.

U Zagrebu

Tako sam i ja, dok sam radio, jedva čekao vikende da se vozim, ali kako su dolazili privatizacija i napredak tako sam počeo sve više subota da radim, dok na kraju nije postala svaka subota radna, a i po neka nedelja. Naravno, petkom posle podne na svim televizijama išle su i još uvek idu najave vemena za vikend „Naredna dva dana u Beogradu se očekuje lepo vreme tako da možete ići na izlet u prirodu“ a u stvarnosti, zaposleni kod preduzetnika sasvim lepo i zasluženo rade subotom dok preduzetnici zasluženo odmaraju. Postoje i preduzetnici kojima posao ne ide kako treba tako da produžavaju svoje radno vreme, često rade sve do ponoći od ranog jutra kao i nedeljom pokušavajući na taj način da prežive surovu tranziciju. Naravno, nameštenici državnih i društvenih ustanova, poput Zavoda za tržište rada koje sam već spominjao, imaju bezuslovno pravo na svoja dva i po dana odmora, petak posle podne, subotu i nedelju, i tako 4-5 puta mesečno. Naravno, tu su i 20-25 radnih dana godišnjeg odmora, tako da to izlazi, bar tri nedelje leti i dve nedelje zimi… Raj, a na zemlji! Ja sam, poslednje godine moga rada imao deset radnih dana odmora godišnje, naravno poslodavac je to zvao „Dve nedelje PLAĆENOG odmora!“ i pri tome se divio samom sebi i svojoj velikodušnosti. I meni pođu suze, danas, kada se toga setim! Ipak, ne znam šta je bolje, ne raditi, kao sada pa krpiti kraj s krajem i imati višak slobodnog vremena, ili raditi, i opet krpiti, i nemati vremena…
Ulazim u Zagreb. Prvi put sam ovde posle mnogo godina, a i ranije, kada sam prolazio kroz ovaj grad nisam se puno zadržavao. Ne poznajem ulice, ne znam gde da idem. Nešto ranije poslao sam SMS Robertu i Petri da stižem. Imam njihovu adresu koju sam uneo u uređaj tako da mi preostaje samo da pratim debelu ljubičastu liniju na ekranu koja će me, nadam se, odvesti do njihovog stana. Kao ni prethodne domaćine, ni njih ne poznajem lično osim što smo razmenili par imejlova. Robert je kolega biciklista koga je Kiza, momak sa početka priče, onaj što neće da se druži sa mnom, upoznao na jednoj od vožnji po Evropi a kada sam tražio mesto gde ću u Zagrebu prespavati predložio je da pita Roberta koji je, pak, osetio dužnost da primi kolegu biciklistu.
Ceo grad je ispresecan biciklističkim stazama koje vode ili po ivici kolovoza (dok se u Srbiji vozi po kolovozu, u Hrvatskoj se saobraćaj obavlja po avgustu) ili po delovima trotoara koji su presvučeni crvenom podlogom, specijalno za tu namenu. Vozači su ovde malo nervozniji nego van grada ali ti je daleko od onog što svaki dan doživljavam u Beogradu. U jednom trenutku, staza je otišla na trotoar dok sam ja nastavio da okrećem pedale po avgustu i ako je tek jun, par vozača mi je nervozno zatrubilo kratkim zvukom i pokazali su mi gde je biciklistička staza. Verujem da bi mi u Srbiji malo duže trubili i da bi mi pokazali nešto drugo. Već je kasno posle podne, vrućina je malo minula ali mi jako smeta smog koji nije toliko gust ali koji se ipak oseća, naročito posle nekoliko dana povedenih na čistom vazduhu. Polako vozim i razgledam lepo sređen grad. Dopada mi se što vidim da na travi u parkovima sede i odmaraju mladi i manje mladi i niko ih ne opominje zbog toga, takve prizore sam viđao po svetu dok sam gledao televizijske reportaže o raznim gradovima. I ovde ima dosta biciklista koji žure svojim poslom, često sa malim rancem na leđima. Koliko vidim, biciklizam nije masovna pojava ali je prilično prisutan i kao sport i kao način prevoza. Vozim polako svog teškog Munju i nezadrživo napredujem ka centru grada gde ću večeras spavati. Tačnije, spavaću u stanu u centru, bilo bi nezgodno drugačije, a možda bi me neko i opomenuo ako bih legao na neku klupu. Polako prolazim pored nekoliko parkova kao i više javnih ustanova smeštenih u stara zdanja. Nezgodno je što nemam vremena da zastajem i raspitujem se šta je šta, najbolje bi bilo kupiti neki vodič i odvojiti jedan dan pa polako i planski obilaziti znamenitosti grada. Za to neću imati vremena tako da radim kao Japanac-samo fotografišem a kada dođem kući videću gde sam bio. Ova vožnja je, uostalom, okrenuta ka tome da dođem od tačke A do tačke B i da se usput ne zadržavam suviše, bilo bi to lepo ali ovaj put nemam vremena za takvu ekskurziju.

Park

Stara arhitektura

Žičara

ZET (Zagrebački električni tramvaj)

Trg Bana Jelašića

Konačno, stižem na adresu. Ulica u kojoj je zgrada nalazi se u samom centru grada, zvonim na interfon. Ko-je-ja-sam, iz zvučnika zujanje, ulazim u zgradu, nekako smeštam bicikl u lift tako što ga dižem na zadnji točak i eto me ispred stana. Petra, Robertova supruga, otvara vrata stana i kaže mi da unesem Munju u sobu. Radim tako, naslanjam ga na orman i eto me… Zvanično se upoznajemo, Robert je još na poslu, doći će kasnije. Inače, njih dvoje su mladi bračni par, nema ni godina dana kako su u braku. Robert je diplomirani hemičar, radi u nekom institutu, Petra još studira, istoriju umetnosti, dok počinjemo priču baš sklanja svoje knjige, upravo spema ispit. Nudi me hladnim pićem, i onako, usput, pominje da ima bezalkoholno pivo koje im je ostalo od nekog „tuluma“ i koje niko ne želi da popije. Baš želim da probam to čudo, volim ukus piva ali mi uvek smeta onaj osećaj vrtenja u glavi i slične propratne pojave koje donose alkoholna pića, tako da i ne pijem ništa. Guc-guc, lepo prija ledeno pivce na ovoj vrućini, a posle današnje dugačke vožnje (posle sam video da sam od jutros prešao 155 kilometara).
U malom, iznajmljenom stanu, brzo se plete priča. Bez obzira na veliku razliku u godinama lako nalazimo zajedničke teme za razgovor, naročito posle mog pokušaja da joj ispričam koliko puta sam danas okrenuo pedale, koliko kilometara sam prešao i slično, prve naznake da joj to nije interesantno sam video kada je počela diskretno da zeva, a potpuno sam bio siguran u to kada je slatko zaspala, i ako je imala otvorene oči. Vešto upućenim pitanjem „A, ti izgleda ne voliš da voziš bicikl?“ shvatio sam da je samo Robert pasionirani biciklista, dok Petra više voli druge aktivnosti. Slično kao moja supruga i ja, imamo sasvim drugačije poglede glede onoga što se zove rekreacija. Uskoro sa posla dolazi Robert, noseći još par bezalkoholnih a i običnih piva tako da pripovedamo o raznim dogodovštinama sa naših putešestvija.Veče se brzo pretvorilo u sparnu gradsku noć što mi ipak nije smetalo da onako umoran brzo zaspim.

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-treći deo

2010-06-30T02:01:00.000+02:00

I šta je dalje bilo? Ništa naročito...

***

Jutro. Pijemo tursku. Ana ide na posao (šta da joj radim kada nije nezaposlena, kao ja pa da može da radi neke druge stvari) dok ja sedlam moga vernog Munju. Zajedno odlazimo ali na različite strane. Danas bih trebao stići do Daruvara, malog gradića gde je rođena moja bolja i jedina dobra polovina i u kome živi moja tašta. Ovaj grad mi nije baš na trasi puta, moram malo da skrenem sa rute, ali ne mogu da odolim taštinoj kuhinji kao i vrhnju-u Slavoniji sam prvi put jeo domaći mileram kakvog nema u Srbiji, kremast kiselkast i punomasan jer se sakuplja sa svežeg, nekuvanog mleka i obrađuje na poseban način. Kratko traje i prodaje se na u teglama na pijaci tako da se ne mogu praviti zalihe koje bih poneo u Beograd. Jede se samo na licu mesta (dobro, ne baš na pijaci…) Dobro prija u paradajz salati, kao namaz i uopšte na svaki način.

Talasasto

Plavo-zeleno

Put je blago talasast, vrućina je ali me blaga uzbrdica vodi naviše, tako da na svakih tridesetak metara temperatura opada za po jedan stepen. Danas je u nižim predelima temperatura preko trideset stepeni ali u visini i u slavonskoj šumi vlada prijatna hladovina. GPS me navodi kuda da idem tako da ne razmišljam mnogo o pravcu kretanja nego puštam da mi misli i pogled lutaju sve dog pod nogama ne osetim kamenje i shvatim da vozim po makadamu. Put je i dalje dobar ali ne mogu tako brzo da vozim kao do sada. Kontrolišem pravac kretanja i vidim da je sve u redu ako izuzmem to što nemam više asfalta pod točkovima. Mirim se sa situacijom, malo lokalnih puteva neće mi škoditi, tek da ova tura ne bude samo asfaltna. Ipak, proveravam i dalje rutu, ne bih da zalutam na ovoj planini, Papuku, ili da uletim u neko zaboravljeno minsko polje.

Makadam

Vidim pored puta čiču kako čuva nekakve svinje, koje šuškaju po šumi, nešto jedu dok on kontemplira naslonjen na kvrgavi štrap.

-Dobar dan!

-Dobar dan.

-Jel’ ovuda za selo Gornji Vrhovci?

-Je, samo pravo ovuda.

-A koliko ima do tamo, oko četiri kilometra, jel’da?

-Je, tak nešto…

-A, jel’ ceo put ovakav ili je gori?

-Ne, ovakav je, more se biciklom proć’!

-A, ovaj, jel’ sve do tamo uzbrdo?

-A, ne, ne, uzbrdo je samo do vrha, pošlje je skroooooz sve nizbrdo!

Uzbrdo je samo do gore!

Utešen sam činjenicom da je samo do vrha uzbrdo, kada bih i kasnije vozio u visinu zabrinuo bih se da nisam u međuvremenu prošao kroz crnu rupu i na taj način narušio kontinuum vreme-prostor, napuštam čiču i vozim. Put me vodi kroz lepe, zelene predele, svakog trenutka sve sam više i više i sve je bolji i bolji pogled koji se pruža preda mnom. Dolazim do sela, pitam za pravac i dobijam uputstvo da skrenem levo kod groblja, što i uradim i tako se nađem na nekakvom poljskom putu. Ovo postaje sve veća ofroad avantura ali se ne brinem jer sam danas rano pošao a za razliku od prethodnih dana, kada sam vozio 120-130 kilometara za dan, danas treba da vozim jedva osamdeset. Poljski put sve je uži i uži, GPS navigator me ubeđuje da vozim po solidnom putu, pokušavam da mu verujem ali to mi sve teže ide. Bodljikavo šiblje počinje da me grebe po nogama, sva sreća da danas nisam obukao najlon hulahopke, i više ne mogu da vozim. Guram polako bicikl po onome što je nekada bio put, nalazim se na 600 metara visine. Na nekoliko koraka od mene iz grma iskoči veliki debeli zeka i odskakuće dalje, u livadu. Prvi put u životu vidim ovu životinjicu u njenom prirodnom staništu, žao mi je što nisam imao spreman fotoaparat. Ili bar pušku! Dalje ne mogu. Ili, mogu, ali po cenu da se dobro izgrebem i da se namučim. Moram da se vratim istim putem do asfalta pa da idem okolo. Kada vozim, najteže mi pada povratak istim putem, bez obzira da li je to par kilometara ili par stotina kilometara. Volim da pravim kružne ture ili ako je u pitanju duži put, da se sa cilja vratim nekakvim prevozom u koji mogu da spakujem svoj bicikl. Sada sam prinuđen da ovu deonicu ponovim ali ipak nije bilo za badava, nagrada mi je ovaj srdačan susret sa debelim zekom.

Dalje-nema!

Tragovi

Opasnost!

Najzad, opet dobar i ravan crni asfalt koji me vodi nizbrdo. Na ovom putu osvojio sam prvi planinski vrh… Ne volim planinarenje koje većina biciklista voli, ja nekako više volim predele do 500 metara visine, odnosno do linije na kojoj počinju da rastu četinari. Dalje, nema za mene ničega interesantnog, sve mi deluje suviše grubo i divlje, možda tome doprinosi što su mi svi preci iz ravnice, koja mi se usadila u gene. Spuštam se, svaka uzbrdica koju sam do sada savladao nagrađuje me nizbrdicom po kojoj lagano stiskam ručice kočnica. Ovo je sada Zapadna Slavonija i mnogo je brdovitija nego prethodnih dana, tako da iako imam manje da vozim ipak je srazmerno tome i teže voziti po većim usponima. Ipak, treći dan sam na putu a taj treći dan je za mene uvek neka prekretnica, prva dva dana na putu sve me nešto po malo žulja, ruke mi trnu i osećam nekakvu nelagodnost dok se telo priprema na predstojeće napore. Trećeg dana sve to polako nestaje jer se telo naviklo na ritam i na napor i sve mi postaje samo po sebi lakše, čak i ako se, kao danas, ispostavi da vozim po do sada najtežem delu puta.

Za vreme rata ovde su se vodile najveće borbe i ovde negde je bila linija razdvajanja, nisam baš upućen u detalje tog glupavog rata ali svuda vidim tragove bliske prošlosti. Puno je srušenih i napuštenih kuća, često pored njih stoji nova, još uvek bez fasade, sazidana od crvenih ciglenih blokova. Na više mesta pored puta stoje table sa natpisom “Oprez, mine” a bliže Pakracu na više mesta pored puta postoje vozila i ekipe koje čiste zaostale eksplozivne naprave. Cele livade su očišćene od trave i označene crvenim izukrštanim trakama koje čine kvadrante koji se, jedan po jedan čiste. Pored puta, na dvadesetak metara, vidim lepu rečicu koja protiče kroz senovitu šumu i gde bi bilo lepo sesti i odmoriti se, ali joj se ne može prići zbog još jednog minskog polja koje nalazi između mene i reke.

Spustio sam se sa Papuka, skrećem desno ka Pakracu i vozim sve niže i niže, osećam da će mi se to na kraju osvetiti. Kao što se svaka nizbrdica plaća uzbrdicom, isto tako svaka nizbrdica ima svoj kraj u obliku strašne uzbrdice koja se kezi i preti poštenom biciklisti svojim opasnostima. I zaista, došavši do Pakraca, odakle sam telefonom pozvao taštu da joj kažem da umornom meni spremi hranu da ne bih puno čekao, a da istovremeno ne bude vruća pa da opet moram da čekam, spustio sam se dovoljno nisko (ne u moralnom, nego u čisto visinskom smislu) tako da mi je sada predstojao uspon po ne baš interesantnom prometnom asfaltnom putu. U centru grada kroz koji prolazim vidim ostatak robne kuće koja ima, ironično, ime “Budućnost” a koja se nalazila baš u centru ratnih dešavanja devedesetih godina i koja još uvek svedoči o ratnim razaranjima, stoji onako kakva je i bila za vreme rata, izbušena mecima i granatama. Ostatak grada je dosta dobro sređen, samo mestimično stoje , kao nedostajući zubi, prazni placevi na kojima su nekada bile kuće od kojih su ostali samo zatravljeni temelji ili čak ni oni..

Robna kuća Budućnost-Pakrac

Reka Pakra-Pakrac

I zaista, oštra uzbrdica me vodi iznad grada, ovo je nekakav magistralni put po kojem idu veliki kamioni i dosta vozila, a sve to pod vrelim suncem koje žari iz sve snage. Ipak, ne pada mi sve to toliko teško, pokreće me saznanje da ću za par sati sedeti u taštinom stanu, jesti salatu, vrhnje, tačkrle, šufnudle, štrukle i ostale poslastice čudnih imena. Po novom putu sa dve trake proteže se sa obe strane dovoljno široka zaustavna traka po kojoj mogu lepo da vozim. Iako sam sa strane puta, još uvek se čudim kada čujem da vozila iza mene koče i pretiču me sa uključenim migavcima iako ima sasvim dovoljno mesta da bez usporavanja prođu pored mene. Osećam se bezbedno kao i kao biciklista i kao čovek.

Posle dva sata ovakve vožnje nalazim se na svome današnjem cilju. Ulazim u Daruvar, stari slavonski gradić koji je nekada, u rimsko vreme nosio naziv Aquae Balissae. Na mađarskom, ime Daruvar znači Ždralov grad, tačnije Ždralov dvorac, prema lepom baroknom dvorcu koji se i danas nalazi u centru grada.. Poznat je po termalnim izvorima na kojima se nalazi tako da je ovde oduvek bilo lečilište za razne bolesti. U centru grada postoji drevni, lepo uređeni park na čijem kraju je hotel-lečilište dok se na drugom kraju nalazi pomenuti dvorac grofa Jankovića, koji je do skoro bio u funkciji osnovne škole. U centru grada je blok novih zgrada a u jednoj od njih je moj ručak. Mislim, moja tašta. Zvonim na interfon, otvara mi, smeštam bicikl u podrum i za danas vožnja je završena.

Za ovaj grad me vezuju lepe uspomene iz mladosti… Sećam se zime 1988. godine, kada sam prvi put došao ovde. Moja žena i ja smo dočekani na železničkoj stanici, padao je sneg i bilo je skoro kao u pesmi Zdravka Čolića. Smrznuti od puta ušli smo u toplu sobu gde nas je dočekala moja nova tašta, koju sam tom prilikom upoznao. Za večeru smo dobili, između ostalog, već pomenuto domaće vrhnje čiji mi se ukus zauvek urezao u sećanje. Kasnije, izašli smo u grad, otišli u lokalni kafić gde sam upoznao društvo iz mladosti moje žene… Sećam se, u to vreme piće je ovde bilo skoro tri puta jeftinije nego u Beogradu, ovo mesto je tada važilo za provinciju. Lepo uređenu, čistu ali ipak-provinciju. Pravili smo izlete do banje Lipik, do Pakraca i često smo tokom tih godina dolazili ovamo. Bili smo mladi, nismo primećivali promene koje su se polako, gotovo neprimetno dešavale, neke nove zastave koje su se viorile. U stvari, bili smo slepi za događanja koja su sledila, u to vreme nismo imali ni 25 godina i osnivali smo porodicu. Svaki put kada smo imali nekoliko slobodnih dana dolazili smo u Daruvar, lepo se provodili i odmarali. Sve dok jedno jutro nisam uključio radio, i čuo da se u Pakracu puca… Tek tada mi je postalo jasno šta se sve vreme spremalo. Ipak, naš mešoviti brak je izdržao probu vremena, u međuvremenu su nam se rodila deca koja su prvi put videla svoju baku tek sa svojih desetak godina. Danas, ovo više nije grad u koji sam dolazio pre dvadesetak godina. Posle svih ovih događaja, ovo je sada meni nepoznato mesto u kome sam samo rado viđen gost.

Tek je tri sata posle podne. Posle ručka dremam u fotelji, kao pravi zet. Istuširan sam, odmorio sam se i nisam gladan. Mislim da bih danas mogao da vozim bar još pedesetak kilometara, ako ne i više. Ipak, nema smisla da idem tako rano, a sutra me čeka dugačka vožnja do Zagreba, preko 150 kilometara, tako da se trebam odmoriti. Posle ova tri dana zaslužio sam. Dolaze poznanici da se vidimo, čude se kako ja to tek tako, biciklom, koliko mi je trebalo dovde i slična pitanja koja slušam na svakom putešestviju. Ne razumeju me ali ni ja ne ostajem dužan-ne razumem ni ja njih. Meni je neshvatljivo da bih trebao sat i po da sedim ispred televizora sa bocom piva u ruci i da posmatram gomilu znojavih muškaraca kako trče za loptom, pri tome galameći, pljujući i psujući jedni druge. Uredu, kada bi me neko pri tome plaćao na sat to bi bio lagan posao, izuzev piva, možda…

Daruvar

Posle večere uz televizijski program brzo zadremam...

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-drugi deo

2010-06-27T18:16:00.000+02:00

Nastavak putešestvija preko sedam... svega i svačega! Ko nema pametnija posla, neka izvoli...

***

Ustajem u sedam ujutru, nosim svoje stvari ispred kuće, stavljam ih na bicikl, popijem kafu, pozdravljam se sa Đurđicom i nastavljam dalje, ka selu po imenu Velika kod Požege, u Slavoniji, da pojasnim čitaocima iz Srbije. Naime, kada sam pravio plan puta isprečila se ispred mene Požega kao mesto gde bih trebao prespavati. U redu, Požega, ali kako nikada nisam čuo za taj grad? Čuo sam za Slavonsku Požegu, pa to svako zna, ali ova Požega bez prefiksa Slavonska, to je nekako, pa… čudno. Tek pred sam polazak sam shvatio da sam u stvari glupi som(ako je som uopšte glup?) koji nema pojma da od kada je Hrvatska samostalna država ono “Slavonska” je izbačeno iz naziva jer je Požega jedna jedina, bar u Hrvatskoj.

Juče je bio dugačak i vreo dan, ali sam bar vozio bicikl po ravnom terenu. Danas, sunce je još vrelije a Slavonija pokazuje da nije baš tako ravna kako se čini. Celim putem talasa i baca me dvadesetak metara u vis a bi me posle toga nežno spustila. U početku to beše zabavno, ali kako se sve više puta ponavljalo, pomislio sam da je Nebeski tvorac konstruisao ovaj deo sveta samo da bi zezao bicikliste. Dolazim u grad Đakovo, stari i lepi grad iz hiljadu dvesta i neke godine. U XVI veku, grad su zaposeli Turci, da bi se povukli ili su bili brutalno izbačeni, kako god, i onda je hrvatski biskup Josip Juraj Štrosmajer, koji je takođe bio izbačen iz grada pa se odlaskom Turaka vratio, počeo gradnju čuvene Đakovačke katedrale svetog Petra, sa dva karakteristična zvonika. Katedrala, obložena nečim crvenim, da li mermerom ili ciglama, ne mogu da priđem i da pogledam jer držim bicikl, stoji u centru grada i vidi se iz daleka. Malo dalje je pešačka zona kroz koju prolazim gurajući bicikl, niko ne obraća posebnu pažnju na mene što mi odgovara, jer još uvek ne znam baš dobro da pričam latinicom, to tek treba da uvežbam. Ili, latinicom rečeno, trebam uvežbati, ne? Na kraju pešačke zone je crkva, sve je lepo sređeno, okrečeno, čisto i mirisno. Onaj miris koji sam osetio sinoć u Vinkovcima postoji svuda, i ovde se u gradu oseća ali ne mogu da odredim koja biljka ga proizvodi. U stvari, nije me baš ni mnogo briga, ovo moje putovanje dobro napreduje, lepo je vreme iako malo toplije nego što treba, nema vetra, šta mi još treba? Pa, treba mi malo vode, i mesto gde ću ručati.

Tornjevi katedrale u Đakovu

Katedrala Sv. Petra-Đakovo

Đakovo, srce Slavonije!

U pešačkoj zoni u Đakovu

Vozim putem, prolazim kroz sela i seoca, sva su lepa, sa puno cveća u saksijama koje stoje na prozoru. Trebao bih već negde da stanem, da kupim vodu, ili da natočim, svejedno. Ovde nema kao u Srbiji mesnih prodavnica na svakom ćošku svakog sela, čak i trafike se retko nalaze. Ne mogu reći da se plašim, ali osećam izvesnu nelagodnost jer treba da uđem u seosku prodavnicu i tražim hleb, umesto kruha. Čuo sam da su ovde ljudi osetljivi po tom pitanju, sam nemam baš mnogo iskustva. Dolazio sam ranije u Hrvatsku, i pre a i par puta posle rata ali sam boravio kod tašte u Daruvaru, i uvek sam bio sa mojom gospođom koja je hrvatske nacionalnosti tako da sam puštao nju da govori svojim maternjim jezikom, nisam se uplitao u razgovor sa lokalnim stanovništvom tako da i nisam imao problema. Sada je došlo vreme da probam sam da se snađem. Još pre puta sam odlučio da govorim ćirilicom, kako sam i naučio, kada mi bude trebao hleb tražiću ga tako kako znam, pa šta mi bude. Budala ima svuda, pre neki dan jedna me je ispred kuće htela da zgazi kolima, a posle je izašla i počela da me vija da me bije, a išao sam peške i bio sam na pešačkom prelazu. Izvukao sam se tako što sam okrenuo na brzinu 011 92, policiju, ali od treme, jer, ipak je to bio prvi put da neko hoće da me bije dok idem peške, umesto “Služba 92, molim sačekajte” začuo sam “Piiing, tačno je devetnaest sati, dvadeset minuta trideset sekundi”. Nisam se dao omesti, hrabro sam teti koja čita tačno vreme (kakav dosadan posao, mora da sam joj taj dan bar malo razbio monotoniju) ispričao da dripac hoće da me bije, i izdiktirao joj broj registarske tablice, na šta je ovaj orangutan seo u kola, i naravno, poželeo da ima odnos sa mojom majkom te pobegao sa lica mesta.

Rode

Spomenik ispred crkve-Satnica Đakovačka

Satnica Đakovačka-crkva

I tako. Vozim, žeđ me hvata snažnim stiskom, i konačno ugledam šta mi treba: Prodavnica kao salivena, sa frižiderima koji mame svojim sadržajem, sa rafovima punim belog hleba, ima čak i sto sa klupom u hladovini velikog drveta. Naravno, tu su i dva lokalca, piju hladnog “Žuju”, na lancu sa drveta visi otvarač za pivu, kompletan scenario kakav se može sresti širom Balkana.

-Dobar dan!

-Dobar dan.

Dobro je, razbio sam led, ulazim u prodavnicu.

-Dobar dan!

-Dobar dan.

-Treba mi nešto hladno, a da nije gazirano…

-Evo gospon, možete uzeti sok ili ledeni čaj.

-Hvala, ja bih i… hleb!

-Može, hoćete da vam izrežem?

-Može. Koliko sam dužan?

Dobro se završilo. Nisam očekivao da će baš tetka iz prodavnice da skoči preko pulta i počne da me davi, ili da dobije histerični napad ali svejedno, imao sam osećaj nelagodnosti koji je kao magla lebdeo oko mene, morao sam da ga prevaziđem.

Izneo sam svoj ulov ispred prodavnice, još samo da savladam ovu dvojicu što sabijaju Ožujska u sebe a koje sam malopre pozdravio. Sedam blizu njih, iz bisaga vadim nožić, konzervu hrane, salvetu, malopre ulovljeni hleb, otvaram ledeni čaj koji je orosio bocu i pijem. Par trenutaka kasnije, počinje…

-A, iz daleka ideš?

-Pa da, iz Srbije.

-Odakle?

-Iz Srbije, iz Beograda.

-Otale ima 180 kilometara, jesi li ti to sve prošao biciklom?

-Jesam, evo kako me vidiš tako sam prešao.

-A, jesi li baš iz Beograda?

-Jesam.

-Ti si baš putovao!

-Pa eto…

-Imam ti ja neke rođake u Beogradu, aj’ živili, guc guc, žive negde na Bulevaru, znaš gdje je to?

-Naravno.

-I sve si ovo biciklom prošao? Ne morem vjerovati! Ja kada treba da idem u Beograd idem autobusom, a i pošaljem tamo nešto ponekad, sada se more ić tamo, prije rata je bilo bolje, vrag ga odnio…

Najzad, mogu da se opustim. Žvaćem svoju hranu, odmaram se a jedan od ove dvojice se raspričao, priča o tome kako ima rođake na Braču, pa će njegova deca tamo da idu kolima a on, eto, sledeći put ima da krene biciklom. I još dodaje, kako je pre neki dan bio “nažderan” pa vozio bicikl i policija ga zaustavila i ispuhala mu gume na biciklu i morao je pješke ić dalje, tako to kod njih rade.

