Boravak na webu mi je ogadio mnogo stvari, a jedna od njih je i gramatika.  Iako mi je u osnovnoj školi ista bila jača strana, ne mogu reći da sam ostao njen fan u poslednjih par godina. Razlog leži u činjenici da je gramatika sve češće postala alat koji oni sa slabijim argumentima vrlo rado koriste da bi ispali pametniji. Da li se piše jer ili jel, samnom ili sa mnom, šargarepa ili krastavac postalo je neverovatno bitno odjednom, dok se sa druge strane gomila new age klinaca potpuno besramno zadovoljava uvođenjem novih slova u azbuku. Eto danas sam nekim čudom ukapirao koji je fenomen slova w koji mladi (ah during the war…) toliko fanatično koristi. Jebena instant vremena, deca iz kesice, i sms kultura. Overite klasičnu tastaturu mobilnih, od slova v vas dele 3 klika a od w samo jedan. Sms peting ne sme da čeka, baš kao što je nekad televizija bila brz medij.

Na skoro završenom BizBuzzu dosta pažnje se posvetilo korišćenju domaćih izraza tokom prezentovanja. Naprosto, i meni se često dešavalo da izbacim neverovatan termin i sledećih 3 i po minuta pokušavam da shvatim kako sam došao do istog. Verovatno najveća glupost koju sam uspeo da ubacim u svoje regularno izražavanje je in-house content production. I stvarno, to je neverovatna glupost, i u poslednje vreme se trudim da toliko količinu anglicizama izbacim iz svog jezika. Verujem da će me ljudi iz struke razumeti, ali ne i neko ko nije iz te priče a recimo želi da vidi o čemu to pišem. To rizikuje da već na prvom koraku izgubim neke potencijalne čitaoce, ali i ispadnem arogatni kreten koji želi da ispadne pametniji korišćenjem pametnih izraza.

No, počinje da mi i smeta odlazak u drugi ekstrem. Jednostavno neke stvari nije moguće reći na srpskom jeziku a da zvuče smisleno koliko god se borci za očuvanje srpskih reči trudili da iste koriste. Pogotovu ako je u pitanju tehnički jezik koji sam po sebi dodaje još jedan nivo težine na celu priču. Navešću nekoliko primera da bolje ilustrujem celu priču, vi u komentarima dajte prevod ako imate bolju ideju.

Label - odnosi se na dizajn formi i predstavlja tekst koji stoji uz određeni elemenat forme. Eventualni prevod je labela, što je isto rogobatno kao da prevodite social media u socijalni mediji.

Cloud computing - neko od kolega sa faxa je pisao diplomski o cloud computingu i pitao me ukoliko znam prevod istog. Apsolutno nemam veze kako se ovo prevodi a navodno na FON-u su ga preveli kao oblak računarstvo.

Developer - u narodu popularan i kao razvijač.

Crawler - … kako god (hvala Mileusni na primeru).

i tako dalje.

Verujem da postoje prevodi ovih reči ali su naprosto previše komplikovani da se upakuju u smislenu celinu. Lepota engleskog jezika je upravo u tome što se spajanjem (coin-ovanjem) mogu dobiti vrlo smislene celine, za koje u srpskom morate napisati čitav sastav. Ili napraviti totalno pogrešan prevod. Primeri mogu biti pillow talk (razgovor koji vodite sa voljenom osobom pred spavanje u krevetu) a za pogrešan prevod public housing koji bi vrlo zanimljivo zvučao u originalnom prevodu (javne kuće).

Treba voleti i čuvati svoj jezik, kao deo lične kulture i očuvanja tradicije, ali je zaista teško u ovoj industriji ostati dosledan. Stoga rešenje bi trebalo da leži u kompromisima koje pravimo po sopstvenom osećaju dok se neki najpoznatiji domaći rečnik, kao pandan Miriam Webstera,  ne osmeli da ih definiše i ozvaniči. Do tad, verujem da će sve ove primedbe na korišćeje stranih reči biti lep način da kažete kako vam se nečije izlaganje nije svidelo, samo uvijeno u nešto lepšu formu.

