• USB програматор CH341А са штипаљком
• Драјвер за програматор и програм за очитавање података са чипа (овде)
• Програм за проналажење кода (овде)
• Рачунар са USB портом

На овом моделу потребно је отворити доњи поклопац и лоцирати следећи чип (са 8 пинова):

Да би очитали податке са чипа, потребно је радио прикачити на напајање од 12 волти. Плус треба накачити на 2 контакта, један служи за напајање а други даје сигнал са контакт браве.

Програматор треба убости у USB порт рачунара а затим штипаљку програматора треба прикачити на чип. Покренути програм за очитавање података и одабрати следеће опције:

Након што је чип успешно очитан, идите на Save опцију и сачувајте негде .bin фајл који садржи све податке очитане са чипа.

Затим покрените програм Sony_Gamma_V_calculator.exe и отворите у њему овај сачувани фајл. Требали би да добијете оригинални код из радија као што је приказано на слици испод:

Уношење кода у радио уређај се врши притискањем тастера 1, 2, 3 и 4 док не дођете до праве цифре на екрану. Затим се код потврди дугим притиском на тастер са десном стрелицом, који се налази са десне стране екрана. И то је то, радио би сада требало да ради без проблема!

У случају да овај процес из неког разлога није успео, прикачио сам .bin фајл из радио уређаја који сам тестирао и који уз помоћ програма којим је и очитан, може бити на исти начин и уписан у радио, и тада ће тај радио користити код 1397: линк.

The post Gamma V VWZ3Z3 Sony радио код appeared first on Никола Томић.

Тему је платформа за куповину јефтине кинеске робе, веома подсећа на Алиекспрес по начину функционисања и понуди. У наставку текста прочитајте моје утиске о куповини на овој апликацији односно сајту.

Уз обавештење стиже и купон, који даје попуст на суму која је потрошена ако та сума прелази 2200 динара (попуст је 220 динара, односно 10%), и тако на сваких 1000 динара више, попуст је 10% на укупан износ. Ова промоција је важила први дан, мада делује да је и даље активна на сајту.

Тему је платформа за куповину јефтине кинеске робе, веома подсећа на Алиекспрес по начину функционисања и понуди. Кључна разлика је у томе што Тему има своја складишта и одатле шаље робу, док се на Алиекспресу сваки продавац засебно брине о слању робе крајњем купцу.

На овај начин Тему је у могућности да понуди нижу цену (услед могућности преговарања о цени са произвођачима), као и нешто бржу доставу (барем у теорији). Све пакете са Тему ћете добити у њиховој кеси са њиховим брендингом, за разлику од Алиекспреса где сваки пакетић добијате засебно, директно од продавца. Мане су мања понуда на Тему за разлику од Алиекспреса, као и упитнији квалитет производа. Више о томе касније.

Тему је за веома кратко време постао јако популаран захваљујући огромним улагањима у маркетинг. Рекламе, плаћени „инфлуенсери“, веома повољне цене и акције – све је то утицало да компанија за веома кратко време привуче велики број потрошача.

Пошто сам прилично активан купац на Алиекспресу, Ибеју и осталим платформама, решио сам да испробам и Тему.

На први поглед, и у апликацији и на сајту, делује да алгоритам сајта највише „гура“ предмете попут одеће, разних „џиџабиџа“, ситница, поклона и тако даље. Када се дубље потражи могу се наћи и ствари попут електронике, компонената за уради сам пројекте, машинских делова и сличних ситница.

Сама апликација, а и сајт, функционишу веома добро, по мом мишљењу и боље од Алиекспреса, на који изгледом подсећају.

Када сте улоговани на сајт, и додали сте у корпу неке производе, исти ће се видети и у корпи у апликацији на телефону.

Што се тиче цена, ситуација је „шарена“. Неке ствари су скупље него на Алиекспресу а неке су опет за неколико долара или десетина центи јефтиније. Нисам приметио неки образац што се тиче категорије/врсте предмета који је скупљи или јефтинији на Тему.

Оно што ми је привукло пажњу је достава производа. За разлику од Алиекспреса, који је пре коју годину на доста производа увео наплату поштарине (некад чак и већу од цене производа), на Тему је поштарина, бар за сада, бесплатна за све производе.

Али најзанимљивије у читавој причи је то што су као компаније за доставу наведене Пошта и Д Експрес. Нисам сигуран у ком сценарију би Dexpress био опција за доставу, пошто ја нисам могао да бирам између ове две опције.

Такође, уколико наручени пакет не буде достављен у периоду од месец дана, Тему даје 220 динара у кредитима који се могу потрошити у наредним куповинама на сајту.

Ту су и гарантоване рефундације у случају да трекинг број није могуће пратити, ако је предмет оштећен или ако пошиљка не стигне за 30 дана (уколико је пошиљка послата авионом): линк до Тему правилника.

Тестирање

Још исти дан када сам добио мејл да Тему доставља робу у Србију, одлучио сам да искористим попусте и испробам платформу. Тог 5. маја сам наручио пакет у вредности од тачно 2533 динара. У питању је 8 предмета од по 100-300 динара вредности, попут привезака за кључеве, каблића, и једне торбица за УСБ флеш меморије.

Током бирања предмета, приметио сам једну ствар: минимална вредност поруџбине је увек 1100 динара, или око 10$. Испод ове вредности не можете наручити – за разлику од Алиекспреса где можете наручити и један једини предмет у вредности од 1$. После мало гуглања, утврдио сам да ово важи и за остала тржишта, а не само за нас.

Што се тиче начина плаћања, доступно је плаћање картицом (Visa, MasterCard, AmericanExpress итд), PayPal, Google Pay, као и Apple Pay.

После 48 сати добио сам мејл да је поруџбина послата и да је доступан број за праћење преко српске Поште! Ово нисам очекивао, чак је и линк за праћење интегрисан у мејлу.

Наравно, пошто праисторијски сајт наше поште не подржава директно прослеђивање броја за праћење кроз линк, потребно је исти унети на сајту, и добићете статус пошиљке. Број за праћење је у формату TS000001234RS.

У тренутку писања овог чланка, није било података о пошиљци на сајту наше поште, то јест није било могуће пратити пошиљку помоћу овог броја. На сајтовима за праћење пошиљки попут Postal Ninja или Ship24 такође није могуће добити информације о овом броју за праћење. Додуше, прошло је свега неколико сати од када сам примио мејл са бројем за праћење, па ћу ажурирати чланак уколико се нешто промени.

31.05.2024 – ПАКЕТ ЈЕ СТИГАО! Неких 2 дана раније сам добио обавештење да ће пакет ускоро бити испоручен, и то се и десило. Дакле, требало је укупно 26 дана да пакет стигне. Пакет није био у наранџастој Тему кеси, већ у обичној сивој. Према налепници на кеси, пакет је отишао у дистрибутивни центар компаније Трансфера. Није било наплате ПДВ и царине, а и пакет уопште није отваран. Пакет није било могуће пратити на сајту Поште све док није дошао у Србију. Што се тиче самих предмета које сам наручио, квалитет и оно што сам добио је у складу са оним што је приказано на сајту.

Тему је за веома кратко време постао јако популаран захваљујући огромним улагањима у маркетинг (неколико реклама током америчког Супербола рецимо). Рекламе, плаћени „инфлуенсери“, веома повољне цене и акције – све је то утицало да компанија за веома кратко време привуче велики број потрошача.

Међутим, од самог почетка, било је великих замерки на квалитет ултра-јефтиних производа, експлоатисање запослених, нарушавање приватности корисника кроз своју апликацију, уцењивање произвођача, недостављање пакета итд. Више о овим стварима можете сазнати на јутјубу, кроз неке од видеа популарнијих јутјубера:

Видео 1, видео 2, видео 3.

Сасвим је могуће да експлоатисање и крађу података не раде на „фин“ начин као компаније са Запада, сами одлучите колико вам је то битно.

Један занимљивији видео који посматра Тему са стране одрживости таквог бизнис модела. Наиме, инвестирање у маркетинг односи највећи део профита, када се ту урачунају веома ниске цене и још нижи профит по сваком продатом артиклу, питање је колико дуго компанија може функционисати на тај начин. Уколико подигну цене, изгубиће највећи проценат купаца.

Исти сценарио се догодио некада веома популарном Wish.com. Веома јефтина, и неквалитетна роба а некада и једноставно – чиста превара. Повећање цене је било последња кап која је одјурила купце и суновратила приходе који су на крају сваког тромесечја били све нижи.

Да ли ће се то десити и са Тему – остаје да видимо. До тада, ажурираћу овај чланак са искуствима у наручивању робе и достави исте у Србију.

The post Тему доступан и у Србији appeared first on Никола Томић.

The post Упутство за коришћење Fujifilm Finepix C25 appeared first on Никола Томић.

Након побољшавања и дорађивања, објавио сам га на wordpress.org репозиторијуму додатака, где је и сада излистан. Тренутно од опција поседује следеће:

• Неограничен број сладера и слика у њима
• Шорткод за додавање слајдера
• Опције за уклањање навигације на слајдеру
• Опције за подешавање брзине
• Опције за подешавање позиције
• Чување података у wp_options табели

Последња ставка је можда и најбитнија – microSlider не додаје уносе у wp_posts табелу а због своје једноставности не оптерећује wp_options табелу превише.

Уколико не желите да ради једноставног слајдера цео сајт оптеретите комплексним додатком – microSlider ће вам бити веома користан.

Тренутна верзија: 1.0.5
Преузимање

The post microSlider додатак за WordPress appeared first on Никола Томић.

Проблем

Софтвер RGB Fusion за контролу ЛЕД осветљења на матичној плочи X570 Aours PRO (и осталим компатибилним компонентама) не ради након покретања система, иако је подешен да се укључи заједно са Windows 10. Ако RGB Fusion покренете ручно, заледиће се приликом покретања, тек после затварања и поновног покретања, продади.

Решење

Отворити фолдер: C:\Program Files (x86)\GIGABYTE\RGBFusion (или где год да је програм инсталиран) и преименовати следеће фајлове:

• MsIo32.dll у MsIo32a.dll
• GvLedLib.dll у GvLedLib2.dll

Након овога и једног рестарта система, све је радило како треба из прве и ЛЕД осветљење на плочи се појавило.

Ово решење сам добио од Gigabyte подршке након што сам их контактирао (после више испробаних верзија RGB Fusion софтвера), и изгледа да ради без обзира који Gigabyte производ контролишете преко њега.

The post Gigabyte RGB Fusion fix appeared first on Никола Томић.

1. Google Fonts – Уколико на сајту имате више додатих Google фонтова, ово подешавање ће вам омогућити да их комбинујете, што доводи до убрзања и смањења броја захтева. Коју од ових опција одабрати, зависи од тога како је сајт направљен и шта су вам приоритети при учитавању фонтова (брзо учитавање или без блокирања рендеровања стране).
2. Remove emojis – Када у чланак убаците текстуални смајли као на пример :), WordPress ће га аутомтаски конвертовати у графички осим уколико та опција није искључена. Ово подешавање ће уклонити скрипту коју WP убацује на сајт како би остварио ову функционалност.
3. Remove query strings from static resources – Уколико погледате HTML код сајта, сви JS и CSS фајлови на сајту ће на крају адресе имати нешто попут ?ver=1.2.3. Неки CDN-ови не кеширају овакве линкове па је зато препоручљиво уклонити ?ver=1.2.3 из њих.
4. Preconnect to 3rd party domains – preconnect је користан зато што омогућава да прегледач успостави рану конекцију са одређеним доменима наведеним у овој опцији. Ово смањује време потребно да се прегледач конектује и добави ресурсе са тих домена. Ово може бити корисно уколико на сајту имате Гугл Аналитику, Фејсбук Пиксел или неку другу скрипту или ресурс који је потребно добавити са екстерног домена. Адресе у ово поље уносите раздвојене зарезом, на пример:
   https://www.google-analytics.com,https://www.googletagmanager.com, fonts.googleapis.com,
5. Preload specific requests – за разлику од претходне опције, ова омогућава да се захтев у потпуности и приоритетно изврши. Више о овој и претходној опцији можете у детаље ишчитати овде.
6. Async JavaScript-files – листа JS фајлова који ће се учитавати асинхроно – уколико имате неку локалну скрипту која спречава да се садржај сајта учита брзо, тј. спречава рендеринг истог, можете је убацити овде како би се учитала асинхроно, без блокирања стране.
7. Optimise YouTube videos – додатак који вам препоручују како би омогућили „lazy load“ тј. одложено учитавање за YouTube снимке уколико их имате ембедоване на страни.

The post Оптимална Autoptimize подешавања – Extra appeared first on Никола Томић.

JS опције

1. Optimise JavaScript Code – ово је само опција којом укључујете или потпуно искључујете оптимизацију JS кода.
2. Aggregate JS files -када је укључена, ова опција комбинује све JS фајлове у један или неколико фајлова, и компресује/минификује код (уклања размаке итд). Када опција није укључена, фајлови неће бити комбиновани, али ће бити минификовани, сваки засебно. Препоручујем да увек ову опцију оставите укључену, јер што је мање JS фајлова, мање ће захтева бити послато ка серверу и сајт ће радити брже, серевер бити мање оптерећен итд.
3. Also aggregate inline JS – ова опција ће, када је укључена, „извући“ JS код из стране – дакле сав онај додатни JS који је додат у тело стране, или футер, унутар <script></script> тага. Као што је наведено, може да доведе до неконтролисаног раста величине кеш фолдера (/wp-content/cache/). Али у већини случајева то неће бити проблем.
4. Force JavaScript in head – стављање JS кода у <head></head> сајта – обично нема потребе за овом опцијом и често се догађа да нешто поквари, посебно на сложенијим страницама, препоручљиво је оставити је искљученом.
5. Exclude scripts from Autoptimize – овде можете додати фајлове или фолдере које желите да искључите из комбиновања фајлова, али не и из минификације, за то морате искључити опцију Minify excluded CSS and JS files? на дну стране. Autoptimize ће овде аутоматски додати скрипте за које сматра да их треба искључити из оптимизације.
6. Add try-catch wrapping – опција „try-catch wrapping“ може понекад да реши проблем изазван минификацијом или комбиновањем скрипти.

CSS опције

7. Optimise CSS Code – као и код JS опција, ова служи да потпуно искључите или укључите оптимизацију CSS кода.
8. Aggregate CSS files – и ова опција је еквавилент JS опцији – оптимизовати све CSS фајлове у један/неколико, и минификовати код унутра, или то урадити за сваки појединачно, без комбиновања (када је ова опција искључена).
9. Also aggregate inline CSS – ова опција такође „извлачи“ CSS код из стране -за разлику од JS опције која ради исту ствар, мање су шансе да нешто пође наопако са CSS-ом.
10. Generate data: URIs for images – опција која ће мале слике на сајту (попут иконица, сличица за социјалне мреже итд), интегрисати у CSS – конвертоваће их у base64 код (више о томе) који ће бити убачен у CSS фајл и на тај начин ће приказивати слику на сајту. Овим се постиже да се више малих сличица на сајту не позивају директно са сервера већ се сервирају кроз један CSS фајл – број захтева ка серверу је драстично смањен. Некада ова опција не ради тј. има проблема са начином на који су слике додате, али свакако би требало да покушате да је укључите.
11. Inline and Defer CSS – када укључите ову опцију, појави се ново поље за унос CSS кода. Овде се ради о томе да ће када је ова опција укључена, сав CSS код који није од велике важности бити учитан тек након учитавања целе стране. А најбитнији код за изглед и учитавање стране убаците у поље за унос кода. Циљ је побољшање брзине и перформанси стране учитавањем мање битног кода касније. Више о томе овде.
12. Inline all CSS – ова опција ће сав CSS код (из свих фајлова и из тела сајта) ставити у <head>, између <style> </style> тагова. Код додат на тај начин се учитава најбрже – не позива се из фајла.
13. Exclude CSS from Autoptimize – листа фајлова на које наведене оптимизације неће утицати. Ово је корисно уколико некад имате проблема са неким фајлом, што се дешава ретко. Такође, овде Autoptimize аутоматски додаје фајлове и фолдере које треба искључити, на пример уколико је додатак за кеширање активан и слично. Немојте брисати ове аутоматски додате вредности.

