ŽELJKO OBRENOVIĆ

The Descendants

2012-02-22T01:05:00.000-08:00

The Descendants je u isto vreme i depresivan i pozitivan film. Klunijeva žena je u komi i on pokušava da saopšti rodbini da će umreti, ali usput saznaje svašta nešto što nije znao.

The Descendants je fino napisan, a Kluni je ponovo pokazao kakav glumac ume da bude.

The Descendants me na neki način podsetio na Little Miss Sunshine, valjda zbog tog tragikomičnog pristupa i ludačke porodice. Takođe i zbog jedne vrste putovanja sa kog se čovek vrati promenjen.

The Grey

2012-02-20T23:43:00.000-08:00

The Grey je jako jednostavan i veoma dobar film.

Avion padne u sred nedođije. Sneg, zima i vukovi. Nekolicina preživelih gleda da negde ode, a ne znaju ni gde idu niti gaje neku stvarnu iluziju da će tamo stići. Teško je napraviti ovakav film, a da ne povuče na „film je zasnovan na istinitom događaju“ patetiku. Ni traga od patetike u The Grey.

Prizvao mi u sećanje Put i izvukao iz zaborava Lajama Nisona. Ne propustite The Grey.

Žena u crnom

2012-02-17T06:43:00.000-08:00

Dok čekam da se pojavi nova ekranizacija romana Suzan Hil, pogledao sam staru. U pitanju je niskobudžetna horor priča, koja na mahove po toj jeftinoći podseća na Leptiricu.

Nema ovde ničega novog što već niste videli u bilo kojoj priči o duhovima. U Ženi u crnom ništa nije do kraja razrađeno niti razvijeno. A nema nijedno iznenađenje koje bi nas nataralo da zaboravimo na ostalo.

Opet, film ima spuki atmosferu i može da se pogleda. Ako volite priče o duhovima i atmosferu bez nekog zapleta.

Mark Vejd: Irredeemable

2012-02-15T06:51:00.000-08:00

Odmah da kažem da mi Mark Vejd nije omiljeni scenarista, naprotiv. No, kad je nakon savršenog rana koji su na Daredevilu imali Bendis i Brubejker, doneo takvu svežinu koju odavno nisam video, morao sam da dam šansu Irredeemable koji već neko vreme jako jako hvale.

Priča je o superheroju koji je po mnogo čemu zasnovan na Supermenu i koji jednog dana postane superzlikovac.

Hm, ideja je tako dobra a opet tako jednostavna da vam nije jasno kako se toga niko nije ranije setio?

Vejd pripoveda samouvereno i jako kompresovano, bira dobar način da nam prezentuje ono što je bilo i što je sad. Svaka epizoda u prvom trejdu data je iz vizure jednog od Plutonijumovih bivših saboraca koji sad gledaju kako da sačuvaju živu glavu i kako da sačuvaju ostatak sveta od gneva nekadašnjeg superheroja.

Naravno, čim se neko odluči za napred-nazad naraciju, ne možemo da ne pomenemo Lost. A čini se da ta serija ima sve više uticaja na strip, što ni malo ne čudi. Uticaj je više nego očigledan, recimo, u Spenserovom Morning Glories, o kom sam već pisao, ali je primetan i u Irredeemable.

No, uticaj Losta ne vidi se samo u izlomljenoj naraciji, već i u doziranju informacija, koje je ta serija dovela do savršenstva i logično je što svako zdravog razuma, ko je pri tom i pisac, želi da se pozabavi tom veštinom koja je naročito zgodna za forme u nastavcima.

U prve četiri epizode, koliko ima prvi trejd, nećemo saznati previše o Plutonijumu, niti o pravom razlogu njegovog revolta, ali saznaćemo dovoljno da želimo još. A Vejdu ne nedostaje ideja za kreativne smrti koje Plutonijum seje. Tako će on u nekom momentu odleteti u svemir i gađati zemlju meteorima!?

A, šta kažete?

Jasno se vidi da Vejd ne želi nikoga da štedi i da ne želi da kupuje vreme, tako on uvede likove koji deluju kao da će se pojavljivati još mnogo mnogo puta, ali oni recimo stradaju već na sledećoj strani!

Jedine zamerke idu na crtež koji nije loš, ali je mogao biti bolji i to što u trejdu ima samo četiri epizode. No, kupujemo kvalitet, a ne kvantitet. A Mark Vejd nam je to u Irredeemable dao.

Spartacus

2012-02-12T07:56:00.000-08:00

Imao sam minimalna očekivanja. Ali, već prva epizoda serije Spartacus nagovestila je da ću se sjajno zabaviti. Kao da su iskoristili ostatak scenografije sa snimanja 300. A takva je i režija: pomislite da prva epizoda traje dvadesetak minuta, a da je nagurala na pedeset minuta jer je svaka druga scena u slo-mo.

