Nisam hteo da pokrećem svoj sajt sve dok nisam skupio dovoljno radova za svoj portfolio. Kada sam procenio da je moja lista referenci zadovoljavajuća, odvojio sam novac za registraciju domena (VPS server u USA sam već imao) i upustio se u izradu web sajta baš po svom ukusu. Sećam se, kada mi je stigao e-mail da je domen postao aktivan, nisam mogao da se odvojim od računara. Kao da ću već sutra imati milion poseta, celu noć sam radio na svom sajtu… Hajde još ovo, hajde još samo ovaj detalj… Jeste svanulo, ali moj sajt tada je ličio na nešto što me u tom momentu zadovoljava. Da budem konkretnji, evo i screenshot-a. Svidela mi se ideja da pišem blog pošto, jelte, volim da pametujem a i ponekad imam nešto da podelim sa drugima.

Predstavio sam sebe onako kako sam mislio da je korektno. Pre pokretanja sajta dobio sam i ideje za prve postove na blogu koje sam brzo realizovao. Znao sam da je potencijal društvenih mreža (Facebook, Twitter, LinkedIN) ogroman i da veoma jednostavno mogu razglasiti ljudima da postojim online. Prvi tekstovi bili su namenjeni studentima a ogromnu ciljnu grupu imam među svojim Facebook prijateljima. Tako su došle i prve posete na moj sajt. Naravno, i tada i sada trpim “prozivke” pojedinih prijatelja kada se sretnemo u gradu, tipa: “Evo ga www”.

Uskoro sam ustanovio da aktuelni sajt nije baš po mom ukusu jer je malo nezgodan za održavanje. WordPress platforma tada je već bila za svaki respekt i odlučio sam da ceo sajt radi na WP-u koji se veoma lako ažurira. Diskretno sam prestavio svoj porftolio i reference. Ubrzo sam dobio i prve preporuke za izradu sajta od svojih saradnika.

Pre nego što sam objavio svoj portfolio, slao sam e-mailom ljudima linkove kada su to od mene tražili. Velika prednost sajta je što su oni sada bili dostupni non-stop, grupisani na jednom mestu da diskretno stoje i prikažu se kada to nekog interesuje. U neformalnoj razmeni e-mailova sa jednim prijateljem, moj sajt (link mi stoji u potpisu e-maila) je primetio njegov drug. Bila mu je potrebna neka web aplikacija koja bi mu olakšala prikupljanje podataka od klijenata. Eto, igrom slučaja upoznao sam Slobodana i Nenada, zaista sjajne i veoma uspešne poslovne ljude. Početak naše saradnje rezultirao je mojim prvim samostalnim, ozbiljnim projektom u oblasti web developmenta. Da nije bilo ovog sajta verovatno me nikad ne bi kontaktirali.

Naravno, postavio sam link ka svom sajtu na sajtove koje sam do tada napravio. Počeo sam da radim sve ozbiljnije. Lakše sam pronalazio klijente. Da budem precizniji, pronalazili su oni mene.

Ljudi vole da vide nekog ko je spreman da uloži u sebe. Klijenti mi kažu da, kada pogledaju moj sajt, definitivno nemaju dileme da li sam kompetentan da uradim posao za njih. Ne kažem za sebe da sam vrhunski dizajner. Raširio sam spektar usluga na mnogo više od web dizajna (programiranje, hosting, SEO, baze podataka). Mislim da današnje tržište zahteva visoku fleksibilnost i trudim se da to i ostvarim. Pišem različite tekstove na blogu kad ukradem sebi “malo” vremena. Ne pišem bilo šta, gledam servise kao što su Google Trends i Google Analytics, primećujem šta ljudi traže i trudim se da im to ponudim. Nema tu mnogo filozofije, ako želite da živite komotno morate ponuditi ono što se danas traži.

Na preporuku čoveka sa kojim odlično sarađujem a nikada se nismo ni videli, kontaktirala me je Agencija Envie iz Beograda koja se bavi SEO uslugama. Danas sa njima imam aktivnu saradnju jer su videli moj sajt i zaključili da možemo dugoročno sarađivati. Delovalo mi je nestvarno kada su mi rekli da moj sajt može dospeti na prvu stranu za ključne reči “izrada sajta”. Ovde je jaka konkurencija. Za finansijski potencijal studenta koji se finansira samo od onoga što pošteno zaradi, pre samo nekoliko meseci ovo mi je delovalo kao neizvodljivo. Prelomio sam, napravili smo aranžman i ja sam posle samo tri meseca dospeo na prvu stranu rezultata. Iz dana u dan moja pozicija na prvoj strani se popravlja. Slažem se, to košta ali ima efekta. SEO, baš kao i izrada sajta – za mene nisu trošak nego investicija. Trošak je kad malo pivo u Crnoj Gori platite 5€.

Dakle, za samo godinu dana koliko imam sajt, upoznao sam neke sjajne ljude, bitno obogatio listu referenci, omogućio klijentima da me sami pronađu. Bez skupih reklama, bez dosađivanja ljudima i spamovanja, diskretno se pojavim onda kada ljudi traže moje usluge i pošteno radim svoj posao na Internetu. Veoma je važno da kompanije i pojedinci shvate važnost i ulogu Interneta u savremenom poslovanju. Internet ne poznaje granice. Danas se sve traži na Internetu – ako ne postojite ovde, nemate šta da tražite na tržištu.