HTML опције

14. Optimise HTML Code -да потпуно укључимо/искључимо оптимизацију то јест минификацију HTML кода. Повремено се дешава да HTML минификација нешто поквари на сајту, тако да будите опрезни са укључивањем ове опције – уз то и не доноси неке велике добитке у перформансама.
15. Keep HTML comments – да сачувамо коментаре у коду или да их уклонимо током оптимизације.

Остале опције

16. CDN Base URL – уколико користите CDN (а да није Cloudflare) овде уносите адресу који тај CDN користи да сервира статичке фајлове. Ово ће побољшати перформансе и решити неке проблеме који се могу појавити.
17. Save aggregated script/CSS as static files? – ову опцију оставите укључену увек – она значи да Autoptimize чува оптимизовани код у статичким JS/CSS фајловима у cache фолдеру. Препоручљиво је искључити само ако имате неких проблема са сервером и компресовањем фајлова.
18. Minify excluded CSS and JS files? – уколико у опцијама изнад искључите неке фајлове из CSS/JS оптимизације, они ће и даље бити минификовани али не и комбиновани са осталим фајловима. Искључите ову опцију да искључите минификовање и оставите искључене фајлове нетакнутима.
19. Also optimize for logged in editors/ administrators? – ако желите да вам се не приказује оптимизована верзија сајта када сте улоговани као администратор, одчекирајте ову опцију. Некада може да реши проблеме/конфликте са page builder додацима и слично.

The post Оптимална Autoptimize подешавања – JS, CSS & HTML appeared first on Никола Томић.

Величина сајта и брзина

На овом примеру можете видети да се страна учитава прилично споро као и да је величина исте доста велика. Ово може да значи да на страни имате велики број слика, мањи број слика које су доста велике, видео снимак или једноставно велику количину осталог садржаја. Како би утврдили шта је у питању, погледајте Waterfall таб и сортирајте ресурсе према величини, или проверите таб са сликама:

Водопад (Waterfal)

Овај назив је секција добила због тога што показује учитавање/позивање/учитавање свих ресурса, и екстерних и интерних по редоследу.

На самом сајту постоји добар водич који објашњава како читати ове вредности. Овде вам укратко могу рећи да највише обратите пажњу на величине и трајање захтева, као и на TTFB (време до првог бајта), уколико то превише траје, могуће је да на самом серверу постоји проблем:

Гледајте да поправите све ресурсе са 40х и 50х статусима као што су недостајуће скрипте, слике итд. Још неке од ствари које можете поправити овде су: смањивање величине слика, њихова оптимизација, уклањање сувишних GET/POST захтева (попут WooCommerce cart fragments), итд.

Прилагодите локацију

Пре тестирања, проверите са које локације/сервера се врши тестирање. GTmetrix има сервере на 7 локација широм света са којих врше тестирање сајта, тако да уколико је ваш хостинг сервер у Европи, одабраћете Лондон за локацију тестирања, или уколико је сервер у САД, одабраћете Далас или Торонто. Уколико из Аустралије тестирате сајт који се налази на серверу у Европи, резултати ће бити далеко лошији због латенције.

Како би подесили локацију, морате имати креиран бесплатан налог на сајту, а то вам омогућава и чување резултата и још неке погодности.

Пар битних ставки

Avoid bad requests

Као што сам напоменуо, потребно је поправити све лоше захтеве – непостојеће слике, скрипте и остало. Време потрошено на тражење непостојећих ресурса је протраћено време.

Avoid landing page redirects

Овај проблем ће се обично појавити ако у поље за адресу унесете само домен попут test.com. Уколико је сајт заправо на www, и поседује SSL, који форсира протокол на https, десиће се ово:

Дакле, у овом слулчају само скенирајте поново сајт али са правом адресом: https://www.test.com/.

Make fewer HTTP requests

Сваки ЈС или ЦСС фајл ће бити засебно укључен на ваш сајт, било споља или са самог сајта. И за сваки од њих ће прегледач посетиоца вашег сајта послати захтев ка серверу, што успорава ствари уколико имате доста фајлова који су неопходни теми, додацима итд. Како би ово ублажили препоручљиво је комбиновати више ЦСС или ЈС фајлова у један – тако смањујете број захтева. То можете учинити помоћу додатака као што су Autoptimize, WP Rocket, Fast Velocity Minify и других.

Serve scaled images

Ово је другачије од оптимизације слика – оптимизацијом слика смањујете квалитет слике али димензије остају исте. Скалирањем слике смањујете само димензије слике (а наравно и величину фајла коју заузима на диску). Ово је битно јер ако на сајту имате слику која је путем ЦСС кода смањена на 100х100 пиксела (нпр. мала сличица поред чланка), а права величина слике је на пример 2300х2300, то значи да ће се та огромна слика стално учитавати и бивати само визуелно смањена на 100х100 пиксела. Ово се решава или директним смањивањем слике (није препоручљиво у доста случајева) или подешавањем величина слика у теми, за шта вам треба мало знања ПХП-а или баратања додацима.

Не јурите за резултатом – не морате оптимизовати СВЕ

Уколико имате на сајту ствари попут Гугл фонтова, аналитику, и разне друге неопходне скрипте, понекада нећете моћи да остварите врхунске резултате, али то и није кључна ствар. Битно је остварити добар баланс између брзине и функционалности сајта, како посетиоци не би остали закинути ни за једно од то двоје.

The post GTmetrix – на шта обратити пажњу appeared first on Никола Томић.

Поред многих радионица, предавања и говора којима можете присуствовати током 3 дана, главни догађај и говорник који привлачи највише пажње је свакако Мет Муленвег – творац WordPress платформе. Ове године је причао о Гутенбергу, који је постао доступан на Друпал платформи, додацима за исти, и другим стварима углавном везаним за Гутенберг, без неких већих новости или најава. Занимљив део су и питања која људи из публике могу на лицу места упутити Мету директно – а ту се често нађу и агресивна или превише опширна питања која углавном добију духовит одговор.

Једна од ствари које нису баш одушевиле је храна – не баш велики избор исте (осим можда за вегане и вегетеријанце). Неки не баш класични избори на менију нису успели да подмире све потребе људи из Србије. Претходни WCEU у Београду је био далеко бољи по овом питању.

Хотел Естрел се пооказао као солидан избор локације, релативно га је једноставно пронаћи и испуњава потребе за простором. Делује да су и излагачи и посетиоци били задовољни.

На WCEU у Берлину је дошао и значајан број људи из српске WP заједнице, било самостално или као представници својих компанија. Да наведем неке: GoDaddy, Qode Themes, TMS…

Наредне, 2020. године WordCamp Europe се одржава у Португалији -у граду Порто. То значи нешто дужи пут за људе из Србије али и прилика да се посети држава коју можда већина никада није ни посетила – ово је одличан повод.

The post WordCamp Europe 2019 – Берлин appeared first on Никола Томић.

GTmetrix

Веома популаран алат, и можда са најбољим приказом резултата. Поред стандардних ставки извештаја (кеширање, степен оптимизованости слика, минификација и остало), ту је и Waterfall таб са приказом сваког ресурса који се учивата са вашег сајта и са информацијом колико то траје. Могуће је тестирати сајт са 7 локација, међутим све су доступне тек када се региструјете а ту је и опција да тестирате сајт на једном мобилном уређају – Андорид (само уколико се региструјете и одаберете Ванкувер за локацију). Такође, подржава намерно успоравање конекције (connection throttling) па тако можете видети како вам сајт ради тј. колико се брзо учитава за кориснике који имају споре конекције и брзине преузимања (3G, 2G, 56K итд).

WebPageTest

Детаљан алат који садржи већину ствари као и GTmetrix, само што нису толико добро графички представљени као поменути. Доста детаљни графици а постоји и могућност снимања видео снимка учитавања стране. Велика предност овог алата је могућност одабира великог броја локација са којих се сајт тестира (око 60), као и око 15 мобилних уређаја. Овако велики број локација постоји захваљујучи томе што било ко може да хостује тестирање за WebPageTest, те стога не користе dedicated сервере (или бар не у толикој мери) као претходна два алата. Такође подржава connection throttling.

Pingdom

Донекле сиромашнији детаљима али са корисним приказом количине ресурса и захтева према домену и типу, ова алатка заслужује да се нађе на листи. Са своји недостатком опција, можда је и најбољи алат за почетнике којима ће остали алати сервирати можда и превише информација одједном. Такође је могуће тестирати сајт са 7 локација, а није могуће одабрати други прегледач.

PageSpeed Insights

Познати Гуглов алат, који се примарно фокусира на мобилну верзију сајта, али приказује и десктоп резултате. Доста другачији од осталих приказаних, овај алат заправо даје исте резултате као и Lighthouse, алат који можете наћи у инспектору Chrome прегледача, под табом Audit.

The post Алати за мерење брзине WordPress сајта appeared first on Никола Томић.

Прелазак који се десио са старог, класичног уређивача на Гутенберг је свакако један од већих промена. Не може се рећи да је стари уређивач био лош, али се начин употребе WordPress платформе од стране корисника, толико изменио, да је била неопходна једна велика промена у самој платформи да испрати све потребе корисника. Или бар тако мисле људи одговорни за развој исте…

Након почетног беса корисника, и многобројних проблема изазваних са старијим темама, осталим едиторима, плагиновима, ситуација се у наредним месецима донекле примирила. Гутенберг има велику улогу у плановима како самог развоја WordPress платформе, тако и у плановима многих девелопера и развојних тимова. Многи су искористили прилику да или обогате свој постојећи производ Гутенберг подршком или да направе нешто што ће побољшати сам Гутенберг.

Рецимо, WooCommerce је објавио додатак за приказ производа на странама користећи блокове. Ultimate Addons For Gutenberg је осмишљен да обогати блок едитор новим блоковима, Atomic Blocks – Gutenberg Blocks Collection такође. Већина „живих“ тема је у међувремену постала и компатибилна са Гутенбергом…

Међутим, и поред тога, одређене мане и даље постоје. Пре свега није интуитиван – период навикавања и сналажења у њему је доста дужи него за било који други едитор, чак и људима који су пре тога радили са неким визуелним едитором. Чак и мени. На том плану још доста мора да се ради. Код већих страна, богатијих садржајем, може доста да успори, мада је доста урађено већ на овом пољу. Media&Text блок је прилично лоше решен – мада су нека унапређења унета са последњом верзијом WordPress-a.

Тачно је да људи обично на нож дочекују било какве промене, па се може и разумети фрустрација овако крупном променом која је у основи наметнута свима. Решење и даље постоји у облику плагина Classic Editor, али бих свакако препоручио свакоме да почне да се навикава на блок едитор.

Препорука се посебно односи на девелопере, јер и поред својих мана, чини ми се да је све више прихваћен и да ће у будућности имати све значајнију улогу и значајнија проширења, а ту лежи ваша шанса да покажете креативност.

The post Gutenberg – после 5 месеци appeared first on Никола Томић.

Схватите ово више као неколико основних начина који могу допринети брзини сајта, али уколико имате неки већи проблем на истом, могуће је да нећете ни осетити разлику.

1.) Оптимизација базе података

База података на сајту може веома лако порасти или природно или као резултат неке грешке на сајту или једноставно као резултат гомилања смећа у бази – ревизије чланака, спам коментари итд.

Додатак који бих препоручио за оптимизацију базе је WP-Optimize који је једноставан за коришћење и након инсталације у само два клика можете обавити основну оптимизацију базе:

Наравно, уколико је и после оптимизације база превелика (неколико стотина мегабајта и слично), могуће је да ту постоје неке ствари које плагин не може уклонити, или сајт једноставно има велики број чланака, страна, производа… У сваком случају је потребна напреднија провера базе, о чему ћу писати у једном од наредних чланака на овом блогу.

2.) Кеширање

Знате да је WP направљен у PHP-у и да се одређени .php фајлови извршавају на серверу сваки пут када отворите сајт/страну у прегледачу, како би ту исту страну „исписали“ у HTML-u и како би добили садржај у прегледачу. Уколико сајт не убацује често нови садржај (чланке, слике итд), нема потребе да PHP стално генерише садржај за приказивање. Много је оптималније да се већ генерисани HTML фајлови чувају негде на серверу и приказују посетиоцима.

За ово служе додаци за кеширање. Постоји заиста велики број ових додатака, али да поменем само неке: W3 Total Cache, WP Super Cache, WP Rocket, WP Fastest Cache, Simple Cache. Последњи има најмање опција а и најлакше га је подесити:

3.) Оптимизација JS/CSS фајлова

Оптимизацијом JS/CSS фајлова смањујете њихову величину а донекле и време потребно за њихово парсирање/приказ од стране прегледача. Такође их и комбинује. Оптимизацију ових фајлова на WordPress платформи можете најлакше обавити инсталацијом и подешавањем Atoptimize плагина.

Након овога проверите да ли сајт изгледа као и пре активације, зато што минификација и комбиновање неких фајлова може да доведе до JS грешака и престанка функционисања неких опција које зависе од
JS (слајдер, лајтбокс…).

4.) Оптимизација слика

Слике на свом сајту можете оптимизовати – смањити им величину или квалитет али тако да се не погорша квалитет приказа слике. Неколико популарних додатака за ову намену су: Smush, EWWW Image Optimizer, Imagify итд. Сваки од њих има нека ограничења, али уколико немате превелике слике (1 MB+), или огроман број истих, било који би требало да послужи.

Уколико су превелике или немате велики број слика на сајту, можете их оптимизовати и ручно, рецимо на TinyPNG сајту или користећи сличне онлајн алате.

The post Неколико брзих савета за убрзање WordPress сајта appeared first on Никола Томић.

Овде ћу размотрити неколико битних ствари о којима би требало да поведете рачуна:

Хостинг сервер

Уколико је сервер на ком се сајт налази небезбедан, нећете имати пуно користи од осталих безбедносних мера које предузимате. Када је у питању хостинг компанија, поведите рачуна код кога закупљујете хостинг, поготово уколико је у питању дељени хостинг пакет. Потражите информације о томе да ли су у прошлости имали масовних инфекција сајтова (услед шупљих сервера), каква им је политика по питању инфицираних сајтова, да ли их уклањају или упозоравају кориснике или не предузимају ништа.