Pričaju mi kako ovde nema posla, kako su firme zatvorene, padaju reči poput „privatizacija“, „političari“, „tajkuni“, „radnici otpušteni“,“ režije velike“, „teška vremena“ i slično. One magle je najzad sasvim nestalo. Da nemam pečat u pasošu koji potvrđuje da se nalazim u Hrvatskoj, mogao bih poverovati da nisam ni prešao granicu.

U međuvremenu sam završio obrok, spakovao se i polako krećem. Pozdravim ih, oni meni “Bok” i nastavim put, ovaj put mnogo opušteniji. U stvari, opušteniji sam nego u Srbiji jer je ovde put mnogo boljeg kvaliteta a vozači mnogo obazriviji nego kod nas. Nije to stvar neke kulture ili ne znam čega, nego poštovanja zakona i velikih kazni za saobraćajne prekršaje. Osim toga postoje i kamere koje snimaju saobraćaj tako da je, sve u svemu vožnja dosta opuštena.

Slavonija

Ubrzo stižem u Našice. U blizini ovog grada nalazi se selo Granice. Pitao sam onu dvojicu malopre da li još postoji to selo, rekoše mi da postoji, u njemu žive ljudi koji prave drveni ugalj, imaju one karakteristične građevine za pravljenje ovog uglja a koje su u obliku igloa. Ovo selo je smešteno desetak kilometara od Našica i do njega ne vodi asfaltni put već neki zemljani, prilično loš, kako mi objasniše. Ovo selo je za mene lično značajno po tome što mi je pokojna baba pričala da je ovde rođena i da su je kao bebu doneli u Beograd. Njena majka, moja prababa, bila je udata za lugara Đuru, koji je jednog dana nestao u šumi. Posle toga prababa se mučila i dovijala kako preživeti sa troje male dece, te se spakovala i otišla za Beograd, ostavivši svojoj braći da održavaju ono malo imanja što su imali u Granicama. U Beogradu je radila šta je morala, prala veš po kućama i radila ostale poslove koje niko drugi nije hteo tako da je odškolovala svo troje dece, od kojih je najmlađa bila moja baba po majci. Kada je ostarila u stanu su živele ona, moja baba, moja majka i njena sestra a moja tetka (igrom slučaja i moja baba je ostala udovica sa nepunih 30 godina i sa dvoje male dece kada je moj deda Slavko streljan od strane Nemaca u Jajincima). Posle Drugog svetskog rata od tuberkuloze umire prababina srednja ćerka nakon čega počinje polako da poboljeva. Još uvek u snazi, jednog dana,tražila je da je odvezu u Granice jer joj je došlo vreme za umiranje. Nisu joj verovali a prababa je insistirala na odlasku, spakovala kofer i bila spremna za polazak. Konačno, posle nekoliko dana morali su da joj udovolje, najstariji sin je došao po nju (stanovali su blizu Vukovog spomenika) i nekakvim zaprežnim kolima je odvezao na železničku stanicu. Bio je to početak pedesetih godina, tada se dugo putovalo i dugo čekalo na vozove, ukrštanja i slično. Konačno, posle ko zna koliko vremena, stigli su na železničku stanicu Našice, gde ih je sačekao neki rođak sa zapregom da ih preveze do Granica. Polako su krenuli putem, petnaestak kilometara. Prababa je bila tiha, ćutala je i bila srećna što najzad stiže kući, u svoje selo. Posle nekog vremena, zaprega je stigla u selo i zaustavila se ispred velike kućne kapije. Rođak je sišao da otvori vratnice i da utera kola u dvorište. Prababa je uzdahnula i sklopila oči, najzad je stigla i mogla je da bude mirna. Uterali su kola u dvorište, spustili kofer i hteli da pomognu prababi da siđe. Nije bilo potrebe. Umrla je.

Prolazim pred male table koja strelicom pokazuje ka Granicama. Ima do tamo deset kilometara, odlučujem da ipak ostavim posetu ovom selu za neku drugu priliku. Nekakvom uzbrdicom stižem do velikog parka gde pravim pauzu. Iz Našica ka Velikoj me vodi blaga dugotrajna uzbrdica koja postaje sve duža i duža i koja cedi snagu iz mene kao vodu iz mokrog peškira. Kada prestanem da uživam u predelima i prestanem da osećam mirise, boje i zvukove oko mene to je pouzdan znak da sam počeo da se umaram. Tako je i sada, ova neočekivana prepreka ubrzano crpi energiju iz mojih mišića, tako da moram često da pravim pauze. Kažu da je u mozgu glavna pokretačka strana ljudskog tela, a i biće da je tako, jer i pre ove uzbrdice, a i posle, savladavao sam mnogo veća opterećenja ali sam ih očekivao i bio spreman da njih. Danas, pak, mislio sam da če biti samo talasanja do Velike tako da mi preostaje samo da kukam u sebi, ko postavi ovde planinu (kasnije sam saznao da se zove Krndija) i psujući komarce koji su me slasno grickali čim s malo zaustavim da se odmorim. Vozim uzbrdo već nekoliko kilometara i sve češće zastajem i guram bicikl. Polako koračam nekoliko desetina metara i jedna grupa nožnih mišića mi se odmara dok drugu naprežem hodajući te tako postižem izvesnu ravnotežu, šta ti ja znam, ja to tako vidim. Tek, posle par minuta postaje mi teško da hodam, lakše mi je da vozim polako i tako napredujem ka prevoju. Najzad, odlučujem da napravim malo dužu pauzu. Stvarno mi se više ne da da vučem sebe i bicikl uz ovo brdo, nema ni mnogo hlada jer je sunce tačno iznad moje glave a ako skrenem u šumu, u hladovinu, komarci će se obradovati dobrom i masnom švedskom stolu. Tako, sedam u parče hladovine pored puta i tu čekam… Ne znam ni sam šta, ako kažem da čekam da padne plafon to bi bilo uzaludno, ovde može da padne samo kiša, i to u perspektivi, a mogu da padnem ja, od umora. Posle petnaestak minuta u glavi mi se razbistrilo, opet sam bio stari debeli ja tako da sam zavrteo pedale i posle 200 metara stigao na prevoj gde me je ošamario hladnjikav vetar donoseći olakšanje.

Posle svake uzbrdice dolazi nizbrdica, što nije velika i mudra misao. Ipak, desi se nekada, kao meni malopre, da polako prestajem da verujem u ovu tvrdnju, iza svake krivine na putu očekujem nizbrdo ali nizbrdoa nema pa nema. Ipak, kada nizbrdo najzad uprkos svemu dođe, prava je poslastica spuštati se nekoliko stotina metara, ili nekoliko kilometara. Ne volim da sasvim pustim kočnice, već ih stisnem tako da štedim ono što sam sa teškom mukom zaradio. Hladim telo, točkovi zuje, vetar šušti u ušima, pravo uživanje. Do sledeće uzbrdice.

Kutjevo. Ovaj ceo kraj je poznat po proizvodni vina a čuvena „Kutjevačka graševina“ se pravi baš ovde, u vinariji pored koje prolazim. Ne pijem alkoholna pića, iako kažu da je zdravo popiti čašu vina s vremena na vreme izbegavam to, ne prija mi. Nekako sam ipak uočio tu „Graševinu“ i sada tražim velika industrijska postrojenja u kome su zaposlene hiljade radnika koji pretaču vino, flaširaju ga i voze u sve krajeve sveta. Naravno, ništa od toga… Isto ovako, kada sam jednom prošao kroz Velike Zdence, mesto gde se proizvodi sir čije je ime postalo sinonim za topljeni sir, „Zdenka“, pa se razočarao fabričicom koju sam tamo video, tako i sada. Samo vinogradi i table sa oznakama tog i tog vinskog puta. Moguća degustacija, moguća kupovina. Kada bih posetio svaki podrum na koji sam naišao, i u svakom degustirao vino, do Italije bi mi trebalo bar godinu dana, ako bih uopšte i stigao.

Nailazim na selo neobičnog imena, Kaptol se zove. U njegovom centru, neočekivano nalazim na ostatke starog utvrđenja. Ne postoje table sa godinama kada je ono sazidano, niti šta tačno predstavlja ovaj grad, ali se vidi da se oko njega i u njemu rade arheološka iskopavanja, dosta je dobro očuvan. Kada bi se ovo mesto dobro obeležilo i sredilo, moglo bi biti turistička atrakcija.

Kaptol, stari grad

Odbrambeni kanal

Most

Kula

U starom gradu

I, konačno… Eto me na današnjem cilju, Velika kod Požege. Ulazim u selo, koje i ne liči na selo jer je veliko i urbano a ime mu sasvim odgovara. Tražim karakteristično mesto gde ću posaditi svoje umorno du… mislim, gde ću sesti da pozovem Anu. Nalazim „kolodvor“, tako piše, sedam u hladovinu drveta, pišem SMS i čekam. Posmatram svet oko sebe, ljudi idu svojim poslom, sede po bircuzima, provode svoje uobičajeno posle podne i niko ne obraća posebnu pažnju na mene. Razmišljam, šta da radim ako se niko ne pojavi? Lepo je vreme, može se lepo kampovati u okolini, a ako baš bude potrebe vidim da oko onih silnih vinskih podruma postoje i sobe za izdavanje. Počinje da me hvata prijatna dremka kada se zaustavlja auto ispred mene, iz njega izlazi, par trenutaka kasnije će se ispostaviti, Ana, i maše mi. Ti Isusa, pa i ona me je prepoznala, skoro istom brzinom kao Đurđica prethodni dan! Kako li im to uspeva, nije mi jasno, mora da je to neka ženska intuicija, među tolikim narodom prepoznati me, kada se ni po čemu posebno ne ističem. Dobro, možda imam malo čudnu frizuru, ali ipak…

-Momir?

-Ana?

-Bok Momire!

-Zdravo, Ana!

-Slušaj, ja sam ti zbrisala sa posla, radim još malo a sada ću ti objasniti gdje da ideš, kod mojih, pa ćeš me tamo sačekati dok ne dođem a posle idemo kod mene. Važi?

Seda u kola i odlazi, a ja tražim ulicu u koju mi je rečeno da idem. Lako je nalazim iako sam rođen da se izgubim, da nemam GPS još uvek bih se muvao oko Inđije ili bih u najboljem slučaju stigao možda do Sremske Mitrovice. Ponavljam u sebi, „Druga ulica desno, treća kuća levo“, posle nekoliko minuta besnim što nisam tu komplikovanu formulu zapisao, ovako, posle ovoliko vremena, evo već je prošlo pet minuta, nisam siguran da li je „Treća ulica levo, druga kuća desno! Ili možda „Treća kuća desno, druga ulica levo“. Ulazim u jedno lepo, senovito dvorište, ispred kuće sedi domaćin, dobardanujem mu i pitam da li je on možda, kojim slučajem Anin otac, ako nije, mislim, ipak da probam u trećoj ulici levo, drugoj kući desno, ali da zapisujem sve pa ću do mraka, metodom eliminacije, možda naći pravu kuću. Ili ću otići negde da kampujem, a po Velikoj će se pričati o biciklisti koji je nestao na putu od kolodvora do 200 metara udaljene kuće i niko ga posle nije više video. Posle će neki pričali kako su viđali nekakvog bradatog i čupavog čoveka sa biciklom kako lunja po Papuku i ulazi ljudima u kuće mrmljajući nešto nerazumljivo, pominjući neke kuće i ulice…

-Da, ja sam Anin tata, evo čekamo Vas, dobrodošli!

Kao da me je Sunce ogrejalo! Ipak nema daljeg lutanja, mogu za danas da se opustim.

-Ja sam Toni, moja supruga je Vera, evo sada će ona, baš sprijema ručak. Ovo je moj sin Mario.

Upoznajem se sa svima. Iz kuće izlazi gospođa Vera, Anina mama, sva užurbana i zaduvana od kuhinjskog posla. Upoznajem se sa njom, kao i sa jednim od Anine braće. Razgovaramo o uobičajenim stvarima, pričam im kako je bilo na putu, gde idem, i slično. Pričaju mi o svome mestu i saznam da imaju prvoligaški stadion kakav nema ni Zagreb, koji je sagradio tajkun koji je sada na prinudnom odmoru o državnom trošku gde sada pravi registarske tablice, ići ću kasnije da ga vidim. Stadion, ne tajkuna. Brat, Mario, sličnih godina kao ja, nema posla pa radi kako stigne ali za razliku od mene, koji svoju nezaposlenost koristim tako što vozim bicikl po udaljenim, krajevima i tako trošim ono malo para što imam, on ima orkestar i peva na svadbama i veseljima na taj način zarađujući. Svi u porodici su muzički talenti, gospodin Toni ima gromki glas i glasno priča, očekujem da će svakog časa da zapeva neku italijansku ariju, ili bar kakav stari šlager. Naravno, pored njega i ja moram da vičem i tako vodimo ugodan razgovor. Sedimo blizu kuhinje gde gospođa Vera sprema neko jelo koje me nadražuje i izaziva nesvesticu u mojoj glavi, kao i halucinacije, vidim kako oko mene lete faširane šnicle sa malim krilima, umesto da crvrkuću čuje se zvuk cvrčanja na vreloj masnoći. Prema pravilima Hospitaliti kluba, kako smo se Ana i ja našli, gostu je potrebno obezbediti mesto za spavanje i tuš, ostalo nije obaveza. Razmišljam o konzervama koje imam u bisagama, kako bi bilo da se iskradem i na brzinu pojedem jednu paštetu, baš bi mi prijala sa onim bajatim i sparušenim hlebom od juče, još sve to zalijem mlakom vodom koja je već dva sata na suncu, ih, uživancija!

-Evo gotovo je, hajdemo ručati dok Ana ne dođe!

-Ma niste trebali, nisam nešto gladan, evo, baš sam se jutros najeo sardine i hleba, dovoljno je meni…

-Hajde, posle ćemo ići svi kod Ane a tamo nema baš nešto mnogo da se jede, samo navalite!

Premeštamo se za sto, na meniju su „faširanci i mahune“. Faširanci, to je jasno, a mahune, pa nemam pojma šta je to… Buranija, grašak, pasulj ili nešto treće. U stvari, sasvim mi je svejedno šta je, ukusno je, a ima ga dosta. Kao i luka, salate, još kojekakvih priloga i naloga. Mljackam, u pauzi između dva zalogaja pokušavam da kažem nešto fino, kulturno i pametno ali ne mogu, zauzet sam žvakanjem. U svari, pametno nisam kadar nikada kazati, fino i kulturno mi još ponekad i uspe. Pored nogu osetim nešto toplo i čupavo. Vidim, dva sjajna oka me gledaju, lep pas, muva mi se oko nogu. Milujem ga, sprijateljili smo se istog trenutka. U stvari, sa svakom životinjom se odmah sprijateljim, nikada me pas nije napao, mačke mi same prilaze. Prijatelj sam čak i sa prehrambenim životinjama što me je navelo da jedno vreme budem vegetarijanac što sam morao napustiti jer volim meso tako da često imam problem etičke prirode: kako jesti meso a biti životinjski prijatelj?

Buki

Najzad posle nekog vremena završavamo sa ručkom, „Hvala niste trebali“ i slično. Dogovaramo se sada da idemo kod Ane, u kuću koju su nedavno kupili, na kraju sela i koju još uvek sređuju. Od stare kuće putem kredita prave pristojno mesto za boravak, a kuća se nalazi „Uzbrdo, druga ulica desno, broj 6. Mi idemo kolima do tamo a Vi dođite biciklom, pa budemo tamo sjedili.“ Opet zaboravljam koja ulica, ali sam zapamtio kućni broj tako da sam siguran da ću naći kuću, ipak je ovo malo mesto i nema toliko ulica, do mraka ću obići dosta kuća sa brojem 6.

Tako i bi… Brzo sam došao za njima, smestili smo se u senik u dvorištu, pored protiče reka a sa brda koje počinje odmah pored spušta se hladan vetrić koji sedenje na ovom mestu čini pravim uživanjem. Razgovaramo o svemu i svačemu sve dok se ne pojavi Ana koja je upravo došla sa posla-radi kao bibliotekar u lokalnoj školi. Pokazuje mi sobu gde ću spavati. Iznenadim se kada vidim apstraktno oslikane zidove na crvenoj podlozi, u ovoj kući sasvim sigurno ne može biti dosadno!

Slike na zidovima

Ne postoji način da se ovo delo ukrade!

-Evo ti kompjutor, imaš Internet, tamo se možeš otuširati. Ja sada idem na aerobik, neće me biti doma sat vrijemena pa kada se vratim idemo na piće ako nisi umoran. Može?

Naravno da može, sve mi odgovara. Tuširanje prija, sedam za računar, pišem pisma prijateljima. Buki, kako se zove pas i ja se družimo. Gospođa Vera i Toni odlaze, ubrzo posle dolazi Ana sa aerobika. Pokazuje mi svoje mesto, Isuse, pa ovdje imaju sve, bolje nego u Zagrebu! Čuveni veliki stadion, sa specijalnim navodnjavanjem i svačim nečim specijalnim.

Planinarski dom, Velika

Izletište pored reke, Velika

Bazen, planinarski dom, izletište pored reke, više lepih restorančića. Sedamo u jedan od tih, Anin omiljeni. Terasa pored reke, opuštena atmosfera, ugodan razgovor. Pravo prijatno letnje veče. Priča mi o tome kako sam joj prvi gost sa Hospitaliti kluba, prošle godine zamalo da dođe jedan ali se posle nije javljao (možda, mislim, druga ulica levo, treća kuća desno, pa zbog toga…) Pričam joj o svojim dogodovštinama sa biciklističkih vožnji, trudim se da ne detaljišem tehničkim detaljima, nadmorskim visinama i dužinama puta, pretpostavljam da ljudima koji ne voze bicikl to nije interesantno. Kao stari drugari vraćamo se kući, smeštam se u svoju oslikanu sobu (prethodna vlasnica je bila likovna umetnica koja se odselila negde gde može da stvara, a ostale su ove neobične slikarije.

Nepozvan, i ničim izazvan san dolazi kako njemu odgovara, pokušavam da dugo uživam u svežini koja dolazi sa reke i u šuštanju lišća sa drveća, ali me stari prevejanac brzo prevari i sve tone u prijatan i okepljujući mir...

Šesnaesta sličica-"Momir u Mlecima"-prvi deo

2010-06-25T17:01:00.002+02:00

Pokušaću da u nekoliko dugačkih i dosadnih nastavaka prepričam kako sam sedam dana, sam, putovao od Beograda do Mletaka i pri tome prešao sedam gora i sedam mora i video mnoga čuda...

***

Opet sam na biciklu. Mislim, bio sam i juče, i pre neki dan isto ali sada sam natovaren kao magarac i idem po Zrenjaninskom putu... U stvari, nisam ja natovaren, nego Munja, kako se od juče zove moj bicikl (kada mogu brodovi i čamci da imaju imena, zašto ne bi i bicikli?) i baš ne idem, nego vozim. Žurim da stignem na železničku stanicu Pančevački most gde ću se sastati sa mojim drugom Čubrilom, koji se preziva Zoran. Možda je i obratno, ali to u ovom trenutku nije važno. Treba da se zajedno sa biciklima ukrcamo u lokalni voz za Inđiju, odakle ćemo krenuti na put.

Bicikl je registrovan i spreman!

Pre par nedelja sedeo sam sam kod kuće, bio je kraj maja, nailazi lepo vreme i sunčani dani. Moja žena je na poslu, ali ne u uobičajenom smislu, od 8 do 5 pa kući, nego u malo širem smislu, od 1. u mesecu do 30. neprekidno, u Italiji pa onda dode kući, spremi krtog koji se nakupi za mesec dana njene odsutnosti, opere šta treba, pospremi i to traje taman do njenog polaska (ili povratka?) na posao. Dakle, sedeo sam kod kuće, društvo mi je pravila moja verna pratilja depresija koju uspevam da oteram od kuće s vremena na vreme ali se ona vrlo brzo vrati i to sasvim nenajavljena i nepozvana. Bira vreme kada će doći vrlo pažljivo, nikada ne dođe kada sam u društvu nego, kurva pokvarena, dođe baš kada sam sam i kada nema nikoga oko mene. Neki put uspem da je prevarim tako što se pravim da sam strašno zauzet radom na računaru. Kada je lepo vreme, letnje, pobegnem od nje na biciklu, nikada me još nije stigla, a i kada je bila blizu samo sam malo brže okretao pedale i ona bi ostala daleko iza mene sva zaduvana i crvena, sa pogledom koji je govorio:

-Znam gde ideš, ne boj se, stići ću te ja već, znaš to i sam vrlo dobro!

Dakle, sedeo sam, zadubio se u monitor računara, depresija je skakala oko kuće, grebala po prozoru, pokušavala da se uvuče kroz dimnjak kao Deda Mraz kada sam došao na ideju da odem biciklom do moje žene, do malog seoca na severu Italije gde u lepoj seoskoj kući brine o jednoj baki koja sa svojih 87 godina traje svoje poslednje dane. Počeo sam, naravno po Internetu, da računam trase kojima ću ići, tražiti mesta gde ću spavati i taj prvi nalet razmišljanja i akcije oterao je moju drugaricu daleko, možda čak na Severni pol, ili čak i dalje. Znam da će mi se opet vratiti, ali u narednih mesec dana, možda i više, neću je više viđati.

Smislio sam staze i bogaze kuda ću proći. Odredio sam mesta u kojima ću spavati. Trebaće mi osam dana vožnje do tamo i nešto oko 900 kilometara puta. Poslao sam pisma članovima organizacije, udruženja, kako god, "Kaučsurfing", čiji sam i ja član a koje služi za razmenu smeštaja. Svaki član može tražiti druge članove u mestu u kome se zatekao i pitati za noćenje, a dužan je odgovoriti, svejedno je pozitivno ili negativno, na zahtev drugog člana. Ovo udruženje okuplja uglavnom mlade ljude iz celog sveta ili Metuzaleme poput mene koji se osećaju mladim. Na ovaj način se može lepo proputovati, jer najjeftinije noćenje je neuporedivo skuplje od besplatnog noćenja, koje je pri tome u dobrom društvu. Osim toga, ukoliko bih uzimao hotelske ili hostelske sobe bio bih potpuno sam, a u samoći bi me opet zaskočila moja nepozvana drugarica i mogla bi mi upropastiti put.

Vrlo brzo sam dobio odgovore iz većine mesta gde sam nameravao pauzirati i postao sam gotovo siguran da ću ove godine putovati biciklom kako već nisam par godina. Nisam očekivao da će neko poći sa mnom, ali se, eto, na svu sreću pojavio Čubrilo koji se preziva Zoran da zajedno putujemo do Vinkovaca, jedan dan. Odatle će on kod svoje bake, gde će provesti par dana. Baš fino, prvi dan puta koji je uvek najteži, jer se malo spava od uzbuđenja, i često se pakuje do kasno u noć, provešćemo zajedno, kukajući na bolove u dupetu, na neispavanost, loše vreme i, uošte, na sve na šta se može kukati.

Ostao je samo mali, malecki problem. Toliko je mali da se i ne primećuje, a to je da nemam novca, u stvari imam ga malo, toliko malo da se to i ne primećuje. Ne treba mi mnogo, ali, ipak, kako ću bez njega, moram imati za hranu a i za rezervu, šta ako mi na putu iznenada, pukne kardan na biciklu, ili, nedajbože, ostanem bez zalihe gumenih bombona... Ne smem ni da pomislim šta bi se desilo kada bi mi se usled neke vlage ili kiše moja gusta kovrdžava kosa iznenada ispravila, i da onda moram ići kod frizera da mi napravi mini-val, a da nemam novca? Zato sam pokušavao sa ovo malo mozga što mi je ostalo da smislim način da prebrodim trenutnu finansijsku krizu, i naravno, smislio sam. Zovem mog druga Pitagoru, pa pozajmim od njega 50 evra koja ću da mu vratim čim dodem sa puta. Onda zovem Milana St. i pitam ga da mi pozajmi 50 evra kada se vratim sa puta. Od tih para vratim Pitagori dug, pa kada prode neko vreme opet pozajmim od Pitagore da vratim Milanu St. Sjajna ideja, samo kada bih još nekog uključio u kombinaciju, ili još par ljudi, ili još par stotina, možda bih napravio neki novi "Jugoskandik"? U svakom slučaju, rešio sam problem, ranije sam imao malo para da se to ni ne primećuje a sada krećem na put samo sa malo para. Tek da se primeti.

Na železničkoj stanici

I tako... Čubrilo koji se preziva Zoran i ja se ukrcavamo u voz, prethodno u poslednjem momentu prenoseći teške bicikle reko perona, jer smo stali na njegovu pogrešnu stranu. Da nam je ovaj voz zbrisao, morali bismo danas voziti bar 50 kilometara više, ovako se udobno smeštamo i za nešto više od sat vremena nalazimo se na početnoj poziciji naše avanture. Ovako, imamo da vozimo tričavih 120 kilometara, a ČŠSPZ (Čubrilo Što Se Preziva Zoran) još 20 dodatnih, do sela u kome živi njegova baka.

Prolazimo kroz centar Inđije i brzo je napuštamo navikavajući noge na okretanje pedala. Sunce je visoko odskočilo i grabi, kao i mi, ka svom današnjem cilju, mestu na kome će provesti noć, pri tome paleći i žareći naše bledunjave ruke i noge koje još nisu stekle letnju preplanulost. U usputnoj sasvim lepoj i ugodnoj kafanici popijemo kafu, i naravno, radoznali konobar pita kuda idemo, odgovaramo mu, čudi se ali nas ne shvata. Svejedno, popijemo odličnu kafu i nastavljamo vožnju trudeći se da ignorišemo vrućinu koja nam dinsta mozak na laganoj vatri. Trebaće nam par dana da se naviknemo na nju jer je temperatura u odnosu na prethodnih desetak dana skočila za desetak stepeni. Sva sreća što nije skočila u odnosu na prethodnih dvadesetak dana, bilo bi dvadeset stepeni više. Ovakve i slične glupave ideje uvek mi se roje u glavi dok gledam u prednji točak koji ravnomerno proizvodi zvuk koji bi se opisao najbolje sa “Žvanj žvanj trup žvanj” dok prelazi preko vrućeg asfalta ispresecanog rupama.

Sremskom ravnicom dva biciklista, dva supermena brzo prolaze, za njima se od brzine povija mlado žito, ali ta dva supermena nismo mi već neki klinci na sportskim biciklima koji treniraju dok se ČŠSPZ i ja polako raspadamo želeći samo malo hlada, i dodao bih, ne bi bilo loše da naiđemo na kakav bazen sa plavim pločicama i bistrom vodom u kojoj se kupaju devojke u kupaćim kostimima, ili bez njih...

Dokoturamo se do Sremske Mitrovice (Ili Srmeske Mitrovice, kako je godinama stajalo na bilbordima i plakatima Mobilne telefonije Srbije i što niko nije primetio, ili jeste ali je bilo skupo da se prepravlja, uostalom, kakva je razlika između Srmeske i Sremske, važno da je Mitrovica) gde zastajemo pored Save. ČŠSPZ mi se na tom mestu požalio da je jeo u ribljoj kafani lošeg pangasiusa umesto sveže ribe, što mu nije prijalo. Mene, pak, Mitrovica podseća na moju pokojnu babu koja je kada je neko gladan pa puno jede govorila “Jede kao iz Mitrovice da je pobegao”. Objašnjavam ČŠSPZ-u (ovo postaje komplikovano, rizikujem da se Čubrilo Što Se Preziva Zoran uvredi ali dalje ću ga oslovljavati sa Kiza radi lakšeg pisanja teksta, a i ako ikada budem štampao ovo pisanije manje mastila ću trošiti), da postoje samo dva Srema, i to vinski i svinjski. Vinski je onaj prema Fruškoj gori gde raste dobro grožđe, samim tim i vino, a svinjski je onaj nizinski deo gde gaje svinje od kojih prave čuveni sremski kulen i ostale đakonije. Pa gde tu, pitam sada ja, ima mesta za neku ribu? Napuštamo Kiza i ja ovu Mitrovicu koja je očigledno probudila razne uspomene u nama, te opet po užarenom asfaltu idemo ka Šidu.