U IT sektoru posebna pogodnost je što možete raditi za inostrane klijente i živeti u Srbiji. Ne morate živeti u skupom okruženju kao što su Švajcarska, Švedska ili Amerika da bi radili za njih. To je potencijal koji bi trebalo iskoristiti. Ja ga već koristim a rezultati će se videti u narednim mesecima.

Share/Bookmark

Aparati za igre na sreću

Share/Bookmark

Da skratim priču, može se otključati Vip Droid 2. Određene verzije ovog telefona moguće je otključati samo uz pomoć box-a. Boxovi su hardverski uređaji koji služe isključivo za servisiranje telefona. Da budem prostiji, pomoću box-a se telefonu “ulazi u džigericu”. Boxovi nisu jeftini i kupovina istih isplati se uglavnom serviserima.

Da bi utvrdili da li vaš telefon može da se otključa, potrebno je da isključite telefon. Potom držite taster za utišavanje zvuka (sa desne strane) i pritisnite gornje dugme za uključivanje. Ukoliko se na vašem ekranu pojavi natpis FTM, to znači da se telefon može otključati ovom metodom. Ukoliko se pojavi trougao sa znakom upozorenja, onda nemate sreće – ovom metodom se ne može otključati.

Otključavanje traje 10 minuta i radi ga momak iz Bečeja. Meni je naplatio samo 10 eura. Slanje telefona PostExpress-om izašlo me je samo 2 x 150 = 300 dinara. Bio sam poprilično skeptičan da potpuno nepoznatoj osobi spakujem nov telefon i novac. Razgovarali smo nekoliko puta, poslao mi je skeniranu ličnu kartu i rešio sam da pošaljem telefon. Stigao mi je nazad već posle dva dana, root-ovan i otključan, baš kao što smo se dogovorili. Sada radi savršeno sa mojom Telenor karticom.

Ne bih da objavljujem njegove podatke online, on ako želi može ih napisati u komentaru ovog posta. Ukoliko vam ova ponuda odgovara, kontaktirajte me i u dogovoru sa njim rado ću vam proslediti podatke.

Znam da nema baš mnogo ljudi ovaj telefon. Mnogi od onih koji ga imaju možda nemaju potrebu da ga otključaju. Međutim, svako ko preko Google-a bude tražio kako otključati ZTE Roamer / ZTE Avail / Vip Droid 2 vrlo verovatno će završiti na ovo strani zbog dobre SEO optimizacije mog sajta i samog posta.

Eto, nadam se da ću ovim postom pomoći maloj ali odabranoj ekipi

Share/Bookmark

Kao što možete primetiti, oni su u organske rezultate na vrh stavili reklame kojima tu nije mesto. Reklame se nalaze na svetložutoj pozadini i nije ih lako uočiti, pogotovo na loše kalibrisanim monitorima. Dakle, prosečni korisnik će ove rezultate često shvatiti kao organske (tj. one koji su zaslužili da se pojave kao rezultat pretrage). Google će od klika na reklamu zaraditi, kompanija koja se reklamira će dobiti posetioca na sajtu a korisnik – korisnik ispašta.

Iz ovog dužeg uvoda jasno se nameće pitanje…

Da li ulagati u Google AdWords ili SEO?

Odgovor na ovo pitanje je zaista kompleksan i zavisi od mnogo faktora. Generalno, važi pravilo koliko para toliko muzike. Međutim, ponekad je i jedna strofa dovoljno da zadovolji vaše potrebe. Ukoliko želite brzo i bez mnogo muke da navučete posetioce na sajt, AdWords i black hat SEO je kombinacija koja vam je potrebna. Black hat SEO je izraz za sve “nepoželjne” tehnike koje se koriste da prevarite Google zarad dobre pozicije. Prevara k’o prevara, skoro svuda može proći samo jednom. Da bi nekog više puta prevarili taj neko mora biti budala. Google svakako nije budala a nije lepo kad najbitniji internet faktor shvati da ga varate .

Google svakodnevno identifikuje različite black hat tehnike i implementira ih u svoj algoritam, tako da sajtovi koji se njima služe budu strogo kažnjeni (čitaj: ne pojave se više nikad u rezultatima pretrage). Black hat SEO daje brze rezultate, ali pitanje je koliko će Google-u trebati vremena da skonta da nešto nije u redu. To vreme je sve kraće i black hat SEO se sve manje isplati. Ako vam je to dovoljno da plasirate proizvod/uslugu, onda nema daljeg razmišljanja gde treba investirati novac. Pošto niko normalan ne može tako brzo da zatvori prodaju, vreme je da pričamo o AdWords servisu. Google je kurva, a evo i zašto: kada birate ključne reči on će vam tačno reći koliko morate da platite da bi ste se našli ispred svoje konkurencije, koja je takođe njihov klijent. Dakle, prilično su nelojalni jer gledaju isključivo u vaš novčanik i ništa drugo ih ne zanima. Ako ćete platiti više od konkurenta, on će vašu reklamu bolje pozicionirati. Nije bitno da li je vaš sajt pokrenut juče ili pre tri godine, nije bitno da li je vaš proizvod dovoljno kvalitetan da bude na prvoj strani, bitno je samo koliko ćete vi kao firma platiti Google-u za svakog ko klikne na reklamu. Dobro, to vam i odgovara jer kratkoročno možete da dospete visoko. U Srbiji i nema velike konkurencije na AdWords-u, tako da je ovakav model zaista nešto što vam odgovara.

