tag:blogger.com,1999:blog-35336501186053740212012-02-14T12:18:30.260+01:00уређује: Анђелко ЗаблаћанскиАнђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.comBlogger358125tag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-25879523685155257702012-02-14T12:18:00.000+01:002012-02-14T12:18:30.267+01:002012-02-14T12:18:30.267+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Блажен био дан, месец и доба, година и место предео и време, кад су моје усне задрхтале неме, а њене ме очи свезале ко роба. И блажена нек је моја прва патња, с којом ме беше љубав измучила, и лук и стрела што ме оборила, и ране што срцу моме посташе пратња. И блажени нек су крици жудње веље, с којим сам звао име чисто, те обилне сузе, уздаси и жеље, ко и бели папир на којему сада стичем себи <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/LtZO-s48FVja0bQqBjxP-HVvlM4/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/LtZO-s48FVja0bQqBjxP-HVvlM4/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/LtZO-s48FVja0bQqBjxP-HVvlM4/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/LtZO-s48FVja0bQqBjxP-HVvlM4/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/cVWpyk5NIq0" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_14.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-49629367498556736742012-02-05T17:02:00.001+01:002012-02-05T17:02:03.135+01:002012-02-05T17:02:03.135+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! шта ли данас у Србији ради? Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже. Једно твоје вече. идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/NmZNQk0uoN_ekCJ0pa1iKWy1NgU/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/NmZNQk0uoN_ekCJ0pa1iKWy1NgU/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/NmZNQk0uoN_ekCJ0pa1iKWy1NgU/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/NmZNQk0uoN_ekCJ0pa1iKWy1NgU/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/N1r2XJkyG2w" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_05.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-20912181716955121732012-02-04T16:14:00.000+01:002012-02-04T16:14:21.415+01:002012-02-04T16:14:21.415+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Тражи се, по сваку цену се мора наћи једна изгубљена љубав која је стечена у младе дане коју су одвезле далеке лађе а успомена је толико драга да за њом бол подмукли тишти и суза (реквизит стари) ипак из срца кане дајем колико се иште ако се само нађе <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/plciM9hoUbbFAI3WTFsoBjLr5pc/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/plciM9hoUbbFAI3WTFsoBjLr5pc/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/plciM9hoUbbFAI3WTFsoBjLr5pc/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/plciM9hoUbbFAI3WTFsoBjLr5pc/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/pStAjr8j_NE" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_04.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-71601869086399630972012-02-03T11:52:00.002+01:002012-02-03T11:53:30.051+01:002012-02-03T11:53:30.051+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com2Чинили смо то испред огледала; и на сунцу; и у тами; и у води; и у трави, високој. Чинили смо то у част човека; у част звери; част Бога. Али они нису хтели да уче од нас, све им је одавно познато. Чинили смо то са маштом и у боји, окршај смеђих и риђих маља, тешке услишавајуће вежбе. Чинили смо то као точкови и света бића, са возачком вештином пророка. Чинили смо то са шест крила и шест ногу. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/tj5kXrz_e72LxCrNXSqVmZ9Pl0g/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/tj5kXrz_e72LxCrNXSqVmZ9Pl0g/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/tj5kXrz_e72LxCrNXSqVmZ9Pl0g/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/tj5kXrz_e72LxCrNXSqVmZ9Pl0g/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/h3zboOpkZzs" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_03.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-42623058657248486962012-02-02T11:53:00.000+01:002012-02-02T11:53:06.877+01:002012-02-02T11:53:06.877+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Једном бих речју да их опишем: какви? Узимам речи просте, крадем из речника мерим, вагам, изучавам – Ниједна никад није права. Свака најодважнија – страшљива, свака најпогрднија – пуна светости. Свака најокрутнија – одвећ милостива, свака омразе пуна – с премало јарости. Та реч мора бити као вулкан, нек бије, кида, руши, ко страхотни гнев божји, ко мржња нек се пуши. Хоћу ту једну реч, саму, <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/WU2_zBbDaG5ZuUmwhb8M6RPZvGU/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/WU2_zBbDaG5ZuUmwhb8M6RPZvGU/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/WU2_zBbDaG5ZuUmwhb8M6RPZvGU/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/WU2_zBbDaG5ZuUmwhb8M6RPZvGU/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/ydN0LX6Rbqc" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post_5427.