Branislava Gajić, direktorka subotičke kompanije Infostud, proglašena je jednom od najuspešnijh poslovnih žena našavši se u monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije - prvih 50″, kao jedini menadžer kompanije koja se bavi isključivo Internet poslovanjem. Knjiga je pripremljena pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije a javnosti je predstavljena u četvrtak, 2. jula, u realizaciji izdavačkih kuća Publikum i PaunPress. S obzirom da je Branislava sa svojih 29 godina i najmlađi dobitnik ovogodišnje nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje tradicionalno dodeljuje Udruženje poslovnih žena, dobijena priznanja pokazatelj su brzog rasta kvaliteta i sve većeg značaja koncepta Internet biznisa u Srbiji.
U samoj monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije - prvih 50″ Branislava Gajić komentariše razvoj domaćeg Internet sektora:
“Ulaskom ADSL-a, elektronsko poslovanje u Srbiji je konačno počelo da dobija potrebnu Internet infrastrukturu i polako, ali stalno raste broj korisnika Interneta. Sledeća bitna stvar treba da bude zaživljavanje plaćanja preko Interneta i, kada se to desi, elektronsko poslovanje će imati još plodnije tlo za razvoj. Ono što je sada potrebno jeste da se pokrene veći broj dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, imati i izgrađen poslovni sistem i biti samoodrživi. Dobra stvar elektronskog poslovanja jeste i to što ono u dobroj meri može da se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi decentralizaciji privrede”.
O unapređenju sve boljoj tržišnoj poziciji firmi usmerenih na elektronsko poslovanje svedoči i činjenica da su, osim Gajićeve, mesto u monografiji dobile još dve žene koje dolaze iz oblasti informaciono - komunikacionih tehnologija - Diana Gligorijević, suvlasnica kompanije “TeleGroup” i Branka Radovanović, suvlasnica preduzeća “PStech” iz Beograda.

Inače, monografija je zamišljena kao zbirka dobrih primera iz prakse ženskog preduzetništva i menadžmenta, prikazanih kroz intervjue sa 50 uspešnih žena iz sveta biznisa. Na osnovu postavljenih kriterijuma, svih 50 poslovnih žena je glasalo i odabralo tri najbolje među njima, a to su art direktor kompanije Mona, Nada Momirović, generalni direktor Dunav osiguranja, Milenka Jezdimirović, i direktor bolnice Bel medic, Jasmina Knežević.

Twitter ne koriste samo pojedinci već i ozbiljne kompanije. Tako uspostavljaju i održavaju kvalitetan odnos sa postojećim ali i potencijalnim klijentima. Evo spiska velikih firmi koje imaju i redovno održavaju svoje Twitter naloge. Na čelu je Zappos sa više od 650.000 followera.

Zappos Zappos

Whole Foods WholeFoods

JetBlue jetblue

Starbucks Starbucks

Southwest Airlines SouthwestAir

American Apparel AmericanApparel

Ford ScottMonty

Marvel Entertainment Marvel

Dunkin Donuts DunkinDonuts

Comcast ComcastCares

Red Cross RedCross

Anthony Bourdain-No Reservations NoReservations

Chevrolet AdamDenison

TV Guide TVGuide

Playboy playboy

Chicago Bulls chicagobulls

San Diego Chargers chargers

Marriott MarriottIntl

Home Depot HomeDepot

Kodak kodakCB

Humane Society of the US HumaneSociety

Alaska Airlines AlaskaAir

Travel Channel travelchannel

Paramount Pictures ParamountPics

Smithsonian Institute Smithsonian

Dell RichardAtDell

Portland Trailblazers pdxtrailblazers

Intuit Intuit

Sega sega

Carnival Cruise Lines CarnivalCruise

General Motors GMBlogs

Luxor Hotel LuxorLV

Baskin Robins BaskinRobins

DirecTV DIRECTV

Hertz ConnectByHertz

Popeye’s Chicken PopeyesChicken

AT&T ATTNews

Honda Alicia_at_Honda

Pop Cap Games popcap_games

Wachovia Wachovia

Tyson Foods TysonFoods

Detroit Pistons DETPistons

Rubbermaid Rubbermaid

Harley Davidson HarleyDavidson

H & R Block HRBlock

Pepsi pepsi

Bizarre Foods bizarrefoods

March of Dimes marchofdimes

Build-a-Bear buildabear

Bigelow Tea BigelowTea

Christian Coalition ccoalition

GoDaddy GoDaddyGuy

Scottrade Scottrade

“Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera.”

- Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943.

“640k je više nego dovoljno za bilo kog korisnika.”

- Bil Gejts, 1981

“Obzirom da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po.”

- Popularna mehanika, 1949.

“Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana.”

- Odgovorni urednik Poslovnih knjiga, 1957.

“Ali … to ničemu ne služi.”

- Inženjer u odseku IBM-a za razvoj, 1968. godine, komentarišući otkriće mikročipa.

“Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući.”

- Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije Digital Equipment Corp., 1977.

“Otisli smo u Atari i rekli: “Imamo neke fantastične ideje, šta mislite da nas finansirate? Ili, mi ćemo da vam ih damo. Dajte nam samo platu, i mi ćemo raditi za vas na tom projektu.” Nisu pristali. Onda smo otišli u Hewlett-Packard, a oni su rekli: “Hej, ne trebate nam. Nemate čak ni fakultet.”

- Stiv Džobs, osnivač kompanije “Apple”, pokušavajući da zainteresuje Atari i HP za njegov i Voznijakov personalni računar.

Gary Vaynerchuk, vlasnik sada već poznatog sajta Winelibrary TV, pre nekog vremena ponudio je besplatnu dostavu za sve narudžbine novih mušterija (Geri inače prodaje vina). Kao kanale za svoju novu kampanju odabrao je bilbord, mini brošuru i Twitter.

bilbord kampanja

Bilbor izrađen za ovu kampanju postavljen je na veoma prometnom mestu u NjuDžersiju. Troškovi su iznosili 7.500 dolara. Zahvaljujući bilbordu dobio je 300 novih mušterija.

mini brošura

Napravljena je luksuzna brošura na četiri lista sa kuponima za besplatnu dostavu. Brošura je poslata poštom na veliki broj adresa. Troškovi štampanja i slanja izneli su 15.000 dolara. Na ovaj način, Winelibrary TV je dobio 200 novih mušterija.

Twitter

Gary Vaynerchuk na Tviteru ima 38.000 ljudi koji ga prate. Poslao je poruku o kampanji sa pozivom za nove, potencijalne klijente. Ispostavilo se da je Twitter bio najisplativiji. Ta kampanja nije koštala ništa a samo na taj način dobijeno je 1.800 novih kupaca.

GMX istraživanje rađeno na oko 2000 Britanaca došlo je do zaključka da 54% ljudi kada prime mejl na osnovu samo tog mejla donose zaključke o osobi koja je email poslala. Donose zaključke o inteligenciji, starosti, socijalnom statusu. Svaki treći ispitanik je svestan ove situacije, te veoma vodi računa o izgledu, sadržaju i tonu koji email sadrži pre no što ga i pošalju.
Osobe ženskog pola se kada sastavljaju mejl poruke trude da deluju veselo, čak dva puta više nego muškaraci. Njih četvrtina stavlja smajlije u poruke kako bi prikrili prava osećanja.
Trećina ispitanika se prilikom pisanja mejla, trudi da ostavi utisak inteligentne, autoritativne i smirene osobe.