Битна је и верзија софтвера на серверу – PHP 7.x је сигурнији и бржи од ранијих верзија. Наравно, ту је и MySQL и остали софтвер који користите на просечном хостинг налогу (cPanel, phpMyAdmin итд). Све би требало да буде на најновијој стабилној верзији, што доприноси не само сигурности и стабилности, већ доноси и најновије опције/алате/могућности које вам могу бити од користи.

На дељеном хостингу углавном не можете утицати на поменуте ствари, дакле можете само одабрати хостинг који одржава своје сервер ажурираним. Код VPS и сервера које закупљујете, можете и сами ажурирати, додавати и уклањати ствари (уколико знате како), али уколико вам не треба толико ресурса за неки мањи сајт, најекономичније решење је дељени (shared) хостинг.

WordPress

И птице на грани знају да теме, додаци и сам WordPress треба увек да буду ажурирани. Можете укључити аутоматско ажурирање (мада се неки проблеми могу јавити услед грешака при истом), или користити неки алат уколико имате више сајтова које треба ажурирати (ManageWP, InfiniteWP).

Non-wordpress.org теме и додаци

Уколико користите тему или додатак који се не налазе у WordPress репозиторијуму, могуће је да немају опцију аутоматске провере да ли постоји најновија верзија и може се врло лако десити да користите веома стару тему/додатак а да то и не знате док се не јаве проблеми. Уколико знате да користите такве теме или додатке, требало би повремено да на сајту одакле сте их преузели или купили, проверите да ли је доступна новија верзија и да их ручно преузмете и ажурирате уколико јесте. Ово је веома чест проблем и разлог због ког сајтови завршавају хаковани, тако да иако је нешто компликованије и захтева времена, веома је битно за безбедност целокупног сајта.

Security додаци

Иако се представљају као свемогући, додаци за побољшање безбедности (WordFence, BulletProof Security, All In One WP Security, iThemes Security) заправо нуде тек основни ниво сигурности, док у плаћеним верзијама нуде неке сервисе који се већ могу сматрати напреднијим. Сами по себи нису лоши, мада ако претерате са подешавањима истих, то може довести до проблема на сајту – конфликти, блокирање легитимних захтева итд. Моје мишљење је да сви ти бесплатни додаци знају да буду корисни у смислу да су нека подешавања на само клик од вас и имате леп графички интерфејс са зеленим катанцима и сличном козметиком, али не представљају озбиљно а понајмање свеобухватно решење за безбедност на сајту.

Firewall, CDN

Фајервол врши филтрирање свог саобраћаја на вашем сајту и може бити јако користан и спречити неке нападе које ни један серверски софтвер неће. Постоје разна решења, попут: SiteLock, Sucuri, Cloudflare Firewall и слични. Осим крпљења безбедносних рупа на сајту, они нуде и заштиту од DDoS напада које је јако тешко сузбити другачије, а уз све ово иде и CDN услуга која ће побољшати брзину сајта.

Ваше понашање

Наравно, највећи део одговорности за безбедност сајта је и на његовом власнику. Посећивање сумњивих сајтова, уношење корисничког имена и лозинке без претходне провере сајта, безбедносни пропусти на личним уређајима којe користите за администрацију сајта/сервера, коришћење исте лозинке на више места итд… Све су то лоше навике које такође могу довести до крађе података, упада на сајт и сличних ситуација.

У основи, све се своди на то колико сте времена и новца спремни да потрошите на безбедност сајта, то јест колико вам је његово функционисање битно.

The post Побољшање безбедности WordPress сајта appeared first on Никола Томић.

Пре неколико дана, Гугл је своје Плус кориснике обавестио да имају времена да преузму своје Гугл Плус податке до 2. априла. Ни један други сервис неће бити обрисано, осим Г+ профила и података (слике, контакти, заједнице) које су се налазиле на њему.

Са техничке стране ово уопште није била лоша друштвена мрежа. Ако ми се нешто допадало код Гугл Плуса од самог почетка, то је био прилично модеран интерфејс, на моменте збуњујући али углавном интуитиван. Такође, подешавања приватности су била једноставнија и прецизнија него код Фејсбука (у то време). Била је веома лака за сналажење за потпуне почетнике, чак и у каснијим верзијама корисничког интерфејса. Садржај који видите у фиду је могао лако да буде прилагођен и филтриран према потребама корисника.

Међутим… Гугл Плус је дошао превише касно и иако је радио већину ствари боље него Фејсбук, није имао нешто јединствено или довољно интересантно, нешто што би привукло нове кориснике и оне који су већ имали профиле и пријатеље на другим друштвеним мрежама.

Мени лично је Плус увек био привлачан са UI и UX стране, али једноставно нисам налазио много занимљивог и оригиналног садржаја, било је мало људи са нашег подручја, а све ово је било посебно наглашено у каснијим годинама.

Донекле се и дало претпоставити да ће Гугл, осим ентузијаста, веома тешко „извући“ људе са Фејсбука (ту су и Twitter, LinkedIn, и Pinterest) – из окружења које им је познато, где већ имају гомилу пријатеља и садржаја. А млађим корисницима су са развојем мобилних технологија далеко интересантнији концепт представљали Инстаграм, Вајн, Снепчет и осталe мреже/апликације које су баш негде у то доба и настале.

Што се тиче корисника који су Гугл Плусу дали шансу, ту нису имали много тога да пронађу – осим можда малог броја пријатеља (или барем контаката из Gmail), и невеликог броја непознатих људи са квалитетним садржајем. Постојале су заиста квалитетне странице на којима су људи делили фотографије (било је доста таквих), а и одређени број заједница око којих су се људи окупљали – углавном фанови дела eпопуларне културе, различитих заната итд.

Али, Гугл није лако дигао руке од Плуса јер је то ипак био велики пројекат. Покушавали су на разне начине да п̶р̶и̶в̶о̶л̶е̶ приморају кориснике на коришћење ове мреже. Када је лансирана, сви који су регистровали Gmail налог су били практично приморани да направе и Гугл Плус профил. Нешто касније, 2013. сте морали да користите Гугл Плус налог уколико желите да оставите коментар на YouTube. Касније су уводили и разне облике интеграције са Gmail сандучетом за пошту, Мапама, Плеј продавницом и апликацијама (игрице) итд.

И наравно да ништа од тога није упалило и Гугл плус је наставио да стагнира током година, уз повремена ажурирања интерфејса. Све док
није прошле године на компанијском блогу званично објављено да се Гугл Плус гаси, уз вест о озбиљном сигурносном пропусту који се догодио раније исте године али није раније објављен.

Ово није баш у потпуности крај мреже, јер ће Плус ипак наставити да живи у неком облику – најављено је да ће мрежа бити прилагођена пословним корисницима, и моћи ће да послужи као интерна компанијска друштвена мрежа. Наводно, на ово су се одлучили на основу искустава са пословним корисницима који су до сада користили Гугл Плус. На основу неких чињеница, као што су добре опције за подешавање приватности и техничке предности Гугл плус мреже, ово би у теорији могао да буде успешан подухват уколико буде постојала воља да се спроведе у пракси. А то ће показати време.

The post Google+ – после 8 година appeared first on Никола Томић.

Лажни налози

Лажни налози најчешће имају статус администратора и лако их је уочити јер сајтови обично немају огроман број администратора и уколико сте упућени у то ко су све администратори на сајту, лако је видети ко је „вишак“. Приликом већине напада добијају генеричка имена и имејл адресе, попут wpadmin, wpsupport, support@wordpress.org итд.

Спам садржај

Гомила линкова ка сајтовима који продају лекове, порно или дејтинг сајтовима или једноставно ка другим сајтовима који садрже малвер који су убачени у чланке и странице сајта су уобичајена појава. Ово се може негативно одразити на сајт у контексту резултата Гугл претраге.

Уклањање се своди углавном на едитовање садржаја или кроз едитор стране или директно у бази података. Уколико је у питању велика количина података, додаци попут могу бити од помоћи. А уколико спам уноси нису истог формата (нпр. на једном месту имате линкове, на другом текст, и све од овога је различито), може се десити да сав посао морате да одрадите ручно.

Табела wp_options

Ова табела, наравно, чува већину подешавања самог WP-a, тема и додатака. Код неких врста напада, међу опције се убацује малициозни JS код, спам текст или нека друга врста payloada.

На пример, релативно популарна Newspaper тема је имала велики сигурносни пропуст. У то време, сваки сајт на ком сам радио а имао је наведену тему, увек је био мета напада – што ми је значајно олакшавало посао. Овај пропуст је дозволио људима који нису улоговани на сајт да уносе подешавања у базу, односно да мењају постојећа. Тако смо дошли до овога:

Или познати WP_VCD малвер који у неким својим верзијама у wp_options зна да дода истоимену опцију коју даље користи за своје потребе.

Закључак

Поменућу још и спам коментаре, мада у већини случајева ово само значи да имате лошу анти-спам заштиту на формама за коментаре (tl;dr – користите Акисмет).

Дакле, код базе података је потребно обратити пажњу на: лажне кориснике, спам линкове, малициозни JS код, податке и опције енкодиране користећи base64 и др.

The post Чићшење базе података зараженог WordPress сајта appeared first on Никола Томић.

Многи мисле да чишћење инфицираних фајлова значи отварање једног по једног, тражење и брисање малициозног кода. Сајтови, а посебно WordPress сајтови могу имати хиљаде и десетине хиљада фајлова, и поменути начин чишћења је практично немогућ. Постоји доста WP додатака за ту намену, али лично сам се уверио да ни један од њих не само да не може 100% да уклони инфекцију, већ не може ни да препозна добар део малициозног кода.

WordPress је слободан и бесплатан софтвер, што значи да његове фајлове, фајлове (већине) додатака и тема можемо користити, мењати, преузети бесплатно. Дакле, уместо ручног чишћења сваког фајла, једноставно ћемо заменити инфициране и потенцијално инфициране фајлове са фајловима из инсталационих .zip архива које смо преузели са wordpress.org. Ти фајлови су 100% чисти и нема бриге око тога да ли ћемо инфициране фајлове поново заменити инфицираним.

Главни фајлови самог WordPress-а

Оно што ја обично прво урадим приликом чишћења инфекције је замена такозваних core фајлова и фолдера. То можете урадити овако: Обришите фолдере wp-includes и wp-admin, као и све фајлове из главног фолдера сајта, осим: немојте никада брисати фолдер wp-content и фајл wp-config.php . Они су битни за функционисање сајта, и не треба да их дирате. Препоручујем да брисање извршите из cPanela вашег хостинг налога зато што је далеко брже него путем FTP-а, то јест из FTP клијента – то зна да потраје. Када сте завршили са брисањем, на хостингу би требало да су остали wp-content фолдер и фајл wp-config.php, као и још понеки фајлови, погледајте слику испод:

Сада преузмите фолдер са инсталацијом најновије верзије WP-a са ове адресе: http://wordpress.org/latest.zip. Треба да извршимо малу измену на њима: у празан фолдер на свом рачунару „распакујте“ садржај zip фајла који сте скинули. Ту сада можете видети wordpress фолдер. Уђите у њега и обришите фолдер wp-content. Преостале фајлове и фолдере „спакујте“ тј. зипујете у нови .zip фајл:

Фајл затим пошаљите на хостинг и декомпресујте га (unzip) уз помоћ фајл менаџера на вашем хостинг налогу. Или их једноставно пребаците путем FTP клијента, без компресовања/декомпресовања у zip фајл.

Сада имате чисте основне WP фајлове, и можемо да пређемо на wp-content фолдер.

Чишћење wp-content фолдера

Као што већ рекох, у wp-content фолдеру се налазе фолдери и фајлови који су битни за ваш сајт. Ако уђете у тај фолдер, можете приметити следеће фолдере: 

• plugins  садржи фајлове свих инсталираних додатака и index.php фајл који би требао да садржи само „Silence is golden.“ текст.
• themes садржи фајлове свих инсталираних тема и исти онај index.php фајл
• upgrade фолдер служи WordPressu за смештање привремених фајлова приликом ажурирања додатка, тема или самог WP-a. Он би требало да је празан. Уколико није, избришите све што се налази у њему.
• uploads садржи све слике и фајлове које сте „качили“ уз чланке и уопште додали кроз WP интерфејс. Фајлови су најчешће распоређени у фолдере разврстане према годинама и месецима када су исти послати.

Поред наведених, ту се понекад могу наћи још неки фолдери (languages, gallery, mu-plugins и други). Свакако би требало и њих проверити и утврдити да ли има неких сумњивих php, js или других фајлова.

Фолдер uploads не треба да садржи .php или .js фајлове. Дакле, проверите те фолдере и обришите све .php или .js  фајлове које нађете у њима.

Следе фолдери plugins и themes. Они садрже већину инфицираних .php фајлова. Најефикаснија опција чишћења ових фолдера је замена свих додатака и тема чистим верзијама из инсталационих .zip датотека.

За чишћење plugins фолдера, потребно је да:

1. Одете на Вордпресов директоријум додатака, у поље за претрагу унесете назив додатка
2. Скинете додатак на рачунар
3. Пошаљете зип фајл на сервер, у фолдер plugins, обришете стари фолдер додатка и распакујте зип фајл. У случају да ово обављате преко ФТП конекције, прво морате обрисати фолдер додатка, па распаковати додатак на свом рачунару и послати га на сервер

Ово урадите за сваки додатак који постоји у plugins фолдеру.

Уколико неки додатак не можете да нађете у WP репозиторијуму, могуће је да је обрисан одатле (јер је аутор престао да га развија, или јер је небезбедан), па би било паметно да га уклоните уколико можете да живите без њега. Такође, уколико је последње ажурирање за неки додатак било пре 3 или више година, саветовао бих вам да пронађете алтернативу и престанете да користите исти.

А могуће је и да је у питању додатак који се плаћа и не налази се слободно доступан у WP репозиторијуму додатака. У том случају морате да поново скинете додатак тамо где сте га купили.

Уколико је нелегално скинут, ви га купите како би били сигурни да имате чисте фајлове. Ово се јако често дешава – nullovani премиум додаци преузети са сумњивих сајтова стижу са кодом који омогућава лак приступ вашем сајту или већ садржи спам или малициозне редирекције.

Чишћење themes фолдера

Ово је мало компликованији део. Фолдере тема које не користимо можемо да обришемо или заменимо новим као што смо урадили са додацима, али што се тиче тренутно активне теме, ту је ситуација мало другачија:

Можемо заменити и активну тему фајловима из инсталационог zip фајла теме. Ово је најједноставнији и препоручен начин.

Али у случају да су на теми вршене измене у њеним фајловима (а није коришћена child тема за те промене како би требало да се ради), све те промене ће бити изгубљене заменом фајлова теме и сајт неће изгледати како је изгледао. Наравно, уколико тема није превише модификована, те промене се могу пренети на „свеже“ инсталирану тему коришћењем child теме и имаћете инсталирану најновију и безбеднију верзију, али у супротном – потребно је прегледати код теме.