SRmeska Mitrovica

Prvi put sam u ovom gradiću a obožavam osećaj kada ulazim biciklom u neki grad ili selo gde nikada pre nisam bio, ne znam gde se šta nalazi, neki put moram da pitam a neki put po osećaju nađem šta mi treba. Ovaj put tražimo galeriju Save Šumanovića koja je tu negde, Kiza je bio u njoj pa će rado pričuvati bicikle dok ja razgledam. U glavnoj ulici brzo je pronalazimo, naslanjamo bicikle na zid i zvonimo, nadamo se da ima nekoga unutra. Ubrzo otvara zbunjena službenica, nema najavljenih poseta a ovakve, nenajavljene vrlo su retke. Otvara vrata, ulazim noseći novčanik da bih platio ulaznicu.

-Ne treba da platite, samo Vi polako pogledajte, drago nam je da ste došli!

I meni je drago, em što ću mufte pogledati postavku, em što je galerija prijatno klimatizovana, taman da ohladim ovu moju ludu glavu koja umesto da kao sav normalan svet svog nosioca odvede u kladionicu ili da u ovo vruće posle podne bacim neki dinar u poker aparate, osećam da bih imao sreće, ja se bakćem sa nekim slikama… I ko je uopšte taj Sava Šumanović? Jedan od naših najobrazovanjh slikara svog vremena, a možda i svih vremena. Rođen u Šidu, školovao se u Parizu gde je proveo dosta vremena slikajući ovaj grad. Tridesetih godina XX veka vratio se u rodni Šid i tu je do 1942. godine imao najplodniji period svog života, slikajući sremske i šidske motive isred kojih sada stojim, i sa kojih zrači ljubav prema ravnici i životu u ovom deliću sveta. Neobično volim da posmatram dela koja su stvorili ljudi koji zaista vole svoj posao. Možda je neumesno upoređivati jednog od najvećih srpskih slikara sa neukim zidarem koji je sazidao sebi kuću u koju je uložio svoje znanje u ljubav prema svome zidarskom poslu, ali takva kuća zrači pozitivnom enegijom i emocijama isto kao što zrači i platno koje je načinjeno zbog ljubavi prema slikarstvu i objektu slikanja a ne po nekakvoj narudžbini. Nisam nikakav stručnjak za slikarstvo, ali osećam pozitivne vibracije i to mi je dovoljno. Gos’n Šumanoviću, ja Vaše slike shvatam, ako Vam je to bila namera, uspeli ste.

Predeo iz Srema, 1934

Vejavica, 1935

Triptih "Beračice", poslednje Šumanovićevo delo
(Aleksandre, hvala za info!)

Svaka slika ima godinu slikanja i brojanje godina se završava sa 1942. godinom, kada je u našim prokletim međunacionalnim klanjima i ostalim *anjima u 46. godini streljan kao nekakav talac. Šta bi bilo da je poživeo, ko to zna…

Izlazim iz galerije, Kiza se napio vode a ja sam se malo ohladio, pitamo nekoga gde ima dobra pljeskavica de se pojede. Nalazimo jednu pljeskavičarnicu u glavnoj ulici, svi prilozi su beslatni tako da uzimam jednu ogromnu, od 150 grama sa gomilom svega i svačega i na kraju nisam mogao da je pojedem do kraja, jedite oči kada ste gladne! Platio sam je bar za trećinu manje nego u Beogradu, čime sam više nego zadovoljan, kada uštedim od moje sirotinje radujem se kao dete!

Obavljamo poslednje pripreme pred prelazak granice, kupujem hleb za usput da ne bih morao kupovati kruh neko vrijeme, bar dok se ne naviknem na situaciju. Pažljivo posmatram da mi nije ostala neka vidljiva ćirilica zbog koje bih mogao da izbije incidentna situacija. Vežbam da govorim latinicom što mi prilično dobro uspeva i tako stižemo do srpskijeh policajaca i carinika.

-Dobar dan!

-Dobar dan.

-Dokle idete?

-Evo, moj drug do Vinkovaca a ja do Italije.

-Molim?

-Evo, moj drug do Vinkovaca a ja do Italije.

-Do Italije?

-Da.

-Biciklom?

Hteo sam da mu kažem “Jok, tupsone, idem avionom, ovo ispod mene samo liči na bicikl, ja ću u stvari sada da letim” ali to bi verovatno izazvalo blagu dozu negodovanja kod ovog uniformisanog lica, tako da sam zadržao moj čuveni ljubazni osmeh zbog koga su me mnoge devojke svojevremeno ostavljale, šta ću kada sam neodoljiv…

-Da, biciklom, supruga mi tamo radi, bla bla bla…

Skenirali su nam pasoše, propuštaju nas, stižemo na hrvatsku stranu.

-Dobar dan!

-Dobar dan.

-Kuda idete?

-Evo, moj drug do Vinkovaca a ja do Italije.

-Prosim?

-Evo, moj drug do Vinkovaca a ja do Italije.

-A koliko ćete dana boraviti u Hrvatskoj?

-Pa, tri dana, mislim…

-Da li znate da Vam za svaki dan boravka u Hrvatskoj treba stotinu eura, imate li tri stotine eura pokazati, prosim?

Eto nevolje, zašto nisam rekao da idem na pola sata do Tovarnika, onda mi mi trebalo… hm… 100 podeljeno sa 24, u stvari opet na 24, jer ostajem pola sata, u svakom slučaju trebalo bi mi malo…

-Imam ovde oko sto evra (što beše drska laž, imao sam jedva devedeset) i kreditnu karticu i na njoj dosta novca (što je još drskija laž, imam neku “Master” karticu na kojoj sam u minusu nekih tri hiljade dinara, a dugo je nisam koristio, čak ni PIN ne znam) pa mislim da će dostajati…

-Dobro, gospon, prođite, samo slijedeći puta ponesite, prosim, izvadak iz Banke da se vidi koliko novca imate na računu. Ugodan boravak Vam želim!

I to je bilo sve. Prešli smo u Hrvatsku, u kojoj nisam bio pet godina, a i tada sam išao automobilom te nisam bio izložen otvorenom prostoru. Odmah iza granične rampe poćima, pardon, počinje crni, sveži i potpuno ravan asfalt. Ne postoji ni jedna odbačena u stranu rupa ili prepreka koja bi nam kvarila ugođaj. Točkovi koji su do sada radili “Žvanj trup žvanj” počinju da rade “zuuuu zuuuu zuuuu”, verovatno se “Žvanj” na hrvatskim kaže “Zuuuuuu”. Možda tu ima i neku malu ulogu kvalitet puta, mada ni sam ne verujem u to. Do Vinkovaca imamo da zujimo još trideset kilometara, a imamo dobro prolazno vreme tako da ne moramo žuriti, samo vozimo solidnim tempom. Kada smo prošli prva sela i saobraćaj se na putu pojačao počeo sam instiktivno da bežim u travu sa strane puta kada čujem ili u ogledalu vidim nadolazeći kamion i zaprepastim se kada vidim da grdosija usporava, koči, daje levi migavac, osmotri da li je bezbedno i obiđe me u širokom luku te nastavi svoj put. Prvi put kada se to desilo pomislio sam da kamiondžija usporava i zaustavlja se da bi me pretukao palicom ili čime sličnim što bi dalo novu dimenziju biciklističkog sporta jer sam u svojoj karijeri svašta doživeo, od sasvim naivne i bezopasne pretnje polnim opštenjem sa mojom porodicom, kao i majkom i ocem, preko svakodnevnog, više puta ponavljanog izbacivanja sa puta do sasvim opasnog incidenta u kome sam pre par godina polomio ruku. Ne, u ovoj čudnoj zemlji za sada se to ne događa, videćemo kako će biti kada iz ruralnih pređemo u urbane krajeve ove zemlje.

Prvi kilometri Hrvatske

Posle nekog vremena-moja prva kriza. Polako okrećem pedale, znojim se i koža počinje da mi se ježi, žedan sam a voda mi se gadi, siguran znak prvih znakova sunčanice. Znam da ih prepoznam čim počnu, dva puta nisam obratio pažnju na ove simptome i onda sam sutradan imao temperaturu, što na putu sebi ne smem da dozvolim. Stajemo ispred neke seoske prodavnice, Kiza kupuje hladan, orošen napitak, hladim se i uzimam nekakav preparat koji nadoknađuje izgubljene minerale tako da se brzo oporavljam. Nastavljamo do Vinkovaca, nalazimo lep park u centru grada, parkiramo se i konačno mogu da se odmorim. Ne bih sada bio u Kizinoj koži, tačnije na njegovom biciklu, nema tih para… On ima da vozi još dvadesetak kilometara do kuće svoje bake a ja sam tu, danas nema više vožnje. Posle nekog vremena, malo fotografisanja i slično Kiza nastavlja dalje, ja ostajem sam u parku. U stvari, nisam sam, park je pun, omladina šeta, ljudi prolaze, vlada živost kao u svakom gradu u predveče. Moja današnja domaćica, Đurđica, treba da dođe za jedan sat, taman da se malo osušim i odmorim pre susreta. Poslao sam joj SMS gde sam, ostaje samo da čekam zakazano vreme. U dolasku ovamo video sam par zgodnih mesta za kampovanje ukoliko se nešto ispreči, tek da ne lutam. Ne vidim nigde nekakav hostel, niti sobe za izdavanje, to bi bila poslednja mogućnost koju bih izabrao. Ne sviđa mi se ni mogućnost da kampujem zbog bliske istorije koja nas je zadesila, a ovde koliko sam video nema baš onako, skroz, sakrivenih mesta, ili ih ja ne vidim, jarko crveni šatorčić koji imam video bi se nadaleko i mogao bi možda izazvati nečiju pažnju…

Hladovina vinkovačkog parka

Dok sam tako preturao po glavi razne mogućnosti skoro da sam zadremao na toploj drvenoj klupi u debeloj hladovini parka kada začuh glasič:

-Momir?

Isuse, kak li me je prepoznala? Pa ja se ni po čemu ne izdvajam od mase ljudi u parku… Osim, možda, po tome što sam odeven u helankice za koje važi opšte mišljenje da su pederske, a u stvari su neverovatno zgodan odevni predmet za bicikliste? Ili možda po mome natovarenom biciklu? Kacigi? Baršunastom glasu?

-Đurđica?

-Bok, dobrodošao!

-Bolje te našao!

-Idemo sada biciklima tu, do mene, desetak minuta.

-Hajdemo!

Kažu da se u prvih desetak sekundi prvog susreta napravi konekcija između dva ljudska bića, sve ostalo je nadgradnja. Ujedno, tih desetak sekundi, koja prelaze u desetak minuta su na neki način za mene najneprijatniji delovi druženja. Kasnije, sve ide lako, ili se veza ostvari ili ne, ali tih desetak minuta…

Vozimo bicikle, nisam siguran šta treba da kažem, šta da radim, ne bih da budem napadan i nepristojan, a ni nezainteresovan. Moram naći neku sredinu, lagani balans između blage zainteresovanosti i nenaglašene nezainteresovanosti. Svi koji me poznaju znaju da sam u društvu vrlo uglađen, važim za velikog bonvivana, sve što kažem ili uradim ima u sebi veliku dozu odmerenog humora i verbalne visprenosti. Zato i imam čak dva druga, Pitagoru i Milana St. koji će to rado potvrditi. Mislim da sam na dobrom putu da ovih dana nađem i svog trećeg druga, nadao sam se da će to biti Kiza, ali nažalost, našao je opravdanje da ne ide sa mnom dalje, kao, ima staru baku koju treba posetiti pa ne može. Koliko sam samo puta u svome životu slušao takva opravdanja, sve ih već znam. Neka, ima puno ljudi na ovom svetu, gde su dva druga, tu je i treći! Možda čak i drugaricu nađem, ali o tome ne smem sada da mislim jer smo posle mnogobrojnih skretanja stigli ispred Đurđicine kuće.

-Izvoli, ovdje možeš ostaviti bicikl, ovdje ćeš spavati, a ovdje se možeš otuširati.

Radim sve kako mi je kazala, trčim u kupatilo, voda me vraća u stanje u kojem mogu opet biti onaj stari, rečiti Momir koji nema problema sa govorništvom. Posle dugog vremena, dobio sam ideju šta je najpametnije sada kazati, da se pokažem u punoj blistavosti moga uma, da zadivim i istovremeno osvojim moju domaćicu. Stoga, izgovaram:

-Ala mi je prijalo tuširanje!

Da, to su bile prave reči koje su otvorile bujicu razgovora.

-Čime se Momir bavi?

Zbunjen sam ovim pitanjem, ima ona serija o Šurdi, “Vruć vetar” u kome mali Šurdin sin pita mamu:

-Mama, čime se tata bavi?

Mama, Vesna Čipčić, odgovara:

-Naš se tata, sine, još nije odlučio!

Po tom Šurdi sam uzeo svojevremeno Internet nadimak, imejl mi je shurda, korisničko ime na mnogim forumima mi je takođe Šurda. A čime se bavim, e pa još se nisam odlučio. Mlad sam, imam tek 46 godina, nigde se ne žurim.

-Ja sam nezaposlen!

Ponosno ispaljujem ovu spasonosnu rečenicu. Biti nezaposlen, pa to je skoro profesija, mogu se posećivati razne škole o tome kako sebe predstaviti poslodavcu, kako napisati CV, propratno pismo. Postoje brojni seminari o tome kako sebe predstaviti u najboljem svetlu, kako pokazati odlučnost i zainteresovanost za rad BAŠ u toj i toj firmi. Kako otići na intervju za posao, kako se obući, kako mirisati, koliko ranije doći. Sve cake i cakice da bi se dokazalo da si bolji od 1286 drugih kandidata koji su se prijavili za posao pomoćnika asistenta second regional managera za područje Donjeg Glibanja. Sve u svemu industrija na čijem je čelu Nacionalni zavod za tržište rada daje sva svoja sredstva i ljude u cilju akcija “Kako zajebati poslodavca”.

-Čime si se bavio pre nego što si postao nezaposlen?

Vidim, Đurđica iz Vinkovaca je jedan mentalni gigant koji se ne može tek tako omesti… Čime sam se bavio… Devedesetih sam švercovao neku robu iz Grčke, kasnije margarin iz Mađarske. Pre toga sam jedno leto prodavao kupaće kostime. Par godina sam držao kafić. Izvesno vreme sam lupao neke zidove i razvlačio nekakve kablove za struju. Pravio sam prezentacije na Internetu. Prodavao auto-delove. Prodavao kanalizacione cevi. Traktore. Jednom sam za pola tadašnje plate vozio neregistrovan traktor od Beograda do Mladenovca, beše decembar mesec, kako sam se tada smrznuo! Popravljao sam računare. Instalirao piratski softver. Postavljao i održavao računarske mreže, što je bilo posla onomad kada su svi otvarali kompjuterske igraonice! Bio sam jedno kratko vreme čuvar, sa sve napunjenim pištoljem. Radio sam dve godine u kockarnici, kao blagajnik. Radio sam kao fotograf. Bio prodavac u knjižari. Četiri godine bio serviser za fiskalne kase ali sam u toj firmi imao veliki prolem sa alkoholom-svi oko mene su do podne bili mrtvi pijani jedini sam ja ostajao da nešto radim. Posle sam tu ostao zakinut za jednu platu. Čime sam se bavio… Čime nisam?

-A čime se ti baviš?

Prešao sam u kontranapad, sada da te vidim, Đurđice iz Vinkovaca!

-Ja sam nastavnica klavira u glazbenoj školi.

Bolje da mi je šamar opalila, sa muzikom imam veze koliko i sa zemljradnjom. Hm, eto ideje, time se nisam još bavio?

-Koju muziku slušaš?

-Evo, sada ću nešto pustiti pa ćeš čuti. Ja se, inače želim baviti eletronskom muzikom i trebam kupiti glazbenu karticu za ovaj moj kompjutor, da li se ti što razumeš u to?

Jao, najzad mogu da se pokažem pametan, sada smo na mojoj polovini, ili, polovici terena. Prilazim njenom laptopu, samouvereno, ko mi šta može, pogledam, kada ono-stativa! Kupila je sebi Mekintoša, i ja sam sada bliži toj napravi nego što sam joj ikada bio. Krijem zaprepaštenje, sedam za njega, nešto prčkam po tastaturi, i moram da priznam, poražen sam. Tražim taster “Delete”, nema ga. Pitam Đurđicu gde je, kaže da ga nema. Ne postoji. Mekintoš ga nije izmislio. Svašta, kakav je to kompjuter, neki imaju čak i taster “any key” a ovaj nema ni jedan običan “Delete”!

Nekako, jedva, pogledam poštu, obnovim status na Fejsbuku, vratim se na svoje mesto tiho, ćutimo, slušamo muziku. Krećemo da pričamo o knjigama, najzad tema za razgovor. Čudi se što nisam pročitao “Malog princa”, kažem da do sada nisam imao prilike. Daje mi knjigu, čitam, uživam. Najzad smo na istoj talasnoj dužini. Današnji dan je osim toga dobio svoj veliki kraj, De Egziperi, Đurđica, bicikl i opojni miris koji se širio Vinkovcima učinili su ga na svoj način veličanstvenim!

Petnaesta sličica-"BRB-Brdoviti Rumunski Banat"

2010-05-19T21:59:00.000+02:00

Dugačak i po malo dosadan opis jedne dugačke vožnje... Da ne bude posle da nisam kazao! Izvolite...

***

Mapa puta

Kada krenem na neko bicikliranje, na samom početku vožnje u glavi mi se uključi magnetofon (starinski sam čovek, da pripadam ovom vremenu uključio bi mi se MP4 player) koji počinje da beleži utiske sa vožnje. Nema veze koliko je ta vožnja dugačka, može biti samo do pijace, a može biti i interkontinentalna, taj magnetofon beleži događaje i utiske i pohranjuje ih na svoju traku čuvajući ih od zaborava. Tako bi trebalo biti. Traka je, kao i ja, stara i mnogo puta brisana i ponovo nasnimavana tako da na magnetnom sloju njene površine postoje ozbiljna oštećenja, sićušne rupice u koju su nažalost, propale i nestale mnoge uspomene sa putovanja. Ipak, poneki snimak ostane većim delo neoštećen i dovoljno kvalitetan da se može po završenom putu preneti na neki stabilniji medij, poput hard diska, koji je praktično neuništiv. Bar dok ima struje…

Krenuo sam, tako, nedavno, natovaren po propisu, na prvu višednevnu vožnju posle dužeg vremena. Bicikl nosi, osim mene, dosta stvari potrebnih za kvalitetno provedeno vreme u prirodi: šator, vreću za spavanje, primus, garderobu, seksi časopise, sabrana dela Fjodora Dostojevskog i da ne nabrajam, sve što može zatrebati biciklisti na njegovom, punom neizvesnosti, putu. Rano je jutro, sunce sija punom snagom, dan pred Prvi maj. Poručio sam lepo vreme za ova četiri dana, nadam se da će me dobavljać ispoštovati, da se poslužim zemunskim rečnikom, i da nećemo imati neprilika, u meteorološkom smislu.

Prednji točak je već počeo da indukuje moždane talase koji se smeštaju na magnetnu traku u mojoj glavi, elektroni jure, i traže prvu rečenicu budućeg putopisa. Dok ne postignu sklad i počnu da stvaraju memorijski trag koji će biti upotrebljiv, prisećam se kako sam došao do ideje za ovaj put. Zimus, kada je bio najveći sneg, sedeo sam kod kuće, Internetom sam ublažavao svoju nepresušnu potrebu za dalekim i toplim predelima, gledao sam fotografije koje su postavili raznorazni putnici, zamišljajući sebe na tim mestima. Većina ovih predela se može posetiti samo za vreme nekakvog godišnjeg odmora jer pripreme zahtevaju vreme i novac. Tražio sam, zatim, mesta koja su bliže mestu mog stanovanja. Strelica miša je klizila po okolnim izletištima koja sam već sva obišao, i koja nemaju više ništa nepoznato da mi ponude. Po mapi koja je u tri dimenzije ležala rasprostrta po ekranu monitora strelica je nehotice skliznula na sever, malko preko granice Srbije, i tamo se zaustavila. Hteo sam već da je vratim bliže Beogradu, kada sam iznenada ugledao fotografiju nekakvog prelepog vodopada, okruženim nedirnutim zelenilom. Kretao sam se po tom delu mape, otkrivajući sve nove i nove fotografije za mene dotle nepoznatog predela južne Rumunije za koji nisam znao da je tako divlje lep. Uskoro, videh da se na tom mestu nalazi i nacionalni park, a kada sam odredio rastojanje između Beograda i ovog mesta, i shvatio da od moje kuće do tamo ima tričavih 120 kilometara, odluka da na proleće posetim ovo mesto bila je konačna! Čim je granulo proleće, odredio sam datum, i pozvao nekoliko prijatelja po biciklu da idemo zajedno. Tako je i bilo, polazak je zakazan za 30. april, dan pred praznike. Snežana, Vlada i ja smo ti odvažni i neustrašivi biciklisti koji kreću u osvajanje, točkom bicikla neosvojenih, rumunskih predela, pri tome uživajući u slobodi bezviznog režima koji je nedavno stupio na snagu…

Konačno, traka se stabilizovala, točak se ravnomerno okretao i približavajući se mestu sastanka, jednoj benzinskoj pumpi na izlazu iz grada ugledao sam Vladu kako sedi pored svog bicikla. Pojavila se i prva rečenica budućeg putopisa:

„Kao i uvek, na polasku se prvi pojavio Vlada, koji ovde sedi još od osam sati ujutru, i strpljivo nas čeka, i ako nema još ni pola jedanaest...“

Pripreme za polazak

Naravno, ovaj početak nije iskaz stvarnog stanja već je pre iskaz slobode izražavanja jer smo se zaista dogovorili da krenemo u osam sati a sada je tek pola deset, dan je dugačak… Nedugo zatim, pojavljuje se Snežana sa nosačem za bisage koji ležerno leprša za njom, prosipajući po putu iza sebe šrafove i šrafčiće raznih veličina i boja koje smo pokupili i vratili na svoje mesto. Sačekali smo i grupu naših drugara koji su se jutros sakupili da isprate biciklistu iz Kanade, Eda, koji je noćio u Beogradu i danas nastavlja svoje putovanje od Holandije do Crnog mora. Svi zajedno ćemo voziti do Kovina, a možda i dalje, već ćemo se nekako organizovati. Najzad, sa manje-više dva sata zakašnjenja, polazimo.

„Oko nas leprša prolećni vetrić, sunce je iznad nas, vozimo Pančevačkim putem u susret novim avanturama i uzbuđenjima…“

U stvarnosti, nenaviknute stražnjice uporno pokušavaju da nađu što bolji položaj na neudobnim biciklističkim sedištima. Ipak smo cele zime sedeli u udobnim foteljama i iako nam prija da se malo proteglimo i nadišemo vazduha isto tako smo bolno svesni svakog nabora na sedištu. Znamo da će to brzo proći i vozimo uživajući u ovom danu. Trenutno nas ima šestoro i zgodno je voziti u grupi, pogotovu meni, koji vozim na začelju, u finoj zavetrini tako da ne trošim mnogo energije. Zastajemo na nekakvoj usputnoj pumpi gde se fotografišemo.

Izlog

Razgovaram sa Edom, saznajem da ima 69 godina, voli da putuje biciklom. Do sada ga je pratila kiša, evo prvi dan kako je lepo vreme. Noćas je spavao kod Marka u Beogradu, zadovoljan je gostoprimstvom, sviđa mu se Srbija, i tako, ovo je uobičajena konverzacija kao i sa svakim gostom. Nadam se da se Edu ipak sviđa ovde kod nas, uostalom, do sada na ovom putovanju nije vozio u društvu. Planira da ide na skelu u mestu Banatska Palanka tako da odlučujemo da ga ispratimo do tamo, i ako ćemo malo skrenuti sa današnje trase. Ipak, isplati se, Ed je dobar saputnik a mi imamo dovoljno vremena, kada stignemo u kamp u Beloj Crkvi ostaje nam još dovoljno do mraka da se udobno smestimo.

Konvoj ispred Kovina

Put

Odmor u kovinskom parku

U Kovinu, gde pravimo odmor za doručak-ručak, kako se god to zvalo, grupa se rastaje, i nastavljamo nas četvoro, ostaje nam još četrdesetak kilometara do Edovog cilja, skele. Još jedna pauza u selu Gaj gde pijemo kaficu, i ubrzo evo nas na Dunavu…

Snežana, Momir, Ed, Vlada

Nasip

Prečicom do skele

Ed na skeli...

... a mi ostadosmo!

„Na kraju našeg druženja rastajemo se sa suzama u očima, Ed drhtavim glasom izjavljuje da mu je ovaj dan bio najlepši dan na celom putu, ako ne i najlepši u životu… Dok se skela polako udaljava od obale susprežem želju da skočim u mutno Dunavo i zaplivam ne bih li još jednom zagrlio našeg novog prijatelja. Brodska sirena još jednom trubi, skela se gubi u izmaglici, i Ed odlazi sa vidika…“

Prednji točak izgleda nije dobro naštimovan, umesto normalnog putopisa indukuje nekakve srceparajuće reči, kada stanemo večeras moram ga podesiti inače ništa od putopisa. Na odmorištu pojedemo sendvič i ubrzo smo u kampu u Beloj Crkvi. Podižemo šatore, smeštamo se. Pozovemo našeg druga Mileta, ovdašnjeg biciklistu, te sa njim izađemo u kafić u centru gde provedemo ugodno veče uz pričicu i čašicu (koka-kole). Brojač kilometara na biciklu pokazuje 120 kilometara za danas, nije loše, u stvari sam iznenađen odakle tolika snaga u mom staračkom telu?

Mile Kojić i prijatelji

Auto kamp "Millennium" Bela Crkva

„U kampu ulazimo u naše vreće za spavanje, udobno se smeštamo i polako i neprimetno tonemo u san, pod sjajem zvezda, uz poj slavuja i nasmejano, dobroćudno lice punog meseca koji nas poput dobrog čarobnjaka čuva dok sanjamo…“

U kampu, dok prilazimo našim šatorima, vidimo neuobičajenu gužvu i galamu. Setim se da je sutra praznik, roštilji i pivo, uranak i sve ostalo što čini jedan Prvi maj uspešnim praznikom. U komšiluku kampa uranak je već počeo, čuju se veseli povici ljudi i žena, i muzika, koja je sa odmicanjem noći sve glasnija… Oko tri sata noću, čuju se zvuci automobila koji se parkiraju nedaleko od nas, neka sitna deca počinju da trče okolo, podiže se šator, vreva je tolika da pomišljam da je tri sata posle podne. Ne, ipak je rano jutro, izlazim iz šatora, sedim ispred, oči mi se sklapaju, oko mene komešanje, rika, urlanje, zveckanje boca…

Idemo na Mars

200 na sat

Uz zvuke devedesetih za koje sam mislio da sam ih zauvek zaboravio dočekam jutro. Snežana i Vlada ustaju sa ogromnim podočnjacima koji se vuku za njima. Sedamo na naše bicikle, podočnjaci nam se zapliću u žice točkova, krivudamo putem, 200 na sat idemo na Mars. U Beloj Crkvi kupujemo potrepštine koje su nam potrebne za dvodnevni boravak u prirodi, i polako vozimo ka granici.