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-62181005880468409532012-02-01T14:55:00.001+01:002012-02-01T14:58:36.847+01:002012-02-01T14:58:36.847+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Та погледај ме - не криј очи своје нек љубављу се из мог ока хране; она је слика те лепоте твоје што к'о одблесак у мом уму гране. Та прозбори ми - твој је глас к'о јека из срца мога, па ухо ми чује да већ ме љубиш. К'о госпа си нека што пред огледалом снове снује. О своме лицу које у те гледа. Ја црпем живот док те оком пратим, а слатко то је. О, како си нежна кад жалиш мене што толико патим. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/pq9fk1yUsY8N0N5nAfUidJqoM6s/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/pq9fk1yUsY8N0N5nAfUidJqoM6s/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/pq9fk1yUsY8N0N5nAfUidJqoM6s/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/pq9fk1yUsY8N0N5nAfUidJqoM6s/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/lvc8wrY8aWk" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/02/blog-post.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-42299504293414428182012-01-31T12:35:00.001+01:002012-01-31T12:42:40.613+01:002012-01-31T12:42:40.613+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0(Кад вас љубав позове) Кад вас љубав позове, пођите за њом, Премда су стазе њене тегобне и стрме. А кад вас крила њена обгрле, Препустите јој се, Премда вас мач, скривен међу перима њеним, Може повредити. А кад вам проговори, верујте јој, Премда вам глас њен може уништити снове, Као што северац опустоши врт. Јер, баш као што вас крунише, Љубав ће вас и разапети. Исто као што вас подстиче да <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/_v6T0VfQE_-7WeDgUXz9C8wqshc/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/_v6T0VfQE_-7WeDgUXz9C8wqshc/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/_v6T0VfQE_-7WeDgUXz9C8wqshc/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/_v6T0VfQE_-7WeDgUXz9C8wqshc/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/4Y3oerKXxZ4" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_31.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-66847301177468050462012-01-30T11:41:00.000+01:002012-01-30T11:41:16.365+01:002012-01-30T11:41:16.365+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Ти испуњаваш моје мисли Дан за даном Поздрављам те у самоћи Ван света Ти си загосподарила Мојим животом и смрћу. Као сунце на изласку Моја душа тебе нетремице гледа Као једино око. Ти личиш на узвишено небо, Ја личим на бескрајно море А између пун месец плави. Ти си вечито спокојна Ја сам без починка трајно Па ипак – на далеком хоризонту Ми се стално срећемо. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/nff67gIW24JUgNc2BEOaM7eIRm4/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/nff67gIW24JUgNc2BEOaM7eIRm4/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/nff67gIW24JUgNc2BEOaM7eIRm4/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/nff67gIW24JUgNc2BEOaM7eIRm4/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/KtRENuZY95k" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_30.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-31052459514720133092012-01-28T19:49:00.000+01:002012-01-28T19:49:15.292+01:002012-01-28T19:49:15.292+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com1Сав чежња, милошта, мој глас чим си преда мном, Ремети ћутање у ноћном часу тамном. Крај моје постеље, при невеселој свећи, Промичу стихови сливени, жуборећи - Бујице љубави што, пуне тебе, хује. Блистави поглед твој с осмехом знаним ту је, За мене сија он. И чујем сад, у тмини: - Мој мили - твоја сам - да, твоја сам, једини. 1823. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/p4nGR3cV7skfd11hygUc5D2piV0/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/p4nGR3cV7skfd11hygUc5D2piV0/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/p4nGR3cV7skfd11hygUc5D2piV0/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/p4nGR3cV7skfd11hygUc5D2piV0/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/wFnzEh5J1lk" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_28.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-50636116504698296612012-01-27T11:30:00.000+01:002012-01-27T11:30:08.834+01:002012-01-27T11:30:08.834+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затвореног светогорског манастира? „Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге - ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/q-X_SHBqj08GC8v9EHo30zJChKk/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/q-X_SHBqj08GC8v9EHo30zJChKk/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/q-X_SHBqj08GC8v9EHo30zJChKk/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/q-X_SHBqj08GC8v9EHo30zJChKk/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/e0ecgvvTo9M" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_27.