Преглед PHP кода

Оно што називамо „инфекцијом“ је у великој већини случајева малициозни код убачен у .php фајлове сајта. Наравно, нежељени код може да се нађе и у бази сајта, .js фајловима. Али фокусирајмо се сада на .php фајлове. Када говоримо о темама, најчешће су на удару следећи фајлови:

• header.php и footer.php
• functions.php
• index.php

Наведене фајлове би требало да преузмете путем FTP и отворите са неким едитором кода, на пример Notepad++ или Visual Studio Code, како би погледали њихов садржај. Наравно, и СВИ остали фајлови су подложни нападу, углавном они у /wp-content/ фолдеру. У свим тим фајловима ћете пронаћи гомилу кода, а ако не познајете неки од коришћених језика, мало шта ће вам бити јасно и опет треба да се вратите на део о замени свих фајлова теме са чистим фајловима из инсталационе архиве.

Код неких инфекција прилично је лако препознати непожељан део кода. Ако имате проблем са непожељним линковима који воде ка порно, коцкарским или сајтовима за продају медицинских препарата (најчешће је у питању вијагра), скривеним текстом који негативно утиче на вашу позицију на претраживачима, рекламама које искачу на сајту (а које нисте ви поставили) или нешто слично, у header.php и footer.php фајлу ћете пронаћи HTML и понекад и JS код који садрже управо речи и линкове који се појављују на сајту или у код вашег сајта. Али врло често, ради тежег откривања, спам текст, линкови, редирекције, скрипте убацују путем PHP кода, који може да изгледа овако:

И може се налазити у било ком фајлу теме (најчешће 404.php, functions.php, header.php, footer.php).

Обратити пажњу и на:

wp-config.php – проверите овај фајл како би утврдили да у њему нема непожељног кода, јер је често мета нападача. Такође, када сте већ ту, промените и кључеве за аутентификацију (нове можете наћи генерисане на овој страни):

.htaccess – овде могу да се крију редирекције. Обично на сајту постоји само један htaccess фајл и то у public_html директоријуму (може их бити и у осталим фолдерима, проверите и њих). Потребно је уклонити малициозни код, или обрисати фајл потпуно па затим отићи у Settings -> Permalinks (Подешавања -> Сталне везе) и само кликнути на „Save“ (Сачувај измене). То ће регенерисати htaccess фајл.

favicon.ico – favicon је сличица која се налази поред назива тренутног таба у вашем прегледачу. Она често може да садржи малициозни код који нападач убацује да би имао сталан приступ сајту и слично. Овај фајл је потребно отворити и проверити да ли садржи икакав PHP код. На пример:

Дакле, потребно је или уклонити малициозни код или обрисати цео фајл. Такође, favicon.ico или .ico фајлове са другачијим називима можете наћи и на осталим местима/фолдерима, тако да обавезно проверите и њих.

The post Чишћење WordPress сајта – чишћење фајлова appeared first on Никола Томић.

Да ли је сајт заиста заражен?

Ако вам се сајт не отвара, или не можете да приступите административном делу, ово не мора нужно да значи да је сајт нападнут. Овакве проблеме могу узроковати многе ствари, попут проблема са сервером хостинга (проверите са вашом хостинг компанијом), проблеми са недавно инсталираним додацима или темама (размислите шта сте скоро радили), ако сте недавно радили ажурирање WordPress инсталације, можда се појавила некомпатибилност са старим додацима или темама…

Дакле, поента је да не мора сваки проблем бити приписан вирусима, хакерима и слично. Наравно, ако ваш антивирус приказује упозорење када посетите свој сајт, то може бити знак да постоји проблем. Или ако потражите свој сајт на Google, а поред резултата претраге стоји текст „This site may be compromised!!“, то је прилично сигуран знак да се на сајту налази непожељан садржај (SPAM). А ако вашег сајта нема нигде у претрази, можда је потпуно уклоњен из резултата претраге од стране Гугла (због вируса на пример), и можете га вратити у резултате претраге тек након чишћења и то уз помоћ Google Webmaster Tools. Али о томе неки други пут.

За проверу можете користити и следеће алате, који врло често могу приказивати хаковане сајтове као чисте, али веома често могу бити и корисни:

• Sucuri Scanner
• Virustotal URL scan

Сајт јесте заражен, шта да радим?

Већ знате да вам је сајт или блог заражен, или сте то утврдили скенирањем. Пре почетка чишћења, а још боље – чим приметите да је сајт хакован или заражен, поставите обавештење да је сајт привремено недоступан. Ово није обавезно, али можете урадити зато што баш и није пожељно да ваши посетиоци виде „растурен“ сајт, или да им искаче порука да је сајт заражен или да их преусмери на неки малициозни/спам/порно сајт.

Ово можете учинити помоћу неког додатка попут Under Construction. Уколико је сајт у таквом стању да не можете да инсталирате додатке, можете „искључити“ сајт преусмеравањем посетилаца на неки други сајт или посебно направљен документ на свом сајту, додавањем овог кода у .htaccess:

RewriteEngine On
RewriteBase /
RewriteCond %{REMOTE_HOST} !^1.2.3.4
RewriteRule .* http://www.drugisajt.com/ [R=302,L]

Уколико желите да себи оставите приступ сајту, уместо 1.2.3.4 додајте своју IP адресу, а уколико желите да преусмерите посетиоце на страну на свом сајту, уместо http://www.drugisajt.com/ поставите http://www.mojsajt.com/strana.html.

ВАЖНО: Пре измена које ћете направити на сајту, направите бекап сајта (фајлови и база). Никада не можете знати шта ће поћи наопако или шта ће се обрисати.

Како очистити хакован WordPress сајт

Ради бољег схватања и како не бих све набацао у један чланак, процес чишћења ћу поделити на неколико делова. Ту сам укључио конкретне кораке, савете, и остале информације које могу помоћи при уклањању инфекције. Линкове ка свим чланцима у серији можете наћи испод:

The post Ваш WordPress сајт је хакован или заражен? appeared first on Никола Томић.

The post Свет Компјутера 2012-2018 appeared first on Никола Томић.

На пример, у време писања чланка (2011), још увек није објављена PHP 5.5 верзија (тек 2013), у којој је mysql_connect функција проглашена застарелом (deprecated) а у верзији 7.0 и избачена. Сада користимо PDO, који је укратко објашњено: database access layer, који, између осталог, подржава и MySQL. Уколико не желите да истражујете превише, битно је да знате да је објектно оријентисан, садржи
prepared statements које значајно олакшавају рад са базама, сигурнији је и подржава различите типове база података.

Дакле, прво остварујемо конекцију користећи PDO:

$konekcija = new PDO('mysql:host='.$hostname.';dbname='.$database.';', $user, $password);

Затим идемо на пребројавање свих ставки у табели „pagi“ како би добили коначан број на основу ког ћемо касније креирати пагинацију:

$query = $konekcija->prepare("SELECT id FROM pagi");

Овде у променљиву смештамо информацију о томе колико ће се ставки приказивати на једној страни:

$prikaz = 4;

Ако једноставно поделимо укупан број свих ставки у табели и број ставки који желимо да прикажемо на једној страни, добијамо број страна:

$strukupno = ceil($brojunosa/$prikaz);

Напомена: користимо функцију ceil која ће, уколико је резултат дељења децимални број, заокружити тај резултат на први већи број. Дакле, уколико је број уноса у табели 30, а одредили смо да се по страни приказује 7 ставки, резултат ће бити 4.28, и ceil функција ће то заокружити на 5 – дакле имаћемо 5 страна. Пета страна ће приказивати само 2 ставке.

Затим, користећи GET методу, у URL-у добијамо информацију на којој се тренутно страни налазимо, преко променљиве page:

$trenutnastr = isset($_GET['page']) ? $_GET['page'] : '';

Наравно, можемо користити и само $trenutnastr = $_GET[‘page’]; али ако је приказивање грешака укључено, добијаћемо „Notice: Undefined variable…“ грешку, а ово је један од начина да то заобиђемо. Наравно, увек можете и дефинисати празну променљиву како избегли ту грешку: $trenutnastr = “;.

Даље, постављамо ограничења која ће спречити да се манипулацијом променљиве page позове непостојећа страна (на пример страна -2 или страна број 8 а имамо само 5 страна).

if ($trenutnastr < 1){
    $trenutnastr = 1;
}
elseif ($trenutnastr > $strukupno) {
    $trenutnastr = $strukupno;
}

И најзад, следи позивање ставки из базе, можете приметити да користимо bindValue

$query2 = $konekcija->prepare("SELECT * FROM pagi LIMIT :pocetak, :prikaz");
$query2->bindValue(':pocetak', (int) $pocetak, PDO::PARAM_INT);
$query2->bindValue(':prikaz', (int) $prikaz, PDO::PARAM_INT);
$query2->execute();

Даље, остаје вам само да прикажете податке и пагинацију, као што можете да видите у примеру који се може преузети испод. Читајте и коментаре у коду, где сам укључио још нека објашњења.

НАПОМЕНА: Ово је јако поједностављен пример пагинације који може послужити како би схватили основе функционисања исте, а то му је и сврха. Због могућих проблема са сигурношћу, компатибилношћу итд. не саветујем употребу истог у пројектима, нити је томе намењен.

Величина: ~ 4 Kb, .zip фајл
Садржи пример скрипте (морате унети своје податке за повезивање са базом), као и пример табеле коју можете импортовати у своју базу како би је користили са овим примером пагинације

Ево и неколико примера/ресурса за даље читање, уколико желите да сазнате више о PDO и пагинацији:

• (The only proper) PDO tutorial
• Pagination in PHP with MySQL
• Simple PHP Pagination script

The post Једноставна PHP/PDO/MySQL пагинација – UPDATE appeared first on Никола Томић.

Gigatech SA-100X, SA-120X, SA-130X, SA-500X и GW-1010C

ПРЕУЗИМАЊЕ (величина 12МБ)

The post Драјвери за Gigatech SA-100X, SA-120X, SA-130X, SA-500X и GW-1010C гејмпедове appeared first on Никола Томић.

Забрана за Балкан

Да кренемо од најбитније ствари: негде почетком 2014. Фортумо је укинуо могућност креирања Premium SMS API сервиса за кориснике из Србије, Хрватске, БиХ, Македоније, Албаније и Румуније.

Разлог – погледајте део из имејл преписке коју сам 2014. имао са Фортумо подршком:

Due to high number of compliance issues API service-creation is not allowed in high-risk countries anymore.

Претпостављам да су на фин начин покушали да кажу преваре.

Наравно, постоји начин да се ово заобиђе – само је потребно да када направите налог, то урадите тако што ћете користити IP адресу која показује да сте из неке друге државе (осим наведених). Дакле, користити неки прокси, ВПН и слично. То је битно само приликом регистрације – после не. Када то урадите, имаћете опцију за креирање Premium SMS API сервиса (или како их сада зову PSMS API). Али…

Увек има неко али…

Претпостављам да постоји неки ризик ако ово урадите, а најгоре што може да се деси је, наравно, губитак зарађеног новца на налогу. Питање је и да ли ће и како ће сервис бити одобрен. Укратко: PSMS API сервис мора бити ручно одобрен од стране оператера неких држава, дакле ако опереатери из Аргентине захтевају ово, а ви сте Аргентину одабрали као државу у којој ће сервис бити активан – морате чекати да вам одобре сервис.

Одобрење

Ако сте се ипак одлучили да се упустите у ту авантуру и преузмете ризик, морате да знате и следеће: да би сервис био одобрен, неопходно је да испуните услове сваког оператера из сваке државе која то захтева. Услови се односе на садржај повратне поруке (поруке коју ваши корисници добијају), али и на приказ упутстава за слање поруке. Овде се налази списак свих услова за сваку државу појединачно. Као што можете да видите, веома је тешко испунити захтеве свих оператера. Зато када бирате државе у којима ће ваш сервис бити активан, немојте оптимистично одабрати СВЕ већ оне најзначајније за почетак.

Алтернатива

Ако вам је потребан баш PSMS API сервис, компанија SMS Coin нуди сличне услуге и услове попут Фотума, али са мање стриктним условима.

The post Фортумо СМС наплата – објашњење appeared first on Никола Томић.

Полуаутономни систем за помоћ при вожњи

Новосадски институт (и компанија) RT-RK су представили полуаутономни систем који помаже возачима при вожњи али може одређене задатке да обавља и потпуно сам. Рецимо, може без проблема да паркира аутомобил уместо вас. Између осталог, систем чини 6 камера које снимају простор око возила, као и једна која снима лице возача и уз помоћ софтвера за препознавање лица одређује у каквом је стању возач. Рецимо, ако је возач поспан (зева, једва држи очи отворене), систем помоћу GPS-a одређује локацију најближег хотела и наводи аутомобил до истог како би се возач одморио и преспавао. Као што се може видети на слици испод, основа система је једна плоча која садржи улазе за камере, а мозак је чип који долази Texas Instruments-а (иначе, на плочи се налазе 3 вишејезгарна процесора). Ускоро ће и један „прави“ аутобил бити опремљен овим системом у сврхе тестирања.

3Д штампа на све стране

Доста излагача је представило све доступније услуге 3Д штампе, већином штампу пластике а неки и метала. Између осталих ту је и компанија 3Д Република, са поприлично богатом понудом познатих Ultimaker 3Д штампача и понудом услуге 3Д штампе.

Било је и доста изложених предмета одштампаних 3Д техником, а неки су били и прилично сложени:

Дронови

У хали 2Ц су изблиза могли да се погледају дронови, углавном изложени од стране агенција које се професионално баве снимањем из ваздуха дроновима. Изложени су дронови различитих произвођача, са и без опреме за снимање, а приређена је и демонстрација лета одређених модела. Наравно, излагачи нису ризиковали, па смо ми, посетиоци, остали ускраћени за прилику да управљамо машинама које су са опремом вредне углавном између 3 и 7000€

Ту је био и један дрон компаније Damiba (увозник и дистрибутер Flir-a за Србију), опремљен Flir термовизијском камером са сензором који обезбеђује 640×512 резолуцију. Војска ово одавно поседује, а сада је доступно и за цивилне примене. По папреним ценама наравно.

Неколико занимљивих линкова:

• Информације на Flir сајту
• Информације на Flir сајту
• Damiba фејсбук страна

И фотке са термовизијске камере дрона…

Термовизијско снимање

Када помињемо термовизијско снимање и камере, готово да се подразумева да причамо о компанији Flir. Ево неколико не толико успелих фотки различитих термовизијских камера и геџета:

Закључак

Овај сајам је углавном окренут индустрији и индустријским производима (роботизоване производне линије, машине за обраду метала, опрема за енергетику итд), али љубитељи технологије и иновација увек могу међу тим садржајем да пронађу и неке ствари које ће им привући пажњу.

The post Са 61. међународног сајма технике и техничких достигнућа appeared first on Никола Томић.

SD Card Image
Детаљније о шпијунирању путем ове камере
Продавница

Напомене:

• Ноћни мод снимања даје веома пристојну слику и приликом коришћења MiHome апликације и приликом повезивања са рачунаром.
• Када је на попусту (20$), куповина ове камерице се исплати, у супротном, када је цена већа, конкуренција постаје јача и избор постаје шири.
• Камера није за снимање напољу, али је одлична за снимање собе осредње површине, тада ће давати најбоље резултате.
• При мањку светла и квалитет снимка видљиво опада, али ту је IR мод и солидан квалитет слике при вештачком осветљењу.
• При дужем раду камерица ће постати прилично топла, тачније њен горњи део.
• Када користите камеру на овај начин, веза није заштићена и свако може приступити камери, тако да имате потенцијални проблем.
• Уколико се одлучите за примену модификација наведених у видеу, добро прочитајте све, и посетите Discord, на чету и путем претраге ћете наћи доста корисних информација.