No, već kod neke treće epizode scenaristi Spartacusa postadoše hrabriji. I do kraja prve sezone nagledasmo se svega i svačega iz života gladijatora. Dakle, krvi i iznutrica koliko hoćete, takođe, spletke i intrige kod više klase.

Nažalost, glavni glumac je preminuo, pa su ga zamenili u drugoj sezoni. Nije to više ista serija.

The River / Reka

2012-02-10T07:06:00.000-08:00

ABC ne prestaje da traži novi Lost. Pokušali su sa formom – nije išlo. Sad pokušavaju sa egzotikom i možda su na pravom tragu.

Za sad smo videli dve epizode nove serije The River koja govori o nekom imaginarnom „Beru“ koji već godinama radi reportaže iz zabiti. E, onda se sa jedne ne vrati, pa ekipa predvođena ženom i sinom kreće u potragu.

Pretežno je horor, rađen kao mockumentary. Može da vas nervira drmusanje kamere i slično, ali The River isporučuje. Ostaje da se vidi – koliko.

Željko Obrenović: Talog (korica)

2012-02-08T07:47:00.000-08:00

Već ste pročitali prvu rečenicu mog novog romana i upoznali glavnu junakinju. Sad je došlo vreme da vidite i koricu.

Sticajem okolnosti, ispalo je tako da se fotkamo po najgoroj zimčugi. No, fotografa Nemanju i režisera Neđu to nije uplašilo. Neustrašivo smo se uputili u susret dobroj fotografiji.

Želeo sam da kad već na koricu ide moja fotka, to ne bude samo fotka, već naslovnica. Da nagoveštava atmosferu romana, način pisanja, žanr itd. Sve što možete da očekujete.

Dok smo se fotkali na minus ko zna koliko, dok sneg pada, a niko normalan ne izlazi napolje, razmišljao sam samo o jednoj stvari: Kako te proklete manekenke ovo trpe? A onda se setim da one za to dobijaju lepe honorare. I tad mi je bilo lakše. Zbog njih, ne zbog mene. Meni je i dalje bilo hladno, te me ni litar čaja posle slikanja nije ugrejao.

No, na kraju je jedino bitno da je fotka ispala kako treba.

Nemanja, Neđo, hvala još jednom na pomoći.

A roman? Samo što nije.

Gde nalazite ideje?

2012-02-07T07:23:00.000-08:00

Čajna Mjevil je jedini čovek kog možete da pitate ovo pitanje a da ne ispadnete glupi. Zaista, nije mi jasno kako taj čovek razmišlja. Čak i njegovi romani koji mi se nisu dopali, imali su barem dvadesetak genijalnih ideja. Koje je smislio vanzemaljac.

Dakle, Čajna, pričaj!

Kim Njumen: Professor Moriarty: The Hound of the D'Urbervilles

2012-02-06T08:40:00.000-08:00

Kim Njumen je poznat po tome što uzme gomilu – ili gomilicu – istorijskih ili književnih likova i udahne im novi život.

Ovog puta se latio takve veličine kakva je profesor Moriarti.

Veličine koja se provlačila kroz sve gde se Šerlok Holms pojavio, ali nikad nije dobila portret kakav zaslužuje. Do sada.

Professor Moriarty: The Hound of the D'Urbervilles je roman maskiran u zbirku priča. Pročitali-odgledali smo mnogo toga o najvećem detektivu ikada. Sad je vreme da se suočimo sa njegovim najvećim neprijateljem.

Ijan Mekdonald: River of Gods

2012-02-05T06:15:00.000-08:00

River of Gods je roman Ijana Mekdonalda koji spada u njegovu fazu SF-a smeštenog u egzotične zemlje. Sam naslov River of Gods govori da je u pitanju Indija.

Ijan Mekdonald je jedan od talentovanijih SF pisaca novije generacije i bavi se fanastikom onako kako treba – kritički. Dakle, u pitanju je bliska budućnost, gotovo sadašnjost. Veštačka inteligencija, naučnici koji se igraju Boga, političari, masovni mediji...

Sama forma romana je domaći mnogim piscima. Probajte da napišete nešto ovako kompleksno pa makar da nema smisla. A River of Gods ima smisla samo tako.

Julia’s Eyes

2012-02-04T07:00:00.000-08:00

Devojka istražuje smrt svoje sestre, a usput gubi vid. Sjajna ideja koja nije do kraja realizovana kako valja. Tako da je prva polovina filma više nego dobra, a posle krene da pada.

