Naravno, svi znate na koliko računara dnevno možete priključiti vašu fleš memoriju ili neki drugi prenosni uređaj (eksterni hard disk, bilo koji uređaj sa memorijskom karticom).  Dovoljno je da jedan od njih bude zaražen i da tu zarazu prenesete na sve ostale računare, pa kada dođete kući, zarazite i svoj računar. Zbog široke upotrebe i samim tim velike brzine širenja zaraze, ovi uređaji su veoma česta meta virusa. Posledice zaraze mogu biti razne: sakriveni folderi, gomila novih foldera i fajlova sa besmislenim nazivima, zaraženi izvršni (.exe) fajlovi, ukradeni podaci itd. Da ne pominjem mogućnost daljeg prenošenja zaraze na računare vaših prijatelja ili porodice. Nekada je jedini način da se reši problem  reinstalacija sistema.

MCShield je program koji pruža zaštitu od virusa, crva, i ostalog malicioznog softvera koji se prenosi putem USB fleš memorije, memorijskih kartica, prenosnih hard-diskova. Sigurno se pitate „šta će mi još jedan program, imam antivirus da se pobrine za tu gamad“. ALI – antivirus ne može da se pobrine za sve napasti koje se prenose putem fleš memorije. Mnogo toga promakne ispod radara antivirusa. Tu ovaj koristan programčić stupa na scenu.

Tab "O meni" i imena ljudi zaslužnih za razvoj ovog korisnog programa.

Program stiže u pakovanju veličine 2.3 MB i nakon jednostavne instalacije (posle koje nisu potrebna nikakva dodatna podešavanja) se smešta u system tray gde „čuči“ i čeka da u USB port priključite flešku. Kada se to desi, program je skenira  i u slučaju da nađe maliciozni softver, automatski ga briše i stvara njegov bekap, a „sumnjive“ fajlove za koje ne može sa 100% sigurnošću utvrditi da li su virusi, MCS preimenuje dodajući im nastavak .vir i šalje ih u karantin. Ako ste za neki fajl sigurni da je bezbedan, možete ga dodati u belu listu (white list) i taj fajl će ubuduće biti izuzet prilikom skeniranja.  Na kraju skeniranja možete odabrati da li će izveštaj biti prikazan ili ne. Sam proces skeniranja je u većini slučajeva veoma brz (svega par sekundi), ali ako na prenosnom uređaju imate veliki broj fajlova (recimo nekoliko hiljada manjih fajlova) skeniranje može da potraje i par minuta.

Izgled glavnog panela

Vredi napomenuti da program pri svom pokretanju skenira i delove particija na vašem internom hard disku u potrazi za skrivenim napastima. I ovaj proces je prilično brz jer se skeniraju samo određeni delovi particija koji su pogodni za smeštanje i razvoj malicioznog softvera.

Obaveštenje o završetku skeniranja

Program poseduje i svoju bazu „otisaka“ malicioznog softvera uz pomoć koje brže detektuje opasnost,  i koja se automatski ažurira putem interneta. Osetljivost skenera se takođe može podešavati, i tu imate izbor između tri režima rada: standardno, najbrže i neprobojno. Naravno, poslednji režim pruža najbolju zaštitu, ali je u isto vreme najsporiji i briše sve sumnjive fajlove (umesto da ih premesti u karantin).

U novoj verziji nisam zapazio neke nedostatke, mada se neki korisnici žale da im antivirus detektuje MCShield  kao maliciozni softver (ali, naravno, u pitanju je false positive). Na mom sistemu (Win 7) sa instaliranim Avast antivirusom nisam imao problema.

Na internetu možete pronaći još programa slične namene, ali ni jedan od njih ne pruža toliko pouzdanu zaštitu kao MC. Primera radi, popularan alat za „vakcinaciju“ prenosnih uređaja, Panda USB Vaccine, vrši modifikaciju autorun fajla na fleški tako da maliciozni softver ne može da „provali“ u njega i modifikuje ga prema svojim potrebama. Ipak, ovaj vid zaštite nije problem za malo iskusnije autore virusa tako da Panda nije baš pouzdano rešenje.

Zbog ovoga sam se i ja odlučio da sa Pande pređem na MCShield i posle višemesečnog korišćenja nemam zamerki. Sada uz antivirus ovo prvo instaliram u slučaju da nekome reinstaliram sistem ili „čačkam“ oko računara.Predlažem vam da obavezno isprobate ovaj sjajan programčić, možete ga preuzeti sa zvaničnog sajta: link. Inače, autori i ceo tim su ekipa sa MyCity foruma, gde možete naći i temu u kojoj možete pročitati malo više o samom programu, načinu rada i eventualnim bagovima.

Način na koji ćete bekapovati sajt zavisi od strukture i namene samog sajta, ali i od potrebe za posedovanjem sveže kopije u bilo kom trenutku. Ovde neću razmatrati bekap „velikih“ sajtova, sa velikom količinom sadržaja, koji zauzima dosta prostora na disku, njihovi vlasnici bi trebalo da do sada znaju najbolji način za bekap takvih sajtova. Orijentisaću se prvenstveno na „neobavezne“ sajtove, lične blogove itd.

Jednostavna struktura sajta 

Ako je u pitanju jednostavan statički sajt/sajtovi rađeni u HTML, PHP i eventualno SQL, najjednostavnija opcija je pravljenje bekapa putem kontrolnog panela vašeg hostinga. Ceo proces možete videti na ovom snimku.