The post Xiaomi XiaoFang 1080P WiFi Camera – модификације appeared first on Никола Томић.

Ево неколико фотографија:

Када наручите само Raspberry Pi Zero (по цени од 4 фунте или 5 долара), он стиже без додатака који су неопходни за повезивање са монитором или периферним уређајима. Основни додаци које треба да докупите су:

• mini-HDMI на HDMI адаптер (ради повезивања на монитор који има HDMI порт)
• USB OTG кабл (ради повезивања тастатуре или миша на Малину, мада ће вам за повезивање обе ствари истовремено требати и један USB хаб)
• GPIO (general-purpose input/output) пинови који на осталим Малинама стижу већ залемљени али на Zero морате сами да их залемите (и докупите наравно).

Где се шта налази:

Као што се може видети, ради уштеде простора и додатне минијатуризације, RAM меморија је стављена изнад процесора, тачније залемљена директно на процесор.

Што се тиче самог процесора, у питању је једнојезгарни процесор (тачније SoC: Broadcom BCM2835) који ради на фреквенцији од свега 1 GHz уз 512MB RAM меморије. Иако са оваквим хардвером није шампион у перформансама, препоручени оперативни систем Raspbian ради прилично добро.

Једна напомена: верзија Малине коју сам ја добио је 1.3, појавила се у мају ове године и од претходних верзија се разликује по томе што је додат порт на који може да се прикачи посебна камерица која се наравно додатно плаћа.

Као што сам већ споменуо, за 5$ добијате само Raspberry Pi Zero и ништа више. Куповином осталих адаптера и каблова (уколико их немате већ) цена расте за још толико (или мало мање уколико купујете на ибеју или алиекспресу). У зависности од пројекта који планирате да извдедете користећи Raspberry Pi Zero, цена додатака може вишеструко да порасте, али стечено знање, искуство и задовољство са оним што сте сами направили немају цену, зар не?

The post Мини рачунар Raspberry Pi Zero – упознавање appeared first on Никола Томић.

На прву лопту, рекли би да WP није веома сигуран систем. Као и сваки други CMS, и WordPress има сигурносне пропусте, али развојни тим их уочи још у бета верзији и на време их санирају. У чему је онда проблем? Један од проблема се налази управо у томе за шта смо рекли да је највећа предност WordPressа: могућности проширења. Под проширењем подразумевамо додавање нових функционалности путем додатака (плугинс) и тема. Како додатке и теме може било ко (са одговарајућим знањем) да креира и објави, долазимо до сазнања шта је један од главних извора сигурносних пропуста у WordPress-у (али не и једини).

Лоше написани, застарели или неажурни додаци и теме

Велики број додатака и тема за WP који су присутни, подразумевају и то да су људи различитих способности креирали исте, што значи да је одређен број њих „шупаљ“ (додаци и теме, не људи). Наравно, као и сваки софтвер, неке теме и додаци ће временом бити напуштени од својих креатора, тако да ће се временом, са застарелим кодом, појавити и сигурносне рупе које неће имати ко да закрпи. Пре него што се одлучите да инсталирате нешто, проверите када је девелопер избацио последњу верзију, коментаре других корисника, оцене. Преузимање додатка и тема са WordPress.org није гарант да ће они радити без проблема и бити поптуно безбедни. Тај репозиторијум је огроман и није могуће константно контролисати све додатке. Наравно, далеко је вероватније да ћете на проблематичан додатак налетети уколико исти преузимате са неповереног места.
Вреди поменути и колико је битно редовно ажурирање додатака и тема. Поред нових могућности и оптимизација које могу да донесу, нове верзије доносе и исправке сигурносних пропуста, што значајно доприноси сигурности сајта и може вас спасити од новооткривених сигурносних рупа. Уколико имате већи број WP сајтова, ажурирање може да вам одузме добар део времена. Ту вам од користи могу бити системи попут ManageWP (домаћег аутора) или InfiniteWP, уз помоћ којих можете ажурирати додатке, теме а и сам WordPress на великом броју сајтова за веома кратко време.

Нуловани додаци и теме

Уколико не знате шта ово значи, можда ће вам следећи термини бити јаснији: украдени, крековани, нелегално преузети додаци и теме, који се иначе плаћају (премијум). Додаци и теме које се налазе на WordPress.org репозиторијуму су бесплатни и слободни за преузимање и углавном су под GPL2 лиценцом. Постоје опречни ставови о томе да ли WP додаци и теме могу уопште да се продају: креатори WordPressа тврде да продавање тема и додатака није легално ни у складу са слободном природом тог система, људи који креирају „премиум“ теме/додатке и продају их тврде супротно.
Како год, чињеница је да су „пиратске“ копије премијум тема и додатака веома привлачне за кориснике са плићим џепом и великим захтевима. Оне се углавном могу наћи на филе схаринг сајтовима и сличним местима. Проблем је што у великој већини случајева оне садрже убачен малициозни код, уз помоћ ког нападач може да преузме контролу над сајтом. Дакле, уколико нисте довољно стручни да проверите код теме/додатка и утврдите да ли садржи малцииозни код – држите се бесплатних алтернатива или платите за оригиналну премиум верзију.

Слабе лозинке

Сложеност лозинке је један од битних фактора безбедности било ког система. Када говоримо о WordPress-у, слаба лозинка је такође један од начина да нападач добије приступ сајту. Извођењем brute force и других врста напада могу се релативно лако „провалити“ једноставније лозинке, као и оне најучесталије. Неколико примера таквих лозинки (које апсолутно никада не би требало да употребљавате): 12345, password, pass, lozinka…
Најбоље је користити сложене лозинке које поред слова и бројева, укључују и специјалне знакове (&, #, ?, * итд.). Поред овога, увек је препоручљиво променити подразумевано корисничко име администратора. Након инсталације WordPressа, подразумевано корисничко име администратора је „admin“. Да би се приступило администраторском делу, потребна је комбинација корисничког имена и лозинке. Како се име „admin“ налази на огромном броју сајтова, то нападачу знатно олакшава посао. Корисничко име администратора није могуће променити без чепркања по мyсqл бази сајта или без инсталације додатка за ту намену.

Рањив хостинг сервер

Чак и да је ваша WP инсталација добро осигурана, опет постоји начин да сајт буде успешно нападнут. Али овог пута је то на „вишем“ нивоу.
На тржишту постоји велики број хостинг компанија које нуде услуге различитог нивоа квалитета. Поред добрих компанија које се брину о безбедности својих клијената и нуде квалитетну услугу, ту су и оне лоше. Њима се догађају разноврсни сигурносни пропусти:
• Неажуран и рањив софтвер на серверу, преко ког је могуће извести нападе на било који сајт који се налази на том серверу, а обично се налази велики број, поготово када говоримо о дељеном (shared) хостингу.
• Лоше конфигурисан хостинг сервер
• Један сајт са озбиљним сигурносним пропустима може да угрози све сајтове на вашем хостинг налогу или чак читав хостинг сервер (поготово ако је овај лоше конфигурисан). Ово се често дешава хостинг компанијама које не обављају редовне сигурносне провере фајлова.

Зато је потребно добро се информисати приликом избора хостинг компаније. Цена не треба да буде пресудан фактор при одлучивању. Добро се информишите о искуствима других, и држите се познатијих компанија са добром репутацијом.
Важно је поменути и да је највећи број напада на сајтове – аутоматизован, делимично или потпуно. Масовни напади на мање и средње сајтове базиране на популарним CMS платформама попут WordPressа, Joomle и других су честа појава, а још чешћа када се открије рањивост у неком од наведених система. Недавно је рањивост у „Slider Revolution“ (revslider) додатку за WordPress довела до тога да је око 100 000 сајтова (а вероватно и више) заражено малициозним кодом, који је добио назив СоакСоак по истоименом сајту на .ру домену на који је малициозни код преусмеравао посетиоце (а ту је било и другачијих напада који су омогућени безбедносним пропустом у поменутом додатку).
И поред свих сигурносних мера, увек постоји одређени ниво ризика по ваш сајт и он никада не може бити у потпуности неутрализован (100% безбедан сајт), али на вама је да ризик сведете на минимум, и да увек, али увек поседујете резервну копију (бекап) фајлова и базе података[:en]Популарни CMS систем WordPress покреће готово 20% свих веб сајтова на интернету. Екипа из Automaticc-a може да се похвали овом импресивном бројком пре свега захваљујући великим могућностима проширења, једноставности коришћења и одличној подршци заједнице.
Али тако масовно коришћен систем је често мета напада. Свакодневно се дешавају „обарања“ WP сајтова, дифејсовања (замена почетне или свих страна сајта страном нападача), убацивања малициозног кода, преусмеравања на малициозне сајтове и многе друге врсте напада које могу озбиљно да поремете или прекину нормално функционисање сајта, као и да донесу губитке (информација, новца, пословне репутације) власнику.
На прву лопту, рекли би да WP није веома сигуран систем. Као и сваки други CMS, и WordPress има сигурносне пропусте, али развојни тим их уочи још у бета верзији и на време их санирају. У чему је онда проблем? Један од проблема се налази управо у томе за шта смо рекли да је највећа предност WordPressа: могућности проширења. Под проширењем подразумевамо додавање нових функционалности путем додатака (плугинс) и тема. Како додатке и теме може било ко (са одговарајућим знањем) да креира и објави, долазимо до сазнања шта је један од главних извора сигурносних пропуста у WordPress-у (али не и једини).

Лоше написани, застарели или неажурни додаци и теме

Велики број додатака и тема за WP који су присутни, подразумевају и то да су људи различитих способности креирали исте, што значи да је одређен број њих „шупаљ“ (додаци и теме, не људи). Наравно, као и сваки софтвер, неке теме и додаци ће временом бити напуштени од својих креатора, тако да ће се временом, са застарелим кодом, појавити и сигурносне рупе које неће имати ко да закрпи. Пре него што се одлучите да инсталирате нешто, проверите када је девелопер избацио последњу верзију, коментаре других корисника, оцене. Преузимање додатка и тема са WordPress.org није гарант да ће они радити без проблема и бити поптуно безбедни. Тај репозиторијум је огроман и није могуће константно контролисати све додатке. Наравно, далеко је вероватније да ћете на проблематичан додатак налетети уколико исти преузимате са неповереног места.
Вреди поменути и колико је битно редовно ажурирање додатака и тема. Поред нових могућности и оптимизација које могу да донесу, нове верзије доносе и исправке сигурносних пропуста, што значајно доприноси сигурности сајта и може вас спасити од новооткривених сигурносних рупа. Уколико имате већи број WP сајтова, ажурирање може да вам одузме добар део времена. Ту вам од користи могу бити системи попут ManageWP (домаћег аутора) или InfiniteWP, уз помоћ којих можете ажурирати додатке, теме а и сам WordPress на великом броју сајтова за веома кратко време.

Нуловани додаци и теме

Уколико не знате шта ово значи, можда ће вам следећи термини бити јаснији: украдени, крековани, нелегално преузети додаци и теме, који се иначе плаћају (премијум). Додаци и теме које се налазе на WordPress.org репозиторијуму су бесплатни и слободни за преузимање и углавном су под GPL2 лиценцом. Постоје опречни ставови о томе да ли WP додаци и теме могу уопште да се продају: креатори WordPressа тврде да продавање тема и додатака није легално ни у складу са слободном природом тог система, људи који креирају „премиум“ теме/додатке и продају их тврде супротно.
Како год, чињеница је да су „пиратске“ копије премијум тема и додатака веома привлачне за кориснике са плићим џепом и великим захтевима. Оне се углавном могу наћи на филе схаринг сајтовима и сличним местима. Проблем је што у великој већини случајева оне садрже убачен малициозни код, уз помоћ ког нападач може да преузме контролу над сајтом. Дакле, уколико нисте довољно стручни да проверите код теме/додатка и утврдите да ли садржи малцииозни код – држите се бесплатних алтернатива или платите за оригиналну премиум верзију.

Слабе лозинке

Сложеност лозинке је један од битних фактора безбедности било ког система. Када говоримо о WordPress-у, слаба лозинка је такође један од начина да нападач добије приступ сајту. Извођењем brute force и других врста напада могу се релативно лако „провалити“ једноставније лозинке, као и оне најучесталије. Неколико примера таквих лозинки (које апсолутно никада не би требало да употребљавате): 12345, password, pass, lozinka…
Најбоље је користити сложене лозинке које поред слова и бројева, укључују и специјалне знакове (&, #, ?, * итд.). Поред овога, увек је препоручљиво променити подразумевано корисничко име администратора. Након инсталације WordPressа, подразумевано корисничко име администратора је „admin“. Да би се приступило администраторском делу, потребна је комбинација корисничког имена и лозинке. Како се име „admin“ налази на огромном броју сајтова, то нападачу знатно олакшава посао. Корисничко име администратора није могуће променити без чепркања по мyсqл бази сајта или без инсталације додатка за ту намену.

Рањив хостинг сервер

Чак и да је ваша WP инсталација добро осигурана, опет постоји начин да сајт буде успешно нападнут. Али овог пута је то на „вишем“ нивоу.
На тржишту постоји велики број хостинг компанија које нуде услуге различитог нивоа квалитета. Поред добрих компанија које се брину о безбедности својих клијената и нуде квалитетну услугу, ту су и оне лоше. Њима се догађају разноврсни сигурносни пропусти:
• Неажуран и рањив софтвер на серверу, преко ког је могуће извести нападе на било који сајт који се налази на том серверу, а обично се налази велики број, поготово када говоримо о дељеном (shared) хостингу.
• Лоше конфигурисан хостинг сервер
• Један сајт са озбиљним сигурносним пропустима може да угрози све сајтове на вашем хостинг налогу или чак читав хостинг сервер (поготово ако је овај лоше конфигурисан). Ово се често дешава хостинг компанијама које не обављају редовне сигурносне провере фајлова.

Зато је потребно добро се информисати приликом избора хостинг компаније. Цена не треба да буде пресудан фактор при одлучивању. Добро се информишите о искуствима других, и држите се познатијих компанија са добром репутацијом.
Важно је поменути и да је највећи број напада на сајтове – аутоматизован, делимично или потпуно. Масовни напади на мање и средње сајтове базиране на популарним CMS платформама попут WordPressа, Joomle и других су честа појава, а још чешћа када се открије рањивост у неком од наведених система. Недавно је рањивост у „Slider Revolution“ (revslider) додатку за WordPress довела до тога да је око 100 000 сајтова (а вероватно и више) заражено малициозним кодом, који је добио назив СоакСоак по истоименом сајту на .ру домену на који је малициозни код преусмеравао посетиоце (а ту је било и другачијих напада који су омогућени безбедносним пропустом у поменутом додатку).
И поред свих сигурносних мера, увек постоји одређени ниво ризика по ваш сајт и он никада не може бити у потпуности неутрализован (100% безбедан сајт), али на вама је да ризик сведете на минимум, и да увек, али увек поседујете резервну копију (бекап) фајлова и базе података.

The post WordPress и безбедност appeared first on Никола Томић.

Error: Connection timed out
Error: Failed to retrieve directory listing.