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-80323859262917900772012-01-26T11:41:00.001+01:002012-01-26T12:48:16.776+01:002012-01-26T12:48:16.776+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Имаш бисер, дијаманте И све за чим свет уздише; Ти најлепше очи имаш – Мила моја, шта би хтела више? Твоје миле, дивне очи Из срца ми измамише Безбројне ми вечне песме – Мила моја, шта би хтела више? Твоје миле, дивне очи Многим болом мене бише; Ти ме њима упропасти – Мила моја, шта би хтела више? <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/QZroJd17CwEunw-x-13QjSNM1DU/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/QZroJd17CwEunw-x-13QjSNM1DU/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/QZroJd17CwEunw-x-13QjSNM1DU/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/QZroJd17CwEunw-x-13QjSNM1DU/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/0mz1weH2I98" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_26.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-15721749203639040862012-01-25T12:35:00.000+01:002012-01-25T12:35:16.754+01:002012-01-25T12:35:16.754+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Нек каже ко шта мисли а ја знам на свету човек је сам, увек сам. Нек каже ко шта мисли, а ја знам: ма био кам, цвет, или плам — и живећеш, и цвасти, и спламсати сам. Па нека каже ко шта хоће, ја знам: ако и заволиш кога, заволећеш га зато што си сам. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/5PDbzFeNbrwdF6SXBTvb3cppfJk/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/5PDbzFeNbrwdF6SXBTvb3cppfJk/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/5PDbzFeNbrwdF6SXBTvb3cppfJk/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/5PDbzFeNbrwdF6SXBTvb3cppfJk/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/w55KxqvJCqY" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_25.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-30167654847695012052012-01-23T13:24:00.000+01:002012-01-23T13:24:00.282+01:002012-01-23T13:24:00.282+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Сва је моја љубав испуњена тобом, Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом. И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/MPd9pHX2vFr1HpolPv7-EYnE16k/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/MPd9pHX2vFr1HpolPv7-EYnE16k/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/MPd9pHX2vFr1HpolPv7-EYnE16k/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/MPd9pHX2vFr1HpolPv7-EYnE16k/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/_XYS2s_F7cY" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_23.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-76554596561385125772012-01-19T20:02:00.002+01:002012-01-19T20:11:07.420+01:002012-01-19T20:11:07.420+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com02 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта или мора. И тако читам ноћно путовање На лицу вољеноме, још без бора: Да путовање сведе ујутро се У траг на јастуку и мирис косе. Па­сли­ка је ви­зу­ел­на, уну­тра­шња сли­ка ко­ја још из­ве­стан тре­ну­так  оста­је у све­сти по­сле опа­жа­ња из­ве­сног са­др­жа­ја <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/uJIOdArIb6WTBac2zNGPiMqCfZM/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/uJIOdArIb6WTBac2zNGPiMqCfZM/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/uJIOdArIb6WTBac2zNGPiMqCfZM/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/uJIOdArIb6WTBac2zNGPiMqCfZM/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/Tw1WRgEXb9k" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/strambott.htmlhttp://www.sites.google.com/site/anzapoezija/ivan-v-la/strambottitag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-3240026150756817212012-01-12T15:36:00.000+01:002012-01-12T15:36:40.225+01:002012-01-12T15:36:40.225+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Прошла је крај мене нечујно к'о мирис, И кад даље тихо и светачки мину, Бледа као љиљан, поносна к'о ирис; Траг јој ипод ногу златним блеском сину. О, ко си ти, жено са незнаних страна, Обасјана чудним, надземаљским сјајем? Ти ускрсла песмо румених ми дана – Имена ти не знам, али те познајем. Ти си к'о увелак из ког тајно струји Прва моја љубав, она срећа тија – Ах, у срцу моме пробуђена бруји, <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4qmNeWhEomBpRZEwG1LR-PykfKs/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4qmNeWhEomBpRZEwG1LR-PykfKs/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4qmNeWhEomBpRZEwG1LR-PykfKs/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4qmNeWhEomBpRZEwG1LR-PykfKs/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/Kb7p4af4zPk" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_12.