I ako ni sam nisam verovao, došao je dan kada sam rekao da je Facebook sranje, a njegov poslednji redizajn kolateralna šteta. Sve to može uticati i na to da moj Facebook evenđelizam ode u penziju. Ovo što su uradili jednostavno ne ide u korist korisnika…

Odakle početi? Da li od toga što intezitet promena na Facebooku prelazi svaku granicu ukusa, ili od činjenice da je novi news feed totalno beskorisna hrpa informacija? Uželeli smo se informacije o tome kako tetkine sestre brat ima nove prijatelje, ili nam jednostavno nedostaje podatak o tome kako je naš prijatelj zapravo fan page addict i dnevno postane fan 34 stranice. Nije li to želja Facebooka da dokaže kako je “najjači” i kako gomilu činjenica u, u poslednje vreme razjebanom, newsfeedu treba upotpuniti i tim “relevantnim” informacijama i tako napraviti totalni kuršlus? Smeši mu se naravno i titula novog kralja šuma. Dva put bez vađenja što reče Miloje u nekom od prethodnih postova.

Highlightsa više nema, a recimo da  je zamenjen news feedom koji se generiše na osnovu aktivnosti vaših aktivnih prijatelja (onih sa kojima chatujete, sa kojima ste na slikama) itd, i tome u potpunosti gazi ono insistiranje na razmeni sadržaja od ranije favorizujući sadržaje određene grupe ljudi. A još veći hit u celoj priči je što se do odabranog sadržaja na osnovu aktivnosti tih korisnika aka komentara i lajkova. Pitam se samo kako neki sadržaj da dođe do izražaja, tj. bude komentarisan kad ga uopšte nije moguće videti? Biću dovoljno slobodan da tu pojavu imenujem kao Facebook paradoks. Dakle, kako neće videti i neće komentarisati, odabir sadržaja neće biti prepušten prijateljima nego algoritmu, te onda imamo još jedno logično pitanje, čemu onda social u social network.

I na kraju, kad mi je već do hejtovanja Facebooka dodaću: potpuno je neverovatno da se neki popularan servis ovoliko igra sa korisnicima. Gotovo mu to postaje ključna kompetencija, nešto kao Twitterovi učestali padovi. Ovim potezom verovatno hoće od Facebooka da naprave koristan servis, umesto krckalicu vremena, što po meni nikako nije logično, štaviše liči mi na pucanje u noge.

Videćemo kako će se ovo odvijati, čitao sam zvanični blog povodom redizajna i nisam naišao na pozitivni komentare, te verujem da će morati nešto hitno da se menja. Ne kažem da ovo nema logično obrazloženje sa njihove strane, štaviše mislim da su ovo namerno uradili, ne bi li kroz par dana predstavili super moćan komercijalni alat za dovlačenje posete na vaš sajt, ali način na koji su to uradili nikako nije u redu.

Prigodna pesma

Komentari više nego dobrodošli!

I dok sam tražio prigodnu fotku rebaraca u kajmaku da istom ukrasim ovaj blog post, shvatio sam da google images uglavnom daje slike sa mog bloga na taj keyword. Na prvi pogled čudno, ali obzirom da svake godine lamentiram o istim, shvatam da BizBuzz meni znači više nego što i ja sam mislim. Zašto?

I ako sam siguran da sam već trulio o tome u ranijim najavama BizBuzza, neke stvari volim da ponavljam jer sam siguran da su mi promenile tok života. 2006. godine, seminar Savremene web tehnologije, koji je kasnije dobio avioni kamioni ime - BizBuzz, a koji sam posetio da pokradem fore za svoju konferenciju, je probudio onu web stranu u meni i naterao me da opet pišem blog, da se opet bavim web dizajnom, a onda i krenem sa svim onim čime sam se bavio prethodne 2 godine. Ljudi koje sam tada sa strahopoštovanjem slušao iz klupa elektronskog fakulteta su danas moji prijatelji, kolege, saradnici, a svi zajedno smo tu da svedočimo o usponima i padovima srpskog Interneta u proteklih nekoliko godina.