Sve što vam na kraju preostaje je da sačuvate taj kompresovani fajl na svom računaru ili na nekom internet servisu za čuvanje podataka. Ako ne vršite izmenu fajlova često, možete bekapovati samo bazu podataka i tako uštedeti vreme i prostor na disku.

Sajtovi bazirani na nekom od CMS sistema

Kada govorimo o sajtovima baziranim na Joomla, WP ili nekom drugom CMS sistemu, moram napomenuti da bekap fajlova nije toliko ključan (kao bekap baze), osim u slučajevima da često instalirate/deinstalirate dodatke, teme i slično. Dakle, možete korisiti ovu osnovnu opciju koju sam prethodno naveo (bekap putem kontrolnog panela vašeg hostinga), ali imate i dosta elegantnija rešenja.

-WordPress

Za ovu popularnu platformu možemo pronaći mnoštvo dodataka za vršenje bekapa, izdvojio bih sledeće: EZPZ One Click Backup je veoma dobro rešenje za kompletni bekap WP sajta, a ono što se meni posebno dopalo je mogućnost povezivanja sa DropBox servisom, što znači da bekap fajl ne morate skidati i čuvati na svom računaru, pa je ceo proces brži i bekap fajl je na sigurnijem mestu. Pomenuo bih još jedan dodatak – WP-DB-Backup koji vrši samo bekap baze podataka, a ima opcije da odaberete pojedninačne tabele koje ćete bekapovati. Od ostalih dodataka, preporučio bih myEASYbackup i Online Backup for WordPress (mogućnost čuvanja bekapa na njihovim serverima, dobijate 100 mb prostora besplatno).

-Joomla

Za Joomla sajt bih uvek prvo preporučio ovaj dodatak: Akeeba Backup , odlično rešenje, imeđu ostalih tu su i opcije da birate tabele i foldere koje ne želite da bekapujete. Najbolje je što je dostupan za sve verzije Joomla, pa i najnoviju (2.5). Od ostalih rešenja, tu su još i JoomInstaller koji osim bekapa može pomoći i pri premeštanju Joomla sajta sa hostinga na hosting (mana je što dodatak nije skoro osvežavan, pa ima podršku samo za Joomla 1.5).

 -Drupal

Ovaj CMS nisam mnogo koristio, ali po meni najlakši način da napravite bekap je pomoću Backup and Migrate modula. Od mogućnosti izdvajam ocpiju slanja bekapa na imejl adresu, zakazivanje bekapa, kao i enkripciju bekapovanih fajlova.

 Forumi

Kada govorimo o forumima tu se uglavnom nameću rešenja za bekap baze podataka foruma. Evo opcija za razne tipove foruma:

-phpBB - Auto Backup je alatka koja ima opciju da pravi određen broj bekapova baze, i kada se taj broj dostigne, najstariji bekap će biti obrisan i zamenjen novim, a tu je i opcija automatskog vršenja bekapa.

-MyBB - Ultimate Backup Utility može da vrši bekap i fajlova i baze, a uz menadžer zadataka možete zakazivati automatski bekap.

- SMF - Sypex Dumper integrator nam preko modernog ajaks interfejsa omogućava da bekap baze podataka čuvamo na serveru, da ga skinemo ili da povratimo stari bekap ako se pojavi potreba za tim.

U  HTML5 su prisutni tagovi koji će zameniti klasičan način „izgradnje“ stranice sa div elemenatima. Umesto gomile div tagova, u upotrebu se uvodi nekoliko novih tagova uz pomoć kojih se može veoma jasno definisati struktura stranice. Početnicima će ovakav način uklapanja elemenata biti daleko prirodniji i brže će ga usvojiti.

Pre nego što pređemo na samu strukturu elemenata, moram napomenuti da HTML5 koristi doctype koji je daleko lakše zapamtiti nego stari:
Jedna od starih doctype deklaracija:

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN"
"http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd">

HTML5 doctype deklaracija:

<!DOCTYPE html>

A sada da vidimo kako bi, grafički predstavljena, izgledala struktura jedne stranice sa novim tagovima:

 <header> i <footer>

Namena ovih tagova je prilično jasna. U tag header možemo „upakovati“ logo i/ili ime sajta, par reči kojima opisujemo sajt i slično. Pod footer tagom možemo postaviti kopirajt informacije i drugi sadržaj koji se obično nalazi u tom delu stranice. Ali ovo nisu jednini slučajevi kada ih možete primeniti. Možete ih koristiti i da bi definisali delove unutar članka (article), uzmimo za primer ovu stranicu koju čitate: ovi social share dugmići bi mogli da se smeste u header tag, a „Slični tekstovi“ u footer. I pazite da ne pomešate  <head> i  <header> tagove, koji su potpuno različiti.

<section>

Ovaj tag možemo koristiti za definisanje oblasti (sekcija) unutar članka (article) , ali isto tako uz pomoć njega možemo grupisati više članaka sa sličnom tematikom u sekcije (pogledajte slike ispod). Takođe, mogu se praviti i sekcije unutar sekcija.

Naglasio bih da bi se prilikom korišćenja section taga trebalo držati nekih pravila: ne treba ih koristiti samo za potrebe stilizovanja ili dodavanja JS-a, i ne treba ih korsititi  ako se umesto njih mogu iskoristiti article, aside i nav tagovi.