Nesvakidašnje situacije kod kreativnih ljudi obično pospešuju nove ideje. Ma kakve to situacije bile. Evo, i Svinjski grip (aka Meksički grip, aka Američki grip, aka H1N1) je dizajnere motivisao da pripreme neobične maske koje ovih dana viđamo (za sada samo u vestima) na licima ljudi.
Tokijsko rešenje maski protiv gripa.
Dizajn eksperiment Irine Blok sa maskama.
Gomila maski na Gizmodu

profil na GetaFreelancer.com

• Nemojte propustiti da postavite sliku. To može biti ili vaša slika ili logo (za vaš nadimak na GetaFreelancer.com, logo vaše agencije, ili slično). Bitno je da slika bude odlično grafički odrađena, naročito ako planirate da bidujete za projekte vezane za grafiku (webdizajn, grafički dizajn, photoshop, logo, baneri). Ako je u pitanju logo, neka bude nešto najbolje što umete da odradite, ako je fotografija, obradite je sa par efekata i lejera u fotošopu da i na njoj pokažete šta znate.

• U profilu upišite od kada se bavite kompjuterima, internetom, koliko dugo se bavite konkretno time šta je vaša oblast (dizajn, PHP, Excell, programiranje, …). Navedite neke uspehe ako ih imate ali ne pišite nikako adrese bilo kakvih sajtova jer to nije dozvoljeno. Zbog bilo kakvih adresa ili mejlova datih u javnost mogu vas brisati sa sajta. Davanje kontakata je dozvoljeno samo nakon što dobijete posao pa poslodavcu privatnom porukom možete poslati kontakt.

Bidovanje (konkurisanje za konkretan projekat)

• Bidujte najpre na projektima koji imaju oznaku “trial” (imaju sličicu ). To su ponude kupaca kojima je to prva kupovina i na koju mogu da se prijave samo članovi koji takođe još uvek nemaju fidbek). Obzirom da svi koji konkurišu nemaju fidbek, svima je to prvi posao, manja je konkurencija i realnije je da ćete dobiti projekat. Ako ne ide, ili u vašoj oblasti nema dovoljno trial projekata, konkurišite i na ostale naravno.

• Koliko da tražite? U početku tražite što manje. Mnogo važnije je da dobijete dobre kritike koje će kasnije budući poslodavci videti. Tek kada sakupite nekoliko zvezdica, onda ćete razmišljati o većoj zaradi za svaki posao.

• Kada unosite vreme za koje ćete završiti projekat, trudite se da ne bude predugo u odnosu na druge, idealno je što kraće, ali budite realni. Mnogo opasnije je da dobijete posao i zakasnite sa izradom, ne ispoštujete termin, dobijete lošu kritiku, nego da ne dobijete posao.

• U polju za opis ponude, napišite kraći tekst ponude koji sadrži neku reč o konkretnom poslu. Dobro je da poslodavac vidi da ste zaista pročitali njegovu ponudu jer ima dosta ljudi i agencija koje konkurišu na sve iz određene oblasti ne čitajući šta se traži. Ima i botova koji automatski daju ponude. Eto još jednog plusa po čemu se možete razlikovati u masi ponuda.

• Nakon što posaljete bid, pošaljite PM kupcu sa nekim konkretnijim predlogom, pitanjem za pojašnjenje, ili ako vam ne treba mnogo da odradite predložak za to šta on traži možete mu poslati i to. Uz PM se može poslati dokumenat, ali samo jedan, te pripremite svoj portfolio kao jpg za te situacije i pošaljite ga. Više pažnje se obraća na ponude koje su propraćene i privatnom porukom od onih bez nje. A to je i prilika da pokažete reference, makar u slici. Naravno, vez vinih urlova zbog pravila.

Provizija

Nakon što vam kupac plati, GetaFreelancer.com vam naplaćuje proviziju. Provizija je 10% ili 5 dolara, u zavisnosti šta je veće. Pripremite karticu za plaćanje preko interneta (Raiffeisen i Vojvođanska banka ih imaju) i imajte spremnih 5 dolara jer ćete morati prvu proviziju da uplatite na GAF pre no što dobijete uplatu od posla. Novac će vam odmah po uplati biti vraćen, uplata je tek provera ozbiljnosti člana. Inače, ove provizije se ne plaćaju ako platite mesečnu članarinu od 12 dolara ali o tome razmišljajte tek kada posao krene, odradite par poslova i ustalite bar tri projekta mesečno.