Uzbrdo

Današnji dan je lep i pogodan za vožnju, nekako ipak uspevamo da se rasanimo, lako savladamo uzbrdicu koja vodi ka Rumuniji, granicu pređemo bez problema, naši novi pasoši lepo rade. Najzad, blizu smo cilja, tek danas počinje prava avantura. Odmah po prelasku rampe idemo finim zemljanim putem koji je prečica i skraćuje nam put dobrih desetak kilometara. Nalazimo se u brdovitom Banatu, koji se geografski prostire odavde Dunavom sve do grada Oršova i koji je u stvari ogranak rumunskih zapadnih Karpata, tako da je ovaj Banat sasvim drugačiji od slike koju stvorimo kada pomislimo na njega. Ovde nema beskonačnih ravnica, tlo je manje ili više ustalasano, a mestimično ćemo se penjati na preko 300 metara nadmorske visine. Ne izgleda mnogo, ali ima mnogo ovakvih uspona tako da će se na kraju ovog našeg izleta nakupiti priličan broj uzbrdnih metara.

Prvi rumunski utisak

Drugi rumunski utisak

Treći rumunski utisak

Ulazimo u područje Nacionalnog parka „Beušnica“, oznake su nove i sasvim dobre, lako se snalazimo kuda ići. Još zimus, kod kuće, video sam preko Interneta mesto na kome je zgodno postaviti šator tako da pratimo stazu kojom trebamo ići do tamo. Prolazimo dolinom reke Nere, predelom za koji nismo znali da postoji, koji je tako blizu Beograda, na jedan sat vožnje kolima.

Ulaz u područje NP

Uža zona parka

Reka Nera je planinska reka koja izvire u istočnom, rumunskom Banatu i protiče kroz predele u kojima ne postoji industrija, čak su i naseljena mesta retka tako da je potpuno čista i bistra. Dobro označene planinarske i pešačke staze ne daju nam da se izgubimo, svaki čas zastajemo da fotografišemo šumu kroz koju prolazimo, i iz koje povremeno proviruju visoke gole stene.

Zgodno za penjanje

Prateći Neru, konačno posle podne stižemo do livade koja je cilj našeg puta, smeštenoj pored napuštenog planinarskog doma. Livada je ravna i velika, na njoj su već smešteni mnogobrojni šatori i automobili. Prilazimo, obraćamo se momku koji čuva stvari, pitamo ga da li se smemo ovde smestiti, odgovara da možemo, ovo su šatori grupe koja je ovde došla na splavarenje (stvarno, dok smo dolazili ovamo, naslutili smo gledajući kroz gusto granje kako je rekom promaklo par splavova). Aha, očekujemo mirnu noć, za razliku od prošle, ovo ovde su devojke i momci sportisti, oni će spavati, konačno ćemo se odmoriti…

Pada veče, u kampu se sakupljaju naše kolege kamperi, obukli smo džempere, zevamo, šatori su spremni za drugu noć u prirodi…

Kamp

„Pod hladnim zvezdama, umorni od puta stojimo ispred naših šatora, koji u hladnoj planinskoj noći deluju na nas kao toplo i mekano utočište u kome ćemo provesti udobnu i tihu noć. Naši novi rumunski prijatelji iz kampa ne daju nam da idemo spavati, žele se uz tihu muziku gitare družiti sa nama, umornim biciklistima, žele da podele osećanje prijateljstva između naša dva naroda, kao i skromnu večeru, družimo se u ovoj planinskoj noći, uz topli plamen logorske vatre čije varnice idu visoko u nebo simbolizujući naše osećanje radosti koje kao i varnice neskriveno iskri posvuda…“

Pevač koga smo slušali pred spavanje

Pored našeg šatora postavila je četiri-pet šatora grupa devojaka i mladića koji su došli da ovde praznuju Prvi maj. U sredini su napravili ognjište na kome polako pripremaju žar za neki roštilj, tiho razgovaraju. Na drugom kraju kampa pali se druga vatra, gde splavari, koji su se u međuvremenu vratili, spremaju svoju večeru. U jednom trenutku naše komšije iz automobila vade dva velika, crna plakara koja postavljaju na krov. Čudim se tim plakarima i neobičnom mestu na koje su postavljeni, radoznalo posmatram šta će se desiti, sve dok velikim vazdušnim udarom ne budem oboren na zemlju… Shvatam da iz plakara dopire nekakav zvuk sličan poletanju aviona i slične jačine. Trenutak kasnije, uz zvuke Death-metala koji se prostirao dolinom i koji je onemogućavao bilo kakvu komunikaciju osim gestikulaciju rukama, probijam se do Snežane i Vlade, koji, skamenjeni od užasa, stoje onako kako su se zatekli, ne verujući u to šta im se događa, iznova proživljavajući proteklu noć, ženu zelenu i idemo na Mars, ovog puta u obliku death-metala. Agonija traje možda pola sata, taman toliko da dođemo na pomisao da se kolektivno bacimo u ledenu Neru i time okončamo svoje muke, kada vidimo da je našim metalskim drugarima u pohode došao krupan momak koji im se obraća povišenim glasom, pominjući „Parkul national“, „Politia“, „Ekologia“ i slično, dajući nam da naslutimo da ih opominje zbog ove galame. Muzika, odnosno nemoguće treštanje iz zvučnika konačno prestaje a momak koji je uputio opomenu uljudno nam se obraća na engleskom, čime smo započeli stvarno ugodan razgovor.

Neko vreme nam je pričao o prirodnim lepotama Rumunije, o ovom Parku za koji do pre desetak godina niko nije znao, tako da je zbog toga zadržao svoju prirodnost i lepotu ali koji polako postaje veoma posećen, što i dovodi ljude koji imaju različite obrasce ponašanja, verovatno misleći na naše komšije… Konačno smo krenuli na spavanje od koga je bilo, pa skoro ništa… Naši prijatelji detmetalci su, revoltirani zabranom puštanja muzike, iz sve snage galamili oko vatre, istovremeno unoseći veliku količinu viskija u sebe, što su više pili bivali su sve glasniji, što su bili glasniji više su pili… Nisam razumeo šta su pričali, jedino sam naučio rumunsku uzrečicu koju sam te noći mnogo puta čuo-„pula mja“!

„Posle divne noći, odmornih i osveženih tela pakujemo opremu i šatore, spremajući se za još jedan dan koji ćemo provesti u ovoj predivnoj zemlji koja nas je dočekala neočekivanim gostoprimstvom…“

Ustajemo umorniji nego kada smo legli. Galama je trajala do samog svanuća, kada smo uspeli da sastavimo par sati sna. Vidim tragove sinoćne pijanke, razbacane boce, ostatke hrane i ostalo smeće. Vlada i ja se spremamo na mali pešački izlet stazom koja vodi pored Nere, nekoliko kilometara uzvodno. Pratimo putokaze, prolazimo izvor sa koga pijemo vodu, prolazimo pored nekoliko šljunkovitih sprudova i plažica. Staza kojom se krećemo je ravna i prijatna za pešačenje ali ima vrlo malo ljudi koje srećemo dok se krećemo ovuda. Reka je i dalje čista, nema otpadaka niti bačenih plastičnih flaša, šuma je puna mladog zelenila, predstavlja nam veliko zadovoljstvo dok koračamo ovuda. Dolazimo do stene kroz koju je, ne znam da li veštački ili prirodno, prosečena uska staza koja se na jednom mestu toliko sužava da se moramo držati rukama za sajle koje su postavljene sa strane što daje blagu notu ekstremnog ovom našem izletu. Napravimo nekoliko fotografija i vraćamo se nazad u kamp, taman da vidimo naše noćašnje prijatelje kako spremaju svoj deo kampa, i na moje iznenađenje, svoje otpatke pedantno stavljaju u kese i odlažu sa strane. Čudan kontrast sinoćnjem ponašanju ali u skladu sa ovim parkom u kome ima vrlo malo zvaničnih mesta za odlaganje otpada ali koga ipak skoro da i nema, ili ga ima u zanemarljivim količinama.

Plažica

Stena

Nera

Ekstremista!

Odlazimo odavde, noseći svoje stvari, usput doručkujemo ispod jedne ugodne nadstrešnice. Prateći putokaze, tražimo ostatke tvrđave „Ilidija“, koju na kraju ne nalazimo, ali zato vidimo lep i kultivisan kamp sa tekućom vodom, treba ga koristiti kada sledeći put budemo išli ovde u višednevnu posetu.

Vodopad

Put

Napuštamo užu zonu Parka, tražimo sela Saska Romana i Saska Motana, koja su prema kartama predstavljena ka neka vrsta centa turizma i gde se nalaze, prema slikama sa Interneta sudeći, zgodni mali pansioni za odmor. Prilikom prelaska granice promenili smo u rumunski novac nešto para, tek da imamo za sitnice, pa valja nam taj novac i potrošiti. Točkovi se i dalje vrte, naročito moj prednji, indukcioni, i nastavlja da stvara putopis…

„Dirnuti mnogim predivnim utiscima i novim poznanstvima napuštamo park i idemo u jedan od centara turizma regiona, u selo Saska Montana. Pustim putem, brzo prelazimo desetak kilometara, i na ulasku u selo bivamo zasenjeni skromnom raskoši ovog pitoresknog mesta. Po širokim ulicama šetaju meštani i turisti, u centru sela mnogobrojne prodavnice koje nas mame šarenilom robe koju nude na svojim rafovima. Naročito nas je dirnuo prizor fontane sa pijaćom vodom, koja je prskala svoje kapljice svuda po nama, hladeći nam tela po ovom vrućem danu. Pratimo tablu koja nam kazuje gde se nalazi turist-biro brzo stižemo do susednog, većeg sela, Saska Romana, gde nas svojom veličanstvenošću kao i širokim ljubaznim osmehom dočekuje službenica, i na perfektnom srpskom jeziku nas upućuje gde povoljo kupiti suvenire, gde dobro jesti i konačno, koji od mnogobrojnih hotela odabrati za miran noćni odmor…“

Po dosta dobrom asfaltnom putu dolazimo do sela Saska Montana.

Ime govori sve

Selo

Prodavnica, ali ne radi!

Opet kroz selo...

Banat

Brdoviti Banat

Prelazimo most preko Nere, ulazimo u seoce, ne vidimo nigde nikoga. Sve kuće su zatvorene, vlada neka sijesta ili slično. Boce sa vodom su nam prazne, očekivali smo da ćemo naići na neku prodavnicu ili bar bunar sa pijaćom vodom, alo od toga nije bilo ništa. Zbunjeni, ugledamo tablu koja pokazuje da se u susednom selu nalazi turist-biro, tako da se upućujemo tamo, ovog puta uvereni da nas samo nekoliko kilometara deli od ugodne prodavnice u kojoj stoji frižider sa osvežavajućim napicima. Do ovog sela vodi prilično jaka uzbrdica koju savladavamo vođeni željom za odmorom u hladu. i stvarno, u centru sela stoji bela zgrada, nova, lepa, na njoj piše „Turist-biro“, piše i „Souvenirs“, odmah pored je i cedulja sa radnim vremenom, na kojoj piše da danas i sutra Biro ne radi! Obilazimo selo, tražimo „Magazin“, ne vidimo ništa takvo. Tražimo trag života, da negde bar natočimo vodu, ako ništa drugo, špartamo selom i tek posle dugog traženja vidimo dve simpatične bake gde sede u hladu drveta ispod kuće. Prilazim im i pokazujem prazne boce, pričam „Apa“ (voda). Jedna bakica me razume (tako je to kada je čovek poliglota) i odvodi me u unutrašnjost kuće, da na česmi natočim. Koristim priliku da na brzinu razgledam unutrašnjost kuće, i uveravam se da sam, bez obzira na okolna brda i dolina, ipak u Banatu: Velika kapija koja vodi u dvorište, ispod nadstrešnice nekakav stari orman sa još starijim radio-aparatom i nekakvim sitnicama na policama i sa šustiklom o cvećem u saksijama. Nešto slično sam viđao u kućama naših Rumuna, u srpskom Banatu. Raspitujem se, na svom savršenom rumunskom jeziku, ima li prodavnica (magazin) i bakica mi kaže da ima i još dodaje… nešto. Verovatno koristi narečje rumunskog jezika koje nisam uspeo da savladam. Zahvaljujem se, i idemo nazad do Turist-biroa, gde odmaramo, i upućujemo se polako put granice, mislimo noćas da spavamo u Srbiji, po mogućstvu na nekom mirnom i tihom mestu, daleko od svake buke…

U novčanicima imamo leje koje još nismo iskoristili a kako je daleko do mraka, odlučujemo se na još jednu mikro-avanturu: idemo okolnim putem, asfaltom, do sela ukome sam već bio pre nekoliko godina i za koje sa velikom sigurnošću tvrdim da ima kafanicu koja danas radi, ili bar prodavnicu sa osvežavajućim pićima. Stvarno, u selu Rakaždija, selu koje izgleda kao svako selo ravnog Banata, nalazimo vrlo prijateljsku kafanicu u kojoj popijemo hladne sokove, sladoled, odmorimo se neko vreme.

Konačno, civilizacija!

Osveženi, i nošeni željom za mirnim prenoćištem, prelazimo granicu, stižemo u Belu Crkvu gde večeramo, potom se upućujemo do kanala Dunav-Tisa-Dunav, gde na tihom mestu dižemo šatore i konačno provodimo mirnu noć!

Najzad mirna noć!

Još malo pa kući!

Sutradan, vozimo do Beograda putem kojim smo mnogo puta do tada prošli, stižemo posle podne, taman da se odmorimo za novu radnu nedelju koja je pred nama.

„Kod Pančevačkog mosta naša mala družina se rastaje, ali svi znamo da je taj rastanak samo privremen. Protekla četiri dana čvrsto su povezala naše prijateljstvo, i mi znamo da ćemo opet zajedno voziti naše bicikle i dok Sunce zalazi na horizontu vetar suši suze na našim licima dok se opraštamo jedni od drugih, zaklinjući se jedni drugima da ćemo se opet sresti nekada, u novoj avanturi…!“

Fotografije:

Snežana

Vlada

Momir

Četrnaesta sličica: "Onako, bez veze..."

2010-05-15T20:54:00.003+02:00

Ova priča nema veze ni sa čime. Pala je kiša, negde je pukao grom i pokvario mi je televizor. Kablovski Internet je takođe u prekidu, od električnih aparata radi samo šporet, frižider i kompjuter. Iz frižidera sam izvadio neku hranu, na šporetu skuvao kafu, a na kompjuteru otkucao šta mi se desilo prethodnog dana.

Nekako mi je juče bilo... dosadno. Nemam para, imam jedino vremena na pretek. Celo pre podne sam se razvlačio po i oko kuće, pio kafu, izmišljao neke besne gliste, tek da ubijem vreme. A vreme u meteorološkom smislu bejaše lepo, sa još lepšom najavom, tek predveče mogu se očekivati neke padavine. Oko dvanaest sati pozovem mog druga Pitagoru na biciklističku vožnju. Ni sam nisam verovao da će prihvatiti da se vozi sa mnom ali to će biti jedno lepo opravdanje da i sam ne sednem na bicikl i posle da imam koga okriviti zbog propalog dana.

-Alo, 'esi to ti?

-Jok, ja sam moja pokojna baba!

-Znam da si uvek veseo i raspoložen, baš me čudi tvoj sarkazam...

-Šta ima da te čudi. Šta sad opet 'oćeš?

-Jebote, samo te zovem da vidim kako si...

-Da, znam, garant 'oćeš da ti opet pozajmim pare ili da se vozimo negde, trećeg nema...

-Pa, mislim, ako imaš par stotina na zajam, mislim, može, što da ne, ali nije to u pitanju, mislio sam neku vožnjicu, ovo-ono...

-A kaće mi vratiš?

-Vožnju?

-Pare!

-Ma lako ćemo za vraćanje, pa naši smo, znamo se ceo život...

-Zato i pitam, kaćeš mi vratiš?

-Pa evo, znaš ti mene, ono, treba sa Biroa da mi stigne ona naknada za nezaposlene, prič'o sam ti, svaki mesec dobijam po dvanaes' hiljada, pa eto, tamo, do dvadesetog, dvadesetpetog...

-Aje, može, dođi!

Neobično sam srećan što sam uspeo opet da pozajmim pare, a čak se nisam ni nadao pozajmici. Svaki mesec mi je sve teže da sastavim prvi i trideseti, u stvari ne znam ni sam šta sastavljam, jer plate odavno nemam, uradim poneki poslić na crno, pre neki dan sam jedan dan pomagao nekim električarima da razvlače nekakve žice po zidu, lepo sam radio i zaradio ali kratko je trajala moja sreća, samo jedan dan. Pozajmim gde stignem, vratim kako kome mogu, sam sebi ličim na Čkalju iz "Kamiondžija", uzmem od Sime da vratim Peri...

Sedam na bicikl, idem kod mog druga, uzimam pare i zovem ga da se provozamo.

-A 'de ćemo idemo?

-Pa, tu negde, mis'im, do Ade, danas je utorak, nema gužve na stazi, ne moramo da se sudaramo sa bebama u kolicima, a možda na plaži ima nekih devojaka da malo gledamo, kada već ne radimo ništa drugo, isto kao Žika i njegov prijatelj u "Žikinoj dinastiji", ako se sećaš.

-'De si naš'o da mi spominješ tu idiotsku seriju!

-Nije serija nego film, ali nema veze...

-Šta god da je, glupo je!

Kod mog prijatelja me uvek iznova oduševljava njegova vesela narav i optimistički duh koji ne mogu biti ničim poremećeni.

-Aje bre da se vozimo, dosadno mi je da idem sam, što si bre takav?

-Može, ali samo tu negde, blizu, Ada mi je daleko.

-Ali, ribice na plaži, prolećno sunce, vodica, ajde bre konju jedan sav si se upihtijao od sedenja živni bre malo!

-Ma jok, bre, ne mogu, idi zovi Milana, on uvek 'oće, da je bar žensko bila bi milina, ali uvek je tako, onaj koji 'oće ili je suviše mator ili je istog pola.

-Ala smo duhooviti...

-Šta da ti radim, jebiga... Evo ti pare, idem ja unutra, mogu da nazebem napolju, dva meseca nisam izlazio, ne mogu ja to tako odjednom.

-Dobro, kajaćeš se ti...

Zovem Milana St. i on naravno hoće. Ali je, naravno, istog pola. Nikada svetu ugoditi. Ipak, društvo je društvo, krećemo do Ade, vozimo Zrenjaninskim putem, imamo dobar tempo, ali ne što žurimo ili jurimo, nego jednostavno, kao da smo na motorima a nismo. Jedino, ne mogu da pratim njegov tempo, čas uspori, čas ubrza dok ja volim da vozim ravnomerno. On, pak, voli da vozi prvi, tako da u tom taktičkom odmeravanju snaga i ne primetimo da smo već na stazi,. Prošli smo Dvajespeti maj, vozimo pored pristaništa, pala je neka kiša koja nas je dobro pokvasila ali je brzo prestala i sunce nas polako suši, malo je nedostajalo da se vratimo.

Na pristaništu, tamo gde su bila nekakva trošna skladišta, polako niču lokali u staklu sa otmenim enterijerom, sa otmenim ljudima koju sede ispred, na otmenim stolicama, piju espreso, i žele da budu viđeni, zajedno sa svojim otmenim automobilima koji su parkirani ispred kafića. Razmišljam, bilo bi dobro, kada bih imao para, ili kada bih mogao dovoljno da pozajmim, da otvorim nekakav kafe na ovakvom ili sličnom mestu, i da to bude ono što se u Americi zove "Drive inn", mesto gde bi posluženje dobili u kolima. Ali, to bih prilagodio južnobalkanskom mentalitetu na taj način što bih napravio parking mesto odmah pored stola, jedan sto, pa jedan parking, tako da se može ljuta mašina dovesti ravno do stola, da ne bude zabune koja kola kome pripadaju. Bilo bi to veoma zgodno, ćelava gospoda debelog vrata sa naočarima za sunce sede pored svoje današnje nablajhane plavuše, blazirano piju espreso ili slično, a odmah do njih, bez imalo sumnje čiji je, parkiran crni BMW iz koga trešti novi projekat Karleuše... Lanac ovakvih objekata mogao bi se napraviti širom bivše Jugoslavije, a istraživanje tržišta bi sasvim sigurno pokazalo da i ostale zemlje južnog Balkana imaju prigodnu klijentelu za ovu vrstu posla.

Nastavljamo našu današnju vožnju prolezeći pored pristaništa u kome je parkiran brod (da li se tako kaže, ili je brod privezan?) koji se zove"Steaua Duaneaua ua ua" ili tako nešto. Po onom "ua" na kraju zaključujem da je ovo rumunski ploveći hotel, onako, sa ograde keja, naizgled nezainteresovano posmatram kako taj brod izgleda. Na sasvim gornjoj palubi ležaljke, u njima leškare turisti koji nisu otišli da posete Knez Mihailovu, ispod je zatvoreni restoran sa klavirom na sredini dok su ispod kabine za putnike za koje pretpostavljam da su kao hotelske sobe. Oko sebe čujem nemački jezik, i shvatim da su na ovom rumunskon "ua ua" brodu turisti Nemci, uglavnom penzioneri, a posada je rumunska. Pozadi, na poslednjoj palubi, vidim dve žene u beloj radnoj odeći, sede i puše, odmarajući se i razgovarajući sa čovekom u umašćenom plavom kombinezonu, verovatno nekakvim mehaničarem. Njima je ovo običan radni dan, kao i svaki drugi, nemačkim penzosima ovo je jedan od dva godišnja odmora koliko imaju u toku godine. Naši penzioneri, koji se nalaze nekoliko stotina metara odavde, na Kalemegdanu, mogu samo da sanjaju o ovakvom odmoru, sede na klupama i igraju domine i šah, dok ja, kako stvari idu, mogu samo da sanjam o penziji!

Dok sam se bavio ovim Nemcima i Rumunima, Milan St. mi je dobro izmakao, morao sam da požurim da ga stignem, i tako smo stigli do Ade koja je u ovaj radni dan i u ovo doba godine baš lepo praznjikava, na biciklističkoj stazi nema kmezave dečurlije koja svoje prve korake načini baš ovde, na stazi, praćena usklicima radosti svojih roditelja, baba, deda, stričeva i komšija i zbog kojih se ne može proći a da se ne dovede u opasnost zdravlje i život svih korisnika staze. Naprotiv, ovde su danas samo retku biciklisti i roleristi koji ne smetaju jedni drugima, oseća se opojni miris šume i vode, razglas još ne radi tako da je prava uživancija voziti ovih tri-četiri kilometra, do kraja jezera.

Razmišljamo kako ćemo sada. Da se vraćamo, pa, nekako nam se ne vraća, taman smo se osušili od kiše i zagrejali za vožnju. Da odemo do Košutnjaka? Dogovaramo se šta ćemo i kako ćemo, pogled mi prelazi po okolini, i, oh užasa, shvatim da se nalazimo baš ispred nudističke plaže, gde su svoja dronjava i otromboljena naga tela prosuli nekakvi ljudi na kraju svog životnog veka, a po položaju njihovih udova i mirnoći sa kojom leže na plaži sumnjam da su taj kraj prešli i da još od prošlog leta leže na plaži samo niko ne sme da im priđe. Dajemo gas pedalama i idemo bilo kuda, samo dalje od ovog prizora koji će me progoniti danima i krećemo prema Ostružnici, da pređemo možda most pa da se vratim drugom stranom, pojma nemamo šta ćemo...

Po starom obrenovačkom putu mnogi biciklisti, uglavnom vežbači, takmičari, imaju one bicikle sa tankim gumama i tankim ramovima i samo zuje, podsećaju me na iglice. Reka Sava nezainteresovano protiče pored nas, u njoj se ogleda sunce, Milan St. i ja jezdimo, prolazimo Ostružnicu i nastavljamo do Umke, gde stižemo posle nekog vremena.Kupim kilogram banana, da imam do kuće, i neku mineralnu vodu da mi se nađe. Osvežimo se, i krenemo nazad, opet smo na Adi, pored jezera pauziramo, jedem banane, voda je bistra, skoro kao morska, razgovaramo o nevažnim stvarima, poput toga kako preživeti ovu surovu tranziciju i slično, potpuno smo opušteni. i bezbrižni, ništa nam se može poremetiti duševni mir. Uskoro, probijamo se kroz grad, dohvatimo se Pančevačkog mosta i vozimo u naše prigradsko naselje. Na putu u prašini primetim nešto sjajno i crveno. Stajem i vidim da je to zadnja treptalica koja je ispala nekom biciklisti. Podižem je, probam, radi. Fino... Računam u glavi, ova treptalica kod Kineza košta 80 dinara, u Umci za banane i mineralnu vodu sam dao ukupno 85 dinara, znači ako nađem negde još pet dinara, na svome sam!

Šta ti je srećan čovek!

Maj, prolećni pljusak.

Trinaesta sličica:"Vrbovski-Verbovski"

2010-04-18T18:22:00.004+02:00

Put Borča-Vrbovski

Jedna nedavna, skoro rutinska vožnja bicikla po okolini Beograda pretvorila se nenadano u šetnju po skorašnjoj istoriji, odjednom su oko mene zazujali meci iz vatrenog oružja, granate su padale oko mog bicikla, a postao sam i svedok herojske pogibije zaboravljenog Crvenoarmejca...

Iz Borče smo Milan St. i ja krenuli prema mestu koje se zove Mali Zbeg, sada poznato jedino po novom i velikom gradskom groblju koje je tu od skoro. Milan St., čovek koji je pokretna enciklopedija i GPS navigator u jednom čoveku (na jednoj vožnji bili smo u sred nekakve njive, okruženi kilometrima ničeg, a našli smo se tu jer je Milan taj put predložio kao prečicu, kada sam ga pitao kako zna da smo na pravom putu, rekao je „Zato što je ovo logično“, i stvarno, skratili smo put za desetak kilometara, bez ikakve mape ili GPS-a, tada sam prestao da sumnjam u njegove navigatorske sposobnosti). Želeli smo samo da malo protegnemo noge, i prolazeći pored groblja, Milan St. me upita, onako, iz čista mira:

-Znaš li zašto se ovo zove „Mali Zbeg“?

Bio sam zatečen pitanjem, toliko puta sam prolazio ovuda, nikada mi nije palo na pamet da se to pitam... Odgovorio sam mu da predpostavljam da je neko od nekoga nekada bežao ovde, pa eto, mislim, tako to...

Naravno Milan „Enciklopedija“ St. je održao malo predavanje o tome kako su nekada davno meštani sela Borče za vreme velikih poplava, kada Dunav nije bio oivičen nasipom, znači pre 1933. godine, na ovo najviše mesto u okolini dovodili stoku da se ne podavi i ostajali tu dok se voda ne povuče. Interesantna priča... Ovde je sada groblje, oko njega su nove privatne kuće koje se već naslanjaju na njegovu ogradu a u planu je i izgradnja mosta u blizini tako da će ovaj ceo kraj u dogledno vreme biti višestruko urbanizovaniji.

Vozimo dalje, nailazimo na naselje Kovilovo. Sva ova naselja su nekada bila u stvari spavaonice za radnike PKB-a, ali raspadom ovog nekada najvećeg prehrambenog kombinata utonula su u tugu i čamotinju, ovde u izobilju ima samo čistog vazduha, za sve ostalo mora se ići do grada autobusima koji voze svaki sat ili čak ređe. Pitam Milana St. da li zna kako je ovo mesto dobilo ime, mislim da ću ga uhvatiti, međutim ravnodušno mi odgovara da se ovde u završnim borbama za oslobođenje Beograda, 1944. godine srušio avion kojim je pilotirao Mihail Kovilov i u znak zahvalnosti ovom tada zaseoku dato je ime Kovilovo.