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-62794536890815091742012-01-10T18:12:00.000+01:002012-01-10T18:12:56.852+01:002012-01-10T18:12:56.852+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Постоји још једно небо увек мирно, плаво, ведро, постоји још једно сунце и кроз њега таме зрнце. Заборави сушне шуме, Остине, заборави поља тишине. Ево једне мале шуме чији лист је боје зелене. Ево једне светле баште без мраза, ко из маште, и у њој цвеће боје снује, чујем пчеле како зује брате мој, молим те дођи до моје баште! <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/iC3cPXRUT3CnzTbzjwIHgKlQiKA/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/iC3cPXRUT3CnzTbzjwIHgKlQiKA/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/iC3cPXRUT3CnzTbzjwIHgKlQiKA/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/iC3cPXRUT3CnzTbzjwIHgKlQiKA/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/BtP8uGa3T4E" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_10.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-82855624573511197522012-01-04T19:49:00.001+01:002012-01-04T19:54:17.823+01:002012-01-04T19:54:17.823+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0На свет сам дошао сличан људима који на срцу немају љуску. И све сам мењао у грудима за једну песму добру и људску. У небо сам се суновратио, са свима сам се влажно љубио. И коме треба, нежност вратио, и коме треба, бол изгубио. Бичеви грана - ребра плота, ветрови сумрака за руку вуку. Шта сам то имао од живота - нечију косу, нечију руку? И једно срце устрептало, и два-три осмеха тиха и <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/RZhbjru0dZROj5PsJ6zQw1DB39M/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/RZhbjru0dZROj5PsJ6zQw1DB39M/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/RZhbjru0dZROj5PsJ6zQw1DB39M/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/RZhbjru0dZROj5PsJ6zQw1DB39M/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/b4oBLUW9sBk" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_04.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-16632680783860965902012-01-03T16:11:00.000+01:002012-01-03T16:11:56.188+01:002012-01-03T16:11:56.188+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Мојој мисли на тебе нежној и смерној не знам узрока, ни часа зачетка, она је као заручнички прстен на руци верној кружна: нема ни краја ни почетка. У мом срцу свемоћна је ова мисао, она збиље претвара у чаролије; свему што бива даје драж и смисао, због ње мој осмех сине, суза се пролије. Због ње моје очи бивају лепшим, снови бољима. На мој живот благо пада одсјај њен као по уморним путима и <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/9dZbNY0_DsFmThBVfq7oUWoRCmw/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/9dZbNY0_DsFmThBVfq7oUWoRCmw/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/9dZbNY0_DsFmThBVfq7oUWoRCmw/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/9dZbNY0_DsFmThBVfq7oUWoRCmw/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/ivQGUxwZUOQ" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post_03.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-78288263678673017302012-01-02T13:32:00.000+01:002012-01-02T13:32:34.374+01:002012-01-02T13:32:34.374+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Цео нам је дан дуг, и досадан. До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и неугледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи. Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, на усницама са две-три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/mCMUIab4MFgc9ICTW3M3l4uDPTg/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/mCMUIab4MFgc9ICTW3M3l4uDPTg/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/mCMUIab4MFgc9ICTW3M3l4uDPTg/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/mCMUIab4MFgc9ICTW3M3l4uDPTg/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/sXAUZNnJY9w" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2012/01/blog-post.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-80786577777884988412011-12-31T18:32:00.000+01:002011-12-31T18:32:30.694+01:002011-12-31T18:32:30.694+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Хоћу на једноме свечаном опелу Да сахраним оно што прошлошћу зову. И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу. И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи. Очаран, без свега што ме давно гуши, Осећам под сјајем ове прве ноћи Како се у мојој <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/qFuqVa09_Gn6kBBDpGW99Y1ODT8/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/qFuqVa09_Gn6kBBDpGW99Y1ODT8/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/qFuqVa09_Gn6kBBDpGW99Y1ODT8/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/qFuqVa09_Gn6kBBDpGW99Y1ODT8/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/2opKfBgMhYs" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/blog-post_31.