Elektronsko bankarstvo

DINAR I DALJE U PADU, KURS U PONEDELJAK 87,5617

simo — Fri, 12 Dec 2008 22:01:34 +0100

DINAR I DALJE U PADU, KURS U PONEDELJAK 87,5617

Dinar će u ponedeljak, 15. decembra 2008., oslabiti za 1,7 odsto ili za 1,52 dinara, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 87,5617 dinara, objavila je danas NBS.

Današnji srednji kurs evra iznosi 86,0474 dinara i za 0,76 dinara veći je u poređenju sa prethodnim danom. Poznavaoci prilika kažu da je klackanje dinara pojava na koju se treba navići i da će do kraja ovog meseca, pa i početkom naredne godine kurs evra kretati 84-86 dinara.Ovo što se dešava sa kursom nije ništa dramatično, već je reč o uobičajenoj dnevnoj oscilaciji vrednosti - kaže za „Blic” Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”.
Mere NBS, međutim, imaju različite rokove kada stupaju na snagu. Nakon što je guverner najavio poteze za stabilizaciju kursa, domaća valuta počela je naglo da jača, međutim, nakon sednice Monetarnog odbora u ponedeljak, kada su oni i potvrđeni i kada su obelodanjeni rokovi, došlo je do smanjenja pritiska na ponudu deviza, pa je dinar ponovo neznatno oslabio. Pošto banke do 18. decembra imaju obavezu da povećaju sa 20 na 40 odsto dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve, može se očekivati da će tada biti veća ponuda deviza i da će dinar biti jak.
Do kraja godine i verovatno i u januaru kurs će se kretati 84-86 dinara. Uvođenje fiksing sastanka delovaće uvek, jer pomažu NBS da lakše upravlja kursom - kaže Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije.
U bankama je primetna razlika između donjeg i gornjeg kursa, i do 3,6 dinara, što ukazuje na nestabilnost tržišta deviza. Evro se juče otkupljivao za 81,56 pa do 84,68 dinara, dok se prodavao za 85,87 do 87,83 dinara.

Zaštitne mjere za I-BANKING U Njemačkoj!

simo — Tue, 09 Dec 2008 18:07:57 +0100

Zaštitne mjere za I-BANKING U Njemačkoj!

Da bi se spasli od internet lopova, nemačke banke uvele su posebne brojeve, koji su pored PIN-a i TAN-a potrebni za bilo koju novčanu onlajn transakciju.

Klijent dobija određeni popis brojeva, koji su ispisani po nekim rednim brojevima. Kada banka želi da klijent pošalje neku novčanu uplatu, onda od njega traži da pošalje, na primer, transakcijski broj pod rednim brojem 11. To je dodatna zaštita koja internet kriminalcima znatno otežava posao. Dogadjaj opisan u prethodnom postu doveo do ovih mjera sigurnosti...Možemo da se tješimo da se takve situacije ne dešavaju samo kod nas več i u 'slavnoj' Njemačkoj! Ipak kriza je zahvatila čitav svijet, pa se ljudi snalaze na razne načine da bi preživjeli!:)

BANKARI PRODALI TAJNE PODATKE!!!

simo — Tue, 09 Dec 2008 00:53:31 +0100

BANKARI PRODALI TAJNE PODATKE!!!

U Nemačkoj su u javnost procurele poverljive informacije o bankovnim računima 21 miliona ljudi. Sumnja se da iza svega stoje bankarski činovnici koji su hteli dodatno da zarade.Poverljivi podaci o bankovnim računima 21 miliona Nemaca procurili su javnost i mogli bi da stignu na crno tržište. Zloupotrebom tih podataka ušteđevina tri četvrtine domaćinstava u toj zemlji bila bi ugrožena. Mediji pretpostavljaju da su poverljive informacije potekle od nezadovoljnih bankarskih činovnika.Nemačku javnost, naime, uznemirilo je pisanje privrednog nedeljnika „Virtšafts-vohe", da je njegovoj redakciji prošlog meseca ponuđen CD ROM sa poverljivim bankarskim podacima. Prema pisanju tog nedeljnika, materijal sadrži imena, adrese i brojeve bankovnih računa za ukupno 21 milion štediša u Nemačkoj. „Virtšafts-vohe" prenosi da su reporteri tog lista preko dve neimenovane osobe uspeli čak da nabave deo poverljivog materijala sa detaljima o računima 1,2 miliona ljudi. List, međutim, nije naveo koliko su dve neimenovane osobe tražile novca za poverljive podatke.Mihael Kroker iz magazina „Virtšafts-vohe" smatra da je to neviđeni skandal.