Ćutim. Ne smem ništa više da pitam.

U Padinskoj Skeli saznajem da je ovo mesto početkom XX veka naseljeno Slovacima iz sela Padina kod Pančeva, a koji su ovde dolazili skelom, i eto naziva...

Izlazimo na Zrenjaninski put, vozimo nekoliko kilometara i skrećemo u Besni Fok. Ćutim i čekam. Čujem zvuk bicikla pored mene i glas Milana St. koji mi priča:

-Ovde su se za vreme velikih poplava povezivale vode Dunava i Tamiša, i mali kanal koji ih je povezivao postajao je jedno ogromno i divlje jezero, i tako je i naselje dobilo ime, po nemačkom nazivu za kanal „Fok“.

Naravno, Milan je opet u pravu. Postoji i druga verzija, da je ovde nekada živeo nekakav Nemac koji se zvao Fok, a imao je prgavu narav kao i koncesiju na žito koje je otkupljivao od seljaka. Kada bi neki od njih kretao zapregom u prodaju, govorio bi „Idem kod onog besnog Foka“ i, hopla, eto drugog porekla naziva!

U Vrbovskom zastajemo da se odmorimo pored spomenika poginulim Crvenoarmejcima. Na granitnom spomeniku ispod petokrake, tekst:

KAPETAN-INŽ CRVENE ARMIJE VIKTOR VERBOVSKI 1910-6.10.1944.

IBRAHIM IBRAHIMOVSKI CRVENOARMEJAC POGINUO 6.7.1945.

DVA NEPOZNATA CRVENOARMEJCA POGINULI 7.10.1944.

SULJA KOCIĆ POGINUO U 57. GOD

PRENETI U OVU GROBNICU 19. JUNA 2006.

Stvar je prilično jasna. Vrbovski je dobilo ime po Vrbovskom, nekom Rusu koji je ovde poginuo...

Vraćamo se kućama. Nestrpljiv sam da sednem za računar i da na Internetu potražim više informacija o ovim mestima gde smo danas bili. Najobičnija polja i retka, siromašna naselja kroz koja smo prošli u kojima je prodavnica jedina zabava ipak nose deo neke istorije koja je zaboravljena ali zahvaljujući 21. veku i dostupnosti informacija za jedno veče nađe se priča koja bi, da nije tako, bila uskoro zaboravljena...

Internet potvrđuje većinu onoga što mi je Milan „Sveznalica“ St. danas ispričao. Ne mogu da nađem skoro nikakve informacije o pilotu Mihailu Kovilovu, kao ni o ostalim poginulim Crvenoarmejcima što mi je veoma žao ali zato na moje veliko iznenađenje na nekakvom ruskom sajtu nalazim kompletnu životnu priču kapetana inžinjerije Crvene Armije Viktora Viktorovića Verbovskog. Prevod ovog teksta glasi:

„Danas se malo zna i govori o Viktoru Viktoroviću Verbovskom, narodnom heroju Jugoslavije koji je poginuo poslednjih dana Drugog svetskog rata i koji je sahranjen u gradu koji nosi njegovo ime-Vrbovski.

Viktor Verbovski je bio potomak plemićske familije iz Černigovske gubernije. Njegov otac, savetnik Državne dume (skupštine) spremao je sina ne za salonsku nego za aktivnu službu. Događaji iz oktobra 1917. godine poremetili su sve planove. Da bi postao inženjer Viktor je morao da ode iz Petrograda (sada Sankt Peterburg) gde je u poslednje vreme živela njegva porodica i napravivši sebi novu, lažnu biografiju, pretvorio se od plemića u sina kuvarice.

Krajem dvadesetih godina u malom luganskom gradu Alčevsku pojavio se mladi inženjer koji se razlikovao od svojih vršnjaka-radnika po tome što je bio dobro obrazovan, govorio je više stranih jezika, cenio je i razumeo nauku, izbegavao je prazne razgovore a voleo je da radi. Početkom tridesetih godina oženio se lepom pijanistkinjom Elenom Stavrovskom, ćerkom u gradu čuvenog lekara Vladimira Stavrovskog, čoveka sa starovremenskim shvatanjima i, takođe, potomka plemićske porodice.

Stavrovski se pre pomirio sa revolucionarnim dešavanjima nego što ih je prihvatio. Revoluciju je prihvatio isto kao što bolesnik prihvata svoju slabost. Čak i kada je nova vlast kaznila dvojicu njegove braće, jednog za učešće u belogardejskoj vojsci a drugoga za propagandu stvaralaštva Dostojevskog, nije se razljutio na ljude nego je, kao i ranije, nastavio sa svojom lekarskom praksom. Prosac njegove kćeri mu je u jednom trenutku otkrio svoj pravi identitet i on je blagoslovio ovaj brak.

Vreme je prolazilo i Verbovskima su se rodila dva sina-Jevgenij i Valerij. Ko zna kakva bi im bila sudbina da se nije opet dogdio rat…

Stavrovski je na osnovu ranijeg iskustva, kada je smatrao da su Nemci kulturna nacija koja je dala svetu tolike mislioce-humaniste, odlučno odbio da ode iz svoje kuće kada su u grad došli fašisti. U Nemačkoj je boravio sve do Prvog svetskog rata.

Viktor Verbovski je sa svojom porodicom kao i fabrikom pokušavao da se preseli na istok ali su njihovu kolonu Nemci bombardovali. Vratio se u rodni grad kada je „kulturna nacija“ već sasvim uspostavila novi, okupatorski poredak. On se uspostavljao metodama koje su bile daleko od humanih, u osnovi grubom silom. Neobuzdan gnev je obuzeo pedantnog inženjera. Otišao je pravo u nemačku komandaturu i služeći se odličnim znanjem nemačkog jezika dospeo pravo kod komandanta. Ne treba ponavljati reči koje je uputio u lice komandantu grada. Porodično predanje kaže, čak, da mu je opalio šamar. Njegov sin, Valerij, je govorio da je posle toga dobio strašne batine i da je bio uhapšen.

Po svemu sudeći potomak plemićske porodice i sin kuvarice trebao bi sada da leži u nekakvoj bezimenoj zajedničkoj grobnici u luganskoj zemlji… No, sudbina mu je namenila drugačiji put. Njegova žena je poslala hitan telegram sestri Viktora Vrbovskog koja je živela u Nemačkoj. Ispostavilo se da se ona udala za jednog od najpoznatijeg potomka plemićske porodice, tako da je već sledećeg dana iz Rajha u Alčevsk došao povratni telegram sa drugim nalozima koji su se odnosili na Viktora Verbovskog. Umesto robijaških, izdali su mu „folksdojčerska“dokumenta, a umesto metka u potiljak smestili su ga u vagon za „faterland“.

Porodica Verbovski nije želela da ide u Nemačku pa su umesto toga odlučili da odu u Jugoslaviju. Znali su da se i tamo vodi borba protiv fašizma kao i da se južni Sloveni tradicionalno dobro slažu sa severnim. Sa svojim folksdojčerskim dokumentima zaposlio se u vojnoj fabrici. Uskoro se povezao sa partizanima i skoro dve godine je slao oružje Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Na kraju rata, kada su fašisti već bežali sa Balkana, njihova kontraobaveštajna služba je otkrila da Viktor Vrbovski radi za Tita. Ni kontraobaveštajna služba Jugoslovenske narodne armija nije sedela skrštenih ruku tako da su u poslednjem trenutku njega i njegovu porodicu odveli u planine.

Ipak, nije bilo u krvi Viktora Verbovskog da se krije dok su trajale borbe. Uzeo je oružje u ruku i pristupio partizanskom odredu koji je bio lociran u okolini Beograda.

Rat je bio na kraju. Nemci su smislili poslednju kaznenu akciju-rešili su da iz zemlje odnesu sve žito, uključujući i semenski fond. Zamisao je bila strašna. Spremala se velika posleratna glad, niko u tom slučaju ne bi moga da spase Jugoslovene.

Sa nemačkom pedantnošću Nemci su obrstili i ispraznili sve ambare seljačkih i farmerskih gazdinstava, sakupljeno žito odneli su do najvećeg u zemlji elevatora (mašine za prenos žita) koji se nalazi u jednom zaseoku u bliini Beograda, na obali Dunava. I partizani su takođe shvatili zamisao neprijateljskih stratega. Smelom akcijom uspeli su da zauzmu elevator ali im nije uspelo da prevezu žito na oslobođenu teritoriju. Nemci su patrolirali po Dunavu i sa barži, krstarica i razarača tukli po elevatoru svim raspoloživim oruđima, pokušavajući da zapale žito. Zapalio se jedan od silosa. Partizani su bili u rovovima i ništa nisu mogli da učine-nemačke mine su onemogućavale svaki pokušaj gašenja.

Ko zna šte je u tim minutima pokrenulo Viktora Verbovskog? Izašao je iz rova i potrčao prema elevatoru. Drugovi su ga, koliko su mogli, pokrivali vatrom iz svojeg oružja. Pod njihovom zaštitom uspeo je da ugasi požar koji je nastajao, opremu za gašenje Nemci su držali u savršenom redu. Vatra je ugašena istovremeno kada je fašistička vatra ugasila život Viktora Verbovskog.

I to je sve. o ovom podvigu pisala je „Borba“ Pričalo se da je ruski inženjer spasao ne samo žito već i budućnost zemlje. Jugosloveni su mu dodelili zvanje Narodnog heroja Jugoslavije. Njegovim imenom nazvano je seoce koje je kasnije dobilo status grada. Viktorova žena i njegovo dete vratili su se u rodni Alčevsk gde su im prišili etiketu dezertera. Tada su Staljin i Tito postali smrtni neprijatelji što se odrazilo na sudbinu porodice heroja. Nikada im nije uspelo da odu na grob muža i oca.“

Izvor: http://www.stoletie.ru/territoriya_istorii/kak_russki_spas_jugoslaviju.htm?sphrase_id=107

Kao i mnogo puta ranije jedan običan dan se pretvorio u neobičan, lep i malo tužan spoj istorije, proleća i biciklizma!

Nedaleko od Vrbovskog, april 2010

Ispred spomenika

Spomenik

Spomen ploča na zgradi MZ

Ruski kvas, da li slučajno, samo u Vrbovskom!

Dvanaesta sličica-"Pasulj, slanina i Rumunija"

2010-04-05T17:08:00.004+02:00

Prvi prolećni dani izmamili su me napolje. Nakon duge i hladne zime jedva sam dočekao ovo malo sunca da iznesem bicikl i napravim desetinu kilometara na čistom vazduhu. Pojeo sam za doručak malo pasulja sa slaninom od juče, zdrava i lagana hrana koja daje snagu a ne opterećuje stomak. U torbicu koju uvek nosim sa sobom stavio sam par jabuka, novčanik, novi, biometrijski pasoš (ko zna, kolika nam je zemlja čovek i ne primeti da mu treba dok mirno vozeći i gledajući svoja posla ne naleti na graničnu rampu). Našli su se tu i ključevi od vikendice komšija-Čede, mada je ona daleko, ima do tamo oko 90 kilometara, za prvu ovogodišnju vožnju to je ipak preterano rastojanje. Na samom polasku našao se tu i moj drug iz detinjstva, Saša zvani Pitagora (ne pitajte zašto). Obojica žmirkamo zbunjeni ovolikom količinom svetlosti koju nismo videli od jesenas i nekako se dogovaramo da polako krenemo ka Pančevu, tek toliko da protegnemo noge. Jurimo po putu, ne spuštamo ispod 15 kilometara na sat, tela koja su cele zime opušteno dremala ispred računara i televizora šalju krike očaja, žele da se vrate u stanje mirovanja u kojem im je bilo tako dobro proteklih meseci ali mi im ne dopuštamo. Snaga volje je jedno veliko prirodno čudo, može nadjačati snagu nejakog tela do te mere da natera mozak da čak i ne primećuje bolove u dupetu nastale od uskog biciklističkog sedišta.

Blizu Pančeva ipak moramo stati, imam strahovitu šećernu krizu, što je normalna reakcija organizma, posle dugog mirovanja nagla potrošnja energije uzrokuje da se počinju trošiti rezerve masti na šta mozak reaguje tako što pali sirenu za uzbunu, koja koči celo telo koje počinje da se trese, i izaziva želju za hranom. Snaga volje bi ovu situaciju lepo prešla ali nisam baš toliki mentalni gigant, ipak sam samo slabo ljudsko biće tako da merkam Pitagorin but, razmišljam koliko bi mi dana života dao, onako lepo pripremljen, na žaru… Pošto sumnjam da bi se moj drug dobrovoljno odrekao ovog svog ekstremiteta zarad mog dobra otresam ove misli, vraćam se u realnost, te se dosetim se da u torbici sa alatom imam rezervnu gumu koja je onako fina, mekana, skoro kao gumena bombona, ona crna, uz koju se lakše diše. Poslednjim atomima snage guram ruku u torbicu, i tada kao da me je ogrejalo Sunce, koje i jeste grejalo, ali ovo Sunce je došlo nekako iznutra, iz masnih dubina stare torbice sa alatom… Naime, odmah pored ključa za točak i lepka, omotana masnom krpom kojom brišem bicikl i ruke kada popravljam nešto tokom puta, nasmejala mi se jedna zaboravljena „Bonžita“! Zaboravo sam je u torbici pre mnogo godina, slova na kesici su već sasvim izgrebana, ono što je nekada imalo karakterističan oblik sada je pretvoreno u nekakvu izmrvljenu masu. Rok trajanja ove namirnice nije mi zadavao probleme jer nije bio čitljiv, a svesno sam zanemarivao to što je kesica napukla, i što je deo slatkiša umazan mašinskim uljem. U stvari u oluji koja je vladala mojim mozgom, ili onim što je od njega ostalo, mašinsko ulje je predstavljalo izvor prekopotrebne energije, nešto kao svinjska mast na hlebu tako da sam zaronio zube u ovaj nebeski blagoslov i požudno ga pojeo. Brzo mi se vratila snaga dovoljna da me ponese do prve otvorene trafike gde sam kupio nove i sveže količine goriva potrebnog za dostizanje cilja i za povratak kući.

Petnaestak minuta kasnije Pitagora i ja našli smo se u Pančevu, u meni je bila nova snaga koja me je terala sve dalje i dalje… Nije mi se dalo da se vraćam kući, niti da idem na buvljak, tako da se Pitagora i ja rastasmo jer sam hteo da produžim malo dalje, do sela Dolovo gde često znam otići. Na izlazu iz Pančeva dočekala me je svojim veselim slovima na reklamnom panou jedna čuvena mesara sa kvalitetnom i jeftinom robom tako da nisam mogao da je zaobiđem, hrabro sam kročio unutra i pazario skoro pola kilograma na tanke šnite rezane plećne slanine. To je ona slanina, koja ima samo mali, tanki sloj belog pri dnu a sve ostalo je ono veliko i roze i ukusno. Pored ove mesare strateški je postavljena pekara u kojoj prodaju fantastična peciva tako da sam za svaki slučaj kupio veknu hleba, i na licu mesta pojeo par proja sa sirom, tek toliko da zaplašim glad i da ne mislim na Pitagorine butove koju sada pokretali pedale daleko od mene i mog domašaja.

Osvežen sam, otežalog stomaka, sa dovoljnom količinom šećera u organizmu mogu da nastavim ka Dolovu ali došavši do raskrsnice gde treba skrenuti ka ovom mestu, odlučio sam da ipak nastavim ka Kovinu, malo sam se navikao na napor pa da iskoristim ovo vreme da razgledam okolinu, prirodu koja se upravo budi, stidljivo zelenilo koje se promalja sa golih grana, mladu travu koja niče i koja je verovatno ukusna kada se konzumira sa malo mašinskog ulja i kiselinom iz akumulatora… Na vreme shvatam da počinje još jedna šećerna kriza i mudro pojedem novu čokoladicu tako da mi posle par minuta trava opet izgleda savršeno bezukusno, kako ju je Bog i napravio.

Vozeći pored golih njiva ispod čijih površina žito čeka da proklija, da ga nekoliko meseci kasnije moćni kombajni požanju, veliki kamioni prevezu u mlinove gde će ga mašine samleti u belo brašno i spakovati u papirne kese od po 1 kilogram, koje će biti zatim prevezene u veliku prodavnicu u blizini moga stana, gde ću ga kupiti i doneti mojoj ženi da od njega napravi ukusan, hrskavi i slatki kolač koji ću u slast pojesti ispred televizora gledajući omiljenu emisiju… Opet uzimam čokoladicu, i opet prestajem da maštam o hrani i usredsređujem pažnju na prirodu oko sebe, da imam o čemu da razmišljam kada budem sedeo kod kuće. Ipak, umor se polako širi mojim telom, odlučujem da u Kovinu uhvatim autobus za Beograd, u njega ću spakovati bicikl, dosta je za prvu vožnju u ovoj sezoni!

Uplovljavam u Kovin. Sidro bacam na autobuskoj stanici koja je sablasno prazna sa svojim praznim mnogobrojnim peronima. Na tabli na kojoj je istaknut red vožnje piše da autobus koji vozi u moj rodni grad polazi tek kasno večeras. Shvatam da sam u nevolji. Mislim, imam hrane i vode, ali šta raditi u gradiću kao što je Kovin u subotu posle podne, kada ne poznaješ nikoga a u samom gradu se ništa ne dešava, ne postoji ni bioskop, ni pozorište, ni stadion, ni striptiz bar? Sedim na klupi stanice, traćim veliku količinu energije na razmišljanje (poznato je da mozak troši puno goriva za svoj rad, a moj, nenaviknut na razmišljanje, troši bar duplo više) i smislim da se uputim u komšija-Čedinu vikendicu, koja je na 45 kilometara odavde, ima krevete, struju, može čovek da se odmori posle dugog puta. Sedam na bicikl, izlazim iz grada i za divno čudo, ona količina hrane i slatkiša koju sam do sada pojeo najzad je dospela u krvotok tako da mi je neuporedivo lakše da vozim i okrećem pedale. Toj lakoći doprinosi i onaj pasulj koji sam jutros doručkovao, jer kao što spejs-šatl leti pogonjen potiskom koje proizvodi gorivo iz njegovih rezervoara, tako je i pasulj napravio gasove koji prave potisak koji mi daje dodatno ubrzanje i uveliko olakšava vožnju.

Do komšija-Čedine vikendice stigao sam brzo, uz samo nekoliko pauza za ručak, a i želeo sam da imam što manje tereta na biciklu pa sam iz tog razloga pojeo mnogo one pančevačke slanine i stvarno, sa prvim mrakom, posle više od devedeset kilometara bio sam na svom cilju koji doduše nisam planirao za danas, ali ipak, ko me pita? U toplini kreveta odmarao sam umorne noge, gledao televizijski program, pravio plan za sutra: Šta raditi?. Ubrzo sam zaspao, sanjajući nepregledna polja na kojima su rasle čokolade.

Iako nisam ranoranilac ustao sam vrlo rano, oko šest sati. Još uvek je mesec mart i nije nastupilo letnje računanje vremena tako da je dan kratak, treba ga pametno iskoristiti. Pospremam za sobom, zaključavam kuću i upućujem se ka Beloj Crkvi koja je odavde udaljena oko deset kilometara. Vozim pored čuvenih belocrkvanskih jezera gde se leti odmaraju izletnici i kupači a koja su sada tiha, nikoga nema unaokolo. Jutros mi vožnja ide odlično, boli me samo dupe, ali ne u prenesenom nego u bukvalnom značenju. Stižem na autobusku stanicu i želim da vidim kada imam autobus za Beograd, ima nekoliko polazaka, poslednji čak večeras. Imam onaj pasoš sa sobom, nov je, nisam još probao ovaj bezvizni režim a granica je odavde udaljena samo jedanaest kilometara. Hrabro se usuđujem da pođem na ovaj put pun neizvesnossti, pratim table koje mi govore gde je SR Rumunija, baš tako piše, vozim Partizanskom ulicom koja poseduje fantastičan drvored i niz starih, pomalo vremešnih ali i dalje lepih vojvođanskih gradskih kuća. Vozeći ovom ulicom koja svoj izgled nije ni malo promenila u poslednjih četrdesetak godina imam osećaj kao da sam se vratio u detinjstvo, čemu doprinosu jedan „Fića“ sa kojim se mimoilazim. Ova ulica će se promeniti uskoro kao i sve što se menja, biće porušene stare kuće da bi na njima nikle nove, od stakla i betona, a ovakva jedna stara i autentična ulica ostaće samo u sećanju starih ljudi.

Partizanska ulica u Beloj Crkvi

Izlazim iz grada, vozim blagom uzbrdicom putem koji me vodi pored vinograda, jedan blagi spust i eto me na graničnoj rampi. Dugo nisam izlazio iz zemlje pa osećam blago uzbuđenje, policajac stavlja moj pasoš u nekakav skener (ala smo moodernii!) posle čega stavlja pečat da smem ići dalje, rampa se diže, napolju sam! Dolazim na rumunsku stranu, opet slična procedura, policajka me nešto pita, govorim joj „Srpski ili English“ ali me ne razume, govori samo rumunski, i ponavlja onu rečenicu. U pomoć priskače druga policajka koja govori srpski i pita me koliko ostajem, na šta odgovaram da idem samo malo, tu okolo, da vidim puteve do obližnjeg nacionalnog parka, da li su prohodni ili su još blatnjavi od prethodne zime. Propuštaju me i eto me u Evropskoj uniji, najzad bez vize, posle mnogo godina!

Rumunska uzbrdica

Rumunska nizbrdica

Znam da ovde u blizini postoji jedan lep nacionalni park koji vredi posetiti između maja i septembra, kroz njega protiče reka Nera, postoji tu nekoliko lepih vodopada i prirodnih tunela, gustih šuma i uopšte mnogo prirodnih lepota. Danas želim samo da vidim kakvi putevi vode to tamo jer nema vremena da sve ispitam a i nisam baš planirao da stignem dovde. Jakom uzbrdicom se penjem pa spuštam do sela Nikolinc kroz koje sam prolazio biciklom pre mnogo godina i koje pamtim po tome što sam tu pričao sa jednom babom na beogradskom jeziku, kako se sama izrazila. Iz ovog sela skreće se ka nacionalnom parku „Beušnica“, put je dobar, pa se vraćam da ispitam jedan drugi, zemljani put koji skraćuje razdaljinu ali nije stalno upotrebljiv. Dolazim do njega i posle par kilometara vidim da postaje izlokan i blatnjav, mora se ići pored puta, po nekakvoj travi i gurati bicikl. U mojoj torbi zaliha one slanine je drastično smanjena, kao i količina hleba, a ne znam da li ispred mene postoji neka prodavnica, mada mi ne bi bila od koristi jer nemam rumunske pare kod sebe nego samo dinare, tako da postoji velika opasnost da na ovom divljem putu skončam od gladi i zato se vraćam nazad. Kako imam vremena odlazim do najbližeg sela koje se zove Najdaš, da tamo malo posedim.

Naidaš-Dobrodošli

Nera

Sada ćemo da pričamooo...

Na samom ulazu zastajem da fotografišem Neru koja ovuda protiče i vidim kako mi se približava vremešni gospodin sa širokim osmehom i obraća mi se. Naravno, ništa ga nisam razumeo, mimikom mu objašnjavam da sam iz Srbije, na šta on sve glasnije i sve više priča. Da bi i on mene razumeo, i ja pričam glasno tako da se posle par minuta nadvikujemo ovde, na mostu preko Nere tako da su nas čula i susedna sela. Poznata je stvar da što glasnije pričaš to te ljudi bolje razumeju, tako da posle ovog našeg srdačnog razgovora svi su znali o čemu smo mi pričali, osim nas dvojice.

Porta, i u porti bicikl

U porti crkve, preko puta osnovne škole jedem ostatke slanine i odmaram, razmišljajući o nepremostivim razlikama između rumunskog i srpskog jezika. Evo, ispred mene, na jednoj kući, piše nešto što se čita kao „Škola primara“, nemam pojma šta bi to trebalo da znači. Danas sam video čuo ili pročitao reči poput „Vozduh, vojnik, izvor, lovac“ i stvarno nemam predstavu šta ove reči, koje je teško i izgovoriti, a ne naučiti, znače… Čudan, jezik, lepa zemlja, ali kako više nemam hrane niti sredstva za njenu kupovinu odlučujem da se nakon ovog prijatnog evropskog iskustva vratim u domovinu a da se vratim sledeći put i to sa namerom a ne ovako kao sada, potpuno nepripremljen.

Brzo sam prošao sve granične procedure, opet se našao u Beloj Crkvi, seo u autobus i uveče bio kod svoje kuće, ispred svog frižidera.

Sa ovog puta nosim jednu veliku nedoumicu: Svi pričaju da fizička aktivnost izaziva trošenje energije što opet doprinosi smanjenju telesne mase(zašto su svi sportisti lepo građeni?) ali to kod mene nije slučaj. Posle ove moje ekskurzije ugojio sam se bar dva kilograma, a toliko sam vozio i trošio se, nije mi jasno kako?

Skroz izbečen...

Jedanaesta sličica-"Uskršnja neočekivana tura"

2010-04-04T23:02:00.001+02:00

Danas, na Uskrs, vozio sam sa starim kolegom Milanom St. bicikl po okolini grada, i vozeći, sećao sam se jednog uskrsa od pre nekoliko godina...

***

Subota. Dan pred Uskrs. Danas nije radni dan. Kasno se budim, kuvam kafu, kupujem novine, čitam. Uživam u subotnjoj dokolici. Preda mnom su još tri slobodna dana, umoran sam od svakodnevnih poslovnih obaveza i ne želim danas nigde da idem, jedino želim da lenčarim ispred televizora uz subotnje novine, polako da ispijam kafe, dobro da ručam, te da odremam posle ručka. Uveče,hm… možda kupiti nekakve slatkiše i pojesti ih gledajući neki bajati film ispred televizora... Ili, samo spavati?

Podne se polako i neumitno bliži. U šoljici stoji kafeni talog koji predstavlja ostatak napitka koji sam do pre pola časa sa uživanjem ispijao i koji se polako suši na zracima aprilskog sunca koji se probijaju kroz prozor. Isto tako suše se i venu moji izgledi da lepo provedem ova tri neradna dana, ono što mi se jutros kada sam polako ustao iz kreveta činilo kao savršena dokolica pretvara se u užasavajuća tri dana koja ću, ako nešto hitro ne učinim, učiniti možda i gorim nego da sam ih proveo na svome radnom mestu, gde uz žurbu i gužvu dan za čas prođe, prođe toliko brzo da kada dođe vikend čini mi se da prethodni vikend nije ni završen. Radna nedelja koja traje kratko i slobodni dani koji traju još kraće, i prođe život…

Pogledao sam na sat, podne je već kritično blizu. Ne želim više da puštam ovaj predivni prolećni dan da prolazi bez mene, želim da mu pravim društvo i da zajedno dočekamo veče na nekom lepom mestu, daleko od grada, na nekoj cvetnoj livadi, na obali vode, reke ili potoka. Javljam porodici da idem da se vozim svojim biciklom u nepoznatom pravcu. Dolazim uveče, verovatno. Silazim u podrum, otresam zimsku prašinu sa svoga dvotočkaša, iznosim ga na sunce. Bicikl se raduje ovoj vožnji, njuši toplo sunčano podne, grebe svojim gumama po asfaltu i nestrpljiv je da vidi gde ću ga danas odvesti. Stavljam bisage na zadnji nosač. Unutra su neophodne stvari za jedan dan, topla majica za veče, šuškava jakna protiv kiše i vetra, donji deo trenerke, sasvim dovoljno. U dvanaest sati i osam minuta krećem na put. Put? Da, sada vozim svoj bicikl, ličim na nekog ozbiljnog biciklistu samo što još uvek nemam cilj puta. Razmišljam da odem do Avale, mesta gde sam bio već nebrojeno mnogo puta, ili do Košutnjaka, da vozim po divljim i neispitanim stazama ovog gradskog parka. Ili, možda da se usudim da vozim do Kosmaja, koji je daleko za ovaj kasni polazak, vraćao bih se po mraku, što baš ne volim... Odlučujem da krenem na severoistok sa vetrom u leđa, te vozim ka Pančevu. Vozim po širokom putu, žutom trakom, udišem isparenja prolazećih vozila. Nameravam da posetim pančevačku buvlju pijacu u nameri da vidim šta danas nude naši prijatelji sa dalekog istoka, ili su možda naše rumunske komšije iz evropske unije donele kakvu novu evropsku robu po starim cenama.