могуће је да сервер на који се повезујете није добро подешен за коришћење FTP преко TLS. TLS је начин енкрипције података, и једноставно речено: омогућава заштиту података који се размењују између сервера и клијента путем FTP протокола. Уколико се TLS не користи, подаци се незаштићено транспортују путем FTP протокола, и потенцијални нападач има лак посао да дође до истих.

Иако ви можда не пребацујете неке екстремно битне податке на тај начин, FileZilla је од прошле верзије подешена да по дифолту користи „FTP over TLS“ подешавање (вест). Ово би у теорији требало да прође без проблема, али пошто у пракси постоји доста лоше подешених сервера, јавиће се проблеми.

Да би решили овај проблем, потребно је да промените тип енкрипције или да је потпуно уклоните:

The post FileZilla проблем са конекцијом и решење appeared first on Никола Томић.

Да се мало позабавимо СРПСКИМ ХАКЕРИМА (all caps обавезан): група потпуно оригиналног и креативног назива прети објављивањем личних података грађана Србије зато што им се не допада чињеница да српска полиција до сада није ухапсила и процесуирала ни једног албанског хакера (да, од оних „хакера“ који се баве дифејсовањем лоше заштићених и слабо ажурираних сајтова домаћих институција, странака, познатих личности).

И наравно, како боље показати патриотизам и незадовољство радом неке институције него објавити личне (а и осетљиве) податке свих грађана Србије. Потпуно логично, зар не? Иначе, занимљива ствар је и то што су чланови групе навели да имају више од 19 година. А објавили су и надимке: UrL3x, C3t^Rt1, L3g1j4, TR0FiX, Cyb3RH0Rn37. Опет, јако оригинално и показује њихову зрелост… Јок. Граматичку исправност њихових саопштења и да не помињемо.

Али да видимо којим подацима они располажу: 12. јануара група је испунила претњу и објавила те фамозне базе података свих грађана Србије. И ни мање ни више него на сервису за дељење фајлова (SendSpace). Торент им вероватно није био довољно k00l. Пре него што је уклоњен, успео сам да скинем и прегледам садржај фајла „13.1.2015.rar“.

Као што можемо да видимо, у фајлу од ~ 55 MB се налазе два фолдера пуна .xls фајлова, порука од српских хакера (иста она објављена у домаћим медијима: http://pastebin.com/iHZFM5Uv), и листа са 5000 имејл адреса. Па да видимо шта све ту има:

• 5000 Srpskih email adresa.xls – Овај фајл заиста садржи 5000 имејл адреса и исто толико хешова лозинки. Анализом истих, долазим до закључка да су ови подаци преузети из базе података неког phpBB3 форума или WordPress сајта, јер су лозинке хешоване коришћењем phpass PHP библиотеке.
• Baza podataka gradjana Srbije #2 – Фолдер садржи око 220 excel (xls) фајлова, сваки од њих са називом по једне општине у Србији (у формату Evidencija _SG_назив општине.xls). Сваки садржи у просеку од 300-1000 имена са припадајућим подацима: ЈМБГ, име, презиме, улица, број ПТТ број, место, број фиксног телефона, број мобилног телефона, напомену и имејл адресу. Ту су и фајлови са вишеструко већим бројем уноса, и логично – они се односе на већа/насељенија места. Нисам превише проверавао податке, али подаци једне особе коју познајем су валидни (и број телефона и ЈМБГ), а то значи да су ове базе заиста украдене од некога. Али дефинитвно не од МУПа. Ове податке има већи број институција, предузећа, али и политичких странака. А ови фајлови по свему судећи припадају управо некој од њих, јер се у неким фајловима помињу „сигурни гласачи“ и слични термини.
• Racuni u bankama #2 – фолдер садржи око 1400 excel (xls) фајлова, који садрже податке о трансакцијама, то јест уплатама на текуће рачуне. У питању су уплате мањих сума новца (100 или 300 динара) у циљу плаћања чланарине. По износима и садржају претходног фолдера, вероватно се ради о уплати чланарине за чланство у странци. И углавном су у питању трансакције од пре неколико година. Ту се налазе и имена грађана ( и понека адреса) и бројеви рачуна на које је новац уплаћиван.

Узевши у обзир стручност и поузданост страначких кадрова, „хакери“ нису морали да поседују велико знање да дођу до ових података, који су иначе далеко мање значајни и мањег обима од онога што су медији у својим, традиционално сензационалистичким, насловима тврдили.

Прича је јуче добила и свој епилог, и сазнали смо да ти момци ипак нису имали више од 19 година (већ 16). Уз публицитет, добили су и кривичну пријаву.

Поука увек може да се извуче из оваквих догађаја: странке би требало да схвате да на неким позицијама ипак не треба запошљавати људе онако како то раде у јавним предузећима и администрацији. Кадар који имају готово увек не поседује ни приближан ниво стручности за место на ком се налазе. Док год су у том сегменту слаби – овакве ствари ће се дешавати.

Грађани – стара прича о томе да не треба свакоме давати своје личне податке, ма шта обећавао, нудио или условљавао. Поготово не политичким партијама.

The post Српски хакери, базе података и српски медији appeared first on Никола Томић.

EWWW Image Optimizer

Оптимизација слика/фотографија добар начин да смањите време учитавања стране. EWWW додатак ће аутоматски оптимизовати слике које „качите“ на сајт, а постоји и опција оптимизовања постојећих. Можете сами одабрати степен оптимизације (ако претерате, може доћи до приметног губитка у квалитету), ту је и опција конвертовања слика из једног формата у други као и опција да унесете величину фајла (у бајтовима) која ће бити прескочена приликом оптимизације (уколико не желите да оптимизујете мале слике, иконице и слично). Међутим, EWWW захтева да неке PHP функције буду омогућене да би уопште могао да ради. Неке хостинг компаније на својим серверима искључују те функције због безбедности, а неке не. Ако сте код ових првих, и даље постоји начин да натерате додатак да ради: оптимизација у облаку. Дакле, EWWW оптимизацију неће обављати на серверу на ком се сајт налази, већ ће користити спољашње (сопствене) сервере где ће послати слику, оптимизовати је и вратити на блог. Али ова опција није бесплатна, мораћете да се определите за пакет: пакети су подељени према броју оптимизованих слика на месечном нивоу. EWWW ми је доста помогао на сајтовима неких клијената који су током времена на сајт окачили велики број неоптимизованих фотофрафија (директно из фотоапарата) које су заузеле доста простора на хостингу. Фотке су оптимизоване и простор је значајно ослобођен за нове. Наравно, уколико је сервер на ком се налази сајт слабији, може се десити да додатак значајно успори када је у питању огроман број фајлова.

WP Fastest Cache Quick Cache Comet Cache

Постоји много (углавном) добрих додатака за кеширање саржаја. Укратко, кеширање се обавља тако што се садржај странице „претвори“ у хтмл фајл, и касније се тај фајл прикажу посетиоцу. То је корисно јер страна не мора сваки пут да се наново генерише, јер генерисање захтева слање упита ка бази података, затим php обраду и генерисање ХТМЛ-а итд. Када је у питању кеширана страна, то је доста једноставније: корисник добија већ генерисану ХТМЛ страну. То много олакшава посао серверу на ком се сајт налази – а корисник добија жељени садржај доста брже.

Од додатка који описујем, за кеширање постоје озбиљнија и гломазнија решења, али Quick Cache је сасвим довољан за сајтове са не претерано великим обимом саобраћаја и за кориснике који желе једноставан додатак са неколико корисних подешавања. Тај додатак ја користим на овом блогу, и на сликама испод можете видети перформансе насловне стране блога са и без кеширања (тестирано на pingdom):

Време потребно да се сајт учита је готово преполовљено, а број захтева за садржајем упућених ка серверу је смањен за 6. Добро, види се да сајт није био нешто претерано спор ни пре оптимизације, али разлика у раду зна баш да се примети на неким лошије оптимизованим сајтовима.

WP-Optimize

Овај додатак служи за чишћење „смећа“ које се током времена сакупи у MySQL  бази података коју користи WordPress. Под смећем се подразумевају спам коментари, нацрти чланака које WP аутоматски креира (док их ви куцате), ревизије чланака, чланци који се налазе у отпаду. Можете одабрати и брисање transient опција – то су „привремене“ опције које ствара WP и додаци, и оне после неког времена истекну и буду аутоматски обрисане са система (углавном служе за кеширање неких података). Ту је и оптимизација табела – укратко објашњено: током времена се у базу упише али и избрише доста података, па како би се попуниле „празнине“ ту на сцену ступа оптимизација базе, која доприноси перформансама базе. Код мањих сајтова и апликација, резултати и нису толико видљиви, али када је ова опција већ ту – зашто је не искористити. Величина базе се може значајно смањити након оптимизације уз помоћ овог додатка – у случају да имате гомилу нацрта и ревизија чланака. У мом случају, смањио је базу са око 4 мегабајта на 2.

BJ Lazy Load

Lazy load – илити „лењо“ учитавање садржаја (углавном се односи на слике) подразумева да се садржај учита само на делу сајта који посетилац тренутно види. Када посетилац почне да скролује страну, пре него што наиђе на нове слике, шаље се захтев ка серверу и добављају се следеће слике које ће посетилац погледати. Иначе би цела страна са свим сликама и садржајем била преузета на уређај посетиоца, и уколико он не одлучи да скролује страну већ је затвори или оде на другу – остатак садржаја је беспотребно преузиман и учитаван, а то повећава употребљени проток и време потребно да се страна преузме. Поред слика, BJ Lazy Load се може подесити и да обухвати и ифрејмове и текстуалне виџете.

Уколико желите више да сазнате и сазнате понешто о комплекснијим начинима оптимизације и убрзања сајта, препоручујем вам да прочитате овај одличан чланак на страницама WP документације: WordPress Optimization.

The post Додаци за оптимизацију и убрзање WP сајта appeared first on Никола Томић.

• Јако леп и допадљив интерфејс библиотеке садржаја, приказан у мрежи (grid)

• Нови изглед стране за инсталацију додатака

Ту су и нека мања унапређења уређивача садржаја, као и сигурносне исправке.

Али интересантне новине, бар за мене, је API за контроле Customizera – сада можете динамички убацивати секције, панеле, нове сетове контрола… Више о томе овде.

The post Изашао је WordPress 4.0 appeared first on Никола Томић.

• Фортумо је пре неких месец дана онемогућио креирање Premium SMS API сервиса, који су неопходни за напредније коришћење и имплементацију premium SMS услуга на сајтове и у веб апликације. Ово ограничење важи само за следеће државе: Србија, Хрватска, Македонија, Босна и Херцеговина, Румунија и Албанија, и односи се само на нове кориснике из ових држава. Стари корисници и даље могу (барем за сада) да креирају Premium SMS API сервисе. Теоретски, ово ограничење би могло да се заобиђе употребом проксија, то јест променом IP адресе са које се региструјете на Фортумо, али за Србију и Хрватску је пре пуштања сервиса у рад потребно одобрење оператера из тих држава, па се ту могу јавити проблеми. Ако сте пробали, јавите да ли сте имали успеха.
• За Premium SMS API сервисе постојећих чланова из Хрватске, забрањено је продавати „садржај“ преко истих. Дакле, није дозвољено продавати кладионичарске типове, тестове интелигенције, хороскопе и слично. Није јасно дефинисано да ли ће постојећи сервиси преко којих се продаје садржај бити уклоњени, али ако се деси – знајте шта је у питању.
• Промена IP адреса: ако користите Premium SMS API сервисе, вероватно имате php скрипту која врши проверу да ли захтев за садржајем стиже од Фортумо сервера или неког другог (тада је у питању превара). То се ради на основу IP адреса Фортумо сервера: ако захтев долази са адресе која не припада Фортуму, тај захтев се одбија. Дакле, у скрипти треба да имате неколико IP адреса Фортумових сервера ради провере. Сада је додато и неколико нових адреса, па би скрипту требало ажурирати и у њој би требале да се налазе ове адресе:

54.72.6.126
54.72.6.27
54.72.6.17
54.72.6.23
79.125.125.1
79.125.5.95
79.125.5.205

Ова нова ограничења готово онемогућавају напреднију имплементацију Фортумо сервиса корисницима са наших простора, али ако је за утеху, још увек је доступно „инстант“ решење: Cross-Platform Mobile Payments. У основи, ово решење је углавном погодно за продају кредита у игрицама, на сајтовима и слично, и не нуди толику слободу приликом употребе као поменути Premium SMS API сервиси.

The post Скорашње промене на Фортуму appeared first on Никола Томић.

Ако имате неких предлога, јавите ми се овде или овде.

Сајт можете пронаћи на адреси: cirilicno.com или ћирилично.срб.

The post Ћирилично – директоријум ћириличних ресурса appeared first on Никола Томић.

It is sometimes very important to add SKU display in admin report email (that is sent to admin when order is completed). Before WPEC (WP e-Commerce) version 3.8.9 it was possible like this. But not any more. There is some commercial solutions for this, but no „free“ solutions for so simple problem. Until now Here it is (works for version 3.8.9.5):

1.) Open this file in your favorite text/code editor: /wp-content/plugins/wp-e-commerce/wpsc-includes/purchase-log-notification.class.php

2.) Somewhere around line 70  find this code:

$headings = array(
	_x( 'Name' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'left',
	_x( 'Price' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Quantity' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Item Total' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
);

And replace it with this:

$headings = array(
	_x( 'Name' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'left',
	_x( 'Price' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Quantity' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Item Total' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'SKU' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
);

3.) Somewhere around line 103  add this code:

$item_sku = wpsc_product_sku($item->prodid);

4.) Somewhere around line 105 find this code:

$rows[] = array( $item->name, $item_price, $item->quantity, $item_total );

And replace it with:

$rows[] = array( $item->name, $item_price, $item->quantity, $item_total, $item_sku );

5.) Leave a comment below

Or, if you want quick solution, here is already changed file purchase-log-notification.class.php (you just need to replace old file with this one):

DOWNLOAD (zip) – For WP e-Commerce 3.8.12.1

Old version – 3.8.9.5: download

IMPORTANT: This file is from WP e-Commerce version 3.8.12.1, and may not work with older or newer versions of WPEC. I’ll try to keep file updated with new releases of WPEC.
IMPORTANT: Just in case something goes wrong, save backup of old purchase-log-notification.class.php file.
IMPORTANT: This process will modify WPEC core files, so if you update WPEC, all changes will be removed (you will have to do it again).