Postoji mogućnost pljačke miliona bankovnih računa, pomoću podataka koji sadrže čak i poreklo novca na njima - upozorio je Kroker.

Posle objavljivanja informacije nedeljnika „Virtšafts-vohe" da je došao u posed poverljivih bankarskih podataka, ostali nemački mediji počeli su da nagađaju kako su podaci mogli da procure u javnost.Prema pisanju pojedinih nemačkih listova, afera je počela najverovatnije tako što su neki službenici banke hteli dodatno da zarade. Mediji spekulišu da je najverovatnije reč o bankarskim operaterima, čija su primanja najviše pogođena ekonomskom krizom. Naime, zbog smanjivanja plata i broja zaposlenih u nemačkim bankama, mediji pretpostavljaju da su službenici pokušali da zarade novac prodajući račune svojih klijenata.Pored toga, računi Nemaca su dodatno ugroženi korišćenjem i-benkinga, odnosno transakcijama preko interneta. Budući da skoro dve petine građana Nemačke bankarske poslove, poput novčanih uplata i plaćanja računa, radi preko interneta, sajber kriminalci su to iskoristili.Da bi mogli da manipulišu tuđim računima, internet lopovima treba samo lični identifikacioni broj, takozvani PIN, i broj koji se koristi za svaku pojedinu novčanu transakciju, takozvani TAN. Najrasprostranjeniji način prevare je taj da navodno banka pošalje mejl svom korisniku od koga traži da u njemu napiše svoje PIN i TAN brojeve. Mejl izgleda potpuno isto kao i bilo koji drugi bankovni dopis, tako da su lakoverni klijenti, koji su postupili po uputstvima navodne banke, ostali bez novca na računima, prosledivši svoje podatke lopovima.

Zloupotreba... Bankarski službenici u potrazi za dodatnim profitom odali poverljive informacije klijenata

Malo e-bankarstva u Srbiji...ZAŠTO!?

simo — Tue, 02 Dec 2008 00:22:10 +0100

Malo e-bankarstva u Srbiji...ZAŠTO!?

Iako svaka banka u Srbiji ima u ponudi i e-bankarstvo, procenat onih koji koriste tu uslugu je na niskom nivou slažu se učesnici okruglog stola magazina Bankar, dela Ekonomist media grupe. Za pet godina od kad postoji ova usluga u bankama u Srbiji nije bilo ni jedne jedine prevare!!!Banke smatraju da je nepoverenje građana prema tom vidu plaćanja glavni razlog za tu situaciju. A zašto toliko nepovjerenje ako do sad nije bilo ni jedne jedine prevare, to mi i dalje nije jasno...Mada, moramo priznati, razumljivo je što tako malo broj ljudi koristi e-bankarstvo. Zato što u Srbiji oko 30 odsto domaćinstava koristi internet, ali i oni uglavnom za slanje i-mejla, a za e-bankarstvo manje. I banke i telekomunikacione kompanije i država treba da rade na edukaciji kako bi se procenat korišćenja e-benkinga podigao. Može se reći, suprotno predrasudama, da je e-bankarstvo sigurnije od "papirnog" bankarstva, jer za pet godina, koliko se e-bankarstvo koristi u Srbiji, nije bilo nijedne prevare tog tipa.Smatra se da ne postoji dovoljna inicijativa unutar samih banaka za veću promociju e-bankarstva, odnosno njegovo omasovljavanje.

Više od 50 odsto novčanog toka preko banaka obavlja se elektronski, a više od 70 odsto privrednih subjekata koristi tu uslugu!!! Pa malo razmislite jeli ovo mali procenat!?

Ključan preduslov za rast e-bankarstva je obrazovanje stanovništva, a prvi korak na tom putu je razbijanje straha kod šireg građanstva od novčanih transakcija koje se odvijaju preko interneta.Drugi nivo bilo bi usavršavanje rešenja, pogotovo, žestoko usavršavanje "mobi" kanala, odnosno SMS poruka i kasnije m-bankarstva.Nakon svih ovih stvari može se konstatovati da odredjeni standardi koji su u regionu postali obaveza, u Srbiji još nisu ni stigli. I na osnovu ovog mozemo da zaključimo koliko zaostajemo u pojedinim oblastima za zemljama u regionu!!!