Ne odustajte

Na GetaFreelancer sajtu viđam dosta članova/provajdera koji ili ne pokušaju da biduju, da se prijavljuju za poslove ili pokušaju par puta, ne budu uzabrani i odustanu. Velika greška. GetaFreelancer vam daje mogućnost da konkurišete na 15 poslova + po 1 za svaki mesec koliko ste član, mesečno. Dakle, prvog meseca imate mogućnost da konkurišete za 15 poslova, dok trećeg meseca imate 18 bidova (15 + 3 zbog 3 meseci članstva). Iskoristite ceo broj. I teško da će se desiti da dobijete posao baš prvi put. Moguće ali moguće je da prođe neko vreme dok ne uđete u štos, dok vas neko ne angažuje. Upornost će se isplatiti.

EBay, američka onlajn aukcijska kuća, ponudila je 1,2 milijarde dolara za preuzimanje južnokorejskog konkurenta Gmarket.

Operater najposećenijeg internet sajta za aukcije saopštio je da je dogovorio kupovinu 67% akcija u Gmarketu, i uskoro će poslati službenu ponudu u vrednosti od 24 dolara po akciji. eBay će nakon realizacije te transakcije spojiti poslovanje svoje južnokorejske ispostave “Internet Auction” sa Gmarketom, čime će udvostručiti prodaju u Južnoj Koreji i izgraditi start za dalje širenje u Aziji.

Inače, Južna Koreja je šesto najveće tržište online trgovine na svetu, nakon SAD-a, Nemačke, Velike Britanije, Kine i Japana.

Analitičari smatraju da je širenje na južnokorejsko tržište ispravan potez eBaya koji se u zadnjem kvartalu suočio sa padom prodaje od 16%, dok je Gmarket u prošloj godini ostvario rast prodaje od 25% na 210 miliona dolara.

ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Recimo da sva javna preduzeća, lokalne samouprave, ustanove, svi koji se finansiraju iz republičkog, pokrajinskog ili lokalnog budžeta imaju internet. Konstantan, gde nije potrebna prevelika brzina, tako da se ADSL, kablovski ili bežični internet može koristiti za nekih 1500 dinara mesečno. Koje uštede može on doneti adekvatnim, konstantnim i pametnim korišćenjem?

ušteda na telefonu i faksu

Po nekim mojim iskustvima, prosečni računi za telefon u javnim preduzećima su od 5 do 15 hiljada dinara. Neka prosek bude 10.000. Ako zanemarimo činjenicu da je više od polovine utrošeno na privatne razgovore (što nije tema ovog teksta), veći deo poslovnih razgovora se svodi na objašnjavanje činjenica koje se mogu iskazati pismenim putem. Dakle, mejlom. U razgovoru školskog pedagoga sa policijom, psihologa Centra za socijalni rad sa psihijatrom iz bolnice, policijskog inspektora sa javnim tužiocem, opisuju se pacijent, osumnjičeni, govori o prethodnom iskustvu, daju saveti. Sve to se u dosta slučajeva može napisati u mejlu, a ostaje i trag o tome, što kasnije može takođe koristiti. Ako se samo jedna petina razgovora ne obavlja telefonom već se razmena informacija obavlja mejlom, eto uštede od 2 hiljade dinara svakog meseca. Kada govorimo o faksu, 90% faksova se može slati mejlom, ali neka uđe i to u tih 2.000.

ušteda na gorivu

Odlasci do banke za prenos novca, do Uprave za trezor po izvod, nisu potrebni (osim u izuzetnim slučajevima) ako se koristi elektronsko bankarstvo. Dosta banaka ovu uslugu već nudi, Uprava za trezor, bar koliko ja znam, još uvek ne. Dakle, uz malo truda, moguće je ove svakodnevne “šetnje” takođe preseliti u “virtuelni svet” i uštedeti po par kilometara i po pola sata dnevno. U delu sa telefonima pomenuo sam saradnju srodnih institucija, tu su i odlasci do dobavljača za račun, do kupca za predračun, i tu se odlazi autom od jedne do druge firme kako bi se neki papir odneo ili doneo, što je često smešno i nepotrebno. Recimo da se svakog radnog dana posao odradi preko interneta umesto da službeni auto pređe samo 4 kilometra. To je 100 kilometara mesečno. 7 litara goriva. Zaokružimo na manje - 600 dinara.