Da li je baš tako?

1. AdWords je dugoročno neisplativ. Kada kontinuirano plaćate reklame na AdWords a nemate proizvod čijim plasmanom prisvajate baš visoku maržu, teško da ćete na kraju godine mnogo profitirati;
2. Kod nas još uvek to nije slučaj, ali na inostranom tržištu su nerealno visoke cene klikova;
3. Plaćate i nevalidne klikove;

Svi već znaju kako funkcionišu nevalidni klikovi. Verujte mi na reč, skoro svaki put kad vidim reklamu nekog konkurenta, obavezno na istu i kliknem. Na taj način sam mu potrošio izvestan novac a sa mnom sigurno neće ostvariti konverziju. Neće to rado priznati, ali sve ozbiljne kompanije to rade. Takođe, svesno rade i black hat SEO svojim konkurentima. Prljava igra vlada na internetu kao i u realnom okruženju. Međutim, jasno se nameće ideja da se proces kliktanja na reklame konkurenata automatizuje. To je ono što se danas na mreži zove click fraud. Ovim se bave sitni igrači, vaša konkurencija (dok vam ne ubije reklame), ali i veliki igrači koji zarađuju milione od ovog posla. Automatizovane skripte za kliktanje (aka “online botovi”) se danas lako detektuju jer imaju tarzanski pristup: prilikom učitavanja stranice odmah klikću na reklame. Google je ovakve skripte lako detektovao i filtrirao, pa je šmekerski objavio garanciju korisnicima AdWords-a: “We design our systems to catch bot-related attacks … … advertisers are protected from these kind of attacks.” Tačno je da Google ulaže mnogo da filtrira ovakav saobraćaj, ali da su advertajzeri zaštićeni – to je čista budalaština. Današnji online botovi za click fraud su toliko sofisticirani da ih je teško razlikovati od pravih korisnika. Ti botovi nastali su kao rezultat posmatranja rada ljudi na računaru. Kreirani su tzv. makroi.

Danas će bot posetiti sajt, pre klika na reklamu će fiktivno pomerati miša, skrolovati stranicu i uraditi još gomilu sitnica koje će Google teško moći da prepozna da su mašinkog a ne ljudskog porekla. Jedno vreme je Google rešavao problem tako što je posmatrao listu instaliranih fontova na računaru klijenta, pa je uspeo da filtrira botove koliko-toliko. Danas se proverava zaista mnogo tehničkih parametara:

• User agent string, odnosno header svakog browsera;
• kolačići (cookies):
• IP adrese;
• Proxy;
• instaliran softver na računaru, aktivni toolbarovi u browser-u;
• tehničke karakteristike računara, itd.

Da ne dužim dalje priču oko tehničkih detalja, jednostavno rešenje koje može da uradi vaš konkurent je angažovanje profi agencija za click fraud. One rade veoma elegantan posao: u nerazvijenim zemljama ljudima nije teško da klikću po ceo dan za 1$. Na primer, sajt http://www.deathbycaptcha.com naplaćuje samo 1.39$ za 1000 captcha rešenja!!! Poređenja radi, vi plaćate 1$ za 5-6 klikova za vašu reklamu sa prosečnom konkurencijom.

Podaci kažu da se samo u Nemačkoj na ovaj način godišnje advertajzerima ukrade oko 8 miliona dolara! Podatak je izneo g-din Nedim Šabić na ovogodišnjoj eTrgovini a kolege koje prisustvuju ovoj konferenciji svakako će primetiti da je ovaj post veoma inspirisan upravo njegovim predavanjem.

Dakle, botove za click fraud je teško napraviti, to predstavlja zaista sofisticiran hakerski posao. Detekcija je gotovo nemoguća a istina o njihovom uticaju se potiskuje. Sve to pada na račun oglasivača, tj. vas!

Ako mislite da toga kod nas nema, prevarili ste se. Da bi ostali incognito, ovi botovi su napravljeni tako da fiktivno deluju ravnomerno, pogotovo po pitanju tržišta.

Ovu uslugu kupuju vaši konkurenti, ali i firme koje prodaju “optimizaciju AdWords oglasa” (koje samo smanje click fraud na vaše oglase, jer obično one i iniciraju taj click fraud).

Znate li koliko je ljudi osuđeno za ovaj visokotehnološki kriminal u svetu?
Odgovor je: 0 (nula)!