Spomenuh padove, i ako možda statistički to ne mogu da potvrdim, ali imam osećaj da je entuzijazam kada je u pitanju Internet biznis u poslednje vreme malo splasnuo. U igru se upliću neki veliki biznismeni ili oni koji žele da ulože par K eur da dobiju kroz koju godinu milion, a sve je manje incijative od onih koji su sada tamo gde sam ja bio pre 3 godine. Tada Internet biznis bio je ekvivalent optimizma a danas… to je nešto malo drugačije i verovatno realnije.

Možda je vreme da to promenimo, da uz rebarca, kafane, druženja ali i predavanja motivišemo sebe ali i neke nove klince da se pokrenu i iskoriste kreativni mladalački puls koji nesumnjivo imaju. Verovatno neće postati milioneri time što će napraviti novu revolucionarnu društvenu mrežu ( a i bolje je što ne žive u tom ubeđenju ) ali će napraviti lični iskorak, steći iskustvo i upoznati ljude sa kojima ubuduće mogu sarađivati. To je valjda, suština ovakvih konferencija, a rebarca… ona su samo added value celoj priči :P

Predavanje

Igrom slučaja imaću svojih 20 minuta slave na ovoj konferenciji. Znate svi da je to neverovatno kratko vreme kad se ja raspričam ali potrudiću se da ga lepo iskoristim. O svemu po malo, real time webu, društvenim medijima, korporativnom prisustvu i svim tim ključnim rečima koje svi očekujete da čujete. Trudiću se da bude zabavno, a ako nešto naučite utoliko bolje. Radni naziv predavanja je Istoriju pišu zavisnici, a ako imate neke ideje u vezi sa istim, ili biste želeli nešto da čujete sa moje strane više nego rad sam da čujem.

I, nadam se da se vidimo tamo!

Photo by: Sarah Walker

U svojoj, ne tako bogatoj, predavačkoj karijeri, imao sam prilike da predajem pred različitim tipovima publike. Od studenata do ljudi iz poslovne sfere (eTrgovina) i stalno bih, prilikom sastavljanja predavanja bio u jednoj te istoj dilemi - šta da pričam? Zvuči smešno, kao predavač morao bih da znam tačno šta da pričam, i kako i gde itd itd, ali nije u tome fora. Problem prilikom sastavljanja predavanja je u tome kako prilagoditi isto šarolikoj publici. I tu prepoznajem neka 2 pristupa:

1) Ispričati nešto što će svi da razumeju, osnove, blage smernice za naprednije korišćenje i par slučajeva korišćenja čisto da daju jasniju sliku o tome kako to zaista funkcioniše.

2) Ispričati nešto totalno novo, cool i kompleksno ali i rizikovati da te niko ne razume.

I u toj nekoj nazovi-karijeri obično sam išao po prvom pristupu. Ideja je bila da WOW efekat leži u poistovećivanju sa temom koju obrađujete. Znate onaj osećaj, whoa ja sam ovo radio/hteo da radim, a mogu i da poboljšam. Ili, whoa pa ovo nije teško, jedva čekam da dođem kući i probam. Sa druge strane primenjivanjem drugog principa uvek rizikujete da izgubite negde na pola predavanja celu publiku jer više nije u stanju da pohvata sve vaše novospomenute koncepte, i umesto da vas sluša traži priliku da ubije vreme do kraja predavanja gledanjem u plafon, ili u koleginicu prekoputa.

Međutim, problem prvog pristupa leži u činjenici da uvek postoji onaj deo publike kojima je vaša basic + nešto malo više priča previše mlaka i jako dosadna te će isti negodovati vaš nastup i kritikovati činjenicu da ništa novo niste rekli. I  naravno, dešavalo mi se i to… S tim u vezi navešću par smernica na šta obratiti pažnju prilikom sastavljanja i tokom samog predavanja. Naravno dodajte u komentarima još neke ako imate inspiraciju, uredno ćete biti potpisani ispod svoje stavke :)

Smernice

1. Ko je publika?

I dok sam na eTrgovini mogao nekako da prođem sa nešto opštijom pričom, uz pokoju kritiku na BizBuzzu teško da ću to uspeti. Cena kotizacije, i reputacija ove konferencije okupe mnogo više onih kojima je Internet sve, klince koji upijaju svaku reč koju napišete ili kažete, kojima je social media pretpostavka a ne neki tamo koncept. Oni hoće “meso”, trikove, tajne, nešto konkretno a ne opštu priču, i ako želim da ostavim nekakav utisam to moram i da pripremim. Po cenu  i da budem nekom delu publike nerazumljiv.