ušteda na seminarima

Naravno da “živi” seminari imaju svoju draž i prednosti upoznavanja “tet a tet”. Ali u uslovima ekonomske krize, mora se i to svesti na minimum. Naročito imajući u vidu da seminari službenicima javnih ustanova mahom služe da vide neko turističko mesto, odmore malo, a poneko doživi i “neko veoma privatno zadovoljstvo” . Firme o kojima pričamo šalju po par radnika na seminare, savetovanja i slične aktivnosti u proseku jednom u dva meseca. Cena samog seminara je otprilike jednaka ceni onlajn seminara koji postoje i kod nas za mnoge oblasti. Za one konkretne teme za koje ne postoji onlajn varijanta, nadležna ministarstva mogu veoma lako to da organizuju. Dakle, štedi se prevoz do mesta seminara, i troškovi smeštaja i ishrane za, neka bude dve osobe, mada ih je često i više. Seminari se organizuju uglavnom u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru. Prosek kilometara za dolazak možemo reći da je 150. I povratak - 300. 21 litar goriva, 1800 dinara. Pun pansion je u najmanju ruku 3000 din. Dve osobe puta dva dana, 12.000. Ukupno po seminaru - 13.800. Pošto je, rekli smo, prosek jedan seminar u dva meseca, ušteda za firmu je 6.900 dinara mesečno.

ušteda na službenom glasniku

Ovo nije velika stavka mesečno po firmi, ali ništa nije nebitno kada se kasnije vidi kolika je ušteda to na republičkom nivou. Naime, po cenama Službenog glasnika vidimo da je godišnja pretplata na elektronsko umesto na štampano izdanje za 1.100 dinara manja. Obzirom da škole recimo, uzimaju i Prosvetni Pregled, zaokružićemo mesečnu uštedu na 100 dinara.

ostale uštede zahvaljujući internetu

Ostale moguće uštede na nekim troškovima koje imaju neke ali ne sve javne firme/preduzeća ne bih sada računao ali sigurno bi još dodatno smanjile troškove raznih budžeta. Mislim recimo na plaćanje kablovske televizije (postoji i internet televizija i to besplatna), kupovina dnevne štampe vs internet izdanja, i slično.

ukupna ušteda zahvaljujući internetu u ekonomskoj krizi

Telefon i faks - 2000. Gorivo 600. Seminari 6.900. Službeni glasnik 100. Ukupno - 9.600. Internet nas košta 1500, dakle svaka firma bi uštedela 8100 dinara. Uzmimo da prosečna opština u Srbiji ima po jednu poštu, Telekom, Dom zdravlja, EPS ispostavu, MUP, sud, naravno opštinsku upravu, katastar nepokretnosti, komunalno preduzeće, vrtić, Centar za socijalni rad, biblioteku, tri škole. Neke opštine imaju i fakultete, neke domove učenika, domove za stare, kulturne centre, pozorišta, televizije,i još štošta. Ali obzirom da neke druge nemaju te dodatne usluge, recimo da u proseku opština ima još po dve od tih dodatnih institucija. Dakle, to je 17 firmi. Ušteda je 137.700 dinara. U Srbiji ima 168 opština, što znači da se u javnim preduzećima i ustanovama koje su na budžetu u Srbiji iskoristi potencijal interneta, mesečna ušteda na nivou države bi mogla da bude oko 23.133.600 dinara. I nije zanemarljiva cifra. A dostići je, to je i lako i teško. Zavisi ko iz kog ugla posmatra.