U glavnom gradu južnog Banata dočekuje me miris koji vraća uspomene na dane kada sam bio mladi tata i svojoj deci menjao pelene, a kako taj posao nisam baš voleo da obavljam ponekada se dešavalo da mi dete ostane duže nego što treba u ovoj garderobi i proces raspadanja je činio svoje, praveći mirise sličnom ovim koje sada osećam...

Ne želim da udišem amonijačna isparenja više nego što moram i zato odustajem od posete buvljoj pijaci, na raskrsnici skrećem desno prema Starčevu i Omoljici, dobro poznatim putem, kojim sam više puta prošao. Ovuda vozim bicikl svake godine za prvomajske praznike sa većim ili manjim društvom. Vozimo se tada do salaša «Zeleni Dvor», oaze alternativnog življenja na ivici Deliblatske peščare, kako su novinari nazvali ovo mesto gde je vreme stalo pre mnogo vremena. Do ovog salaša ne vode žice koje sprovode električnu struju ili telefonske impulse. Ovo imanje je mesto gde su gosti svih fela dobrodošli na sat, dva, na jedan ili više dana. Ne postoji zvanični, a ni nezvanični, cenovnik usluga koje ovo mesto pruža. Domaćini ovog salaša, Snežana i Sava, svakog dobronamernika dočekuju ispred kapije iznad koje se smeje naslikana zelena ribica, zaštitni znak i maskota «Zelenog dvora». Pre nekoliko godina, u mojem biciklističkom detinjstvu i ja sam bio putnik-namernik, na zadihanom biciklu prešao sam celih stotinu kilometara od mog stana do ovog salaša koji se nalazi tri stotine metara iza poslednje kuće u poslednjem selu belocrkvanske opštine. Iz nekakvih novina sam saznao da ovo mesto postoji, našao ga nekako i... dalje je sve istorija. Salaš «Zeleni dvor» me je zarobio, vrlo često dolazim ovde, bilo biciklom ili na neki drugi način, ostanem onoliko koliko vremena imam, ispijam kafe sa Snežom i Savom, pomažem oko poslova koji se imaju obaviti.

Odavno sam ovde prestao da budem gost, tako da sada u amonijačnim oblakom obavijenom Pančevu donosim odluku da nastavim ka Kovinu, pa da tamo, na pedesetom kilometru od Beograda vidim u kakvoj sam kondiciji, i da eventualno produžim do «Zelenog dvora». San svakog ozbiljnog bicikliste je vetar u leđa, ovaj san je meni danas ostvaren tako da lako i brzo vozim i stižem do Kovina gde pravim prvu pauzu. Sedim u usputnom kafiću, pijem crnu, domaću kafu, jedem sendvič koji sam kupio usput. Nisam se umorio, šta više, tek sam se zagrejao, i rešavam da krenem put sela Kajtasova i «Zelenog dvora». Hvatam se za mobilni telefon da se javim (od retkih tehničkih čuda koje Sneža i Sava poseduju jedno je mobilni telefon, koji uglavnom služi da se gosti najave, za svaki slučaj) ali odustajem, hoću da napravim iznenađenje. Posle dvadesetak minuta opet sam u sedlu i grabim kroz Deliblatsku peščaru, sa bočnim ili sa vetrom u leđa. Prolazim park u centru sela Gaj, gde sam pre nekoliko godina, kada sam prvi put vozio ovamo sedeo i bio na izmaku snage. U ovom parku sam vodio ugodan razgovor sa simpatičnim čikicom koji je sa mnom podelio svoje avanture iz mladosti, kada je sa svojim novim «fićom» jezdio po putevima Đerdapa i imao svakojake dogodovštine kojih se danas ne sećam, ostalo mi je u sećanju da sam tada bio prilično umoran i da se veče polako bližilo, čikica je i dalje zborio a nisam znao gde ću spavati, imao sam šator i vreću za spavanje ali ne i potrebno znanje i iskustvo. Razmišljao sam, gde staviti šator, šta ako me neki seljak sa vilama počne da vija po svome imanju, šta ako...

Danas, ovaj parkić stoji na svome mestu samo se ovde više ne zaustavljam, a i tamnoputog čikice nema, tako da posle nekog vremena stižem na domak salaša, taman da osetim nekakvo «cang» i da vidim da mi je pukla žica na zadnjem točku. Na svu sreću, točak nije napravio «osmicu», ostao je u ravni tako da izvlačim oštećenu žicu i nastavljam da vozim poslednje kilometre. Na brdu iznad kuće konačno vadim mobilni telefon i zovem Snežanu, želim da napravim iznenađenje i da se najavim za jedan minut na kafu. Dobijam Snežanu, i doživljavam iznenađenje - Snežana i Sava su u Vršcu, na nekakvom porodičnom okupljanju, dolaze noćas! Ipak, u kuću se može ući kroz prozor kroz koji se provlači srna Lana, koja je jedina pitoma srna u Banatu, a i šire. Doveli su je na salaš kada joj je majka stradala u nekakvoj lovačkoj akciji i ovde je porasla, smatra Snežanu za svoju majku. Preskačem ogradu, uvlačim se kroz prozor, i eto me kod svoje druge kuće. Sneža mi je kazala da u rerni starog «smederevca» ima nešto hrane, ima i kolača, tako da sedam i ručam, kasnije kuvam i pijem kafu. U međuvremenu dobijam poruku od mog druga Zorana u kojoj me pita da li želim sutra da se vozimo biciklima do «Zelenog dvora». E, moj, druže beogradski, već sam ovde, odgovaram mu, dođi i ti pa ćemo se zajedno vratiti, kada već nismo vozili dovde zajedno. Posle nekog vremena javlja se i naša drugarica Sanja iz Pančeva, zvala je domaćine i saznala da nisu kod kuće ali ja sam tu pa ću je dočekati. Već je pao mrak, čujem zvuk automobilskog motora. Kroz prozor, pa skokom preko ograde izlazim da kao domaćin dočekam gošću, koju uvodim u kuću na isti način ali obrnutim smerom, ovaj put skok preko ograde, pa kroz Lanin prozor. Zna se kako se ulazi u domaćinsku kuću!

Ovde levo, pa samo pravo!

Srna Lana

Palim vatru u peći, drva ima, toplo je, sedimo i čavrljamo o svemu i svačemu, vreme prolazi na na ovom salašu svojstven način, ni polako ni brzo, jednostavno protiče, usporavajući sve oko sebe, tačnije, vreme kao da zaobilazi ovaj salaš koji predstavlja adu oko koje teče sve što se dešava u spoljnom svetu tek dodirujući njene obale ali bez većeg uticaja na živi svet ovog mesta.

Blizu ponoći, zvuk motora starog «Juga» govori nam da su domaćini stigli, već se spremam da ih uvedem preko ograde pa kroz prozor ali se setim da verovatno imaju ključ. Sa njima je u društvu i visoka, izrazito plava osoba muškoga pola sa kojom se upoznajem.

-Hallo, my name is Tobias!

Stranac, očigledno. Nemamo vremena da saznamo odakle su nabavili ovog simpatičnog čoveka jer se na brzinu dogovaramo da idemo u selo Grebenac, nekoliko kilometara odavde na ponoćnu uskršnju liturgiju. Ulazimo u kola i nešto pred ponoć stižemo da dočekamo litiju koja izlazi iz crkve. Selo Grebenac je naseljeno najvećim delom rumunskim stanovništvom, koje je pravoslavne vere te slavi verske praznike po Julijanskom kalendaru a običaji vezani za ovaj najradosniji hrišćanski praznik se pomalo razlikuju od srpskih pravoslavnih običaja. Nisam vernik pa nisam siguran šta treba da radim u crkvi i oko crkve, te se pridružujem Tobiju, kome je ovo veliki doživljaj, kao i meni, uostalom. Crkva je svečano okićena, jarko osvetljena. Oko oltara su postavljeni manji i veći vezeni i čipkani jastuci, pevaju se prigodne pesme. Služba se obavlja na govornom rumunskom jeziku, neke delove i taktove nekih crkvenih pesama prepoznajem jer se koriste i u srpskoj pravoslavnoj crkvi. Do ponoći se drvenim čekićima lupa po drvenoj tabli koja je postavljena u porti crkve i koja se kod Srba zove «klepalo». U klepalo se lupa između Velikog petak i Uskrsa, u znak žalosti zbog Isusovog raspinjanja na krst. U ovo klepalo meštani Grebenca naizmenično lupaju u raznoraznim ritmovima, i staro i mlado se okušava u lupanju tako da sam i sam u jednom trenutku uzeo čekiće u ruke, ali koliko god izgledalo jednostavno pratiti nekakav ritam čekići beže iz nenaviknute ruke tako da sam brzo odustao. U ponoć se oglašavaju crkvena zvona najavljujući Vaskrs Hristov, iz crkve izlazi pop i njegova svita, iznose se crkvene zastave, crkveni orkestar svirajući svoje instrumente kreće odmah za njima i stvara se kolona u kojoj su meštani celog sela. Ova kolona kruži oko sela dok su sa strane puta kojim prolaze upaljene velike vatre, učesnici nose u rukama sveće a u prozorima kuća su upaljena raznorazna svetla. Po završenoj šetnji litija se vraća u crkvu, hor nastavlja pesmu do ranih jutarnjih sati a mi u oko 1:30 sati dobijamo poziv od prijatelja iz ovog mesta da idemo kod njega na kafu. Prihvatamo, odlazimo. Sedimo u kujni, pričamo, na stolu hladna zakuska od mesa divljači, posluženje, rakijica. U jednom trenutku Nenad, naš domaćin, pita me da li želim da mi pokaže Internet prezentaciju sela Grebenac, kaže da selo ima bežični Internet velike brzine. Odlazimo u noviji deo kuće, sedamo za računar, gledamo sajt, kasnije mu pokazujem svoju stranicu na Mreži i sve dobija potpuno nadrealan izgled, spoj najnovije tehnologije, bežičnog interneta u Grebencu i salaš bez struje nekoliko kilometara dalje, sa grupom potpuno različitih likova za stolom u maloj, toploj seoskoj kujni koji jedu šnicle od divlje svinje a došli su sa ili biciklom iz Nemačke (Tobijas) ili istim prevozom iz Beograda (ja) ili iz Pančeva kolima (Sanja) ili...

Tobi i Momir u trpezariji

Kolači...

U ranim jutarnjim satima vraćamo se na salaš i konačno odlazimo na spavanje u male bungalove napravljene od mirisnog otpada borovih trupaca dok nam uspavanku čini kreket žaba i zvuk prolećnih cvrčaka.

Budim se dosta kasno. Razumljivo, nisam ovde ni došao da bih se rano budio. Domaćini su već odavno na nogama, ulazim u kuću sanjiv, dremljiv i potpuno odmoran. Ovaj salaš na ljude iz grada deluje kao masaža na umorno telo sportiste ili fizičkog radnika posle koje se telo opusti i oseti priliv unutrašnje energije. Posle jedne noći provedene ovde, um građanina se pročišćava i oslobađa toksina u vidu negativnih misli, oslobađa se žurbe, Eustahijeve tube nenaviknute na nedirnutu tišinu mesta gde se ne čuje ništa osim zvukova prirode počinju da zuje u ritmu tišine. Snežana mi je skuvala kafu (čitalac će primetiti da se na ovom mestu pije dosta crne, domaće kafe iz velikih šolja i ova kafa nije napitak već ritual koji se ponavlja sa svakim gostom koji dođe). Posle kafe-doručak. Kod kuće često ne doručkujem, ili jedem nekakva peciva umesto zdrave hrane. Danas, na velikom drvenom stolu imamo za doručak sarmu i pržene kobasice. U gradu ovo bi bio obilan ručak, a ukoliko bi mi neko predložio da doručkujem ovu količinu holesterola, masti i ugljenih hidrata zamolio bih ga da mi se ne obraća dok ne poseti psihologa da nađe uzrok njegovih problema koji datiraji verovatno iz ranog detinjstva... Međutim ovde se nalazimo u drugoj dimenziji postojanja gde je sve moguće (nadam se da ću ovde jednog dana postati mlad i lep) te doručkujemo sarmu sa prilogom od kobasica, i pomalo hleba, bela. Nakon banatskog doručka pristupamo ozbiljnom poslu-lenčarenju. Naravno ne baš kompletno lenčarenje ali ono što smo toga dana radili teško bi moglo da se nazove radom. Malo smo pomagali Sneži oko sudova, kuhinje i slično, Savi oko cepanja drva, zajednički smo skuvali ručak...

Svaka sličnost sa drugom Staljinom je slučajna!

Na svom lošem engleskom jeziku pričao sam sa Tobijem, našim novim nemačkim prijateljem. Saznao sam da je iz grada Dortmunda, ima 38. godina, ima ženu, nema dece. Po obrazovanju je mašinski inženjer i SAM je dao otkaz u firmi, kupio bicikl i opremu i krenuo na put koji namerava da završi u Australiji. Na ovom putu želi da otkrije sebe i svoje mesto na ovom svetu. Oprema mu je ukupno teška 25. kilograma. Za onoga ko ne razume šta to znači pomenuću da ista količina opreme za cikoturizam koju sebi može da priušti prosečan srpski biciklista sa prosečnom platom teži 50. kilograma, a ova razlika u težini na štetu cene ide i do 10. puta. Sam bicikl isto tako izgleda lepo i jako, onaj ko se razume u bicikle kaže da je na njemu vrhunskaoprema. Eh, što nisam Nemac pa da sve batalim i da sednem na bicikl godinu-dve, da tražim smisao svog bitisanja na ovom svetu…

Tobias und seine ultrdžidži-midži Hajtek Fahrrad

Jednog trenutka Tobi mi je predložio da mi pomogne oko zamene žice na točku, te okrenusmo moj bicikl naglavce, moj zadatak je da dodajem alat (u to se najbolje razumem, sve dok ne pomešam nazive alata) dok je on nešto petljao, svirao «ping – ping» prstom po žicama i objašnjavajući mi da se po zvuku može oceniti zategnutost žica koje bi trebalo da budu jednako zategnute a posle se točak lepo centrira - i to je to!

Dok smo se tako družili, niz brdo prema kući se spusti novi biciklista, moj drug Zoran koji je upravo pristao u ovu luku sa svojim dvotočkovnim prijateljem, tako da smo sada mi biciklisti u većini. Malo kolegijalnih, esnafskih razgovora, namestismo biciklu žicu a u tom je i ručak gotov te opet sedosmo za veliki Snežin astal. Supa, piletina, govedina, kolači... Strahota za liniju, uživanje za čula!

Do večeri smo popili još neku kafu, popili nekoliko čašica razgovora (bogami nas je i uhvatilo, hoće to ko nije naviknut na razgovor, ali ne na prazan razgovor bez sadržaja i koji ne označava ono što se misli) i kako je pao mrak, brzo smo se povukli u svoje odaje, a poneko je i otišao u Pančevo svojoj kući.

Jutro smo dočekali još odmorniji nego prethodnog jutra. Pred nama se prostirao svetao, sunčan dan kakav se retko viđa. Nebo je sasvim plavo, bez ijednog oblaka na njemu, vazduh proziran, ne kvari ga niti jedan oblak. Još uvek nema insekata u vazduhu, nema vrućine, a nije ni hladno. Mnogo je različitih nijansi zelene boje poreklom sa napupelih i olistalih grana, maslačci i livadsko cveće svemu daju notu žutog i ljubičastog. Po ovakvom danu šteta je sedeti kod kuće, šteta je uopšte i sedeti bilo gde osim napolju. A još je lepše kretati se, biti na suncu, biti u pokretu, ne misliti ni o kakvim ružnim stvarima, jednostavno treba uživati u ovom danu koji dolazi kao poklon sa neba, danu koji se ne može naručiti niti prognozirati. Kasno smo ustali, a moramo poći na groblje te doručak ostavljamo za kasnije. Na groblje idemo jer je u selu, Grebencu, odakle je naš prijatelj Nenad, običaj da se na Vaskršnji ponedeljak odlazi na groblje u posetu mrtvima. Ovaj običaj kod Rumuna, kako nam je Snežana objasnila nije tužan, već je događaj koji donosi raspoloženje. Na grobove milih predaka se iznose raznorazne đakonije, hrana, piće, šarena jaja... Meštani su praznično odeveni, vode se veseli razgovori. Stojimo na grobu Nenadove supruge koja je stradala u saobraćajnoj nesreći pre tri godine, takođe je i celo selo je na groblju i svi su oko grobova. Seoski pop ide sa crkvenim horom od groba do groba i blagosilja ih, na nekakav čudan način osećamo da su mrtvi samo privremeno otišli od nas, ili, tačnije da su tu negde sa nama, na istom mestu, da nas posmatraju ali da nismo u istoj ravni postojanja. Na ovaj Vaskršnji ponedeljak smo u tački koja je najbliža i jednom i drugom svetu, zid između sveta živih i sveta mrtvih danas je tanak kao japanski zid od papira. Pri dolasku, upitao sam Snežanu kakav je običaj, da li treba nešto da izjavimo na groblju, ili nešto da ponesemo, damo, šta li, odgovorila mi je da je dovoljno da smo tu i da odamo poštovanje.

Nakon obreda pozdravljamo se sa Snežanom, Savom, Nenadom i ostalim te se vraćamo biciklima u Kajtasovo da se spremimo za put. Zoran i ja smo naumili da se vraćamo biciklima putem kojim smo došli, znači kroz banatsku ravnicu koja je lepa na svoj način ali kojom smo prošli mnogo puta do sada. Tobi želi da Dunav pređe skelom između Banatske Palanke i Rama a mi odlučujemo, za doručkom, da ga ispratimo preko, na srbijansku stranu, a dalje ćemo videti gde ćemo. Doručkujemo, zaključavamo kuću, ostavljamo ključ na čiviluku ispred vrata i sedamo na bicikle. Vozimo kratko vreme putem, posle skrećemo na nasip duž kanala Dunav-Tisa-Dunav i vozimo njime. U stopu nas prati lepota dana, ne napušta nas ni za trenutak. Prizoru se pridružilo i plavetnilo kanala, trava pored njega. Krećemo se prema Dunavu, ne znamo kada vozi skela, ni da li vozi, ni da li je možda vozila i završila svoje za danas. Baš ne želimo da se opterećujemo nevažnim sitnicama, kao da je bitno baš sada preći Dunav, pa nismo u ratu. Do duše, sutra je radni dan, valja nam nekako se dokoturati do Beograda bar do jutra ali podne je tek prošlo, čemu sada izmišljati probleme, uživamo u lepoti trenutka. Stižemo u Banatsku Palanku, pitamo nekoga za skelu, saznajemo da polazi za petnaestak minuta. Da smo planirali, ne bismo ovako dobro ugodili vreme, ili tajming, kako se to moderno kaže. Smeštamo bicikle na skelu, sunčamo se, vodimo ugodne razgovore. Skela polazi u 13. sati po balkanskom vremenu, znači sa dvadesetak minuta zakašnjenja, ali ovaj put opravdano. Pored pristaništa nalazi se kafanica sa lepim pogledom na Dunavsko more, sija sunce, banatsko podne lenjo puzi po seoskim sokacima, praznik je i kome je još do polaska na vreme? Da sam ja nešto lađar što vozi ovi lađu naredio bih da danas niko nema nigde da ide, svi ima da sede tamo gde (na banatskom jeziku «di») su se zatekli, ima da jeju i piju dok ima a posle da odmaru, potom večera, pa fruštuk, pa na put. Tako bih ja uradio. Međutim, ne pitam se ništa, stari deda što vozi ovaj ploveći objekat pali motore i krećemo ka Ramu. Na sred Dunava je kao da smo na nekom morskom zalivu, sa svih strana se vide obale i ne može neiskusno oko da odredi šta je leva a šta desna obala, šta napred a šta nazad. Prepušteni smo znanju starog rečnog vuka i ne sumnjamo da ćemo stići tamo kuda smo pošli. Plaćam dve karte i dajem novčanicu od 5. evra, Tobias se čudi kako to plaćam u evrima, karta košta dvesta dinara. Pogledam ga, i promrmljam nešto, kako objasniti Nemcu iz Dortmunda koji je krenuo svojim supersoničnim biciklom na put oko sveta našu privredno-političko-ekonomsku situaciju? Trebalo bi i meni neko da objasni to isto, pa bih onda ovo znanje mogao da prenesem dalje. Pristajemo u Ramu, preuzimam ulogu stručnog vodiča i na brzinu objašnjavam našem nemačkom prijatelju kratak istorijat utvrđenja koje dominira predelom, zatim pogledamo na kartu i sva trojica se složimo da ne krenemo poznatim, asfaltnim putem već zemljanim putem pored same obale Dunava. Put kojim vozimo ucrtan je na biciklističkoj karti ovih predela kao alternativni pravac i vodi nas ka Srebrnom jezeru stazom koja je mestimično peskovita, mestimično zemljana ali celim putem neverovatno prijatna za vožnju i u savršenom skladu sa meteorološkim prilikama. Sklad između staze, plavog neba, plavog, ali zaista plavog Dunava, nežnog zelenila naše i tamnog zelenila rumunske obale, sve to ispresecano mirisima biljaka, gledano kroz prozirni vazduh, ceo doživljaj bih se usudio da uporedim sa tortom koja se zove «Ruska salata», moje omiljene, zbog iste ovakve neverovatne mešavine boja i mirisa a koja se postiže uz pomoć sastojaka od kojih je svaki sam po sebi lep (ukusan) ali izmešan u pravom odnosu sa ostalim sastojcima dobijamo simfoniju boja, mirisa i ukusa…

Na putu

Vreme je bilo naš saveznik

Zoran se žali na neidentifikovano leteće kamenje

Na skeli

Izlazimo na asfalt u selu Zatonje te vozimo dalje ne naročito zanimljivim asfaltnim putem. Veliko nam je olakšanje što je Zoranu sada neuporedivo lakše da vozi tako da ne moramo da slušamo njegove žalbe na loš teren i kamenčiće koji sami iskaču pod točkove njegovog bicikla želeći da mu otežaju putovanje. Ceo prizor neverovatno podseća na Dalmaciju, građevinski materijal od koga su sagrađene kuće velikim delom je od kamena, a postoji i puno četinarskog drveća sa svojim karakterističnim mirisom. Prolazimo pored nekoliko lepih, peskovitih plaža u kojima se baškari Dunav obojen plavim nebom. Ovo mesto se mora ucrtati u pamćenje kao mesto gde se može kampovati nekoliko dana. Obalom prolazimo selo Vinci, blizu je i grad Golubac, odakle po Zoranovim pretpostavkama ima velika autobuska stanica i autobus za Beograd. Preko Dunava, na rumunskoj strani, vidim dve velike stambene zgrade sa nekoliko spratova, jasno se vide prozori na njima, da imam dvogled mogao bih da vidim ljude kako sede za stolovima u svojim sobama i ručaju, odmaraju ili, možda, čitaju. Razmišljam kako li to izgleda ustati ujutru u jednom takvom stanu, umiti se zatim sa jednog prozora pogledati susednu državu, videti šta ima novo u njoj, zatim sići na ulicu i šetati i raditi u svojoj državi. Uveče, dobrim dvogledom opet mogu se posmatrati zbivanja na ulicama susedstva...

Na izlazu is sela ugledamo sa sporednog kako se na glavni put uključuje tri biciklista, i to dva oskudno odevena prelepa ženska biciklista i jedan, verovatno muški, nisam ga mogao primetiti pored ove dve dame. Bicikli su im natovareni bisagama, imaju punu opremu, mašu svojim nogicama (naročito devojke) okrećući pedale. Usporavam, Tobi gleda, izgleda da nije imao nameru da ostvari kontakt sa njima. Pitam na srpskom mladića odakle su, ne razume me te se prebacujem na engleski, kaže da su Nemci i da idu iz Rumunije i sada se voze po ovoj našoj zemlji Srbiji. Hvalim se kako i mi imamo jednog pravog Nemca, upoznajem ih i njih dvojica počinju priču, a svašta su nešto pričali na nemačkom jeziku, jedino sam razumeo da su naši novi saputnici iz Berlina. Zoran i ja požurismo da stignemo devojke koje su odmakle napred, naravno ne iz nekakvih niskih nego isključivo iz kolegijalnih pobuda, da im pomognemo ako treba.

Iznenadni saputnici

Vozimo tako uporedo neko vreme, odmaramo oči na prirodnim lepotama Nemačke i tako ulazimo u grad Golubac. Nailazimo pravo na autobusku stanicu, pitam za autobus, kreće za sat i po vremena. Tajming nam je i dalje neverovatan! Grupno polazimo do golubačke tvrđave, brbljamo sa našim ljupkim saputnicama, i fotografišem se sa njima na zidinama ovog starog utvrđenja, objašnjavam im da je to slika koju ću pokazati svojoj ženi i deci, da vide kako im se tata mučio dok su oni odmarali kod kuće. Silazimo sa zidina, opraštamo se sa našim novim prijateljima, sa svima se rukujemo a Tobi, na naše iznenađenje, kreće da se ljubi, i to onako srpski, tri puta u obraz. Toliko o nemačkoj hladnoći. Ranije smo izmenili imejl adrese, tako da ćemo biti u kontaktu, grupa od četiri nemačka biciklista ide, ko zna gde, poželim Tobiju sa na ovome putu nađe sebe i svoj put a Zoran i ja se vraćamo ka autobuskoj stanici, pojedemo po jedan «Vlaški ćevap»od 200 grama, 140 dinara, kafa dok čekate besplatna, preporučujem. Ćevapdžinica odmah preko pute autobuske stanice. Ubacujemo bicikle u autobus, pada mrak, gotova je naša Uskršnja neočekivana tura.

Prirodne lepote se ne mogu zanemariti!

Dok autobus klizi po niškom putu vozeći nas svojim kućama mislim o prethodna tri dana, sabiram utiske i razmišljam: šta bi se dogodilo da sam u subotu, pre dva dana, umesto što sam sišao u podrum po bicikl skuvao sebi još jednu kafu???

Deseta sličica-"Guma"

2010-03-15T00:21:00.049+01:00

Živim u kući koja ima kotao za centralno grejanje. To je ona naprava nalik na peć u koju se ubacuju razne stvari koje su zapaljive, i voda koja struji sistemom cevi dobija toplotu iz ložišta i prenosi je unutar kuće. Svako jutro ponavljam isti ritual, na dno ložišta stavljam nekakvu lako zapaljivu materiju ili parče gume, preko toga nešto suvih grana, zatim red uglja, upalim onu gumu i uskoro se unutrašnjost peći zažari od toplog plamena.