Prototip USB uredjaja kao zaštita pri korišćenju usluga ON-LINE BANKARSTVA!!!

simo — Sun, 30 Nov 2008 18:56:40 +0100

Prototip USB uredjaja kao zaštita pri korišćenju usluga ON-LINE BANKARSTVA!!!

Iz IBM-a su najavili prototip USB uređaja dizajniranog da zaštiti korisnike od krađe podataka prilikom korištenja usluge online bankarstva. Navedeni uređaj nazvan je Zone Trusted Information Channel i liči na memory stick sa ugrađenim ekranom, a koristi vlastiti sigurnosni kanal do servera za online transakcije tako da na njega ne utiču virusi ili drugi malware koji se eventualno nalaze na računaru i putem kojeg bi moglo doći do krađe podataka. Test uređaj ovog USB-a već je napravljen pa će ga IBM dati bakama na testiranje, a njegovo korištenje neće zahtijevati promjene u bankovnom ili klijentskom softveru pa će se moći koristiti na svim glavnim operativnim sistemima.

HAKERI NA INTERNETU PRODAJU UKRADENE LIČNE PODATKE!!!

simo — Sun, 30 Nov 2008 00:34:06 +0100

Hakeri na internetu prodaju ukradene lične podatke!!!

Podaci se prodaju na takozvanim "podzemnim ekonomskim serverima", koje syber kriminalci koriste za prodaju ukradenih informacija. Te informacije će biti iskorišćene za izvršenje raznih vidova finansijskih prevara, krađe identiteta i slično.Ukradeni brojevi kreditnih kartica prodaju se po ceni od jednog do šest dolara, dok se kompletan "identitet" koji u sebi sadrži broj računa u nekoj od američkih banaka, broj kreditne kartice, datum rođenja i broj socijalnog osiguranja može kupiti po ceni od 14 do 18 dolara.

5 Najzastupljenijih "pecaroških" prevara
1. New Security Upgrade (nova bezbednosna ažuriranja), poruka navodno dolazi iz kompanije Wachovia, koja se bavi finansijskim i investicionim bankarstvom
2. Account notification (upozorenje o računu), BB&T, jedna od deset
najvećih banaka u SAD
3. Urgent notice from Protection Department (hitna poruka iz odeljenja za zaštitu), BB&T
4. Confirm your information (potvrdite informacije o vama), BB&T
5. Urgent notification (hitno upozorenje), BB&T

TEHNOLOGIJA BEZ KONTAKTNOG PLAĆANJA U SRBIJI!!!

simo — Mon, 24 Nov 2008 23:20:34 +0100

Tehnologija beskontaktnog plaćanja u Srbiji!!!

MASTERCARD je predstavio demo verziju tehnologije beskontaktnog plaćanja MasterCard PayPass™ tokom vikenda, po prvi put u Srbiji. Prvi u Srbiji su priliku da isprobaju ovaj način plaćanja imali ekonomski novinari koji prate kretanja u kartičarstvu.

PAYPASS je nova vrsta “beskontaktnog” plaćanja, koja vlasnicima kartica pruža brzu i laku alternativu za keš za svakodnevne kupovine i plaćanje malih suma, a može se dodati na postojeći MasterCard ili Maestro račun. Plaćanje se vrši jednostavnim dodirom specijalnog POS terminal i PayPass kartice ili predmeta u koji je ugrađena PayPass tehnologija. Time nema potrebe za traženjem sitnine ili dodavanja kartice trgovcu i provlačenja kartice kroz POS terminal. Za autorizaciju nije potreban potpis, ako se radi o transakcijama u vrednosti ispod 25 dolara, što čini vreme potrebno za plaćanje još kraćim. PayPass takođe drži rekord u brzini plaćanja transakcija, čak je brži način plaćanja od keša. PayPass je idealan za mesta gde je brzina plaćanja značajna, kao što su restorani brze hrane, benzinske pumpe, apoteke, bioskopi, javni prevoz, sportski stadioni, itd.