Sa druge strane, SEO usluge su inicijalno skuplje a pravi efekti se vide posle 3-4 meseca. Međutim, ovi efekti su dosta konzistentniji i dugoročniji. Google nikad neće ubiti organsku pretragu, to je činjenica koju treba iskoristiti. Međutim, za početnike je kvalitetan SEO često skup zalogaj. Google AdWords (i naravno Keyword Tool) treba koristiti za početak. Veoma je bitno da saznate koje ključne reči zaista donose posete, koje ključne reči donose konverzije (kupovinu proizvoda, usluge). To ćete teško postići bez AdWords kampanja i Analytics-a. Međutim, ulaganje velikog novca u AdWords i slične servise na Facebook-u i LinkedIn-u treba izbegavati.

Share/Bookmark

Za organizaciju ovog događaja zadužena je Nacionalna služba za zapošljavanje.

Na ovaj događaj pozvani su svi nezaposleni, ali i oni koji traže bolje poslovne prilike. Ulaz se naravno neće naplaćivati.

Potrebno je da ponesete svoj CV (biografiju).

TEHNIČKI SAVETI ZA PISANJE BIOGRAFIJE:

• Kvalitetan beli papir A-4 formata
• CV ne bi trebalo da bude duži od 2 strane A-4 formata
• Preporučljivo je koristiti font veličine 10-12 sa slovima: times new roman ili arial
• Prevelika slova ostavljaju loš utisak!
• Puno dekoracije doprinosi nepreglednosti i neozbiljnosti biografije
• Koristite kratke i koncizne rečenice!
• CV ne sme sadržati gramatičke, pravopisne i interpunkcijske greške.
• CV mora biti lak za čitanje
• CV mora biti vizuelno atraktivan
• CV treba prilagoditi poslu ili poziciji za koju se prijavljujete
• Informacije u biografiji moraju biti tačne ( rizikujete da već na razgovoru budete razotkriveni)
• Fotografiju možete staviti( u gornjem desnom uglu) u CV ako ste sigurni da na njoj delujete kao poslovna, pouzdana i prijatna osoba
• Pišite u trećem licu ili pasivu ( odajete utisak objektivnosti i profesionalnosti)

Share/Bookmark

Najkraće rečeno, SEO ili optimizacija za pretraživače je proces koji će baš Vaš sajt progurati na prvu stranu rezultata pretrage za ključnu reč koja je bitna. Na primer, ako se bavite proizvodnjom i prodajom sobnih vrata, SEO će doprineti da Vaš sajt bude pri vrhu rezultata pretrage za frazu “sobna vrata” ili “prodaja vrata za sobu”.

Pre nego me zli jezici optuže za izmišljanje tople vode, preporučujem da pročitate blog post Istoka Pavlovića na temu SEO optimizacije. Ima još mnogo resursa na Internetu na ovu temu. Takođe, toplo preporučujem praćenje bloga profesora Dragana Varagića, koji se između ostalog bavi upravo SEO optimizacijom na veoma visokom nivou.

Ovde ću se fokusirati na parametre koje komercijalni i ne tako jeftini SEO softveri guraju u prvi plan.

Najbitnije za SEO

1. Kvalitetan sadržaj;
2. Mapa sajta u XML formatu;
3. Korišćenje ključne reči u TITLE tagu;
4. Popularnost sajta (dolazni linkovi);
5. Kako je linkovan dolazni sadržaj, odnosno tekst unutar <a href=”#”></a> tagova;
6. Korišćenje ključnih reči unutar BODY tagova;

Veoma bitni parametri SEO optimizacije

1. Starost web sajta;
2. Korišćenje ključnih reči u okviru H1 tagova;
3. Podešavanje dozvola pristupa za spidere;

Bitni parametri

1. Korišćenje ključnih reči u okviru naziva domena;
2. Korišćenje ključnih reči u URL-u konkretne stranice (misli se na tzv. “SEO friendly URL”);
3. Linkovi sa socijalnih mreža;
4. Brzina servera;
5. Korišćenje ključnih reči u H2-H6 tagovima;
6. Korišćenje ALT atributa u IMG tagu;
7. Top Level Domain (TLD) web sajta;
8. Boldovanje ključnih reči;
9. Broj poseta sajtu;

Umereno važni parametri

1. Korišćenje ključnih reči za linkovanje sadržaja u okviru Vašeg sajta;
2. Korišćenje ključnih reči za linkovanje sadržaja van Vašeg sajta;
3. Korišćenje ključnih reči u okviru DESCRIPTION atributa u META tagovima;
4. “Dubina” linka, odnosno broj slešova treba da je što manji;

Manje važni parametri

1. HTML validacija prema W3C konzorcijumu;
2. Razumljivost tekstova na sajtu (korišćenje stručne terminologije i slično);
3. Korišćenje ključnih reči u okviru KEYWORDS atributa u META tagovima;
4. Korišćenje ključne reči na početku prvog pasusa u tekstu;
5. Korišćenje ključne reči u okviru HTML komentara;

Najbitniji parametar SEO optimizacije je SADRŽAJ SAJTA.

Zanimljiv sadržaj po pravilu ima dobar share, eksponencijalno se širi po mreži i samim tim bude dobro rangiran u rezultatima pretrage.