<article>

Namenjen je za definisanje individualnih (nezavisnih) delova sadržaja, poput članaka na blogu, postova na forumu, komentara na sajtu i slično. Možete koristiti ovaj tag i jedan unutar drugog, na primer kada posetilac ostavlja komentar na članak:

<article>
<h2>Naslov članka</h2>
<p>Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit.</p>
  <article>
  Komentar
  </article>
</article>

<aside>

Ovaj tag koristimo kako bi definisali neki sadržaj koji je povezan sa okolnim sadržajem, ali može da bude samostalan i izdvojen (ali je ipak „u kontekstu“ sa sadržajem okolo).  Recimo da imamo članak o predstojećoj fudbalskoj utakmici, u aside tag bi smestili par informacija o stadionu gde se igra, koji je njegov kapacitet itd. Naravno, u ovaj tag možemo smestiti i elemente koje bi stavili u klasični sidebar: linkove ka drugim blogovima i sajtovima, arhivu i slično.

<nav>

Kao što naziv nagoveštava, ovaj tag koristimo da bi unutar njega smestili linkove za navigaciju sajta. Što se tiče njegovog pozicioniranja, pravilno je smestiti ga i unutar i van  <header> taga. Ali imamo još jedno pravilo (tačnije preporuku): ne koristiti <nav> tag za sve navigacione linkove na stranici, već samo za osnovne navigacione linkove. Dakle, treba izbegavati njegovo korišćenje za linkove koji se obično nalaze u footer-u, kao što su linkovi do mape sajta, uslova korišćenja, politike privatnosti, kopirajt informacija itd. Ovo se preporučuje iz sledećih razloga (preneto sa dev.w3.org):

User agents (such as screen readers) that are targeted at users who can benefit from navigation information being omitted in the initial rendering, or who can benefit from navigation information being immediately available, can use this element as a way to determine what content on the page to initially skip and/or provide on request. 

I na kraju ,evo kako bi izgledala struktura stranice napisane u HTML5:

<!DOCTYPE html>
<html>
  <head>
    <title>Naslov stranice</title>
  </head>
  <body>
    <header>
      <h1><a href="#">Naziv sajta</a></h1>
    </header>
    <nav>
      <ul>
        <li><a href="#">Početna</a></li>
        <li><a href="#">Delatnosti</a></li>
        <li><a href="#">O nama</a></li>
        <li><a href="#">Kontakt</a></li>
      </ul>
    </nav>
    <section>
      <article>
          <header><h1><a href="#">Naslov</a></h1></header>
      </article>
      <article>
      </article>
    </section>
    <aside>
        <p>Preporučujemo:</p>
        <p><a href="#">Neki blog</a></p>
        <p><a href="#">Neki blog 2</a></p>
    </aside>
    <footer>
        <p>Copyright © 2011</p>
    </footer>
  </body>
</html>

Iako još uvek nisu iskristalisana pravila kada i gde bi koji tag mogao da se koristi (najviše je sporan section tag), kada uđu u masovnu upotrebu stvari bi trebalo da dođu na svoje mesto. Do tada, koristite ih prema trenutnim pravilima (proveravajte ih često, podložna su pormenama) ali u nekim slučajevima, ako je potrebno, i prema sopstvenom nahođenju.

Kompatibilnost

Važno je napomenuti da dobar deo savremenih pregledača u novijim verzijama podržava ove tagove, ali zato su starijim verzijama oni potpuno nepoznati. Međutim, zahvaljujući njihovoj prilagodljivosti oni se dobro „bore“ sa nepoznatim objektima. Jedina mana je to što u njima ovi tagovi nemaju apsolutno nikakav predefinisani stil (npr. za div tagove je predefinisano: display: block;), pa se zato oni prikazuju u liniji (display: inline;). Naravno, ovaj problem lako prevazilazimo prostim dodavanjem display:block; u CSS stranice.

U narednim tekstovima ću se pozabaviti formama i njihovim novim funckijama u HTML5.

/public_html/languages/sr_SR/LC_MESSAGES

A ako želite sami da menjate nešto u prevodu, to je nemoguće sa „.mo“ fajlom, potreban vam je „.po“ fajl koji možete preuzeti sa linka ispod. Da bi editovali ovaj tip fajla, otvorite ga sa programom Poedit.  Ostalo je veoma jednostavno, siguran sam da ćete se lako snaći. A kada završite sa izmenama, potrebno je „.po“ fajl konvertovati u “ .mo“, da bi bio upotrebljiv. Ovo radite tako što u Poedit-u idete na File > Preferences > tab Editor i čekirajte opciju „Automatically compile .mo file on save“.  Tako će svaki put kada izmenite i sačuvate „.po fajl“, automatski u istom folderu biti sačuvan i „.mo“ fajl koji zatim možete koristiti u svom Open Classifieds projektu.

Link za preuzimanje prevoda  („.mo“ fajl):

Preuzmi srpski prevod za OS  1.7.5 (latinica)

Preuzmi srpski prevod za OS  1.7.5 (ćirilica)

Link za preuzimanje „.po“ fajla:

Preuzmi fajl za ažuriranje OS prevoda (latinica)

Preuzmi fajl za ažuriranje OS prevoda (ćirilica)

Uskoro završavam i ćirilični prevod, nakon toga ću editovati ovaj članak i ubaciti link za preuzimanje (07.12.2011 – dodat ćirilični prevod).

Ako pronađete neke greške u prevodu, ostavite komentar, pošaljite poruku putem kontakt stranice, ili me kontaktirajte na neki od ostalih 20-ak načina.

-Ograničavanje upotrebe Google Maps API-ja.