Iako je skoro polovina marta jutros je veoma hladno, provejava sneg, moram da izlazim u dvorište i da podložim mog limenog prijatelja, ne bih li se ugrejao u ovo zimsko jutro, koje bi po kalendaru trebalo ipak biti prolećno. Hodam po ostavi za ugalj, pipam u onom polumraku, tražim zapaljive kockice i vidim da imam samo prazno pakovanje od njih. Gledam čime bih mogao upaliti vatru, ne nalazim ništa. Pogled mi više puta prelazi preko stvari u ostavi i ne primećujem dve spoljašnje gume od bicikla koje sam skinuo pre nekoliko dana kada sam stavio nove. Hladnoća mi se polako uvlači pod ogrnutu jaknu što uzrokuje da mi mozak počne brže da radi, jer, poznato je, u kritičnim situacijama brže i racionalnije mislimo i lakše donosimo odluke koje se tiču rešavanja opasne situacije. Opet ugledam one gume i po prvi put ih vidim ne kao obuću za mog ljubimca na dva točka nego kao nešto čime mogu zapaliti onaj ugalj što me čeka u peći, i posle čega se mogu najzad vratiti u kuću sa ovog vetra i snega. Uzimam nekakve velike makaze i isecam parčiće gume, jedno parče odnosim do peći, stavljam ga na dno gomile i upaljačem ga palim. Brzo se hvata plamen, prvo mali, stidljivi, gotovo neprimetan, iz njega se diže crni končić dima koji nestaje u dubini odžaka. Vrlo brzo ovaj plamičak postaje vatrica koja gori sve jače, zagrevajući suvo drvo koje potom počinje da gori, da bi uskoro zapalilo ugalj, da bi ovaj zagrejao vodu u sistemu, koja će zagrejati prostorije u kući…

Svako jutro kao ludak stojim pored peći i uvek se iznova oduševim plamenom koji polako obuhvata naizgled beskorisno drvo i komade uglja. Znam i po pola sata da čučim pored otvora peći pod izgovorom da moram gledati da li je sve pod kontrolom. Jutros isto tako činim, čučim na snegu i vetru kao jurodivi i čekam da se plamen rasplamsa i onda opet ugledam ono parče gume kako se krivi i uvija dok ga obavija plamen. Gledam ga kao da ga vidim po prvi put i tek tada shvatam šta sam uradio, upalio sam cipele od mog bicikla, koje su verno vozile mene i njega hiljade i hiljade kilometara… Pre desetak minuta nisam ni mislio o tome ali sada, kada je rešena kriza oko paljenja peći opet počinjem da razmišljam na mirnodopski način, i počinjem da se sećam, kako je to bilo…

:::

Kupio sam u prodavnici, na čekove, novi bicikl. Pre toga imao sam nekakav polovni, koji me je dobro služio ali ipak nije mogao da izdrži napore koje je donosio moj novootkriveni biciklistički žar. Ovaj, novi, po kvalitetu a i po ceni zadovoljavao je moje kriterijume, znači mora da bude izdržljiv, da ima veliki raspon stepena prenosa, kao i mnoge druge osobine koje su bitne za bezbednu i udobnu vožnju. Vozio sam ga nekoliko meseci, vežbao odlučio da sa drugovima pođem na veliku vožnju, na more. Opremio sam ga kako dolikuje i dobro oprao, prebrisao, podmazao i uglancao.

Polazak-da sam tada znao šta me čeka...

Prvog dana puta sve je bilo kako se samo poželeti može, sunce, blag vetrić, dobro društvo, tiho zujanje mehanizma i nekakvo tiho, tiho „ššššššš“… Posle nekog vremena shvatio sam da sve teže okrećem pedale, da se sve više umaram i da je ono tiho „ššššš“ sve glasnije, sve dok ne vidim da mi je guma probušena. Pun sam elana, skidam točak, umesto probušene stavljam novu, vraćam sve na svoje mesto i brzo nastavljam. Sutradan, posle podne, i dalje sam pun energije, vozim i uživam, slušam ptice, slušam kako vetar šapuće, slušam kako nešto tiho, tiho šušti i prati me na mom putu. Već pripremljen, vidim da opet vozim na prilično izduvanoj gumi, smejem se i samouvereno vadim drugu od dve cele unutrašnje gume koje sam poneo i menjam. Razmišljam kako nisam dugo imao gumi-defekt, eto sada sam imao dva tako da, računam, miran sam više stotina kilometara. Sutradan, već je naša družina fino zašla u planinske krajeve, posle podne opet sam promenio gumu, ovaj put sam zakrpio jednu od one dve, i dobro pregledao spoljašnju, da nema nekog trna ili nečega što može uzrokovati ova bušenja. Nisam ništa našao, i sumnjičavo sam vozio sve do sutra, kada sam promenio još dva puta gume, jednom prednju jednom zadnju. Pred Nišem, a nisam menjao gumu ima tome 24 sata, moj drug Miloš je prozujao pored mene, dobacivši mi da bi trebalo da napumpam gumu, nešto mi je „legla“. Već sam bio iskusan, znao sam u kom grmu leži guma, pardon, zec, promenio sam je i trajala mi je pa skoro do Kopaonika, uz samo par promena. Pomislio sam već da su vradžbine u pitanju, neka kletva ili slična magija, noću, u šatoru, sanjao sam kako oko mene lete u nekakvom suludom plesu probušene gume i šište proizvodeći zlokobne zvuke.

Uspomena iz Krupaje-zamena gume na igralištu

Pozdrav sa Homolja-zamena gume na planini

Suvenir iz Soko Banje-probušena guma

Omiljeno mesto za razonodu i zabavu

Konačno na prilazu mestu koje se zove Blace, rešio sam da u prodavnici kupim nove, ne interesuje me ni dimenzija ni vrsta, ima da na bicikl stavim novu obuću, makar traktorsku, kamionsku, ne zanima me. Biciklistički konvoj se zaustavlja u ovom mestu, u lepo sređenom centru, pitamo ima li negde prodavnica za gume, upućuju nas, ulazim sa nadom u ovaj hram da se pomolim bogu koji stoji iza tezge a danas je uzeo oblik tetke sa naočarima, pitam je da li ima pneumatike odgovarajućih dimenzija za moj bicikl, kaže da ima još jedan par, i dobijam predivne, nove, crne, devičanske, asfaltom nedotaknute gume! Ne pitam koliko košta, uzimam, plaćam, i na samom trgu u mestu Blace, u parku skidam prokletinje koje su mi toliko bola zadale i bacam ih i kantu, praćen začuđenim pogledima meštana, čak se odnekud pojavila i ekipa lokalne TV stanice, snimali su ovaj događaj čak i ne znajući da zapravo snimaju istoriju…

Nova guma!

Krećemo dalje na naš put, i do kraja puta na svoju ogromnu radost nisam skidao točka sa bicikla. Okusio sam te godine Jadransko more, vratio sam se kući, napravio sam još nekoliko kratkih vožnji u okolini Beograda, i do kraja sezone nisam ni jednom čuo ono zlokobno šištanje.

Sa novim gumama na cilju!

Bicikl je zimu proveo u podrumu, na suvom i sigurnom mestu, u proleće sam malo napumpao moje gume iz mesta Blace i krenuo u nove avanture. Stotinama kilometara sam sa svoje pozicije gledao u prednji točak koji se ravnomerno vrteo, već sam mu poznavao skoro svaku šaru i nepravilnost, već sam po učestalosti pojavljivanja jednog istog ožiljka na gumi mogao bez pogleda na kilometar-sat da ocenim kojom se brzinom krećem. Upoznao sam nove ljude, iz sveta biciklizma a i šire, odvele su me ove gume na vrh planine, vozio sam u letnje dane po Banatu, a i jesenske kiše su padale a ja sam istrajno vrteo pedale vozeći ka svom cilju, a to je da vozim bez cilja.

Došlo je vreme da se krene na prvu veliku inostranu vožnju, valjalo je voziti po Rusiji, proverio sam ove moje točkove, nisu imali znakove istrošenosti tako da su me srećno i bez problema prevezli od Moskve do Sankt Peterburga, ove obične biciklističke gume na sebi su osetile mlaku vodu reke Volge, vozile su između čuvenih ruskih breza, kroz tajgu, preko moskovskog i lenjingardskog asfalta su išle kao podmazane.

Opet je došla zima, ovaj put sam rešio da vozim do kasno, vozio sam se kad kod sam imao vremena, i konačno, pre nekog vremena opet sam čuo zvuk koji me je pre nekoliko godina proganjao čak i u snovima. Šuštanje me je upozorilo da je vreme promeniti gumu, i kada sam je skinuo, shvatio sam da je vreme, ovaj put opravdano, promeniti je a stare, blacanske, gume penzionisati. Tako sam i uradio, ostavio ih u garaži, za zlu ne trebalo.

:::

Vatra se u peći već lepo razgorela, ona stara guma iz mesta Blace je poslednji put poslužila svojoj nameni, ovaj put njen poslednji zadatak je bio da zagreje prostoriju u kojoj ću sedeti i pisati svoje sećanje na jednu sasvim običnu biciklističku gumu!

Deveta sličica - "Platani"

2010-03-07T17:38:00.002+01:00

U poslednje vreme ne idem često u grad. Silom prilika sedim u Borči, najčešće ispred računara, na Internetu gledam daleke predele, sunčana mora (da, baš tako, u mojoj svesti more je povezano sa Suncem), ili gledam neke malo bliže krajeve, ali koji su ipak iza granične crte. Preko crte-zato što ne volim više ovo što je ostalo od moje zemlje. Ako je nešto i ostalo, naravno. Kada ipak, silom prilika, izanđalom žutom devedesetpeticom, koja postoji zahvaljujući „nesebičnoj donaciji naroda i vlade Japana“ odem do takozvanog centra grada, uvek vidim nešto novo, stakleno, visoko, hladno i sivo. Pre desetak dana pokušao sam da prošetam Knez-Mihajlovom. Stigao sam samo do knjižare „Geca Kon“ , jednog od retkih lokala u ovoj ulici (greh je ovu instituciju nazivati lokalom), ispred koje su stajali radnici ove knjižare i držali natpis „štrajk“. Ne pratim vesti, od televizija gledam inostrane naučne programe a sve to zarad duhovnog zdravlja, ne bih li ga očuvao koliko je to moguće ali mi nekako ne uspeva. Elem, na plakatu zalepljenom za izlog, piše:

„Geca Kon=100 generacija sa knjigom, a šta sa budućim naraštajem?“

Saznajem da je ova knjižara na atraktivnom mestu nedavno tajkunizovana od strane vlasnika knjižare „Mamut“. Naravno, „Mamut“ je knjižara isto kao što sam ja Lepa Lukić, to je obična fensi, moderna prodavnica raznoraznih elektronskih i ostalih sokoćala, pardon, gedžeta, gde se može naći i po koja skupa knjiga atraktivnog pisca koja se može brzo prodati, kao i kapitalna dela „Feng šui u Vašoj kući“, postoje i nezaobilazne knjige koju svako srpsko domaćinstvo mora da ima, poput „Srpskog pravoslavnog kuvara“. Naravno postoje i knjige na engleskom i ostalim jezicima, postoje i dobre ribice u tesnoj odeći koje su uvek tu da pomognu ako vam nešto treba, celu smenu provedu na nogama sa priheftanim neiskrenim osmesima i sve to za dvadeset-dvadeset pet hiljada dinara mesečno, šest dana nedeljno.

Knjižara „Geca Kon“, nazvana je tako po čoveku koji je posedovao izdavačko preduzeće koje je posle drugog svetskog rada i nacionalizacije dobilo ime „Prosveta“, i koji je dao veliki doprinos razvoju knjižarstva kod nas. Osnovana je 1901. godine i sa nepromenjenom namenom stoji na svom mestu i danas, sa sve onim malim stočićem ispred i nekoliko ljudi kojima je još stalo do ove knjižare, koji osećaju mirise antikvarnih knjiga, koji znaju kakav je osećaj po policama i pultovima prevrtati knjige, neometani od strane prodavaca, koji razumeju šta knjiga znači. Ovi ljudi znaju da će, kada ovo mesto postane kockarnica, butik, ili neki velelepni svetao objekat, pokojni Geca Kon, koji je sa porodicom ubijen 1941. godine u jednoj od mnogih racija na Jevreje, biti ubijen po drugi put, ovaj put za uvek.

Potpisujem peticiju ali nemam snage da stojim na ovom mestu i da učestvujem u unapred izgubljenoj bitki. Idem dalje, odlazim do poslovnice mobilne telefonije da kupim karticu koja mi je potrebna, a koja se prodaje tamo gde je nekada bilo… na vrh jezika mi je… Zaboravio sam. Znam samo da ovo ovde nije bilo prošle godine.

Svojim poslom, baš kao za inat, idem do Bulevara. Negde sam pokupio informaciju da će tamo početi seča platana, ali nekako, nisam mogao u to da poverujem. Dolazim do „Depoa“ i vidim prve panjeve. Stari platani, koji su sakrivali hiljade gačaka, i ispod kojih sam mnogo puta prolazio dok sam stanovao malo niže, u Dimitrija Tucovića, nestali su. Stao sam i gledao ono što je ostalo od njih, crveno meso drveta stajalo je razbacano po asfaltu, izrovano nekom moćnom mašinom i razbacano svuda okolo. Kada je za vreme bombardovanja srušen Avalski toranj, te noći sam iz sve snage mrzeo i Nato agresora i naše političare koji su mogli da dozvole da se taj znamen Beograda sruši. Sada, na mom Bulevaru, nisam znao, niti sada znam koga da mrzim. Sluđen sam, ne dopire mi do mozga da se jedan od najvećih drvoreda na Balkanu (dobro, možda i nije jedan od najvećih, ali za mene jeste) tek tako, nečijom odlukom, poseče.

Imam jednog brata od tetke, koji je još kada sam bio mali, pa kada nešto pogrešim, imao običaj da kaže „Niko ne može da te tako zajebe kao što možeš sam sebe da zajebeš“. Danas, ispred ovih panjeva, osećam se zajebano do koske, i osećam da su zajebani i oni koji su odluku da se ova stabla poseku doneli, i zajebani su Beograđani, samo, retki su oni koji shvataju da su zajebani. Koračam polako, uzbrdo, prema Đermu, vidim tu i tamo kako po neko stane i gleda ono što je ostalo od platana, tražeći, kao što sam i ja tražio, bolest truljenja zbog koje su ova veličanstvena stabla posečena, ali bolesti nema nigde, osim u glavama gradskih rukovodilaca, koji su dozvolili da do ovog masakra dođe. Kartonaši, trgovci raznom robom stoje na svojim mestima, ni jedna racija ni inspekcije ni policije nikada nije uspela da ih pomeri sa svojih mesta gde godinama stoje i podrivaju ekonomiju zemlje Srbije, ali sada su zbunjeni, razgolićeni bez platana koji su im leti pružali hlad a zimi spas od padavina. Možda će se sada ipak pomeriti?

Stigao sam do poslastičarnice „Bolonja“, to je ona mala, simpatična poslastičarnica preko puta Đeram pijace. U detinjstvu, kada dobijem dobru ocenu, roditelji su znali da me odvedu ovde na kolače. Odavde se sada, kada nema drveća, vidi moja nekadašnja osnovna škola, nekada se zvala „Moša Pijade“, kasnije „1300 kaplara“ a još kasnije ingenioznom odlukom nekadašnjeg ministra obrazovanja ova škola je ukinuta i spojena sa drugom školom. Iza, sada puca vidik na Zvezdaru, razmišljam, zašto se ne bi i taj park posekao, on je i tako veštačka tvorevina, nastala relativno skoro a nalazi se na atraktivnom mestu, dušu dalo za zidanje skupih objekata. U stvari, kada napregnem sećanje, i sada postoje neka govorkanja da će se deo ove šume seći, radi nekakvog zidanja…

Ne znam više ni zašto sam pošao uzbrdo, da li da osetim uspomene iz detinjstva, da li da osetim mazohističko zadovoljstvo nestajanja dela mog života. Svestan sam da se detinjstvo ne može vratiti, da progres ide napred, svega sam toga svestan, ali ipak, zašto je bilo potrebno seći ovo drveće, zašto nestaje „Geca Kon“, gde je ona apoteka na Slaviji, gde je bioskop „Slavija“, koji je bio smešten u Sali Mira, a sve zajedno je sazidao gospodin Makenzi, bogati Englez po kome je ceo kraj dobio naziv „Englezovac“. Kafana „Tri lista duvana“ takođe je srušena da bi na njenom mestu godinama zvrjao montažni parking. Na mestu legendarnog „Grgeča“ danas je banka, na uglu Ruzveltove i Cvijićeve nekada je postojao dečiji park sa biciklima koji su bili nekakvom lučnom cevi povezani sa centralnom konzolom tako da su se vozili u krug, i tu sam napravio prve biciklističke vožnje… Postoji mnogo mesta u mom rodnom gradu koja bi neko ko je pri zdravoj pameti okrečio, doterao i proglasio nacionalnim dobrom a koja su dugogodišnjim nemarom srušena ili unakažena nestručnim preuređenjima.

Vraćam se, idem prema autobusu koji će me odvesti kući. Pešačim i osećam se kao da hodam po ruševinama. Nisam pametan…

Osma sličica - "Osvajanje Banata"

2010-02-10T23:01:00.005+01:00

Jedne tople, lepe avgustovske subote odvažna četvoročlana biciklistička ekipa u sastavu: Vlada, Miloš, Ugi i, kao najstariji i najdeblji, Momir uputila se na krstarenje prostranstvom srednjeg Banata, ka Carskoj Bari kraj Zrenjanina kao krajnjem odredištu. Polazak su, da bi izbegli vrućinu, zakazali rano ujutru, tako da su, prema dogovoru, na startu svog puta bili već u pola jedanaest ujutru, zorom ranom, takoreći.

Vreme je idealno za vožnju, oblačno i suvo tako da je četvorka brzo odmicala Zrenjaninskim putem dok su se kilometri nizali za njima, gume su škripale, bicikli plakali od muke, te se ubrzo pred njima ukazalo selo Čenta. Pored autobuske stanice skrenuli su levo i došli do čuvenog čenćanskog jezera. „Jezero“ je pomalo preuveličan naziv za baricu obraslu trskom i šašom koja se ukazala pred njima, a nisu znali ni po čemu je ovo jezero čuveno. Ipak, ovo je lepo mestašce za odmor, te su na tom mestu zastali tek toliko da bicikli malo predahnu i da se gume, zagrejane od sulude brzine, ohlade. Razgledali su okolinu, napunili su svoje bidone vodom - onom banatskom, belom i hlorisanom, probali su šljive krajputašice koje su danas u punom zrenju predskazujući jesen, te su produžili dalje.

Nadaleko čuveno čenčansko jezero

Okolina Čente-Vlada i Miloš

Posle paklene vožnje vratolomnom brzinom, družina je stigla nadomak Carske Bare, te je stala kod restorana „Trofej“. Za ovaj restoran je vezana interesantna anegdota. Pre par decenija, kada je ovaj restoran bio nov, nosio je naziv „Živa Mađarica“. U okolini se nalaze mnoge vikendice te su vikendaši svraćali na nedeljni ručak i pitali se zašto se objekat tako zove, pretpostavljali su da tu stalno sedi neka živa, autentična Mađarica, koju su iz nedelje u nedelju želeli da vide… Međutim, Mađarica po kojoj je restoran dobio ime zove se Živa, i muškarac je, tačnije vlasnik se zvao Živa, sa naglaskom na „“i“a prezivao se „Mađarica“, takođe sa naglaskom na „i“tako da naziv mesta nema veze sa životnim stanjem u kome se nalazila dotična, izmišljena i izmaštana gospođa.

Pored restorana nalazi se mali zoološki vrt u kome je glavni stanovnik medved Miša, koji je spokojno dremao u svom komfornom kavezu, koliko kavez može biti komforan. Na okačenoj tabli je pisalo da je ovaj meda u ratu u Bosni izgubio majku zbog nagazne mine, te da je na ovo mesto donešen samo sa par kilograma težine. Odgajan je u za njega neprirodnim uslovima i nije sposoban da živi u prirodi i ova tabla je njegovo pismeno opravdanje-sada može da živi u kavezu. Družina voli da gleda kablovske TV programe, i videla je da u svetu ima puno udruženja koja ovakve primerke životinja vraća u divljinu, prethodno ih naučivši da se same snađu. Naravno, „gde je svet a gde smo mi“, tako se popularno kaže kada se želi opravdati neka naša, domaća, poznata i svima draga stvar koju ne želimo ispraviti. Ipak, dobra strana je da naš meda nije skončao od gladi u planini ili dopao u ruke Cigana, tako da se ovde može primeniti druga izreka i opravdanje „Bolje i ovde nego…“

Meda drema i sanja svoju planinu

Pored mede, u ovome vrtu postoji par lanadi, ne zna se šta je sa njihovom majkom ali pretpostavlja se je da je završila u obliku gulaša ili paprikaša koji je odavno pojeden. Postoji i kavez sa raznim domaćim i divljim pticama i sve to služi na polzu i uveselenije vaskolikog naroda izletničkog.

Gde nam je mama?

Od mene nećete videti supu!

Na ovom mestu družina je napravila još jednu malu pauzu, napravljeno nekoliko fotografija i kako je miris hrane nenadano počeo da izaziva halucinacije u Momirovoj glavi, brzo su produžili dalje, ka ulazu u rezervat prirode „Carska Bara“

Biciklima su prošli pored table na kojoj se nalazi šematski prikaz rezervata te produžiše u pravcu vidikovca, koji je na kraju šetne staze. Videli su zanimljiv brodić za prevoz turista koji je izgledao kao da je sastavljen od priručnog materijala koji se zatekao, a ipak je bio na svoj način lep. Hodali su šumskim putem pored starog Begeja. Iza jednog srušenog drveta ostavili su bicikle i produžili pešice kroz hladovinu nedirnute šume. Miloš nije želeo da nastavi, a nisu ga ni molili jer je taman dobrodošao kao dobrovoljac da čuva bicikle tako da je ostao na ovom mestu da pusti korenje dok je neustrašiva trojka nastavila put. Probijajući se kroz gustiš, po nogama su ih milovale koprive kojih je, srećom, bilo u izobilju, a svi su imali biciklističke helanke ili kratke pantalone tako da su se svaki čas prilikom dodira sa ovim dragim bićima uzvici oduševljenja razlegali šumom.

Šumska staza

Stari Begej

Posle tridesetak minuta hoda izbili su na vidikovac koji je postavljen na najvišem mestu rezervata, tako da se nalazi, da ne preteramo, na 2,5 metara nadmorske visine što je i najveća visinska tačka koju će danas osvojiti. Odavde se vidi pola Banata, na jugozapadu se prostire Titel i titelski breg, desno od njih, na jugoistoku vide se tornjevi Ečke, a još dalje Zrenjanin u kome se za dve nedelje održavaju dani piva gde će naši biciklisti rado poći. Ispred njih je bara, obrasla crvenim vodenim biljem na koje sleću ptice, oko bare je ševar. Komaraca, na njihovo iznenađenje, nema. Sede na toplim daskama vidikovca, Momiru se priviđa rindflajš, sarma, pečenje i torta... Nije mu se dalo jutros da spremi i ponese sendvič tako da preživljava uz pomoć izmrvljene „Bonžite“ koja mu je slučajno pre desetak dana ostala u torbici bicikla.

Iz šume odjednom dolazi vesela grupa namirisanih turista koji su do ovog mesta stigli brodićem, te prilazi vidikovcu. Momir zauzima poziciju, i vreba priliku da nekome otme sendvič i pojede ga u zaklonu šume, međutim, turisti redom dolaze praznih ruku… Vodič počinje interesantnu priču o ovom rezervatu, tako da su sada svi naučili kako svako jezero, procesom sukcesije, nastoji da postane bara, bara teži da postane tresetište, tresetište vlažna livada i kao kraj procesa, nastaje livada. Proces sukcesije je nezaustavljiv i čuvari rezervata nastoje da ga uspore, čišćenjem odvodnih kanala. Saznali su i da je ovaj prostor jedinstven po tome što u njemu živi osam vrsta čaplji, više stotina vrsta ptica, i nekoliko desetina vrsta životinja, od kojih je najznačajnija vidra, koja traži isključivo nezagađena mesta za svoje stanište. Takođe, u vodi Carske Bare, ima dosta vrsta ribe, ima čak i linjaka koji je kao vrsta u izumiranju, a koji kao i vidra, treba potpuno čistu vodu.

Saslušavši ovu poučnu priču, trojka kreće nazad kroz šumu, ostavivši turiste da još razgledaju prirodu pre nego što se vrate u svoj brodić, pa u svoje automobile sa svojim auspusima, možda svrate još negde na roštilj...

Stižu turisti

Carska Bara

Turistički brodić

Vraćajući se, došli su do Miloša, kome je brada izrasla do struka, i koji je mahnito zvao telefonom Vladu, da pita gde su, zabrinuo se, dok je Vlada svoj telefon ostavio u torbici bicikla koji je bio neposredno do Miloša... Izljubiše se na ovome mestu, suze radosnice su svime tekle, četvorka je opet bila na okupu! Nekako uljudiše Miloša, obrijaše ga, tako da su bili spremni da produže do Ečke. U međuvremenu Uglješa je odnekud materijalizovao ooogroman sendvič, koji je polako i sa uživanjem žvakao i Momiru nikako nije uspelo da ga prevari i da mu ga otme... Borba je bila teška i trajala je do poslednjeg zalogaja, te kada se završila konačno produžiše.

Od ovog mesta do Ečke ima samo pet kilometara, tako da su momci ovaj deo puta prešli bez imalo napora, plašeći se jedino policije sa radarima jer je ograničenje brzine na ovom delu puta 80km/h.

Ečka, tipično banatsko mestašce, lepo, čisto, sa potkresanom travom oko kuća koje su ušorene i iz kojih dopire miris subotnjeg ravničarskog ručka. Produžiše do hotela „Kaštel“, koji je nekadašnji dvorac sa pratećim objektima a sada samo hotel, sa baštom u parku, prijatno mesto za popiti kafu, a verovatno se zbog blizine Zrenjanina koristi u švalerske namene ali o tome se nisu baš raspitivali. U blizini dvorca nalazi se razrušena građevina u obliku kule, koju su Vlada i Ugi ispitali tako što su kroz šiblje i trnje ušli unutra a čiju namenu nisu saznali, čak ni starost joj se ne može odrediti, može biti noviji objekat izgrađen tako da podseća na stara vremena, a može biti i deo dvorca, znači starosti stotinak godina, ko to zna…
Posle razgledanja produžiše do centra sela gde se upravo otvarala radnja u kojoj prave sendviče, na Momirovu veliku radost. Kada je pitao da li može da kupi jedan, lep, debeo, mirisan… sendvičarica je odgovorila da može za desetak minuta, samo dok pripremi namirnice... Vlada, Ugi i Miloš su kupili grickalice u obližnjoj prodavnici za to vreme a Momir, kada je malo kasnije dobio svoj topli, veliki, mekani sendvič sa svim i svačim, nežno ga je milovao pogledom, prelazio je preko njegovih zelenila od krastavaca, crvenila od paradajza, sve do zlatnih žutila majoneza...

Družina Crvene Lubenice

Osveženi, siti, krenuše nazad, prema Čenti, gde pojedoše lubenicu na zidiću pored puta, otvorivši je pozajmljenim nožem, malo odmoriše bicikle, te ne obazirući se na znakove ograničenja za tili čas stigoše svaki svojoj kući!

10. februar, sneg i košava.

Sedma sličica-"San zimskog jutra"

2010-02-01T00:04:00.002+01:00

Probudio sam se jutros sa nekom nejasnom nadom da se desilo čudo te da je u januaru granulo proleće. Bunovan od sna prišao sam prozoru očekujući da čujem cvrkut ptica, da vidim zelenilo trave, nadao sam se da će mi veliki orah ispred kuće mahnuti svojim zelenim prstima istovremeno praveći hladovinu… Ništa se od ovoga nije dogodilo, pogled mi je sputavala belina snega koji se kovitlao nošen nekakvom košavom, termometar je neumoljivo pokazivao „minus ispod nule“. Jedino mesto gde je bezbedno i toplo je krevet u kome još uvek, obzirom da je rano jutro, spava moja dugogodišnja žena. Ponovo sam zadremao, sa nadom da ću se probuditi tek u aprilu, isto kao što sam to učinio sinoć i ubrzo mi se, nepozvan i ničim izazvan, prikrao san.