Google ima krajnje sofisticiran algoritam za pozicioniranje rezultata pretrage. Bar prema mojim saznanjima, tačan sadržaj ovog algoritma se čuva u tajnosti. Ovi i mnogi drugi parametri su uočeni i klasifikovani od strane međunarodno priznatih SEO stručnjaka. Bitno je napomenuti i da je Google iz dana u dan sve pametniji i sve teže ga je prevariti. Zato se tzv. “black hat SEO” sve efikasnije evidentira a sajtovi koji se služe ovim tehnikama bivaju kažnjeni od strane Google-a.

Takođe, ovi parametri već u trenutku objavljivanja posta možda više i nisu najpreciznije rangirani. Google često menja pojedine parametre u svom kompleksnom algoritmu.

Ovom prilikom želim da skrenem pažnju na nešto što sam pre izvesnog vremena primetio na Google rezultatima, a što je lepo objasnio i profesor Varagić. Pogledajte ovaj screenshot:

Google je počeo da prikazuje reklame na delu koji je namenjen tzv. organskim rezultatima, odnosno onima koji su zaslužili da se ovde nađu. Desna kolona je bila rezervisana za reklame i mnogi na nju nisu obraćali pažnju. Međutim, Google sada dobro pozicionira stranice koje ovde NE ZASLUŽUJU da se nađu. Za reklame, koje su inače rezultat korišćenja servisa AdWords, nije bitno ništa osim odabrane ključne reči i određene cene koju vlasnik sajta plaća Google-u po kliku. Krajnje je cinična i svetlocrvena pozadina koju mnogi neće ni uočiti, tako da neće ni shvatiti da se radi o reklami.

Zašto Google ovako prikazuje reklame?

Zato što CPC (cost per click) koji Google naplati od vlasnika sajta nije baš nizak, pogotovo za naše uslove. Što je veća konkurencija, to je CPC viši. Klik za “egzotične” ključne reči (vesti, nekretnine, web dizajn, izrada sajta, gambling) ume biti izuzetno skup. Facebook nudi mnogo jeftinije kampanje koje, po meni, više odgovaraju mnogim manjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima. Reklamirao sam svoje usluge u okviru plaćenih kampanja na Facebook-u, Google-u i LinkedIN-u. Mogu reći da na Facebook-u za najmanje novca dobijete dosta poseta. Na LinkedIN-u, primera radi, minimalna cena klika iznosila je čak 2.5€ početkom ove godine, sada ne znam kakvo je stanje. S obzirom da je Facebook zaista masovna društvena mreža koja nudi odlične mogućnosti za targetiranje korisnika po mnogo povoljnijim uslovima od Google-a i LinkedIN-a, reklamiranje donosi dobre rezultate.

Naravno, sve je stvar ukusa i potreba. LinkedIN je najskuplji, dok je Google negde između. Ako Vam je bitno da se istaknete kod profesionalaca jer jedan njihov klik vredi mnogo više od klikova “svi mi koji bla bla” smrtnika sa Facebook-a – budite spremni da platite cenu na LinkedIn-u.

Ukoliko ste zainteresovani za SEO usluge, možete me kontaktirati.

Share/Bookmark

Davno je čovek shvatio da je bolje imati dva bizona nego jednog. Kasnije je višak robe trampio za nešto što mu treba. Posle toga se neko setio pa uveo univerzalnu robu koju su svi rado primali i za to davali nešto što im ne treba. Ta univerzalna roba je novac. Novac je, dakle, univerzalno sredstvo plaćanja (to ćete naučiti još u ekonomskoj školi). Danas je slična situacija kao i onda kada je nastalo prvo tržište: “Princip je isti, sve su ostalo nijanse”. I dalje je mnogima nejasno kako da od jednog naprave dva. I dalje je prava nauka prodati, kupiti, steći, zadržati, obezbediti ručak i preživeti. Međutim…

Gradivo koje se izučava na ekonomskim fakultetima i školama je izuzetno zastarelo

Slažem se, principi su manje-više isti, ALI… Svi žele da nauče kako da od jedne novčane jedinice stvore još jednu, pa još jednu, pa još jednu… Svako voli novac. Sada još jednom molim za pažnju! Svako voli novac i želi novac! Ne želim da ulazim u polemiku o kapitalizmu kao glavnom uporištu ove tvrdnje, ali čvrsto stojim u stavu da je ovo što iznosim tačno. Izuzeci su zanemarljivi. Međutim, svet je dinamična sredina koja se svakodnevno menja. Gotivljenje (pažljivo biran izraz) novca od strane čoveka, međutim, uporno egzistira vekovima i uporno prkosi zubu vremena. Ipak, ekonomska literatura koju sam uspeo da proturim kroz ruke nije mnogo odmakla od trampe vreće žita za pet strela. Dobro, preterujem jer sam ogorčen na realnost. A realnost nas dovodi do…

Knjige iz ekonomije su orijentisane isključivo na velike sisteme

Studijski programi koji su danas aktuelni na domaćim univerzitetima posmatraju studenta ekonomije kao:

a) generalnog direktora kompanije od minimum 50 zaposlenih
b) ministra finansija
c) guvernera centralne banke
d) tajkuna

Moram priznati da su slučajevi pod a, b i c najzastupljeniji. Budite spremni da se upljujete u kojekakve teorije menadžmenta, organizacije preduzeća, diferenciranje funkcija u preduzeću itd. Da li ste znali da preduzetnik i menadžer nisu isto? Da li ste znali da upravljanje, rukovođenje i koordinacija nisu isto? Razlika između utroška i troška, na primer, nije baš toliko frustrirajuća, moglo bi se reći čak i da ima smisla. Da li razlikujete efikasnost i efektivnost? Znate li razliku između skladišta, stovarišta i magacina? Sektor, odsek, departman… Veoma je bitno u pola noći znati sličnosti i razlike između ovih termina.