Prema vestima iz kompanije, ograničavanje ovog API-ja se uvodi kako bi se nadoknadili troškovi održavanja i da bi servis ostao isplativ. Pod ograničenjima se podrazumeva postavljanje limita na broj prikaza koje neki sajt/aplikacija dnevno ostvare. Naravno, ovo na prvom mestu pogađa sajtove sa većom posetom-ako žele veći broj prikaza mapa, moraće da plate za dodatne prikaze. Evo kako se kreću cene za određene tipove prikaza:

Servisi koji su bazirni na GMaps API, a prelaze postavljene limite će imati tri opcije:

-Da ograniče korišćenje svojih usluga kako ne bi prekoračivali limit,

-Da plaćaju (prema gornjoj tabeli) za prekoračeni limit,

- Da kupe API Premier licencu koja će im dopustiti daleko veća prekoračenja, ali koja zasigurno neće biti jeftina.

Ova ograničenja će stupiti na snagu početkom sledeće godine. Gugl napominje da će neprofitne i humanitarne organizacije imati posebne pogodnosti.

-Google Reader novi izgled i još ponešto…

Osim novog izgleda koji poprimaju skoro svi G servisi u poslednje vreme, popularni servis za praćenje fidova je ostao bez funkcija za deljenje i „lajkovanje“ priča iz fida. Njihovo mesto je zauzelo +1 dugme, i mogućnost da priču podelite putem G+ društvene mreže. Naravno, podržane su i ostale društvene mreže. Ovo je izazvalo negodovanje velikog broja korisnika kojima nedostaje stari sistem za deljenje i praćenje. Veliki broj kritika se odnosi upravo na to da Gugl nije ostavio mogućnost da se koristi stari sistem i izgled.

Naravno, Gugl verovatno neće uraditi ništa da bi udovoljio zahtevima korisnika, odavno je postalo jasno da odlučno nameravaju da što više povežu sve svoje servise, pogotovo putem G+ mreže.

Što se tiče izgleda,  pregledniji interfejs omogućava lakše snalaženje i brže dolaženje do informacija koje me zanimaju. Naravno, vizuelni elementi su identični onima koji se nalaze u ostalim Gugl servisima, tako da mi sada svi servisi deluju sličnije nego ikada.

 -Novo ruho Gmail-a

Pre par dana, korisnicima je omogućeno da isprobaju novi izgleda ovog popularnog imejl servisa. Vizuelne promene su u skladu sa Guglovim trendom šminkanja svih servisa u sličan dizajn, i meni se generalno dopadaju (definitivno izgleda bolje nego pre) ali tu je nešto moglo da bude i malo „našminkanije“ ali o ukusima se ne raspravlja, zar ne?

Ali najbitnije promene se odnose na funkcionalnost i prilagođavanje izgleda, tu su opcije kojima možete lako prilagoditi pogled na mejlove, povećati ili smanjiti razmak između njih, ili pak menjati veličinu stavki na sajdbaru. Tu su i unapređenja u vidu napredne pretrage pošte.

Kao što već rekoh, za sada je ovaj izgled opcioni, ali  u dogledno vreme će biti postavljen za podrazumevani. Tu ima još nekoliko interesantnih unapređenja, koje ću ostaviti da sami istražite.

 -Promene u algoritmu pretrage

Kako kažu iz kompanije, najnovije promene algoritma pretrage će omogućiti Gugl pretraživaču da lakše „shvati“ ako ste u potrazi za svežim informacijama.

U praksi će ovo delovati ovako: ako u vreme njenog održavanja tragate za vestima sa Evrovizije, ukucavanje tog termina neće izbaciti istorijat takmičenja, stare članke itd, već će prikazivati najsvežije vesti tipa ko je ušao u polufinale, koji je deo takmičenja trenutno u toku itd. Prema nekim informacijama, ovaj algoritam pruža do 50% „svežije“ rezultate od prethodnog.

Sada će prednost što bržeg objavljivanja najnovijih informacija biti značajnija nego ikad, jer će značajno uticati na raspodelu poseta koje dolaze sa najpopularnijeg pretraživača.

Šta nam sve ove promene donose? Uopšteno gledano, Gugl ovim promenama teži da u svoje servise što više integriše +1 dugme, a samim tim i popularizuje svoju društvenu mrežu. Ukidanje ili limitiranje mnogih API-jeva (npr. G. Translate) nam pokazuje da je Gugl ipak kompanija poput svih ostalih kojoj je profit na prvom mestu, i prilično narušava sliku „nismo velika zla kompanija“ koju su promovisali.

Ali, nisu ni prvi ni poslednji…Ipak je malo nezrelo zameriti nekome što želi da naplati svoje usluge, zar ne?

Napomena: da bi mogli da uradite neke stvari ovde prikazane , biće vam potreban dodatak za N++ pod imenom TextFX (link). Iako je zastareo (programer koji je radio na njemu je odustao), i dalje radi sa najnovijom verzijom N++, ali neke funkcije se ne mogu koristiti. U poslednje vreme se radi na „podeli“ ovog obimnog dodatka na nekoliko manjih samostalnih dodataka koji će zameniti TextFX.

I da krenemo od nekih jednostavnijih stvari:

1.) Pomeranje čitave linije uz pomoć tastature:

2.) Uklanjanje praznih linija:

Pritinsnite CTRL i F, zatim klik na tab  Replace, i unesite sledeće:

Pre i posle:

Sa Extended Search i Regex modom možete da uradite mnogo stvari, pogledajte neke instrukcije i primere na ovoj strani: link. Raznim kombinacijama možete doći do odličnih rezultata prilikom uređivanja dokumenata.