PayPass je sve prisutniji širom sveta. U trećem kvartalu 2008. godine, zabeleženo je skoro 44 miliona PayPass kartica i predmeta sa ugrađenim PayPass-om, a oni se prihvataju na više od 135.000 prodajnih mesta širom sveta. Trenutno, u 25 zemalja širom sveta su u toku PayPass pilot programi i programi implementacije, uključujući Australiju, Kanadu, Kinu, Češku, Francusku, Nemačku, Indoneziju, Italiju, Japan, Koreju, Liban, Maleziju, Meksiko, Mongoliju, Filipine, Poljsku, Rusiju, Španiju, Švajcarsku, Tajvan, Tajland, Tursku, Ujedinjene arapske emirate, Ujedinjeno kraljevstvo i Sjedinjene američke države.

Konačno nešto novo i kod nas da se desi, a da je pozitivno! Nadam se da će ovakvih dešavanja biti sve više i više...Da ćemo konačno shvatiti kakve nam povoljnosti donosi ovaj novi vid obavljanja transakcija!

PAKET ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ZA 100 DINARA!!!

simo — Sat, 22 Nov 2008 14:04:54 +0100

PAKET ELEKTRONSKOG BANKARSTVA ZA 100 DINARA!!!

Za plaćanje računa na šalteru pošte ili banke zaračunava se provizija od 15 do 20 dinara, mada može biti veća. Bankari kažu da za pet računa, već prelazite iznos od 100 dinara, a upravo toliko košta paket elektronskog bankarstva za koji nema ograničenja u broju transakcija.

POGODNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA!!!

simo — Thu, 20 Nov 2008 11:35:31 +0100

POGODNOSTI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA Bankari ocenjuju da je elektronsko bankarstvo još nerazvijeno u Srbiji i očekuju "bum" primenom Zakona o elektronskom potpisu. Građani Srbije koji imaju tekući račun u banci sve češće umesto klasičnog plaćanja računa na šalteru koriste usluge elektronskog bankarstva. Umesto da čekate na šalteru da biste platili račun, uz paket elektronskog bankarstva to možete da uradite od kuće.Jedino što vam je potrebno jeste računar i Internet, elektronskim nalozima mogu da se plate struja, voda, telefon.Ono što je takođe zanimljivo klijentima je oročavanje sredstava i kreiranje trajnih naloga, mogućnost da praktički određenom dinamikom svakog meseca izvršavate svoje obaveze. To je jako zgodno ako imate fiksne obaveze, na primer, kablovske televizije i Interneta, ne može vam se nikad desiti da ostanete bez tih usluga zato što ste eventualno zaboravili da platite.U svakom dobrom servisu elektronskog bankarstva imate uvid u istorijat transakcija, tako da - ako nekad izgubite račun za telefon - pa onda vam isključe telefon, a vi morate na uvid da dostavljate račun a nemate ga, to je komplikacija. Ako ste uplatili preko elektronskog bankarstva, vi samo treba da kliknete mišem i da ištampate taj nalog i da time dokažete da ste zaista platili telefon.

DINAR SJUTRA NAJSLABIJI PREMA EVRU OD POČETKA GODINE!!!

simo — Tue, 18 Nov 2008 21:11:19 +0100

DINAR SJUTRA NAJSLABIJI PREMA EVRU OD POĆETKA GODINE

Ovakva informacija me je natjerala da skrenem malo sa moje teme i da napišem nesto o ovom zanimljivom finansijskom dešavanju na tržištu Srbije. Kriza polako počinje da se osjeća i kod nas, cijene rastu a plate ostaju na standardnom nivou. Kamate u bankamu takodje rastu nezavisno od toga o kakvim se kreditima radi, pa svi oni koji su se zadužili kod banaka ulaze u velike nevolje...Šta dalje reći...Šta nas tek onda očekuje do sredine naredne godine, ostaje da vidimo!? Kad se već sad osjećaju ovakve posledice šta će tek tada biti...Nije da vas plašim ni da izmišljam nešto ali jeste realna trenutna finansijka situacija u Srbiji...Skrenuo sam malo sa moje teme jer me ova situacija strašno zabrinjava, ali ipak je pišem o elektroskom bankarstu, ipak su to u pitanju finansije, i smatram da treba malo i o ovim stvarima da pišem...