Ekonomska literatura koja se koristi na fakultetima neće mnogo pomoći pojedincu koji radi različite poslove u maloj firmi. Da, to je naša realnost: velika većina nas radiće u manjim preduzećima u kojima ne postoje diferencirane funkcije o kojima toliko toga u školi naučimo. Takvi sistemi uglavnom imaju direktora kao glavnog i njemu podređene radnike. Eventualna sličnost sa gradivom iz literature može se uočiti u ugovorima o radu, kada smećar postaje referent za održavanje higijene a kafe kuvarica nosi neodoljivu titulu rukovodilac odeljenja ishrane.

Teško ćete primeniti u praksi dobar deo onoga što naučite na fakultetu

Ekonomski fakultet nateraće vas da znate sve o inflaciji, deviznom kursu, berzi, međunarodnim računovodstvenim standardima, PDV-u… Sa druge strane, na smerovima egzotičnih naziva tipa “Preduzetnički biznis” nećete naučiti kako da registrujete firmu, kako da popunite uplatnicu, vodite knjige ili napravite završni račun. To je baš ironično, bar što se mene tiče. Međutim, naučićete šta bi trebalo da radi centralna banka i ministar finansija. Shvatićete kako se “štima” devizni kurs, kako se stimuliše uvoz ili izvoz. Držaćete u malom prstu teoriju o berzama, ali kao prosečan student nećete posetiti berzu. Na ekonomiji ćete lepo savladati i sve o kancerogenom efektu inflacije za ekonomiju jedne zemlje. Učićete o tome kako se odbraniti od inflacije i još mnogo zaista zanimljivih stvari koje verovatno nikada nećete moći da primenite. Drugim rečima…

Shvatićete bolje šta se dešava kod nas i teško ćete izbeći stres

Dakle, vi kao pojedinac teško možete da utičete na tržište deviza sa svojih soma evra šteka (mnogi nemaju ni toliko). Guverner ili ministar finansija teško da ćete postati čim završite fakultet. Neko ko je dovoljno moćan da utiče na čelne ljude u državi i nameće svoje interese svakako niste (molim Koleta, Miškovića i Zeptera da se suzdrže od komentara ). Znači, kao dobar ekonomista vi ćete znati šta ovi gore treba da rade, ali isto tako ćete uočiti da oni to ipak ne rade. Sledi nerviranje i stres.

Svi smo mi ekonomisti

Ljudi koji prate moje tekstove sa malo većom pažnjom već su primetili da sam u nekoliko navrata spominjao brkatu babu koja prodaje na pijaci. Budimo realni: sasvim je moguće da bakica ima više očiju nego zuba, meša ćirilično slovo “i” i latinično “n”, ali kada prodaja luka rapadžika ne ide ona zna da treba spustiti cenu. Ona ne zna da se cena formira kao presek agregatne ponude i agregatne tražnje i vrlo adekvatno predstavlja na grafikonu koji ekonomisti nazivaju Maršalov krst. Ne zna šta je to konkurencija, ali zna da će teže prodavati svoj rapadžik ako na tezgi pored nje isti proizvod prodaje druga simpatična bakica. Bakica zna da u tom slučaju mora ponuditi kvalitetniji rapadžik od svoje konkurencije.

Oni koji imaju osnovna znanja o ekonomiji, prilikom investiranja novca bez lupanja glave mogu uložiti u diversivikovani portfolio hartija od vrednosti u kome je rizik i potencijalna zarada, kažu, u optimalnom odnosu. Ne treba im odbranjen magistarski rad iz ekonomije da ovo zaključe.

Ekonomija je nauka odlučivanja a svi smo mi svakodnevno suočavamo sa donošenjem različitih odluka, sa ograničenim resursima,  tako da podsvesno imamo dosta veze sa ekonomijom. Sa druge strane, upravljanje avionom, projektovanje zgrade i programiranje u C++ nije baš deo svakodnevnice prosečnog čoveka. Shvatate već šta želim da kažem…

Zanatstvo je uvek bilo “majka Mara”

Sad ste već shvatili da advokati, arhitekte i programeri sa kojima ste svojevremeno cugali ispred fontane u studenjaku ćute i rade, imaju konkretan zanat. Ne znaju ništa o Karlu Marksu, nemaju pojma šta znače izrazi kao što su dividenda, ROI, marginalna stopa supstitucije, ali znaju da zarađuju novac od svog zanata. Vi ste hteli da se pozicionirate visoko u organizacionoj šemi. Kvalifikovani jeste, ali to ne znači mnogo jer država uporno odbija da vam ustupi mesto guvernera. Primorani ste da naučite kako da popunite uplatnicu i obrazac za PDV. Srećom, na raspolaganju vam je Internet, ako ga ACTA ne svede na edukativnu vrednost žute štampe. Ekonomisti su mahom nabeđeni da su rođeni direktori,  jer su ih tako naučili na fakultetu. Surova istina je da takvo mesto nećete dobiti dok ne steknete poprilično iskustvo i postignete konkretne rezultate.