Bude nam jedino žao što scenaristi nisu bili malo veštiji da istraju sa pričom, jer je Julia’s Eyes mogao biti mnogo bolji film.

Inovacija: scene koje su ranije u filmovima snimali sa šibicama (mrak, svetlo, mrak, svetlo), sad su modernizovane i tu su mobilni telefoni. Ili blica foto aparata.

No, ulaganje u napetost se na kraju banalizuje amerikanizacijom raspleta, te Julia’s Eyes ostaje samo još jedan od filmova koji su mogli biti dobri.

Incendies

2012-02-03T07:24:00.000-08:00

Ako Brubejker kaže da je noar najbliži antičkoj tragediji, a znamo da ne postoje savremene antičke tragedije, onda Incendies možemo da svrstamo u noar. Ali to na kraju krajeva nije ni bitno. Imamo film koji kolje na svim poljima, a da je tragičan, tragičan je, samo tako.

Znam da sad neki palestinski Kurir pljuje neku drugu Anđelinu Džoli i kaže da nije sve to baš tako bilo. No, film Incendies je dobar, pa nije ni bitno da li se dešava na Marsu ili drugoj dimenziji. Ili u Palestini. I Kanadi.

Pomalo neobičan testament na početku Incendies natera sina i kćerku da se otisnu u potragu za prošlošću svoje majke. A šta će sve otkriti... Ni car Edip im nije ravan.

Pedro Almodovar: The Skin I Live In

2012-02-01T08:03:00.000-08:00

Svi mi znamo Almodovarove opsesije. Znamo ko je i šta bi hteo da je. Tako da mu filmovi zgodno dođu za maštarenje. No, niko ne poriče da s vremena na vreme ubode dobar film.

The Skin I Live In izgleda kao da ga je režirao Takaši Mike po scenariju Garta Enisa. Znači, teška perverzija sa odličnom idejom.

Ne bih ulazio u zaplet jer postoji velika šansa da ispojlujem, ali slobodno možete da mi verujete i pogledate film. Sjajno je tempiran i sve informacije su dozirane kako treba. A čak i da znate svaki detalj, to vam neće pokvariti uživanje. Što je dokaz da ne počiva na iznenadnim obrtima iako ih ima. O da.

Black Mirror

2012-01-30T00:25:00.000-08:00

Britanci su snimili mini-seriju od tri epizode od kojih je svaka za sebe, a sve tri se bave fenomenom i kritikom televizije na najrazličitije načine. Seriju kao da su pisali zajedno Voren Elis, Filip K. Dik i Vilijam Gibson.

Mada, Black Mirror možda najviše liči na pojedine priče Džonatana Letema.

Zapleti su tako dobri da se ne mogu prepričati i jako jako su verovatni. Dakle, gledaćete SF koji se dešava u bliskoj budućnosti – ako ne i sadašnjosti. Sama ta činjenica je baš skeri.

Bullhead

2012-01-28T05:34:00.000-08:00

Eto, i Belgijanci umeju da naprave film. I to noar film.

Izgleda da smo zaboravili da noar ne mora da se vrti samo oko pljačke banke, misteriozne tašne itd. Bullhead priča o hormonskoj mafiji. Dakle, stoka se pumpa ilegalnim supstancama da bi što više narasla.

A super je što i glavni lik ima svoju hormonsku jako skeri i zajebanu priču.

Bullhead je topla preporuka.

Dejvid Finčer: Devojka sa tetovažom zmaja

2012-01-24T23:53:00.000-08:00

Ljudi su ludeli i dalje lude za Lašonovom trilogijom čiji je prvi deo Devojka sa tetovažom zmaja.

Probao sam da čitam – nije išlo.

Pogledao sam švedsku verziju filma Devojka sa tetovažom zmaja – bio je sasvim solidan.

Onda je Finčer uzeo da snima američku verziju, ne rimejk, nego novu adaptaciju. Devojka sa tetovažom zmaja je noar za novi milenijum. Film koji igra mnogo više na kartu likova nego zapleta, što se pokazuje kao dobro. Likovi su građeni temeljno i originalno. Iako se ove dve ekranizacije bitno ne razliku, čini mi se da mi je Finčerova draža.

A muzika Trenta Reznora? Kao i uvek odlična.

Alcatraz

2012-01-22T00:45:00.000-08:00

Džej Džej Abrams je Lukas novog doba. Uvek ima sjajan high concept.

1963. godine u zastvoru Alkatraz nestali su svi zatvorenici. Pojavljuju se pedeset godina kasnije i nastavljaju sa svojim nedelima.

Iako prve dve epizode ne ukazuju da je Alcatraz serija u rangu Losta, ne mora da znači da se neće razviti u nešto sasvim pristojno (uzdajmo se u poznata scenaristička imena).