3.) Dodeljivanje i uklanjanje rednih brojeva na redovima:

Uklanjanje vršite na isti način, samo što u TextFX meniju odaberete  Delete Line Numbers or First word.

4.) Odabir kolone:

Pritisnite i držite ALT dok kursor „vučete“ ka dole.

5.) Razvrstavanje teksta prema raznim parametrima

Obeležite željene redove i idite na: TextFX > TextFX Edit > line up multiple lines by = , itd.Ispod: pre i posle.

6.) Upoređivanje fajlova

Otvorite fajlove koje bi da uporedite, idite na: Plugins > Compare > Compare, i dobićete prikaz fajlova jednog pored drugog sa označenim razlikama (prikaz može biti i jedan ispod drugog). Obratite pažnju na desnu stranu slike ispod (Nav Bar): uz pomoć navigacije u dugačkim dokumentima lako možete uočiti razlike i stići do njih bez mnogo skrolovanja.

 7.) Markeri

Markeri su jako korisni  u velikim dokumentima kada treba da „zapamtite“ gde je određeni deo koda ili teksta. Neku liniju možete obeležiti tako što kliknete na deo naznačen na donjoj slici. Kao što vidite, pojaviće se marker u obliku plavog kruga. Kasnije kada se nalazite na drugom kraju dokumenta, na poziciju ovog markera se možete vratiti pritiskajući taster F2. Ili ako imate više makera, da bi se vratili na prethodni marker, pritisnite Shft i F2.

8.) Korisne tastaturne prečice:

CTRL i SPACE = napišite jedan ili više karaktera, pritisnite ovu kombinaciju tastera  i dobijate padajuću listu sa predlozima za funkciju koja počinje sa tim karakterima.

CTRL i + ili - = Zumiranje ili umanjenje koda. Vraćanje na podrazumevanu vrednost se vrši pritiskanjem CTRL i / tastera.

CTRL i G = Otvara se prozor u kom možete ukucati broj linije na koju bi da se prebacite (dakle, nema potrebe za skrolovanjem kroz dokument).

CTRL i U = Pretvaranje malih u velika slova. Za suprotan efekat koristite: CTRL. SHIFT i U

CTRL i D = Pravi duplikat trenutne linije.

CTR i L = Brisanje trenutne linije,

Još puno tastaturnih prečica možete naći na sledećem linku: link.

9.) Prikaz svih karaktera u fajlu 

U programu kliknite na dugme prikazano na slici ispod da bi prikazali sve karaktere (npr. novi red) .

 10.) Podešavanje enkodinga fajla

ANSI ne može prikazati pravilno naša slova sa „kvačicama“, a sa „UTF-8 without BOM“ ćete biti sigurni da će svi PHP i ostali fajlovi pravilno raditi (da ne zalazim dublje u detalje, ovo je najpovoljnija opcija za čuvanje koda).

1.) Deljeni hosting (shared hosting)

Ovo je tako reći najjednostavnija opcija što se tiče hostinga. Naziv „deljeni“ potiče od činjenice da određeni broj korisnika dele isti fizički server kao i njegov softver. Da vidimo na primeru: vi zakupite neki paket deljenog hostinga (recimo 1GB prostora i 10GB protoka), i on je samo jedan na serveru od recimo 500GB, dakle, može biti izdeljen na mnogo naloga  različitih karakteristika. Naravno, svi nalozi dele i RAM memoriju i procesorsku snagu.

Svi nalozi mogu deliti istu IP adresu, ali mogu se dodeljivati i pojedinačne IP adrese svakom nalogu zasebno (što ima svoje prednosti, kao na primer mogućnost uvođenja SSL sertifikata).

Sva podešavanja i održavanje servera vrši tehnička podrška hosting kompanije, što je veoma pogodno početnicima i onima koji ne žele da brinu o takvim stvarima. Ali sa druge strane, naprediniji korisnik nema mogućnost pristupa naprednim podešavanjima servera, što ga može ometati pri razvoju svog projekta. Takođe, ako vaš sajt dostigne veliki broj poseta, ovaj tip hostinga i po snazi hardvera, i po kapacitetu postaje nedovoljan za vaše potrebe. U tom slučaju pravi izbor je neka od opcija ispod.

Često pitanje je i gde (kod koga) kupiti deljeni hosting. Mogu vam reći da izbegavate domaće provajdere (većina su preprodavci, nemaju svoje servere, nepouzdani, loša tehnička podrška). Naravno, za početničke projekte i oni (domaći provajderi) mogu da dođu u obzir, ali ako dostignu iole ozbiljniji nivo, kupite hosting u inostranstvu. Takođe, izbegavajte i kupovinu domena preko hosting provajdera, već ga zakupite kod servisa kao što je npr. GoDady i ostalih većih stranih kompanija. Tako ćete imati punu kontrolu nad svojim domenom, i možete izbeći mnoge potencijalne neprijatnosti.

2.) Virtuelni privatni server ( VPS- Virtual Private Server)

VPS možemo predstaviti pomoću dijagrama ispod:

Jedan (fizički) server je podeljen na više manjih, virtuelnih servera koji omogućavaju korisnicima  da svako upravlja svojim serverskim softverom, instalira dodatke, menja podešavanja prema svojim potrebama. Da ne ulazim dublje u detalje oko funkcionisanja, reći ću samo da se sve ovo izvodi pomoću virtuelizacionog softvera, koji se instalira na operativni sistem fizičkog servera.