2. Primeri, primeri, primeri

Nerazumljivost se pak otklanja primerima. Kao u zbirkama iz mate, od prostijih do složenih, publiku polako uvodite u priču i na taj način povećavate broj onih koji se poistovećuju sa temom, a time i broj onih na koje će predavanje zaista uticati.

3. Spremite se za pitanja

Ne idite u ekstrem. Ako odustanete od opšte priče, to ne znači da trebate otići u drugu krajnost i ispričati sve izraze koje ste prethodnih mesec dana naučili. Neka predavanje bude kompleksnije, a za one koji žele još očekujte pitanja na kraju predavanja ili:

4. After-party

Poslednji slajd obavezno treba da sadrži kontakt podatke, a posle predavanja obavezno ostanite u blizini sale za predavanje ili u prostoru za kafe pauzu. Na ovaj način pružićete priliku onim stidljivijima da vas pitaju ono što ih interesuje. A, ako ste ostavili dobar utisak odlično je i za posao.

5. Social media is not a technology it’s a way of life

Danas ako pričate o društvenim medijima, najmanje što ljudi očekuju jeste da budete nepredustretljivi ili dosadni. Na svoje sledeće predavanje da mogu doveo bih 10 Cosmo Bikini Rekord devojaka i MC Stojana da pričaju svoj use-case ali sumnjam da će mi to dati. Ako hoćete buzz morate da izazovete reakciju, a to zahteva da budete drugačiji, inovativniji, slobodniji i predusretljiviji. Na kraju krajeva za tih 20 minuta koliko pričate, slušaoci mogu da nauče par stvari, a ono što nose sa sobom jeste utisak koji ste vi ostavili. Predavanja su elevator pitch, prilika da nekog u tom malom periodu zainteresujete da se dalje raspita o toj temi, ili o vama, dajte im razlog da to urade!

Napomena: Ne odgovaram za ponašanje ljudi koji su pročitali ovaj post na sledećim konferencijama

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

No, kad sam čuo da je BlogOpen u sklopu eTvrđave, a ne poseban event, i da nije u Boru, kao prošle godine, nego u Nišu, malo mi se izgubila cela ta čar oko BlogOpena. Nosim sjajne utiske sa borskog BlogOpena i stoga moj dodatak daljoj diskusiji o BlogOpenu predstavlja ovih 5 i po razloga za trajno stacioniranje BO u Boru. Pedja će verovatno reći da su sran*e, ali hello svako ima pravo na mišljenje.

1. Lepote Srbije

Imam tu sreću, da sam bilo kao bloger, geek, štagod imao priliku da obiđem dobar deo regiona prošle godine. Volim da putujem i istražujem nova mesta, upoznajem nove, uglavnom preudsretljive i ljubazne ljude i uvek poželim da se ponovo vratim. Bor je upravo takav grad, mesto iz kog potiče jako puno ljudi koje lično mnogo gotivim, i koji nisu vezani samo za blogove.

Ovo ne znači da je Niš sran*e mesto za organizaciju ovakvih dešavanja, ali ipak ista treba malo decentralizovati. Ako već hoćemo da animiramo region zašto sve mora da se dešava u Beogradu, a Niš već ima BizBuzz koji volimo. Neka Bor isto tako ima BlogOpen, događaj koji će nas jednom sve zajedno okupiti na istom mestu, i izroditi druženje o kojima danima “šumimo” širom weba.