Ako ništa, lepo je ponovo videti Huga na TV-u.

Cowboys & Aliens

2012-01-19T05:33:00.000-08:00

Izgleda da niko do sada nije pohvalio Cowboys & Aliens, pa što da prvi ne budem ja?

Kauboji? Ima.

Vanzemaljci? Ima.

Indijanci? Ima.

Harison Ford? Ima.

A tu je i tvorac Losta Dejmon Lindelof da stvar začini. Cowboys & Aliens je avantura koja nas podseća zašto smo zavoleli filmove i zašto ih i danas volimo.

Kevin Smit: Red State

2012-01-17T23:45:00.000-08:00

Kevin Smit je snimio film koji je trebalo da bude ne pola puta između torture porna i filma opsade.

Takođe, želeo je da pokaže kako u Red State niko od likova nije bezbedan. Ali, problem je što se ni za jednog od likova nismo ni vezali da bi nam bilo žao.

Kritika religije u Red State, Smitova omiljena tema, nekako je bez daha. I sve reči koje stavlja u usta propovednika-redneka... iste su takve.

Ništa posebno.

Braća Koen: Miller’s Crossing

2012-01-17T07:26:00.000-08:00

Ako braća Koen uopšte imaju loše filmove, Miller’s Crossing svakako ne bi dospeo na tu listu.

Miller’s Crossing je koenovski noar u najboljem izdanju, smešten u doba prohibicije. Ali, za razliku od većine filmova smeštenih u tu epohu, ne pokušava da ispriča neku veliku priču o usponu i padu nekog mafijaša, već nam daje intimnu „malu“ priču o teškim odlukama i njihovim posledicama.

Miller’s Crossing je obavezna literatura.

Juno, Diablo Kodi

2012-01-16T04:28:00.001-08:00

Ta Diablo Kodi ume da piše.

Juno je priča o devojčici koja ostane u drugom stanju, odluči da rodi bebu i da je na usvajanje. Iako Juno deluje kao film u kom bi igrala Meg Rajan ili Sandra Bulok -- nije.

Film je jako duhovit i ima opipljive likove. Kao Skot Pilgrim, samo bez superherojštine.

Dejvid Mičel: Number9Dream

2012-01-15T08:25:00.000-08:00

Cloud Atlas nije savršena knjiga. Ali je hrabra knjiga. Knjiga koja vam nudi nekoliko neverovatno različitih glasova i priča. Cloud Atlas je roman koji cenim i u koji ću često ponovo zaviriti.

Number9Dream nije roman tog kalibra. Čini se da Mičel ne može da se opusti i ispriča jednu priču, čak ni kad se ona sama nameće (lik odlazi u Tokio gde traži ćala kog nikad nije video). Jer ta glavna priča je OK, ali sve one ubačene su nepotrebne.

True Romance: The Tarantino Cut

2012-01-14T12:43:00.000-08:00

Kao i većinu svojih scenarija, Tarantino je i True Romance pisao sa izlomljenom naracijom.

Međutim, Toni Skot je smatrao da film bolje izgleda kad se složi linearno i tako ga je i spakovao.

No, sad možete da pogledate i Tarantinov cut. I da, Toni Skot je promenio i kraj. Meni je njegov kraj draži. Šta ću kad volim hepi end.

Natural Born Killers / Rоđene ubice

2012-01-10T00:31:00.000-08:00

Natural Born Killers je film oko kog su Tarantino i oliver Ston zakrvili. Tarantino kaže da ga je Ston rewrite-ovao, što se ne prašta, i da su on i Džulijet Luis izašli sa premijere posle pet minuta (kakvo je to sranje), međutim ja i dalje volim taj film.

Ston se ovde više bavio fenomenom televizije nego serijskih ubica, dao nam jednu inventivnu i eksperimentalni esid-režiju.

Kasting savršen.

A lepo je prisetiti se da smo nekad imali takvu glumicu kakva je Džulijet Luis. No, sad baš videh da se Džulijet vraća – i to na TV – u adaptaciji Grišamovog romana Firma.

Natural Born Killers ostaje film koji se voli.

Valhalla Rising, Nicolas Winding Refn

2012-01-08T23:37:00.000-08:00

Valhalla Rising je dosadan i isprazan film koji je tako lepo snimljen da prosto morate da nabavite najbolju moguću kopiju i uživate u vizuelnom delu filma. Jer se ionako malo šta dešava, a još manje govori.

Vikinzi krenu da traže Svetu zemlju i zalutaju u Ameriku.

A jedan od njih je, pa... recimo, Đavo?

Valhalla Rising je prethodni film režisera koji nam je podario sjajni Drive.