============================================================

Serbian version / Верзија на српском

============================================================

Додавање СКУ у извештаје о поруџбини у WP e-Commerce

Ако желите да се у емаил извештајима које WP e-Commerce шаље када неко заврши поруџбину на вашем сајту, појави и СКУ вашег производа, потребно је да:

1.) Отворите овај фајл у вашем едитору текста/кода: /wp-content/plugins/wp-e-commerce/wpsc-includes/purchase-log-notification.class.php

2.) Нeгде око линије 70, пронађите овај код:

$headings = array(
	_x( 'Name' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'left',
	_x( 'Price' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Quantity' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Item Total' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
);

И замените га са овим кодом:

$headings = array(
	_x( 'Name' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'left',
	_x( 'Price' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Quantity' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'Item Total' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
	_x( 'SKU' , 'purchase log notification table heading', 'wpsc' ) => 'right',
);

3.) Негде око линије 103 додајте ово:

$item_sku = wpsc_product_sku($item->prodid);

4.) Негде око линије 105, пронађите овај код:

$rows[] = array( $item->name, $item_price, $item->quantity, $item_total );

И замените га са овим кодом:

$rows[] = array( $item->name, $item_price, $item->quantity, $item_total, $item_sku );

5.) Оставите коментар испод

Или ако желите неко брже решење, ево измењеног фајла purchase-log-notification.class.php (само треба да замените стари фај са овим):

ПРЕУЗМИ (zip) – За WP e-Commerce 3.8.12.1

Стара верзија – 3.8.9.5: преузми

ВАЖНО: Овај фајл је из WP e-Commerce верзије 3.8.12.1, и можда не ради са старијим или новијим верзијама WP e-Commerce. Потрудићу се да овај фајл буде увек ажуран са најновијом верзијом WP e-Commerce.
ВАЖНО: За сваки случај сачувајте резервну копију вашег старог purchase-log-notification.class.php фајла.
ВАЖНО: Овај процес ће модификовати „основне“ WP e-Commerce фајлове, тако да ће све промене бити изгубљене ако ажурирате WP e-Commerce додатак и мораћете поново да учините измене ако желите да се СКУ појави.

The post Add SKU to WP e-Commerce Admin Reports appeared first on Никола Томић.

Ок, зашто га једноставно не уклонимо путем Add/Remove programs у Control Panel? Неће моћи, јер је намена програма да буде потпуно скривен и прати активноти корисника. Његово приказивање у  Add/Remove programs би одало његово присуство и омогућило било ком кориснику да га лако уклони. Зашто онда не обришемо фолдер у ком се налазе фајлови програма? Ни тај фолдер не постоји, из истог разлога који сам навео у претходној реченици. Такође, фолдер програма нећете наћи ни на другим локацијама, јер су фајлови које овај програм користи смештени у системске фолдере. Ако поново покренете инсталацију програма (да би из ње покушали да уклоните програм опцијом „Uninstal“), он ће препознати да је већ инсталиран и инсталациона процедура ће бити прекинута.

А зашто би га уклањали? Као што знате, овај програм прати све активности корисника на рачунару, и као таквом, доступне су му неке информације које не би желели да неко други сазна. Иако програм не ради на Win7, ипак је боље да га уклоните него да ствари препустите случају. Такође, програм ствара пречицу на десктопу под називом „Sentry Lite Settings“ која је ништа друго до пречица до Task Managera, и ако је обришете, по следећем подизању система ће се опет појавити.

Дакле, имамо 2 начина да уклонимо овај програм, и оба се своде на проналажење и брисање фајлова програма из системских фолдера. Али, проблем је што је те фајлове тешко обрисати јер их користе системски процеси. Начини су следећи:

1.)  Скините и инсталирајте програм Unlocker. Затим у фолдеру C:windowssystem32 пронађите следеће фајлове (ово можете учинити и путем Search опције):

– rdpcfcnex.dll
– rdpdds.dll
– rpcrts4.dll

Ако покушате да их обришете, добићете поруку да је то немогуће учинити јер фајлове тренутно употребљава систем. Да би их  обрисали, потребно је кликнути десним кликом на фајл, одабрати „Unlocker“, и у прозору који ће се појавити видећемо који процеси користе фајл. Затим у доњем десном углу одаберемо „Delete“ или „Move“ (препоручујем ово друго, како би касније могли да вратите назад фајл ако нешто пође наопако), и након тога идемо на „Kill process“.  Овим потезом ћете окончати системски процес који користи фајл, а затим фајл бива премештен/обрисан. Ово урадите за сва 3 фајла, и програм би требало да је уклоњен/“покварен“. Мана овог начина је то што при окончању системског процеса може доћи до нестабилности или рестартовања рачунара, тако да се може десити да после брисања/премештања сваког фајла дође до рестартовања. Ако ово желите да избегнете, погледајте начин број 2 (који је мало компликованији). Да напоменем још и да је потребно тј. пожељно обрисати и следећи фолдер који такође садржи фајлове поменутог програма:

C:UsersUsernameAppDataLocalTempsftp

(у путањи изнад „Username“ је корисничко име тренутно улогованог корисника ).

2.)  Скините ISO фајл под именом HirensBootCd (скуп програма за помоћ при дијагностиковању кварова, између осталог, ту се налази и live WindowsXP дистрибуција), или неку live верзију оперативног система и нарежите на диск (или флеш меморију) како би подигли систем са њега (биће потребно да у BIOS поставите CD/DVD уређај као примарни boot уређај). Ако нисте до сада имали прилике да радите са live дистрибуцијама оперативног система, само укратко да објасним да то нису класичне инсталације оперативног система, тј. не чине никакве измене на вашем хард диску (нити инсталирају нешто на њега), већ се учитавају у РАМ меморију вашег рачунара, и тако вам дозвољавају да вршите измене/брисање фајлова на хард диску. Тиме смо постигли да не морамо улазити у систем на хард диску, тако да он тада не користи никакве фајлове, и ви их можете без проблема обрисати. Наравно, обришите ова 3 фајла и 1 фолдер наведене горе, и решили сте се програма.

Да сте га обрисали тј. онемогућили, можете видети по томе да се иконица „Sentry Lite Settings“ више не појављује на десктопу приликом сваког покретања система. А можете и покренути инсталацију, која више неће детектовати псотојање програма.

The post Уклањање Sentry Lite Parental Control appeared first on Никола Томић.

Опера и лозинке

Ако користите уграђену опцију аутоматског чувања лозинки и каснијег аутоматског уношења исте на логин страни (комбинацијом тастера Alt и Enter, или кликом на кључић на траци са алаткама), вероватно сте дошли у ситуацију да из неког другог прегледача морате да се улогујете на неки сајт за који лозинку не знате напамет. Када одете у password manager (Settings > Preferences > Forms > Password Manager), примећујете да за сваки сајтза који сте сачували лозинку, имате опцију да видите само корисничко име, али не и лозинку. Не очајавате, нема потребе да користите досадну опцију повратка лозинке (унесите име, па имејл адресу, па код на слици, па кликни на линк, па блабла…). Излаз из ове ситуације је једноставан програмчић OperaPassView (који можете пронаћи овде).  Коришћење је једноставно: скините, распакујте и покрените. Програм ће сам пронаћи фајл wand.dat у ком Опера чува криптоване лозинке, ако којим случајем не успе, кликните на Options > Advanced Options и ту унесите путању до  фајла wand.dat (обично је то C:UsersIme KorisnikaAppDataRoamingOperaOperawand.dat уколико користите Windows7 ). Унутар програма, поред корисничког имена и лозинке, можете видети информације о адреси сајта за који је лозинка сачувана, снагу и тип лозинке. Морам напоменути да уколико сте поставили master password као заштиту за остале лозинке, овај програм неће радити (морате искључити master password).

Наравно, чињеница да је Опера препустила third-party апликацији посао око лозинки није охрабрујућа, али на листи жеља корисника Опере, за нека будућа издања овог прегледача стоји и пристојан Password Manager који ће обезбедити приступ прегледу лозинки из самог прегледача.

Претрага source кода

Ако се бавите веб дизајном или једноставно из неког разлога желите да претражите изворни код странице, приметили сте да то и није баш тако лако. Претрагу би започели стандардном комбинацијом тастера CTRL + F, али обележавање пронађених резултата је јако лоше решено: резултати се обележавају светло сивом бојом, коју је јако тешко уочити. Ево како то изгледа:

Да би пронађени текст „обојили“ другачије, треба урадити следеће:

1.) Затворите Оперу. Отворите „C:Program FilesOperaskin“. Ту би требало да имате фајл standard_skin.zip и ако сте инсталирали нове теме за Оперу, ту ће се налазити и њихови фајлови.

2.) Екстрактујте (распакујте) .zip фајл теме коју тренутно користите (најбоље у неки засебан фолдер). Ако нсите инсталирали нове теме, тај фајле је већ поменути  standard_skin.zip.

3.) У текст едитору отворите фајл  skin.ini.

4.) Идите на крај фајла, притисните ентер (да би направили размак од претходног реда), и налепите (paste) следећи код:

[Generic]
Selected Text bgcolor nofocus = #FF0000
Selected Text color nofocus = #FFFFFF

5.) Сачувајте измене, и запакујте све фајлове (.zip компресијом) и дајте том фајлу исти назив као фајлу који сте распаковали. Стари фајл обришите, а нови копирајте у  „C:Program FilesOperaskin“.

Покрените Оперу и погледајте резултат:

Наравно, уместо црвене боје позадине и беле боје текста можете ставити било коју другу,  hex кодове за боје (#xxxxxx)  можете пронаћи овде.

Сакривање екстензија

Ако сте инсталирали много екстензија и сада имате гомилу иконица на адресној траци,  постоји само један начин да то средите, а то је инсталација дугмета које ће да сакрије све иконице екстензија.

Ово је непрактично ако имате екстензије које преко своје иконице приказују неки статус, или је једноставно неопходно да стално кликћете на њих, али за сада другог решења нема. Да би инсталирали ово дугме, потребно је само да кликнете овде, па на Ок у прозору који ће се појавити. Тада ће се појавити и прозор са приказом инсталираног дугмета. Затим само превуците дугме код иконица екстензија, као што је приказано на слици:

Испод можете видети како то изгледа у пракси:

То су неки проблеми који су барем мени јако сметали, а за које постоји мање-више једноставно решење.

Захваљујем се на помоћи при налажењу ових решења:

– Форум Опера заједнице

– Форум Света Компјутера 

The post Opera – како да… appeared first on Никола Томић.

Наравно, сви знате на колико рачунара дневно можете прикључити вашу флеш меморију или неки други преносни уређај (екстерни хард диск, било који уређај са меморијском картицом).  Довољно је да један од њих буде заражен и да ту заразу пренесете на све остале рачунаре, па када дођете кући, заразите и свој рачунар. Због широке употребе и самим тим велике брзине ширења заразе, ови уређаји су веома честа мета вируса. Последице заразе могу бити разне: сакривени фолдери, гомила нових фолдера и фајлова са бесмисленим називима, заражени извршни (.exe) фајлови, украдени подаци итд. Да не помињем могућност даљег преношења заразе на рачунаре ваших пријатеља или породице. Некада је једини начин да се реши проблем  реинсталација система.

MCShield је програм који пружа заштиту од вируса, црва, и осталог малициозног софтвера који се преноси путем USB флеш меморије, меморијских картица, преносних хард-дискова. Сигурно се питате „шта ће ми још један програм, имам антивирус да се побрине за ту гамад“. АЛИ – антивирус не може да се побрине за све напасти које се преносе путем флеш меморије. Много тога промакне испод радара антивируса. Ту овај користан програмчић ступа на сцену.

Програм стиже у паковању величине 2.3 MB и након једноставне инсталације (после које нису потребна никаква додатна подешавања) се смешта у system tray где „чучи“ и чека да у USB порт прикључите флешку. Када се то деси, програм је скенира  и у случају да нађе малициозни софтвер, аутоматски га брише и ствара његов бекап, а „сумњиве“ фајлове за које не може са 100% сигурношћу утврдити да ли су вируси, MCS преименује додајући им наставак .vir и шаље их у карантин. Ако сте за неки фајл сигурни да је безбедан, можете га додати у белу листу (white list) и тај фајл ће убудуће бити изузет приликом скенирања.  На крају скенирања можете одабрати да ли ће извештај бити приказан или не. Сам процес скенирања је у већини случајева веома брз (свега пар секунди), али ако на преносном уређају имате велики број фајлова (рецимо неколико хиљада мањих фајлова) скенирање може да потраје и пар минута.

Вреди напоменути да програм при свом покретању скенира и делове партиција на вашем интерном хард диску у потрази за скривеним напастима. И овај процес је прилично брз јер се скенирају само одређени делови партиција који су погодни за смештање и развој малициозног софтвера.

Програм поседује и своју базу „отисака“ малициозног софтвера уз помоћ које брже детектује опасност,  и која се аутоматски ажурира путем интернета. Осетљивост скенера се такође може подешавати, и ту имате избор између три режима рада: стандардно, најбрже и непробојно. Наравно, последњи режим пружа најбољу заштиту, али је у исто време најспорији и брише све сумњиве фајлове (уместо да их премести у карантин).

У новој верзији нисам запазио неке недостатке, мада се неки корисници жале да им антивирус детектује MCShield  као малициозни софтвер (али, наравно, у питању је false positive). На мом систему (Win 7) са инсталираним Avast антивирусом нисам имао проблема.

На интернету можете пронаћи још програма сличне намене, али ни један од њих не пружа толико поуздану заштиту као MC. Примера ради, популаран алат за „вакцинацију“ преносних уређаја, Panda USB Vaccine, врши модификацију autorun фајла на флешки тако да малициозни софтвер не може да „провали“ у њега и модификује га према својим потребама. Ипак, овај вид заштите није проблем за мало искусније ауторе вируса тако да Панда није баш поуздано решење.

Због овога сам се и ја одлучио да са Панде пређем на MCShield и после вишемесечног коришћења немам замерки. Сада уз антивирус ово прво инсталирам у случају да некоме реинсталирам систем или „чачкам“ око рачунара.Предлажем вам да обавезно испробате овај сјајан програмчић, можете га преузети са званичног сајта: линк. Иначе, аутори и цео тим су екипа са MyCity форума, где можете наћи и тему у којој можете прочитати мало више о самом програму, начину рада и евентуалним баговима.

The post MCShield appeared first on Никола Томић.

Начин на који ћете бекаповати сајт зависи од структуре и намене самог сајта, али и од потребе за поседовањем свеже копије у било ком тренутку. Овде нећу разматрати бекап „великих“ сајтова, са великом количином садржаја, који заузима доста простора на диску, њихови власници би требало да до сада знају најбољи начин за бекап таквих сајтова. Оријентисаћу се првенствено на „необавезне“ сајтове, личне блогове итд.

Једноставна структура сајта 

Ако је у питању једноставан статички сајт/сајтови рађени у HTML, PHP и евентуално SQL, најједноставнија опција је прављење бекапа путем контролног панела вашег хостинга. Цео процес можете видети на овом снимку.

Све што вам на крају преостаје је да сачувате тај компресовани фајл на свом рачунару или на неком интернет сервису за чување података. Ако не вршите измену фајлова често, можете бекаповати само базу података и тако уштедети време и простор на диску.

Сајтови базирани на неком од CMS система

Када говоримо о сајтовима базираним на Joomla, WP или неком другом CMS систему, морам напоменути да бекап фајлова није толико кључан (као бекап базе), осим у случајевима да често инсталирате/деинсталирате додатке, теме и слично. Дакле, можете корисити ову основну опцију коју сам претходно навео (бекап путем контролног панела вашег хостинга), али имате и доста елегантнија решења.

-WordPress

За ову популарну платформу можемо пронаћи мноштво додатака за вршење бекапа, издвојио бих следеће: EZPZ One Click Backup је веома добро решење за комплетни бекап WP сајта, а оно што се мени посебно допало је могућност повезивања са DropBox сервисом, што значи да бекап фајл не морате скидати и чувати на свом рачунару, па је цео процес бржи и бекап фајл је на сигурнијем месту. Поменуо бих још један додатак – WP-DB-Backup који врши само бекап базе података, а има опције да одаберете поједниначне табеле које ћете бекаповати. Од осталих додатака, препоручио бих myEASYbackup и Online Backup for WordPress (могућност чувања бекапа на њиховим серверима, добијате 100 мб простора бесплатно).