2. Izolacija

Kada su ovakva dešavanja u pitanju, Jelena ili Dragan uvek naglašavaju: networking, networking, networking! I to je sasvim normalno, predavanja su često u drugom planu, pogotovu što se ekipa koja se okuplja na istim već duže vreme poznaje, bilo uživo bilo online, i jedva čeka da se ponovo okupi. Veće mesto na konferencijama zna da bude party pooper, svako u Beogradu ima neku rodbinu, treba da skokne do Ušća ili Delta City-a da pokupi nešto za klince etc. Izgovora koliko voliš. Sa druge strane, veče u Brestovačkoj Banji prošle godine nam je ostavilo samo jednu opciju, druženje do koske. I bilo ga je, svako ko je bio prošle godine to može da posvedoči.

3. Blogopedija

Bor ima blogere književnike, one koji profesionalno pišu i cenjeni su zbog toga. Oni su dovoljno kompetentni da od Blogopedije naprave pravu malu riznicu svih dešavanja u prethodnoj godini kao svojevrsni omaž blogovanju. Prošle godine je Bane to odlično odradio.

4. Prosečan srpski bloger je verovatno iz Bora

Znate verovatno svi one prosečne tipove, tipa prosečan Evropljanin je toliko visok, ima toliku platu, te je religije bla bla. E pa, prosečan srpski bloger verovatno dolazi iz Bora. Bor je grad iz kog znam najviše blogera po glavi stanovnika, kod njih se u gradu zna za blog, a ako pričamo o uticaju bloga spomenućemo primer OpštineBor i odlaganja Čolinog koncerta. To su ljudi različitih profila, od književnika poput Baneta, do IT-evaca, direktora škola, novinara i čega sve već. Preduzetni i uvek puni entuzijazma da napreve nešto od svog neretko zaspalog grada.

5. Cena

Last but not the least. U Srbiji važi urbani mit kako u Boru za 5K eur možeš da kupiš stan :) I dok je to verovatno samo mit, činjenica je da su cene klope i smeštaja u Boru daleko pristupačnije nego u drugim mestima. Možda to nama “biznismenima” nije bitno, ali je itekako bitno onima koji dolaze, i koji odvajaju od džeparca da bi se družili sa svima nama.

Bonus razlog - Cool fotke

Verovatno bih mogao da pobrojim još razloga, ali nikako da skupim 10 :P No ovaj dodatni 1/2 razlog nisam mogao da izostavim. Pa ko nije bio oduševljen našim slikama pored dampera iz Bora, ili onim fake rudar sam fotkama :) Evo jedne, kao pravi rudari udarnici :)

Ostavljam tekst otvorenim za dodavanje još pro et contra razloga, jer verovatno će neki reći kako je dosadno da BO bude u jednom mestu i u tome se delimično slažem, ali imajte i na umu da je isti potrebno organizovati i da su za to potrebni ljudi, ljudi koje Bor svakako ima.

Photo credit: Just Luh

TV i nije nešto puno keša danas, već za 100 eur možete kupiti nov TV, ali kada se selite obično vas zgaze kojekakvim troškovima, kirija unapred, depoziti, nameštaj koji je neophodan i šta već, te je to uticalo na odluku da o kupovini TV-a razmislim nešto kasnije. Ispostaviće se da me je to razmišljanje dovelo do odluke da uopšte ne kupujem TV jer mi nije potreban.

U prethodnom stanu TV sam koristio isključivo za gledanje utakmica i da brže zaspim, obzirom da sam jedno vreme imao neviđenu nesanicu. MTV ili VH1 desetak minuta uspešno su rešavali taj problem. I to je to. TV kao sredstvo informisanja gotovo da mi nikad nije služio, više sam voleo da čitam novine, a i tokom svih gluposti koje su se dešavali devedesetih prizvuk vesti i dnevnika terao bi me od TV-a napolje. I dan danas ne čitam vesti iz Srbije, i dobrim delom sam apolitičan, i ako kažu da neko mojih godina to nikako ne bi smeo da bude. Smara me sve to, čak ću čitati i vesti o privredi i ekonomiji ali od života i dela političara mi se pegla. Tu funkciju informisanja, sada kada više ne kupujem novine, preuzeo je naravno Internet, te kroz news agregatore, specijalizovane sajtove za teme koje me interesuju, društvene mreže ili blogove dobijam i više informacija nego što mi je potrebno.