Sve promene na jednom serveru nemaju uticaja na ostale VPS servere na istom fizičkom serveru. Iako se podrazumeva, moram napomenuti da  VPS serveri dele hardverske resurse fizičkog servera, tako da prilikom kupovine dobijate određeni prostor na disku, saobraćaj, kao i količinu RAM memorije i procesorsku snagu koju možete koristiti, pa se tako prema ovim parametrima i određuju i paketi prilikom prodaje.

Za ovu opciju ćete se verovatno odlučiti ako ste veb dizajner sa dosta klijenata kojima možete da prodajte prostor za prezentacije na svom serveru nad kojim imate kontrolu,  ili ako ste firma sa dosta projekata nad kojima želi da ima potpunu kontrolu.

Naravno, sve ove prednosti imaju i svoju cenu, pa je tako cena zakupa VPS servera dosta veća nego u slučaju kupovine paketa na shared hostingu.

3.) Namenski server (Dedicated server)

 U ponudama hosting kompanija  često možete naći i namenske servere. To znači da zakupom  na korišćenje dobijate ceo (fizički) server i sve njegove resurse. Ovakve opcije su pun pogodak za velike sajtove i projekte, kao i za sve slučajeve koji zahtevaju specifičan softver. Vi možete kontrolisati sve aspekte rada servera, ali to nije jednostavan posao, a eventualne greške mogu uticati na stabilnost i bezbednost servera. Ako niste upoznati sa ovim poslom, imate dve opcije: da zaposlite stručnu osobu koja će to raditi umesto vas, ili da plaćate određenu novčanu sumu hosting kompaniji da taj posao preuzme na sebe. Naravno, cena zakupa je još veća od VPS servera, ali u poslednjih par godina su se pojavili provajderi poput Hetzner-a, koji nude svoje usluge po prilično niskoj ceni.

Na kraju da podvučemo crtu, i da pogledamo na šta sve treba obratiti pažnju prilikom kupovine hostinga:

1.) Izbegavajte domaće hosting provajdere, osim za ne toliko ozbiljne i početničke projekte.

2.) Kupujte domene kod većih stranih registara.

3.) Najjeftinija ponuda nije uvek i najbolja.

4.) Redovno radite bekap podataka (i proed toga što provajder kaže da radi  redovan bekap čitavog servera), nikad ne možete znati kada će „pući“ server i vaši podaci biti nepovratno izgubljeni.

5.) „Neograničen prostor i protok“ u stvari ne postoji. Server ima svoja fizička ograničenja. Ovakve ponude često kriju neku caku u ugovoru, za koju možete saznati tek kad je prekršite i vaš nalog bude suspendovan.

6.) Proguglajte malo o hosting provajderu kod kog nameravate da zakupite nalog, pogledajte mišljenja korisnika istog. Malo vremena potrošenog na istraživanje vam može uštedeti dosta vremena, živaca, a i novca.

7.) Besplatan hosting je rizično uzimati: vaš nalog vrlo lako može biti obrisan ako provajderu zatreba prostora za plaćene naloge, performanse servera često mogu da budu veoma loše. Pogodan je samo za neke test-stranice.

To su uglavnom neke smernice kojih bi se trebalo pridržavati. Uvek ima slučajeva kada hosting provajderi veštački podižu svoju reputaciju, plaćanjem pohvalnih tekstova i recenzija koje su u suprotnosti sa stvarnim stanjem stvari. Ima i onih koji su nekada bili dobri, ali im je usluga postala loša. Zato opet ponavljam, guglanje je zlato :)

CO.CC - Gugl je  30. Juna objavio da je uklonio ovaj domen iz svojih rezultata pretrage, i samim tim ih je učinio neupotrebljivim. Gugl se odlučio na ovaj korak zbog velikog broja prevara (fišing, malver i ostale nelegalne i štetne aktivnosti) koje su se dešavale na sajtovima pod ovim domenom. Besplatni domeni + mogućnost bulk registracije (i do 15 000 domena odjednom) uz nisku cenu su uradili svoje, pa je ovaj servis bio izuzetno popularan kako među običnim korisnicima, tako i među prevarantima. Do sada je registrovano preko 11 miliona domena, što je više čak i od .org domena. Za sada nema inforamcija o sudbini ovog registra.

CO.TV – Razlog je isti kao i za co.cc – prevare, malver… Kao rezultat toga, co.tv ukida besplatnu registraciju domena, a postojeće registrovane domene nećete moći da produžite (ali biće funkcionalni do datuma kada im ističe registracija). Ako vam je domen baš bitan, uteha je da ćete verovatno moći da platite njegovo korišćenje. Na ovom servisu je  registrovano oko 118 000 domena.

 CZ.CC – Isti slučaj kao i sa prethodna dva, samo što je ovaj domen banovan i na pretraživačima Bing i Jahu, kao i na Fejsbuku. Sudeći po podacima sa sajta, nedavno su implementirani sistemi za filtriranje spama i ostalog neželjenog sadržaja, ali nema podataka da li će i kada biti ukinuta blokada. Domen je trebao da promeni vlasnika, ali nije poznato da li se to desilo, pa je budućnost i dalje neizvesna. Na ovom servisu je do sada registrovano oko 630 000 domena.