Tržište je prezasićeno ekonomistima

Diplomu iz oblasti ekonomije (preduzetništvo, marketing, revizija…) danas je mnogo teže zaslužiti nego dobiti. Ekonomisti su, po meni, jedni od jačih “prodavaca magle”. Time hoću da kažem da možete imati diplomu koja nije potkrepljena adekvatnim znanjem. Potvrda ovoga je u privatnim fakultetima: prve naučne discipline koje su se “izučavale” na privatnim fakultetima su ekonomija i njene podoblasti, koje su i danas popularne kako po fakultetima tako i po kursevima. Znam nekoliko “ekonomista sa gigatrendova” koji udare razmak u e-mail adresi a rad u Microsoft Office-u im je misaona imenica. Dakle, vrši se hiperprodukcija “stručnjaka” iz ovih oblasti koji generalno ne trebaju privredi u tom broju. Još veći problem je njihova nabeđenost da su predodređeni za visoke pozicije i najodgovornija radna mesta. Surovi šamar realnosti pogodi većinu njih u toku ili odmah po okončanju studija.

Naravno, ne mogu generalizovati. Mali deo najuspešnijih studenata uspe da pronađe posao na kojem se “peče” godinama, dok ne dođe u situaciju da demonstira svoje mukom stečeno znanje na fakultetu. Oni koji imaju dobru vezu da upadnu u banke ili državne institucije to mogu i sa nekom drugom diplomom.

Troškovi studiranja

Takođe, još jedan veoma bitan argument je cena studija. Ne znam tačno kakvo je stanje u Beogradu i Kragujevcu, ali u Novom Sadu je situacija vrlo nepovoljna za studente. Studije ekonomije su bezobrazno skupe. Svi studenti koji studiraju u Novom Sadu plaćaju participaciju a samofinansirajući naravno pokrivaju i školarinu. Participacija se plaća radi pokrivanja putnih troškova profesora koji putuju iz Subotice (gde je sedište fakulteta) u Novi Sad (mada većina profesora ima prebivalište u Novom Sadu!?!?). Poređenja radi, Ekonomski fakultet sa sedištem u Subotici nedavno je otvorio odeljenje u Bujanovcu (!?) na kojem studenti (večinom albanskog porekla) ne plaćaju participaciju koju plaćaju studenti u Novom Sadu i lagano upadaju na budžet. Postavlja se logično pitanje Zašto odeljenje u Bujanovcu nije pod ingerencijom Ekonomskog fakulteta u Prištini ili Kragujevcu, ali to je tema za članak o lobiranju i moći nacionalnih manjina u Srbiji.

Zaključak

Interpretirao sam situaciju krajnje subjektivno. Ne bih voleo da kolege sa ekonomskih fakulteta pogrešno protumače ovaj post. Napominjem da ne osporavam njihovo znanje i stručnost, ali primena takvih znanja je mnogo ograničena zbog okruženja u kojem se danas nalazimo. Mišljenja sam da posla ima i uvek će ga biti za vrhunske stručnjake u svakoj oblasti. Po struci nisam ekonomista, ali me ova nauka veoma zanima i dugo je izučavam. Na vreme sam uvideo da mesta u bankama ima malo; da radim za 20.000 dinara kao komercijalista sada ne želim a sutra neću moći sebi da dopustim jer to neće biti dovoljno za izdržavanje porodice; pouzdane veze za zapošljavanje nemam. Ne mislim da sam otkrio toplu vodu kroz ovaj tekst, ali mi je cilj da bar za trenutak navedem čitaoce na razmišljanje o ovoj problematici.

Share/Bookmark

Međutim…

Devizni kurs je u drugom planu. Niko ne komentariše zašto je dinar prema evru oslabio za skoro 10% u veoma kratkom periodu! Ne spominju se nesrećni građani i njihova kupovna moć. Koliko ljudi znate da rade u Srbiji i da im je plata indeksirana u evrima? Svi ostali muče muke zbog gluposti velikih. Verovatno štimaju nekom kurs dok ne izveze kontigent robe, pa će posle da ga vrate oko stotke (to inače nije realna vrednost, ali smo na nju navikli). Banke zgrću novac na ime kredita. Ljudi su očajni. Verovatno najgore od svega jesu te igre i malverzacije na visokom nivou poput inflacije, štimanja deviznog kursa i slično.