Kako već duže nemam TV ispostaviće se da je ovo bio sjajan potez. TV zna da bude neviđeni gutač vremena kada imate pametnijih stvari da radite, pogotovu ako imate i Internet kao dodatnu opciju. Sećam se da sam znao da odgledam ceo US-Open samo da ne bih učio tokom septembra i ako nisam neki veliki ljubitelj tenisa. A da ne pričam o NBA playoffu kada sam redovno znao da ostanem do 8 ujutru gledajući utakmice što zna da vam uništi ceo sledeći dan. Super je to što imate mogućnost, ali nekada kada nemate previše vremena bolje je da ta mogućnost ne postoji.

Ostaje pitanje kako pokriti sve ona aktivnosti za koje je TV zaista neophodan. Livescore zaista teško da može da zameni ugođaj gledanja utakmice. Ali, tu su moderne tehnologije i servisi poput Justin.TV-a ili UStreama na kojima možete naći većinu aktuelnih prenosa, ili na kraju krajeva ovo je i odlična prilika da, umesto da se odvojite od jednog i pređete za drugi ekran, protegnete malo noge i prošetate sa društvom do obližnje bašte i pogledate zajedno utakmicu ili šta vas već interesuje. Vreme trajanja utakmice biste svejedno proveli odvojeni od učenja/rada zašto onda isto ne provesti sa prijateljima. Čak i ako za to nemate vremena, uvek je tu mogućnost odloženog gledanja, zahvaljujući različitim legalnim (video sharing sajtovi) ili ilegalnim (torenti, rapidshare) servisima.

Naravno, kako živite u Srbiji uvek će postojati onaj faktor iščuđavanja, jbt nemate TV u stanu kako živite, a verovatno i neki misle da smo prodali TV u zamenu za pivo. Nismo, nemamo TV i nećemo ga imati u skorije vreme, veliki monitor nam je sasvim dovoljan.

Napomena: Ne znam koliko je ovo primenljivo za devojke, jer one baš i nisu veliki fanovi utakmica, i konzumacija TV sadržaja je verovatno u mnogome drugačija od mojih, te u tom slučaju verovatno svi ovi razlozi nemaju nikakve veze. Kako god tu su komentari, pa podelite svoje mišljenje :)

Već sam pisao da je Twitter postao zemlja šuma, novinari će reći i besmislenog blebetanja, stecište neviđene količine informacija različite važnosti, odgovora, dogovora, prepirki i čega već. I ta voajerska strana, mogućnost da vidite sve konverzacije ljudi koje pratite, je valjda jedna od ključnih stvari koja ovaj servis i čini ovako popularnim.

Međutim, ono što je još lepše u celoj ovoj priči jeste da u slučaju preteranog šuma (međusobnog dopisivanja više osoba koje se prostire u nedogled, a vas interesuje koliko i prošlogodišnji sneg) ne morate se odricati svih tih osoba, ili Twittera ukoliko isti shvatite kao totalno obesmislen, već stvar možete rešiti jednim vrlo prostim unfollowom, tako što ćete identifikovati “uljeza” :)

Posmatrajte vaše twittove i identifikujte osobe koje se najviše “dopisuju”. Izdvojte nekoliko osoba oko kojih se najviše vrti konverzacija, osoba koja započinje i konstantno nastavlja konverzaciju, ili prema kojoj je upućeno previše odgovora. Vrlo verovatno su te osobe najveći krivci za “besmisleno blebetanje” u vašem twitter streamu. Lepota Twittera je u tome što se unfollowom nećete otarasiti samo twittova te osobe već i svih odgovora koji idu prema njoj, a nekada tih može da bude zaista previše.