UNI.CC – Banovan od strane Gugla. Razlog – isti kao i prethodni. Nema informacija o mogućnosti ukidanja blokade. Ovo je, zajedno sa CZ.CC jedan od besplatnih domena koje su prevaranti najviše koristili nakon suspendovanja CO.CC.

C-O.IN - Ne postoji, ugašen.

CW.CM -  Ne postoji, ugašen.

CO.BE – Ne postoji, ugašen.Više informacija ovde.

CX.CC – Postoji, banovan od strane Gugla, sam sajt se veoma sporo učitava (bar meni).

Postoji i još nekoliko manje pozantih servisa koji su blokirani od strane Gugla, poput bz.cm. Pristup gore pomenutim domenima blokiraju i mnogi antivirusni paketi.

Blokiranje navedenih domena je (delimično) opravdano, ali je pitanje i koliko je efikasno. Sada su maliciozni sajtovi premešteni na više drugih domena, gde ih je dosta teže kontorlisati i blokirati. Sve je to bilo dosta lakše dok su sajtovi bili na par dobro poznatih mesta. A korisnici koji su razvili svoj sajt i osvojili dobru poziciju u Gugl pretrazi sada mogu ili da se nadaju da će ih neko pronaći putem Binga i Jahua, ili da pređu na neki drugi besplatni ili plaćeni servis.

Što se tiče .tk domena, mislim da korisnici nemaju razloga za brigu, to je ipak TLD jedne države, i ako se blokira to bi bio loš potez Gugla.

U svakom slučaju, ko planira neku ozbiljniju aktivnost na internetu, kupiće neki od „pravih“ domena poput com, net, org, rs itd. Cene su danas izuzetno prihvatljive i počinju od par stotina dinara godišnje.

A sa najavom ICANN-a o praktično neograničenom broju gTLD domena, možemo biti sigurni da će  i broj ovakvih servisa skočiti, i situacija na ovom polju će se drastično promeniti.

Ne zaboravite da napravite povezivanje sa bazom pre nego što počnete.
Prvo „brojimo“ broj unosa koji postoje u bazi, a zatim određujemo i koliko će se unosa prikazivati na jednoj strani.Zatim jednostavnim deljenjem dobijamo broj stranica.

//ukupan broj unosa u bazi//
$brojunosa = mysql_num_rows(mysql_query("SELECT * FROM table"));
 
//broj unosa koji ce se prikazivati po (jednoj) strani//
$prikaz = 5;
 
//deljenjem ukupnog broja unosa i broja unosa koji će se prikazivati
// na jednoj strani izračunato je koliko će strana postojati
$strukupno = ceil($brojunosa/$prikaz);

Ceil funkcija će dobijeni rezultat deljenja zaokružiti na prvi veći broj, tako da ćemo u slučaju da je broj unosa 11 i kada ga podelimo sa 5 dobiti 3 strane za prikaz (umesto 2.2 koje je nemoguće prikazati).Idemo dalje…

Kao što možete videti ispod, zahteve za određenom stranicom ćemo dobijati putem GET metode.Zatim kontrolišemo dobijenu vrednost, da se ne bi desile greške pri narednim koracima: ako je zahtevana strana nekim slučajem ne psotoji (na primer postoji 10 strana, a zahtevana je strana broj 12), skripti se govori da se prikaže poslednja stranica.

$trenutnastr = $_GET['page'];
 
if ($trenutnastr < 1) {
$trenutnastr = 1;
}
 
elseif ($trenutnastr > $strukupno) {
$trenutnastr = $lastpage;
}

U kódu ispod možemo videti MySQL operaciju LIMIT pomoću koje ograničavamo prikaz unosa.Kako posetilac bira stranu, mi dinamički određujemo vrednost ($poc) od koje će početi prikazivanje sledeće grupe unosa.Primer: LIMIT 10, 3 će nam prikazati stavke 11, 12, 13.String $prikaz smo već definisali na početku.

$poc = ($trenutnastr - 1) * $prikaz;
//-1 je neophodno da ne bi prikazali pogrešne unose na trenutnoj strani
//npr. bez ovoga bi na strani 4 prikazali unose za stranu 5
 
$result = mysql_query("SELECT * FROM tabela LIMIT $poc, $prikaz");

Ispod izračunavamo prethodnu i sledeću stranu jednostavnim oduzimanjem ili dodavanjem 1 na trenutnu stranu:

$prethodna = $trenutnastr - 1;
 
$naredna = $trenutnastr + 1;

Sledi prikaz same paginacije, u kojoj moramo obratiti pažnju na nekoliko elemenata, u zavisnosti od toga na kojoj se strani trenutno nalazimo:

// ako smo trenutno na prvoj strani, u paginaciji ne prikazujemo
// link ka prethodnoj strani, jer ona ne postoji
 
if ($strukupno > $trenutnastr && $trenutnastr <= 1){
echo ("Strana &nbsp ". $trenutnastr ."&nbsp od &nbsp {$strukupno} &nbsp <a href=\"?pgi={$naredna}\">SLEDECA-></a> &nbsp <a href=\"?pgi={$strukupno}\">POSLEDNJA</a>");
}
 
// ako nemamo dovoljno unosa u bazi da bi ih podelili na stranice, u paginaciji ćemo 
//prikazati samo to da postoji jedna jedina strana, a možete jednostavno 
//obrisati taj deo i ostaviti echo (""); da ne prikazujete ništa.
 