-Joomla

За Joomla сајт бих увек прво препоручио овај додатак: Akeeba Backup , одлично решење, имеђу осталих ту су и опције да бирате табеле и фолдере које не желите да бекапујете. Најбоље је што је доступан за све верзије Joomla, па и најновију (2.5). Од осталих решења, ту су још и JoomInstaller који осим бекапа може помоћи и при премештању Joomla сајта са хостинга на хостинг (мана је што додатак није скоро освежаван, па има подршку само за Joomla 1.5).

 -Drupal

Овај CMS нисам много користио, али по мени најлакши начин да направите бекап је помоћу Backup and Migrate модула. Од могућности издвајам оцпију слања бекапа на имејл адресу, заказивање бекапа, као и енкрипцију бекапованих фајлова.

 Форуми

Када говоримо о форумима ту се углавном намећу решења за бекап базе података форума. Ево опција за разне типове форума:

-phpBB – Auto Backup је алатка која има опцију да прави одређен број бекапова базе, и када се тај број достигне, најстарији бекап ће бити обрисан и замењен новим, а ту је и опција аутоматског вршења бекапа.

-MyBB – Ultimate Backup Utility може да врши бекап и фајлова и базе, а уз менаџер задатака можете заказивати аутоматски бекап.

– SMF – Sypex Dumper integrator нам преко модерног ајакс интерфејса омогућава да бекап базе података чувамо на серверу, да га скинемо или да повратимо стари бекап ако се појави потреба за тим.

The post Бекап сајта appeared first on Никола Томић.

У  HTML5 су присутни тагови који ће заменити класичан начин „изградње“ странице са div елеменатима. Уместо гомиле div тагова, у употребу се уводи неколико нових тагова уз помоћ којих се може веома јасно дефинисати структура странице. Почетницима ће овакав начин уклапања елемената бити далеко природнији и брже ће га усвојити.

Пре него што пређемо на саму структуру елемената, морам напоменути да HTML5 користи doctype који је далеко лакше запамтити него стари:

Једна од старих doctype декларација:

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01 Transitional//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/loose.dtd">

HTML5 doctype декларација:

<!DOCTYPE html>

А сада да видимо како би, графички представљена, изгледала структура једне странице са новим таговима:

 <header> и <footer>

Намена ових тагова је прилично јасна. У таг header можемо „упаковати“ лого и/или име сајта, пар речи којима описујемо сајт и слично. Под footer тагом можемо поставити копирајт информације и други садржај који се обично налази у том делу странице. Али ово нису једнини случајеви када их можете применити. Можете их користити и да би дефинисали делове унутар чланка (article), узмимо за пример ову страницу коју читате: ови social share дугмићи би могли да се сместе у header таг, а „Слични текстови“ у footer. И пазите да не помешате  <head> и  <header> тагове, који су потпуно различити.

<section>

Овај таг можемо користити за дефинисање области (секција) унутар чланка (article) , али исто тако уз помоћ њега можемо груписати више чланака са сличном тематиком у секције (погледајте слике испод). Такође, могу се правити и секције унутар секција.

Нагласио бих да би се приликом коришћења section тага требало држати неких правила: не треба их користити само за потребе стилизовања или додавања JS-a, и не треба их користити  ако се уместо њих могу искористити article, aside и nav тагови.

<article>

Намењен је за дефинисање индивидуалних (независних) делова садржаја, попут чланака на блогу, постова на форуму, коментара на сајту и слично. Можете користити овај таг и један унутар другог, на пример када посетилац оставља коментар на чланак:

<article>
<h2>Наслов чланка</h2>
<p>Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit.</p>
<article>Коментар</article>
</article>

<aside>

Овај таг користимо како би дефинисали неки садржај који је повезан са околним садржајем, али може да буде самосталан и издвојен (али је ипак „у контексту“ са садржајем около).  Рецимо да имамо чланак о предстојећој фудбалској утакмици, у аside таг би сместили пар информaција о стадиону где се игра, који је његов капацитет итд. Наравно, у овај таг можемо сместити и елементе које би ставили у класични sidebar: линкове ка другим блоговима и сајтовима, архиву и слично.

<nav>

Као што назив наговештава, овај таг користимо да би унутар њега сместили линкове за навигацију сајта. Што се тиче његовог позиционирања, правилно је сместити га и унутар и ван  <header> тага. Али имамо још једно правило (тачније препоруку): не користити <nav> таг за све навигационе линкове на страници, већ само за основне навигационе линкове. Дакле, треба избегавати његово коришћење за линкове који се обично налазе у footer-у, као што су линкови до мапе сајта, услова коришћења, политике приватности, копирајт информација итд. Ово се препоручује из следећих разлога (пренето са dev.w3.org):

User agents (such as screen readers) that are targeted at users who can benefit from navigation information being omitted in the initial rendering, or who can benefit from navigation information being immediately available, can use this element as a way to determine what content on the page to initially skip and/or provide on request. 

И на крају, ево како би изгледала структура странице написане у HTML5:

<header>
<h1><a href="#">Назив сајта</a></h1>
</header><nav>
<ul>
<li><a href="#">Почетна</a></li>
<li><a href="#">Делатности</a></li>
<li><a href="#">О нама</a></li>
<li><a href="#">Контакт</a></li>
</ul>
</nav>
<section>
<article><header>
<h1><a href="#">Наслов</a></h1>
</header></article>
<article></article>
</section>
<aside>Препоручујемо:<a href="#">Неки блог</a><a href="#">Неки блог 2</a></aside>
<footer>Copyright © 2011</footer>

Иако још увек нису искристалисана правила када и где би који таг могао да се користи (највише је споран section таг), када уђу у масовну употребу ствари би требало да дођу на своје место. До тада, користите их према тренутним правилима (проверавајте их често, подложна су променама) али у неким случајевима, ако је потребно, и према сопственом нахођењу.

Компатибилност

Важно је напоменути да добар део савремених прегледача у новијим верзијама подржава ове тагове, али зато су старијим верзијама они потпуно непознати. Међутим, захваљујући њиховој прилагодљивости они се добро „боре“ са непознатим објектима. Једина мана је то што у њима ови тагови немају апсолутно никакав предефинисани стил (нпр. за div тагове је предефинисано: display: block;), па се зато они приказују у линији (display: inline;). Наравно, овај проблем лако превазилазимо простим додавањем display:block; у CSS странице.

The post HTML5 – структура страница appeared first on Никола Томић.

/public_html/languages/sr_SR/LC_MESSAGES

А ако желите сами да мењате нешто у преводу, то је немогуће са „.mo“ фајлом, потребан вам је „.po“ фајл који можете преузети са линка испод. Да би едитовали овај тип фајла, отворите га са програмом Poedit.  Остало је веома једноставно, сигуран сам да ћете се лако снаћи. А када завршите са изменама, потребно је „.po“ фајл конвертовати у “ .mo“, да би био употребљив. Ово радите тако што у Poedit-у идете на File > Preferences > tab Editor и чекирајте опцију „Automatically compile .mo file on save“.  Тако ће сваки пут када измените и сачувате „.po фајл“, аутоматски у истом фолдеру бити сачуван и „.mo“ фајл који затим можете користити у свом Open Classifieds пројекту.

Линк за преузимање превода за ОС 1.7.5 („.mo“ и  фајл):

oc-latinica (латиница)

oc-cirilica (ћирилица)

Ускоро завршавам и ћирилични превод, након тога ћу едитовати овај чланак и убацити линк за преузимање (07.12.2011 – додат ћирилични превод).

Ако пронађете неке грешке у преводу, оставите коментар, пошаљите поруку путем контакт странице, или ме контактирајте на неки од осталих 20-ак начина.

The post Open Classifieds – српски превод appeared first on Никола Томић.

Ограничавање употребе Google Maps API-ја.

Према вестима из компаније, ограничавање овог API-ja се уводи како би се надокнадили трошкови одржавања и да би сервис остао исплатив. Под ограничењима се подразумева постављање лимита на број приказа које неки сајт/апликација дневно остваре. Наравно, ово на првом месту погађа сајтове са већом посетом-ако желе већи број приказа мапа, мораће да плате за додатне приказе. Ево како се крећу цене за одређене типове приказа:

Сервиси који су базирни на GMaps API, а прелазе постављене лимите ће имати три опције:

-Да ограниче коришћење својих услуга како не би прекорачивали лимит,

-Да плаћају (према горњој табели) за прекорачени лимит,

– Да купе API Premier лиценцу која ће им допустити далеко већа прекорачења, али која засигурно неће бити јефтина.

Ова ограничења ће ступити на снагу почетком следеће године. Гугл напомиње да ће непрофитне и хуманитарне организације имати посебне погодности.

Google Reader нови изглед

Осим новог изгледа који попримају скоро сви G сервиси у последње време, популарни сервис за праћење фидова је остао без функција за дељење и „лајковање“ прича из фида. Њихово место је заузело +1 дугме, и могућност да причу поделите путем Г+ друштвене мреже. Наравно, подржане су и остале друштвене мреже. Ово је изазвало негодовање великог броја корисника којима недостаје стари систем за дељење и праћење. Велики број критика се односи управо на то да Гугл није оставио могућност да се користи стари систем и изглед.

Наравно, Гугл вероватно неће урадити ништа да би удовољио захтевима корисника, одавно је постало јасно да одлучно намеравају да што више повежу све своје сервисе, поготово путем G+ мреже.

Што се тиче изгледа,  прегледнији интерфејс омогућава лакше сналажење и брже долажење до информација које ме занимају. Наравно, визуелни елементи су идентични онима који се налазе у осталим Гугл сервисима, тако да ми сада сви сервиси делују сличниjе него икада.

 Ново рухо Gmaila

Пре пар дана, корисницима је омогућено да испробају нови изгледа овог популарног имејл сервиса. Визуелне промене су у складу са Гугловим трендом шминкања свих сервиса у сличан дизајн, и мени се генерално допадају (дефинитивно изгледа боље него пре) али ту је нешто могло да буде и мало „нашминканије“ али о укусима се не расправља, зар не?

Али најбитније промене се односе на функционалност и прилагођавање изгледа, ту су опције којима можете лако прилагодити поглед на мејлове, повећати или смањити размак између њих, или пак мењати величину ставки на сајдбару. Ту су и унапређења у виду напредне претраге поште.

Као што већ рекох, за сада је овај изглед опциони, али  у догледно време ће бити постављен за подразумевани. Ту има још неколико интересантних унапређења, које ћу оставити да сами истражите.

Промене у алгоритму претраге

Како кажу из компаније, најновије промене алгоритма претраге ће омогућити Гугл претраживачу да лакше „схвати“ ако сте у потрази за свежим информацијама.

У пракси ће ово деловати овако: ако у време њеног одржавања трагате за вестима са Евровизије, укуцавање тог термина неће избацити историјат такмичења, старе чланке итд, већ ће приказивати најсвежије вести типа ко је ушао у полуфинале, који је део такмичења тренутно у току итд. Према неким информацијама, овај алгоритам пружа до 50% „свежије“ резултате од претходног.

Сада ће предност што бржег објављивања најновијих информација бити значајнија него икад, јер ће значајно утицати на расподелу посета које долазе са најпопуларнијег претраживача.

Шта нам све ове промене доносе? Уопштено гледано, Гугл овим променама тежи да у своје сервисе што више интегрише +1 дугме, а самим тим и популаризује своју друштвену мрежу. Укидање или лимитирање многих API-јева (нпр. G. Translate) нам показује да је Гугл ипак компанија попут свих осталих којој је профит на првом месту, и прилично нарушава слику „нисмо велика зла компанија“ коју су промовисали.

Али, нису ни први ни последњи…Ипак је мало незрело замерити некоме што жели да наплати своје услуге, зар не?

The post Новости из Гугла appeared first on Никола Томић.

Напомена: да би могли да урадите некe ствари овде приказане , биће вам потребан додатак за N++ под именом TextFX (линк). Иако је застарео (програмер који је радио на њему је одустао), и даље ради са најновијом верзијом N++, али неке функције се не могу користити. У последње време се ради на „подели“ овог обимног додатка на неколико мањих самосталних додатака који ће заменити ТextFX.

И да кренемо од неких једноставнијих ствари:

1.) Померање читаве линије уз помоћ тастатуре:

2.) Уклањање празних линија:

Притинсните CTRL i F, затим клик на таб  Replace, и унесите следеће:

Пре и после:

Са Extended Search и Regex модом можете да урадите много ствари, погледајте неке инструкције и примере на овој страни: линк. Разним комбинацијама можете доћи до одличних резултата приликом уређивања докумената.

3.) Додељивање и уклањање редних бројева на редовима:

Уклањање вршите на исти начин, само што у TextFX менију одаберете  Delete Line Numbers or First word.

4.) Одабир колоне:

Притисните и држите ALT док курсор „вучете“ ка доле.

5.) Разврставање текста према разним параметрима

Обележите жељене редове и идите на: TextFX > TextFX Edit > line up multiple lines by = , итд.Испод: пре и после.

6.) Упоређивање фајлова

Отворите фајлове које би да упоредите, идите на: Plugins > Compare > Compare, и добићете приказ фајлова једног поред другог са означеним разликама (приказ може бити и један испод другог). Обратите пажњу на десну страну слике испод (Nav Bar): уз помоћ навигације у дугачким документима лако можете уочити разлике и стићи до њих без много скроловања.

7.) Маркери

Маркери су јако корисни  у великим документима када треба да „запамтите“ где је одређени део кода или текста. Неку линију можете обележити тако што кликнете на део назначен на доњој слици. Као што видите, појавиће се маркер у облику плавог круга. Касније када се налазите на другом крају документа, на позицију овог маркера се можете вратити притискајући тастер F2. Или ако имате више макера, да би се вратили на претходни маркер, притисните Shft и F2.

8.) Корисне тастатурне пречице:

CTRL и SPACE = напишите један или више карактера, притисните ову комбинацију тастера  и добијате падајућу листу са предлозима за функцију која почиње са тим карактерима.

CTRL и + или – = Зумирање или умањење кода. Враћање на подразумевану вредност се врши притискањем CTRL и / тастера.

CTRL и G = Отвара се прозор у ком можете укуцати број линије на коју би да се пребаците (дакле, нема потребе за скроловањем кроз документ).

CTRL и U = Претварање малих у велика слова. За супротан ефекат користите: CTRL. SHIFT и U

CTRL и D = Прави дупликат тренутне линије.

CTR и L = Брисање тренутне линије,

Још пуно тастатурних пречица можете наћи на следећем линку: линк.

9.) Приказ свих карактера у фајлу 

У програму кликните на дугме приказано на слици испод да би приказали све карактере (нпр. нови ред) .

10.) Подешавање енкодинга фајла

АNSI не може приказати правилно наша слова са „квачицама“, а са „UTF-8 without BOM“ ћете бити сигурни да ће сви PHP и остали фајлови правилно радити (да не залазим дубље у детаље, ово је најповољнија опција за чување кода).

The post Notepad++ савети и трикови appeared first on Никола Томић.