Meni je u početku bila frka da unfollowujem nekoga koga znam, ali realno počeo je da mi se gadi twitter, i u tom slučaju sam morao da biram između twittera i meni nebitnih informacija i odabrao sam ovo drugo. Nema tu ništa lično, naprosto servis koristite onako kako vama odgovara, a i vi se potrudite da vam twitter ne bude zamena za IM. Ako vidite da konverzacija poprima oblik od više od 3-4 odgovora, pređite na DM ili neki od IM-ova, ne samo da ćete očuvati vaše followere (i mene između ostalih :) ) već i učiniti twitter manje odbojnim onima koji tek dolaze.

Photo: Logo benda Kill the noise

Darko Kontin

Toni Aničić

Viktor Marković

i uskoro će biti kontaktirani radi izvršavanja nagrade. Hvala svima što ste učestvovali a ostalima više sreće drugi put :).

Redizajn

Razmišljam da napravim neke izmene na svom blogu, obzirom da ovaj templejt ima 2 i po godine, pa su mi potrebni mali inputi sa vaše strane, bilo da su to linkovi, usmeni ili predlozi u vidu komentara nije bitno sve prihvatam :)

Kada sam ogledao Kuma prvi put, skovao sam izraz čulna renesansa, koji je trebao da označi ono stanje svesti u kojoj vam sva čula uživaju, film koji vas u potpunosti ispuni pričom, scenografijom i muzikom i natera da ga gledate iznova i iznova. Međutim takvi filmovi se retko rađaju, filmska industrija se bazira na recikliranju klišea, koji se stalno vrte  i tek poneko iskakanje od istih vam privuče pažnju i oduševi vas. Dvojica se u tome itekako izdvajaju, jedan je Gaj Riči bez Madone a drugi, junak naše današnje teme Kventin Tarantino.

I zaista Prokletnici su drugačiji film. Propraćeni uvek dobrim odabirom muzike karakterističnom za Tarantina, drugačijom, često POV kamerom koja se savršeno uklapa u pojedine bizarne scene, na početku u najmanjem slučajem obećavaju dobar film. A onda, ulazite u priču kroz gomilu minijatura, usporenih scena koje vam pružaju priliku da uđete detaljnije u psihologiju likova ali i shvatite besmislenost pojedinih situacija. One šaraju ceo film, daju mu dinamiku  i savršeno se uklapaju u jednu celinu. Naravno detalje neću otkrivati jer ipak trebate sami da doživite ceo film.

Glumačka ekipa blago rečeno pere! Nisam neko ko prati karijeru Bred Pita, ali mislim da je ovim filmom, još jednom dokazao da je mnogo više od Barbikinog Kena, i da je tu gde jeste sasvim opravdano. Njegov lik u filmu je u isto vreme morbidan i komičan i on to nosi bez problema kroz ceo film. Sjajnu podršku u tome mu pruža i Kristofer Valc, za mene totalno nepoznat glumac, koji je oprao glumeći “Lovca na Jevreje” nemačkog generala Hansa Landa.

Pre nego što sam pogledao film, kružile su neke priče da je film pun krvi i nasilja, sa čime se ne bih složio (ili je moj prag tolerancije jako visok), u filmu ima krvi, skidanja skalpova, razbijanja glave bejzbolkom… itd ali je i pored toga mala maca za Ramba IV :P Krv je prisutna da bi pojedine scene predstavila realnijim, a i nije nešto što je nesvojstveno Tarantinu.

Da sumiram, ja sam zaista oduševljen filmom, i dao bih mu dobru 9/10 ocenu jer sam se zabavio, video neku drugu priču, shvatio da Bred Pit možda i zna da glumi i još više zaljubio u gledanje filmova u Koloseju. Međutim film ima zaista podeljene kritike, ima onih kojima se poput mene jako svideo, i onih kojima je film totalno sran*e.  Kritika može da ode na dužinu filma, 153 minuta i nije baš malo, pogotovu ako uzmete da neke od gornjih minijatura (poput ispijanja mleka) besmisleno traju po minut dva. I pored toga zabavićete se, nasmejati, ali i zgroziti, videti neko drugo viđenje završetka drugog svetskog rata i pričati kako je film strava/sranje svima oko vas. Bez reakcije sigurno nećete ostati.