Mediji su tu da budu u službi građana, da budu “javni servis” (ne plaćam pretplatu, kad smo već kod toga). Boli me uvo što kćerka Vitni Hjuston želi da se ubije! Nole će dobiti još jednu u nizu nagrada. Svaka čast, ali ni to nije više tako udarno, čovek je stvarno legenda. Guverner Šoškić je izjavio da je kurs stabilan (valjda zato što se nije menjao duže od 5 sati) i to je diskretno propraćeno u sporednim rubrikama. Pa ljudi, svaki dinar u Srbiji vredi skoro 10% manje nego pre 10ak dana! Porodice su ozbiljno udarene po tankim budžetima. Firme, koje generalno muče muke sa naplatama pošteno zarađenih potraživanja, plaćanjem kojekakvih poreza i skupih doprinosa moraju da uvoze jer u Srbiji više osim hleba i “Plazma” keksa nema mnogo čestitih proizvoda. Na uvoz plaćaju skupe carine, špedicije, transportne troškove, kazne za svašta… Sada nas još na ovaj način udare i po deviznom kursu i majstorski forsiraju nebitne teme u medije, kako bi ovakva malverzacija prošla u drugom planu.

Internet je sve moćniji medij koji narušava harmoničan odnos između elite i tradicionalnih medija. I jedni i drugi bi najviše voleli da ga ukinu (neko je rekao PIPA i SOPA?). Međutim, za sada uspešno odolevamo. Izrada sajta i pisanje svakog pojedinačnog bloga jačaju zajednicu. Twitter i Facebook eksponencijalno brzo šire informacije koje “veliki” pokušavaju da zataškaju. U budućnosti će biti sve bolje po nas smrtnike, bar ako ne uvedu diktatorske mere na multinacionalnom nivou.

Share/Bookmark

Šta vam sve treba:

1. Windows OS (naravno da ovo može raditi i na drugim operativnim sistemima ali ovde pričamo o Windowsu);
2. Xampp - besplatan program koji će obezbediti infrastrukturu za WordPress (Server, sistem za upravljanje bazom podataka MySQL);
3. WordPress

Šta je localhost?

Da bi WordPress mogao da radi, potreban je server koji može da izvršava PHP stranice. Ukratko, klijent (posetilac sajta) zahteva određenu stranicu na serveru. Pošto na serveru ta stranica zapravo ne postoji (dinamički se kreira na zahtev), najpre se izvršava određeni proces (kreiranje stranice) i klijentu se vraća rezultat. Ovo je kratko objašnjenje informativnog karaktera pisano “normalnim” jezikom.  Pošto WordPress radi na PHP-u sa MySQL-om, neophodno mu je serversko okruženje. Danas ima mnogih servera koji pružaju pouzdan web hosting za wordpress i jeftin web hosting, ali za potrebe razvoja web sajta poželjno je prvo sve odraditi na svojoj mašini, pa tek onda postaviti na server. Program Xampp u sebi sadrži Apache server (koji izvršava PHP), MySQL i FTP klijent. Dakle – sve što vam treba za razvoj i testiranje. Isti posao rade LAMP, EasyPHP i mnogi drugi softveri.

Postupak instalacije Xampp-a je veoma jednostavan i za prosečne korisnike nije potrebno nikakvo dodatno štimanje. Jednostavno pratite instalaciju korak po korak i nećete imati problema. Xampp se po defaultu instalira u C:\xampp. Otvorite Internet browser (Chrome, Firefox…) i ukucajte u adresnu liniju localhost ili http://localhost ili 127.0.0.1

Trebalo bi da se otvori panel Xampp-a koji vam nije toliko bitan za dalji rad, ali neophodno je da ovo radi kako bi se uverili da ste dobro instalirali Xampp, ondnosno podesili localhost na mašini.

Dakle, localhost se, u ovom kontekstu, poziva iz web browser-a kad želite da otvorite izvršni direktorijum servera instaliranog na svom računaru. Analogno tome, kada ste povezani na neku mrežu i u web browser-u neko ukuca vašu IP adresu, dobiće vaš localhost direktorijum ukoliko ste mu to dozvolili.

Izvršni direktorijum servera za Xampp je: C:\xampp\htdocs.

BITNA NAPOMENA: Skype radi na istom portu kao i Xampp i često mogu biti u konfliktu. Zato bi najbolje bilo da isključite Skype u toku instalacije Xampp-a

Instalacija WordPress-a

Kada raspakujete WordPress koji ste preuzeli, u C:\xampp\htdocs\wordpress prekopirajte sve fajlove iz koje ste otpakovali.

Potom gađajte localhost/phpmyadmin i u polju Create New Database unesite naziv baze podataka koju hoćete da koristite, npr. wordpress_baza, i kliknite Create.

Sada ste kreirali praznu bazu podataka koju će WordPress koristiti.

Potom gađajte localhost/wordpress (“wordpress” je naziv direktorijuma u koji ste raspakovali instalaciju u C:\xampp\htdocs).

Otvara se wizard koji služi za inicijalno podešavanje WordPress-a. Potrebno je uneti sledeće podatke:

• Database name: ime prazne baze koje ste naveli u phpmyadmin
• Username: root (ukoliko niste menjali podešavanja MySQL-a)
• Password: ostavite prazno
• Database Host: localhost
• Table prefix: proizvoljno možete ali ne morate promeniti

• Sita name: Upišite naziv sajta (pojavljuje se u naslovnoj liniji prozora)
• User: odaberite sebi korisničko ime za login
• Passwors: odaberite šifru i ukucajte je dva puta
• E-mail: unesite svoju e-mail adresu
• Štiklirajte kućicu Allow my site…

Share/Bookmark