elseif ($trenutnastr == $strukupno && $strukupno == 1){
echo ("Strana &nbsp ". $trenutnastr ."&nbsp od &nbsp {$strukupno} &nbsp ");
}
 
// ako nismo ni na prvoj, a ni na poslednjoj strani prikazaćemo linkove
//i za prethodnu i za narednu stranu
elseif ($strukupno > $trenutnastr && $trenutnastr >= 1){
echo ("<a href=\"?pgi=1\">PRVA</a> &nbsp <a href=\"?pgi={$prethodna}\"><-PRETHODNA</a>&nbsp Strana &nbsp ". $trenutnastr ."&nbsp od &nbsp {$strukupno} &nbsp <a href=\"?pgi={$naredna}\">SLEDEĆA-></a> &nbsp <a href=\"?pgi={$strukupno}\">POSLEDNJA</a>");
}
 
// ako se nalazimo na poslednjoj strani, u paginaciji će biti prikazan samo
//link ka prethodnoj strani, jer naredna ne postoji
elseif ($strukupno == $trenutnastr){
echo ("<a href=\"?pgi=1\">PRVA</a> &nbsp <a href=\"?pgi={$prethodna}\"><-PRETHODNA</a>&nbsp Strana &nbsp ". $trenutnastr ."&nbsp od &nbsp {$strukupno} &nbsp ");
}

Skriptu na delu možete videti na OVOJ strani.
Da bi skinuli ceo primer, kliknite OVDE (veličina: ~ 2 Kb, kompresija: .ZIP).

Ovaj primer pagiancije je moguće unaprediti na puno načina, uz malo vežbe možete dodati drop box iz kog posetilac može birti stranu, box u koji posetilac može ukucati broj strane koji želi da poseti, brojeve strana na koje posetioci mogu da kliknu…Mogućnosti je dosta.

1.) Lightshoot

Izuzetno koristan alat za pravljenje skrinšota, tj. „hvatanja“ slike sa ekrana. Nakon instalacije dodatka i malog programčića koji dolazi uz njega, možete čuvati slike na računaru ili ih odmah okačiti na imageshack,  editovati u solidnom onlajn editoru, poslati na mejl, deliti na društvenim mrežama… Mane su što se ne može promeniti server na koji se aploduju slike, kao i potreba da se instalira dodatni softver (pored same ekstenzije) da bi radio. U svakom slučaju, neprocenjiv je ako imate potrebu za čestim hvatanjem skrinšotova.

2.) Translator

Kao što samo ime kaže, prevodilac. Jednostavno markirajte deo teksta koji bi da prevedete i kliknite na ikonicu. Dodatak po difoltu koristi GoogleAPI za prevod, mada možete odabrati i Bing, Promt i Pragma prevodioce.

3.) Facebook Preview

Ovo je jedna od ekstenzija za brzo biranje. Da podsetim, od verzije 11.50 je uvedena mogućnost da se određene informacije prikazuju u stavkama u brzom biranju. Ova ekstenzija prikazuje broj notifikacija na najpopularnijoj društvenoj mreži. Tu su i ekstenzije za prikaz vremenske prognoze, poruka na gmejl servisu i još dosta toga.

4.) Google+ Injector

Gugl već duže vreme  korisnicima Opere  blokira neke funkcije svojih sajtova , a to važi i kada je u pitanju G+, nove društvene mreže. Ova ekstenzija dodaje CSS i JS kod koji nedostaje kod G+ stranica. To u praksi znači da ćete moći da vidite notifikacije, polje za brzo deljenje sadržaja, meni koji nedostaje itd.

5.) Ghostery

Alatka koja detektuje one „nevidljive“ delove koda za praćenje, analitiku, skripte, trakere kompanija poput Gugla, Fejsbuka,  i preko 400 ostalih. Dakle, možete videti ko je sve zainteresovan za vaše ponašanje na internetu. Pomoću  Ghostery možete blokirati neželjene skripte i zaštititi privatnost.

6.) Unshorten

Sumnjičavi ste u vezi skraćenih linkova? Ova ekstenzija će ih vratiti u staro stanje, dakle prikazaće originalne linkove kakvi su bili pre skraćivanja.

7.) Get Off My Lawn

Danas u okviru skoro svakog sajta možemo naći „delove“ društvenih mreža poput Podeli  i Lajk dugmeta sa Fejsbuka, Gugl + 1 , Tvit dugmeta i mnogih drugih… Ako ste osoba kojoj se baš i ne dopada čitava ideja društvenih mreža ili želite samo da sklonite svo to smeće sa ekrana, ova ekstenzija duhovitog naziva je prava stvar za vas. Ukloniće vidžete i dugmad nabrojanih sajtova (kao i još nekih), tako da više neće biti dugmića na sve strane.

8.) Close duplicates

Kratko i jasno: pomoću ove ekstenzije zatvarte sve duplikate trenutno otvorenih tabova.

9.) Persistent Text

Sigurno vam se bar jednom desilo da u pregledaču popunjavate neku dugačku formu, i nešto se iznenada desi (računar se resetuje, nestane internet, program se zaglupi, slučajno zatvorite tab…). Uz ovu ekstenziju koja ih čuva, ti podaci koje ste uneli neće biti izgubljeni, već ćete moći da ih vidite pri ponovnom otvaranju stranice.

10.) Open in background with long press

Opcija posebno korisna ako koristite laptop: otvaranje stranice u pozadini pri dugom pritisku. Posle dužeg korišćenja, primetna je ušteda vremena pri obavljanju određenih zadataka.