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-88158541278540424202011-12-30T14:00:00.000+01:002011-12-30T14:00:44.002+01:002011-12-30T14:00:44.002+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Велику захвалност дугујем животу Не своме већ свеколиком Јер ти си жена свеукупна И ништа те не своди на тебе саму Спавај детињство моје – златно поверење моје На носиљци у којој нам је само једно срце Избегавај беду са лицем човека Бдити над тобом значи сањати да си ти Бити озбиљан И ништа не схватати А да ми се глава разумом осветли Био бих само човек који није у праву Ја сам будућност и ништа <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/xZ3l8smhjqN7nkSmmNwyusa6KSg/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/xZ3l8smhjqN7nkSmmNwyusa6KSg/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/xZ3l8smhjqN7nkSmmNwyusa6KSg/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/xZ3l8smhjqN7nkSmmNwyusa6KSg/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/xhrciHdjcMo" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/blog-post_30.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-88529293118262378982011-12-28T10:54:00.001+01:002011-12-28T10:55:32.951+01:002011-12-28T10:55:32.951+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Једној дубровачкој дами под маскомИ ја сам дош'о да у хуци бала, У ведрој шали, разговору медном, Потражим лека свом животу ледном - И ти си пришла, и руку ми дала. Ја не знам ко си... Велика ти хвала На пажњи што си указала једном Малаксаломе; што си речју чедном Васкрсла гробље прошлих идеала. Крај тебе ја сам оживео мало, И срце, мртво, куцати је стало К'о и пре што је куцало и било. Сва <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/-Yj8pHFNl1WIRuLtGXnbTxWZHh8/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/-Yj8pHFNl1WIRuLtGXnbTxWZHh8/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/-Yj8pHFNl1WIRuLtGXnbTxWZHh8/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/-Yj8pHFNl1WIRuLtGXnbTxWZHh8/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/VcBCY2flNQw" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/blog-post_28.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-73037643635697734152011-12-26T15:07:00.000+01:002011-12-26T15:07:03.846+01:002011-12-26T15:07:03.846+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те молим И да ти у стабла урезујем име — Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јави И прелије срмом врх модријех крша, Тамо гдје у грму прољеће лепрша И гдје слатко спава наш јоргован плави, Дођи, чекаћу те! У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/rFpB9LAKy1WkXhedX_b3ah1rG4c/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/rFpB9LAKy1WkXhedX_b3ah1rG4c/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/rFpB9LAKy1WkXhedX_b3ah1rG4c/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/rFpB9LAKy1WkXhedX_b3ah1rG4c/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/Glny9VX_5KM" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/blog-post_26.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-8048339001239229722011-12-23T11:15:00.000+01:002011-12-23T11:15:27.615+01:002011-12-23T11:15:27.615+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Све што више жмурим, очи боље виде, Читав дан што гледе – свег' се оне дуре, Али када спавам сном те јарко виде, У мраку најцрњем јасно у те зуре. Кад тебе траже – сена сен озари, Обрисом својим црта слику жене На јасном дану, да јасније жари, Да твоја тако сја кроз слепе зене. Колико среће има у твојим очима Кад те виде усред дана жива Кад твој сен титра у глувим ноћима, Док ми лепа жена сан <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/8bUdUWY8lvpl5Z6ttY2EoZ6jDf4/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/8bUdUWY8lvpl5Z6ttY2EoZ6jDf4/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/8bUdUWY8lvpl5Z6ttY2EoZ6jDf4/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/8bUdUWY8lvpl5Z6ttY2EoZ6jDf4/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/D6GL2Le7YIE" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/43.htmltag:blogger.com,1999:blog-3533650118605374021.post-31582374584285592011-12-22T19:44:00.000+01:002011-12-22T19:44:00.678+01:002011-12-22T19:44:00.678+01:00Анђелко Заблаћанскиhttp://www.blogger.com/profile/11581588740513244755noreply@blogger.com0Ту доле крај врбака драгану ја сретох милу, и слушах је крај врбака белоногу, врло чилу, кад рече ми љубав просто к'о лишће расте лако; aл' ја сам луд и зелен био и не мишљах тако. У пољани стајао сам с драганом над реком кад плећа загрли ми ручицом белом, меком, и рече: љубав је проста - к'о трава расте лако; aл' ја сам луд и зелен био – сад тужан бих плак'о. <p><a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4_obGpE4G6MONC4hDyWhAumXEdI/0/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4_obGpE4G6MONC4hDyWhAumXEdI/0/di" border="0" ismap="true"></img></a><br/> <a href="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4_obGpE4G6MONC4hDyWhAumXEdI/1/da"><img src="http://feedads.g.doubleclick.net/~a/4_obGpE4G6MONC4hDyWhAumXEdI/1/di" border="0" ismap="true"></img></a></p><img src="http://feeds.feedburner.com/~r/blogspot/zdKWT/~4/-VjQhx98GJk" height="1" width="1"/>http://poetaza.blogspot.com/2011/12/blog-post_22.html