BuB (bicikl u Beovozu)

Krenuo sam na put ujutru Beovozom i iskusno sam, kao stari biciklista, smestio sebe i svoje vozilo u zadnji vagon na zadnje sedište da nikome ne bih smetao a pogotovu da ne bih izazvao preveliku znatiželju konduktera koji ima vlast nada mnom sve dok sam u vozu i može me izbaciti, ako želi, i iz voza u pokretu kada ugleda bicikl gde mu mesto nije. Do Mladenovca, gde sam se uputio, čeka me 75 minuta vožnje tako da sam počeo da dremam gledajući kroz prozor i da uživam u pomisli na dan koji je ispred mene i koji će, nadam se, biti ispunjen lepim događanjima. U jednom trenutku čujem nekakvu lupnjavu u vagonu koja mi kvari kontemplaciju razmišljanja. Provirim ispod poluspuštenih očnih kapaka i vidim - nekakav mladić je uneo bicikl, ako se ta glomazna šklopocija tako može nazvati, sa OGROMNIM točkovima, starinski kontraš, sav izubijan pa prefarban u crveno, proizveden tamo negde pred nemačku okupaciju. Kada bi taj bicikl znao da priča verovatno bi svašta ispričao...

Pozdravio sam svog "kolegu", inače čoveka obučenog krajnje siromašno, u nekakvu kombinaciju ostataka policijsko-vojne uniforme a preko svega toga nosi nekakav crveni prsluk, "Jugopetrol". Na moje reči kolega me je pogledao na čudan način, načinio neodređen pokret telom i bez reči seo na sedište pored bicikla. Ne želi da priča sa mnom, molim, poštujem...

Posle nekog vremena u stanici Rakovica ulazi u vagon kondukter-pripadnik stare, predratne kondukterske škole, poluobrijan, nosi brkove, već vidim-biće belaja. Čujem tamo napred u vagonu nekakvo komešanje, čudni zvuci dopiru iz tog dela vagona, gledam i slušam. Kolega nema para za kartu, želi do Mladenovca a kondukter mu govori da postoji kontrola karata u Ripnju i da mora napolje. Moju pažnju ne privlači ova gužva nego to što ovaj čovek jako muca, toliko strašno mucanje nisam nikada do sada čuo, kada treba da kaže nešto trese se celim telom, glava mu leti levo-desno kao da će da otpadne sa ramena i naposletku izbaci reč, brzo kao iz topa, posle toga nekoliko reči poteče nekako, pa onda ispočetka trešenje i cimanje glavom u nameri da iskaže svoje jednostavne misli. Postalo mi je jasno zašto mi se nije javio kada sam ga pozdravio, njegov pogled i naklon glavom je najviše što je mogao da učini u tom trenutku jer ono što je meni običan govor njemu je strahoviti napor.

Vidim, izlazi iz vagona, iznosi svoj crveni bicikl bicikl, i kondukteru, najiskrenije poželi "srećan put i sve najbolje"... Bokte, mislim u sebi, kakav čovek, u očima koje nemaju ni traga zlobe pročitao sam da je tako stvarno mislio! Kako sam samo mrzeo konduktera u tom trenutku, hteo sam ja da platim kartu kolegi, ali opet, kako bi to izgledalo, možda ne bi prihvatio... Dok sam tako bio neodlučan i nesiguran spas, a i opravdanje, doneo mi je sam voz koji je polako krenuo i ostavio moju dilemu na prašnjavom peronu te stanice... Kontrola je stvarno ušla u Ripnju, tako da sam malo manje mrzeo konduktera ali ne i sebe. Uskoro, moj voz je stigao do Mladenovca odakle sam planirao da počnem lepu jednodnevnu vožnju do Topole i Aranđelovca i vratim se večernjim vozom za Beograd pa sam ovu epizodu bacio u skladište sećanja.

Stisnuo sam pedale da izađem iz grada prethodno natočivši gorivo u sebe u vidu ukusnog bureka i jogurta i ubrzo sam se našao u selu Crkvine. Ovo malo, malecko selo ima svega dvestotinak stanovnika, predgrađe predgrađa, značajno je po tome što je ovde, u porti sadašnje crkve svetog Ilije od moždanog udara a za vreme lova iznenada preminuo despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara. Na ovom mestu njegov pratilac u lovu je podigao mermerni obelisk sa urezanim rečima koje podsećaju na ovaj davni događaj. Mermer je odavno potamneo, obelisk se iskrivio ali ipak, ovo mesto odiše istorijom i davnim događajima. Neobično mi je što mogu da rukama dotičem ovaj hladni mermer koji stoji na ovom mestu već skoro 600 godina i koji će stajati i kada mene uveliko ne bude bilo, ovaj komad kamena ispratio je i dočekao mnoge generacije koje su mislile da su jedine na svetu a koje sada žive samo u sećanjima.

Obelisk

Crkva svetog Ilije-Crkvine

Izlazim iz porte, vozim seoskim putem pored Markovačkog jezera, zgodnog mesta za onog ko voli da peca a gde postoji i mala plaža koja sigurno donosi lepo osveženje u vrućim letnjim danima. Istrajno vrtim pedale, vozim kroz lep šumadijski kraj, kroz blago zatalasane predele koji u ovaj lep i sunčan dan izgledaju naročito pitomo i privlačno posle tmurnih gradskih prizora. Iza jedne krivine nailazim na kafanu koja se, sasvim logično, zove „Krivina“ i u koju se može veoma lako ući kolima pod uslovom da usled alkoholisanosti, pospanosti ili nekih drugih razloga vozač zaboravi da okrene volan automobila. Verovatno je zato cela kafana malo uzdignuta iznad linije puta, pored terase na kojoj sedim i pijem kafu promiču automobili velikom brzinom dok čekam koji će se parkirati u svečanoj sali ovog reprezentativnog objekta.

Volim ove male, seoske kafane u koje rado svraćam na svojim izletima. Sve u prepodnevnim satima liče jedna na drugu, uvek u uglu drema ili vodi besmisleni razgovor sa konobaricom lokalni pijanica koji ovde traje dan i noć. U vazduhu se oseća miris nebrojenih cigareta koji se upio duboko u zidove i nameštaj, kafana je ujutru provetrena i počišćena ali joj to ne daje privlačnost već deluje izveštačeno, tek sa dolaskom noći i kada se otkriju mušemom pokriveni muzički instrumenti i kafana primi svoje večernje goste ovo postaje ono što jeste-centar zabave, za jedno veče kafanskim gostima ovo je središte univerzuma oko koga se sve okreće makar nekoliko sati ili dok traje dejstvo jeftinog alkohola, uz muziku, piće i galamu-sve ono što čini uspešno kafansko veče. Popio sam tursku kafu koja se na ovakvim mestima često služi sa ratlukom i mineralnom vodom i koja je najčešće izvanrednog ukusa, jaka i baš onakva kakva i treba da bude jedna poštena crna kafa. Cena je, naravno, više nego minimalna, jeftinija je čak i od kafe iz automata koji su počeli da se pojavljuju po gradu.

Put me vodi kroz Topolu, lepu malu varošicu istorijskog značaja, odakle se penjem na Oplenac. Na ovom brdu se nalazi mauzolej porodice Karađorđević sa lepom crkvom svetog Đorđa, koja dominira celim oplenačkim krajem. Subota je i mnogo je izletnika koji pohode ovaj kulturno-istorijski kompleks. Oblačim trenerku da ne bih golih nogu ušao u crkvu ali na moje iznenađenja nekakav Kerber u vidu tetkice stoji na vratima i ne dozvoljava ulazak u ovu crkvu bez plaćanja ulaznice. Ne vredi prepirka, ne želim vodiča da mi priča o znamenitostima ovog mesta, želim sam da pogledam mauzolej, o istoriji mesta znam dovoljno, ali Kerber je uporan, a i u meni se javlja tipična srpska osobina - inat. Neću da platim, e sada neću da uđem pa sve da me mole i još da mi plate. Na ovom mestu se oseća Srbija, ćirilica i sve one osobine koje su svojstvene Srbima ovde kao da mirišu u vazduhu, kao da su se uvukla u zemlju i drveće i sa svakim udisajem pune mi pluća i šire se mojim krvotokom. Na vrhu brda Topole postao sam brand name Srbin, kao što je i ova tetka na ulazu u mauzolej sto posto Srpkinja, tako da tu pomirenja nema, „Ne’ da platim, bre!“. Naravno, ona nema nameru ni da me pusti, ni da me moli, brojim pare u novčaniku da je tužim sudu čim stignem kući, ima onako srpski da je tužim za uvredu časti, pa će ona da se naplaća advokata. I ja ću, doduše, ali će i ona, pa da vidi koga nije pustila bez karte. Nosim se mišlju i da sačekam mrak, pa da je srpski opaučim vrljikom preko leđa, tek za opomenu…

Crkva-mauzolej na Oplencu

Detalj crkve

Kako se spuštam niz Oplenac i opet se bližim Topoli uticaj srpskog vazduha slabi tako da jednu po jednu ideju izbacujem iz glave, ostala mi je samo nejasna misao da bi trebalo jednog dana da pokrenem blog u kome ću detaljno izneti slučaj tetke sa Oplenca u negativnoj konotaciji…

Šumadija

Šumadijo, Šumadijo, ko bi tebe ostaviJo!

Ravnomerno vozim prema Aranđelovcu koji je istorijski poznat po Knjazu Milošu, koji se dobro pije posle masne hrane i koji dobro osvežava kada je vruće. Osećam mehuriće na nepcima dok na ulasku u grad vidim putokaz ka pećini Risovača, mestu koje je otkriveno prilikom vađenja kamena a koje je sada kulturno dobro. Prvih dvestotinak metara ove pećine je svojevrstan izložbeni prostor u kome je predstavljeno kako je izgledao život neandertalaca koji su naseljavali ovo mesto pre dvesta hiljada godina. Ljubazna devojka-vodič objašnjava sve po redu, da su ovde nađeni fosili medveda, mamuta,nosoroga,bizona, pećinskog lava, leoparda, hijene, jelena, da je ovde stalno temperatura 13 stepeni te da je zato bila zgodno mesto da neandertalski mama i tata gaje male neandertalčiće koji su ovde bili zaštićeni od zime i zverinja.

Ispred pećine

Neandertalska domaćica kuva ručak

Napolju, posle pećine oči me bole od sunca koje greje, opet je sve zeleno i toplo, te nastavljam sa moja dva točka ka mestu koje se zove Orašac, poznato po tome što je u njemu donesena odluka o pokretanju ustanka, i u čijoj blizine se nalazi Marićevića jaruga, gde je Prvi srpski ustanak i podignut 1804. godine. Skrećem sa magistralnog puta ka ovom mestu i vidim da se memorijalni kompleks koji je podignut ovde kao spomen na te dane stvarno nalazi u nekakvoj jaruzi do koje se moram spustiti novosagrađenim stepenicama. Siroti ustanici pre dvesta godina su stvarno bili u bedaku, kada su morali ovoliko duboko da zalaze da ih dahije ne provale da nešto muljaju… Ne znam pod kojim sam uticajem sada, ali mi se žargon mog sina upleo u misli, i počeo sam da govorim slengom koji ne pripada ovom mestu, možda je to znak da se trebam uputiti opet ka Mladenovcu, da ne propustim večernji voz?

1804

Momira bicikl u Marićevića jaruzi

Opet sam na železničkoj stanici, sretnem jutrošnje konduktere. Pozdravljamo se kao stari znanci, opet ubacujem bicikl u zadnji vagon, do polaska voza ima još 45 minuta. Na moje iznenađenje pojavljuje se kolega sa crvenim biciklom, ulazi u vagon, smešta se pored mene. Jedem nekakve jabuke koje sam kupio, ne ponudim ga, gledam, slatko žvaćem i raspitujem se, zaista me interesuje sudbina ovog čoveka. Čemu ova vožnja bicikla, sigurno to nije neka razbibriga nego nešto drugo, verovatno ozbiljnije. Pitam kako je stigao uopšte do Mladenovca, znam da je izašao mnogo ranije jutros kada ga je brkati kondukter izbacio iz voza. Vremena za priču ima dovoljno, hvatam reči koje kolega teškom mukom otkida iz sebe, koje kao da su srasle sa njim pa mu je bolno da ih odvoji od tela. Priča, ako se to trzanje može nazvati pričom, kako je uhvatio drugi voz iz koga ga nisu izbacili pa se tako dokotrljao do ovde. A inače, kaže, ima prikolicu od ovog bicikla ali mu se neka osovina slomila u Rakovici, pa je krenuo u Mladenovac da uzme drugu, a usput mu se iskrivila viljuška na biciklu pa nije mogao da ga vozi, morao je da hvata voz, jer tu možda ne plati kartu, jer novca nema a kako je i bilo. U Mladenovcu je popravio viljušku, uzeo osovinu i neku rezervnu gumu za prikolicu, i sada ide da je popravi, pa će sutra nazad. Pitam ga šta vozi, kaže nekakvu robu za prodaju. A gde je sada roba, dok je on u vozu, pitam, kaže da je više nema, morao je da je ostavi u prikolici i do sada su mu sve ukrali, ali eto bar da popravi prikolicu pa će lako.

Najzad shvatam da je, momak je bez prebijene pare, očigledno gladan, ostao bez jedinog što je imao, a to je „roba“, ko zna kakva, verovatno kontejnerska, naravno ne iz brodskih kontejnera već iz običnih, domaćih uličnih kontejnera, njemu jedina imovina. Sedi i čeka konduktera, ako ga izbaci sešće na bicikl pa će polako da vozi do Rakovice, šezdesetak kilometara. Sedi mirno, pomiren sa sudbinom, nikome ne želi zlo, ako ga izbace, ići će polako, pa kada stigne. Sramota me je što sam malopre pred njim jeo one jabuke, nisam ga ni ponudio, vadim dve čokoladice, nudim mu, mirno ih prihvata, „Hvala“, „Molim“, ista reakcija kao kada je jutros izbačen iz voza, sve što mu se dogodi, i dobro i loše prima mirno i dostojanstveno... Kondukter, mlađi, dolazi i vidi kolegu i njegov bicikl, pušta ga da se vozi dokle želi, ja sam već spremio pare da platim kolegi kartu... Još malo pričamo, ako se to može nazvati pričom, to očekivanje da se iz njegovog tela porodi reč, pred Rakovicom mu dajem nešto para, da ima za stogramasalamaičetvrtleba, izlazi napolje sa sve crvenim biciklom, počinje biznis iz početka... Na njega ću misliti kada budem mislio da meni ne ide dobro u životu. Voz polako stiže u stanicu…

Nisam stigao da fotografišem kolegu-grafički prikaz situacije

Budim se, pored mene je moja dugogodišnja žena, sve je tiho, nadam se da je sada april, prilazim prozoru, razočarano vidim mnogo snega, golih grana drveća, vetar koji brije neoprezne prolaznike, sećam se Topole, Oplenca, Knjaza Miloša...

Da li sam to sanjao ili me ova avantura tek čeka kada dođe sunčani april?

1. februar, još 48 dana do proleća

Šesta sličica - "Salaš u malom ritu"

2010-01-24T03:50:00.005+01:00

Krenuo sam biciklom od svoje podstanarske izbe u Borči putem kojim retko (ili nikada) idu civilizovani ljudi. Do kraja ulice pa u polje, između mladog žita sa strane, jakog vetra u lice, plavog neba iznad mene, po prašnjavom putu, kojim, kako sam već naglasio ne idu normalni, svakodnevni ljudi, no samo umorni ratari koji se vraćaju sa njiva (shodno tome, nameće se zaključak da ovi ratari ujutru idu odmorni u istom pravcu ali u suprotnom smeru. Opet, ako bismo tezu dalje razvijali, mogli bismo zaključiti da ratari mogu i ujutru biti umorni i ići na posao ako su noć proveli, na primer, u kafani, a vraćati se odmorni ako su odustali od ratarisanja i legli pod drvo gde su spavali ceo dan. (ova digresija je ipak otišla predaleko te se vraćam na temu).

Čini mi veliko zadovoljstvo da vozim po prašnjavim vojvođanskim putevima u ovakve sunčane dane i da gledam oblačiće prašine koje je napravio prednji točak bicikla kako se migolje i beže sa strane. Još veće zadovoljstvo čini mi saznanje da je prvi veliki uspon daleko, daleko, na srbijanskoj strani, preko Pančevačkog mosta, tako da ga danas (mislim na uspon) neću videti, sve je ravno i lenjivo dokle god pogled dopire. Vozeći ovako sam i sa svojim mislima, čudim se ljudima koji ne mogu da osete ravnicu koja čuva svoje skrivene lepote. Nebo je veliko i nije sputano obrisima nekakvih surovih planinskih venaca na kojima se bele snežne kape(bljak) - sneg i hladnoća su prve po redu stvari koje ne volim - sa strane se zelene, žute ili crvene, zavisno od useva i godišnjeg doba, zasađena polja, usamljena drvca daju plodove raznih boja i ukusa...

Mlado žito (Živio nam drug Tito)

Poljski put-a nije u Poljskoj!

Polako izlazim na asfaltni put, naravno, tek pošto sam napravio nekoliko pogrešnih skretanja, otkrivši da da bih došao do Glogonjskog Rita moram ići jedan deo puta po asfaltu. Vetar je jak a dosta je toplo jer je kasno proleće, sa strane puta vidim nekoliko drvaca višnje u punoj zrelosti. Stajem i počinjem da berem i jedem voćke, gledajući okolo da neće neko da me gađa dvocevkom da bi sačuvao plodove svoga, i drvetovog, rada (kaže se „da puca na mene iz dvocevke“, ali radi napetosti dramske radnje koristim kolokvijalne izraze) Niko se ne obazire na mene, jer ovo ipak ovo nije voćnjak nego samo red drvaca koja omeđavaju nečiji posed, jedino usamljena ratarka (da ne kažem seljanka) mirno ratariše alatkom za ratarisanje.

Višnjičica rod rodila

Ratarka ratariše

Osvežen ulazim u Ovču, naselje na levoj obali Dunava, naseljeno rumunskim življem, gde žive, naravno, pretežno Rumuni koji su ovde naseljeni u 19. veku kada su zamenili Srbe koji su izumrli usled raznih ratova ili koji su se jednostavno odselili. Ovo selo važi za najstarije selo u Pančevačkom ritu i ima davnašnju istoriju. Lepa i velika crkva u centru sela mami me da je fotografišem, silazim sa bicikla, pravim slike iz raznih uglova i na taj način, nenadano i bez namere bivam uvučen u politička dešavanja u ovom selu, kao i opštinsko-gradska prepucavanja...

Taman dok sam zauzimao poziciju za savršeno dobru fotografiju, žuta crkva sa tirkizno plavim nebom iznad i zelenim lišćem na drveću koje raste u porti, prenu me glasić:

-A jel’ ste Vi iz Dunavskog venca?

-Molim, ovaj, ja, bio sam par puta na Zelenom Vencu, čekao autobus za Zemun, ali Dunavski...

-Vi mora da ste onda iz Opštine, pa slikate za njih?

-Nisam, znate, ja volim da vozim bicikl po prašnjavim putevima, pa kada pršti ona prašina ispod točka, ja onda jako uživam...

-Aha, a slikate, onako, zato što vam je lepo ovde, jel’te?

-E, jes’, baš zato, a i čuo sam da se ovde snimala ona serija, znate, sa Šicerom i sa moj bruder Pera... Salaš u malom ritu...

I tu se ženica polako otkravila, mislim nema veze sa kravama, ne daj Bože, nego onako, probila led, što bi rekli, pa sam saznao da je Ovča sada skoro dobila novi dom zdravlja, pa novu zgradu mesne zajednice, ima svašta u planu da se gradi i osniva, samo je, eto, crkva malo opustela, nema naroda unutra, a i Srbi hoće na ulazu u Ovču da grade srpsku crkvu, da imaju gde da se mole Bogu, onaj rumunski Bog ih ne razume, pa ili da uče rumunski ili da zidaju crkvu... Inače, ona radi u mesnoj zajednici, što mi je više puta naglasila, i mnogo mi je nahvalila selo. Pokudila je predsednika opštine što ih malo više ne gleda. Pomenula mi je nekoliko imena u raznim konotacijama, jedni su dobri, koji rade za selo, drugi su loši, koji rade protiv njih... Verovatno svojom pojavom izazivam nekakav poriv u ljudima da se pohvale onim što imaju, izgledam nekako, ne znam ni sam, neobrijan, znojav, sa izbledelim kačketom na glavi, prašnjavim biciklom i ofucanom pamučnom majicom kao neko ko se namerno pravi da nije ono što jeste, dok sam ja u stvari baš ono što jesam i ako ni sam ne znam šta sam.

Napravio sam ipak nekoliko fotografija ove crkve i prošetao portom u koju je zli Šicer zatvorio meštane Malog rita u nameri da sazna ko je zapalio žito, sa setom se prisećajući događaja koji su ekranizovani pre tridesetak godina, a predstavljaju vreme od pre 60 godina. Kada čovek postane ono što se zove „zreo“ i ne predstavlja mu problem da bez problema razmišlja u dekadama, postao je u stvari „mator“ i ako to ima svoje prednosti, ja ih u ovom trenutku i ne vidim.

Ovčanska crkva

Ovde je zli Šicer zatvorio nevine ljude

Pitam gospođu sekretaricu mesne zajednice u kojoj je kući snimana serija, pokazuje na kuću preko puta te hitro usmeravam objektiv mog digitalnog pratioca i ovekovečavam ovaj prizor, skoro očekujući malog Milana Maljevića-Slavka Štimca sa svojih desetak godina da proviri kroz prozor...

Gazda-Jerihova kuća

Razgovora nikada dosta, ali ipak nastavljam moju veliku avanturu tako što se upućujem ka kraju sela i prateći signal GPS uređaja nepogrešivo skrećem na puteljak koji vodi između njiva ka susednom selu, Glogonjskom ritu. Prelazim preko pružnog prelaza gde odavno nije prošao ni jedan voz, zarđale šine, saobraćajni znaci i makovi rastu posred pruge.

Stari pružni prelaz

Ovuda su davno prolazili šinobusi ka severnom Banatu, i uopšte cela Vojvodina je imala veoma razvijenu mrežu pruga koju joj je ostavila omražena i drska Austrougarska, a tu mrežu je razorila svetla budućnost koja se nazirala pre tridesetak godina. Tada se smatralo da u 21. vek treba ući autobusima i „osobnim“ vozilima, a ne tamo nekakvim šinobusima, kao da smo, Bože me prosti, u nekakvoj zaostaloj Švajcarskoj. Dvadeset prvi vek je konačno došao, ali su pruge zarasle, zarđale i opustele, kao spomenik svetloj budućnosti koja još uvek nije došla. Verovatno, kada se društveno-politička kao i ekonomska situacija u regionu poboljša onda će u pruge dobiti svoj smisao, i tada će se neko setiti starca Moče iz Borče koji je to prognozirao, možda i spomenik dobijem, u sred Ovče. Eh, digresije…

Zarasla pruga

Do Glogonjskog Rita vetar mi bije u leđa tako da za čas stižem u ovo velelepno mesto gde je Bog rekao laku noć i dunuo u sveću. Opet ugledam prugu i veliki broj putničkih vagona, zarđalih i izgorelih. Prilazim bliže i vidim da su to vagoni iz bivših jugoslovenskih rebublika, Sarajeva, Ljubljane, Zagreba... Na mestima koja su predviđena za upis tehničkih pregleda stoje davni datumi a poslednji datiraju iz 1991. godine, zaključujem da je to sve što je ostalo od „razdruživanja“ sa ovim republikama. Jednog dana, te godine, vozovi su zorom pristigli na Železničku stanicu Beograd i istovarili su sanjive, izgužvane putnike iz susednih republika, čistačice su počistile kupee i hodnike vagona spremajući ih za večernji polazak, ali tog dana desio se rat i vagoni su stajali danima u stanici, negde duž pruge neki ljudi u čudnim uniformama nosili su nove zastave, pevali nove pesme i povremeno pucali iz oružja. Večernji vozovi opet su krenuli mnogo, mnogo kasnije a ovi vagoni su odvučeni u Glogonjski Rit da tamo sačekaju kraj rata. Narodna poslovica kaže „nekom rat a nekom brat“ a to su lepo osetili meštani koji su imali su neko vreme šta da lože, ove železničke fotelje kažu, lepo gore, prozorska stakla se mogu upotrebiti za svinjce i kokošinjce a i za neku ljudski nastambu. Ili za prevozno sredstvo, zašto da ne... Nebo je granica ljudskoj mašti, pogotovu kada je materijal besplatan.

Polazak - večeras!

Slovenačka roba

Krajnje vreme za tehnički pregled

Nastavljam vožnju, bez namere da se ponavljam ,ističem da duva vruć vetar i da sam žedan. Prolazim pored štala u kojima spokojno muču krave, čekajući večernji obrok i mužu i gledajući svoja, kravlja posla. Celo ovo naselje, ili selo, nekada je bio deo velikog društvenog kombinata „PKB“, a i sada je verovatno, samo su drugačiji svojinski odnosi - vlasnici su se promenili, nekakvi viši interesi su nalagali da se ovaj kombinat koji je bio jedan od najvećih u Jugoslaviji, mora uništiti, tako da je ovaj kraj ostao pust i nedostupan. Preko 20 kilometara je udaljen od Beograda, povezan je asfaltnim putem i linijom gradskog saobraćaja koja ima interval od čak 50 minuta, kada autobus nije u kvaru. Na ovom mestu, kada bi me neko pitao šta radiš, slobodno bih mu mogao reći „Ništa“. Ovde se nikada i ništa ne događa, svaki dan liči na pređašnji a kakav će biti i sledeći. Zaključujem da je ovo je pravo mesto za mene. Moram se ovde preseliti, nekada, da ne radim ništa a da mi to niko ne može zameriti. U mom sadašnjem svetu, kada ne radim ništa proglašavaju me za lenjog ali u Glogonjskom ritu je raditi nešto ravno je podvigu! Raj, a na zemlji! Ugledam jednu (od dve) prodavnice, parkiram se i kupujem pivo... Poznat sam po tome što na svakoj svojoj turi popijem po jedno, neka ide život, prošle godine sam popio jedno, eto, i ove ću, pa neka bude šta bude. Uostalom, do sada sam prešao 17 kilometara za dva sata, i zaslužio sam malo pauze!

Sedim u hladu zida prodavničkog, pijem hladno pivo, ono pije mene... U hladu obližnjeg drveta sedi kolega po pivu i gleda me, polako merači da mi priđe ne bi li započeo priču. Da me uvuče u intrige i političke zavrzlame Glogonjskog rita? Ne želim! Ispijam brzo hladnu tečnost i blago ošamućen polazim predivnim pustim asfaltnim putem ka Zrenjaninskom putu, niz vetar, pored žitnih polja.

Pivski koleza

Bicikl i pivo

Naselje Jabučki rit ostaje pored mene, ugledam potpuno novu crkvu pored puta kako se sija u punom sjaju. U naselju Jabučki rit stanovnici su se godinama žalili kako nemaju odgovarajuće uslove za odgoj dece, kako nemaju zdravstvenu stanicu, kako u naselju imaju pacove velike kao mačke, kako su daleko od grada... Ali, evo velikog uspeha, i dalje nemaju ništa od svega toga, i dalje imaju pacove ali zato sada imaju kome da se žale, ponosna crkva je tu tako da stanovnicima stiže pomoć sa najvišeg mesta!

Crkva u Glogonjskom Ritu

I dalje vozim niz vetar koji mi zviždi u ušima (ili je to pivo?), autobus gradskog saobraćaja ostavlja putnike koji dolaze znojavi i umorni sa svojih radnih mesta u gradu, izlazim na Zrenjaninski put i vozim nazad u svoju Borču, velegrad leve obale Dunava!

Rođendan, januar 2010.