Svet Telekomunikacija

SBB više nije monopolista

2016-01-31T23:38:00.003+01:00

Na sajtu RATEL-a objavljene su tzv. javne konsultacije o izveštaju o regulaciji maloprodajnog tržišta distribucije medijskih sadržaja. Do sada je SBB bio proglašen za operatora sa ZTS (značajnom tržišnom snagom), a kako se može videti iz novog izveštaja, to rešenje će biti ukinuto. Drugim rečima, ocenjeno je da srpsko tržište „kablovske televizije“ danas ima elemente efikasne konkurentnosti i na njemu nema realnog „monopoliste“, a samim tim nema ni potrebe da se to tržište prethodno reguliše. RATEL doduše u izveštaju kaže „kreće se u pravcu efikasne konkurencije“, a za to je „krivac“ Telekomov IPTV koji naglašeno raste i razbija SBB-ovu dominaciju.

Voleo bih da, do objave zvaničnih komentara operatora na sajtu RATEL-a, čujem šta moji čitaoci misle o ovoj temi – o ustanovljenoj efikasnoj konkurenciji u ponudi medijskih sadržaja odnosno u "kablovskoj televiziji".

Promene u ICT svetu

2016-01-31T23:30:00.004+01:00

U januaru je na tržištu telekomunikacija došlo do dve velike promene i ja želim da ovde na blogu budu zabeležene.

U Britaniji je BT kupio najvećeg 4G operatora kompaniju Everything Everywhere (EE), inače zajedničko ulaganje nemačkog DT i francuskog Orange-a, za sumu od oko 15,5 mlrd €, što u kešu što u deonicama. Tako je BT postao gigant sa ponudom 4-Play servisa u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ako budem imao inspiraciju, možda ću o ovoj transakciji da napišem nešto opširnije narednih dana.

Druga velika transakcija je konačno preuzimanje 80% akcija Alcatel-Lucenta od strane kompanije Nokia. Dakle, ovoga puta su na delu proizvođači opreme. Tek da se zna da će kineske kompanije Huawei (naročito!) i ZTE, kao i švedski Ericsson, imati dostojnog takmaca u kompletnoj ponudi ICT mreža i servisa. Konsolidacija i globalizacija na delu. Ja bih još rekao - vizija generalnog menadžera Nokie Radživa Surija ( CEO Rajeev Suri), čije poteze pratim još dok je bio menadžer u Siemensu. Čovek me podseća na Stiva Džobsa, vidi ono što drugi ne mogu. Rekao sam više puta da treba učiti od najboljih, od ljudi sa vizijom, što u mom slučaju i ne daje neke rezultate, ali ima još dosta do penzije.

Sa druge strane, par nagoveštaja za nova ukrupnjavanja u Francuskoj (Orange i Bouygues Telecom) i UK (mobilni operatori 3UK i O2) – ali, nadležna regulatorna tela za sada ne dozvoljavaju koncentraciju usled narušavanja konkurencije i smanjenja mogućnosti izbora za korisnike. Elem, u traženju novog biznis modela operatori ne sede skrštenih ruku, prave se kombinacije i analize, preduzimaju koraci.

Ja, iskreno, sve ovo pratim zbog zanimanja za regulatornu politiku na tržištu telekomunikacija. Jasno mi je zašto operatori rade to što rade i zašto vendori rade to što rade. U Srbiji se spremaju novi izbori. Najavljena rekonstrukcija državnog operatora sačekaće, verovatno, bar do jeseni, ako se tad neko bude sećao o čemu se pričalo i šta se htelo. Ja nekako mislim da bi bilo dobro da neko to vreme iskoristi da napravi neophodne analize, predloge i koncept.

Da li "vajšak" ubija Telekom - pitanje samoopredeljenja

2016-01-11T01:02:00.001+01:00

Pre svega, želim da poželim čitaocima ovog bloga sve najbolje u nastupajućoj olimpijskoj 2016-oj godini, dobro zdravlje, dobru volju, dobru energiju, što više komentara na ovom blogu, poslovni uspeh i šta već sanjate i zamišljate… Srećno!

A kako smo završili prethodnu godinu, tako ćemo početi i ovu Novu – analizom intervjua generalnog direktora Telekoma. Posle Novosti, sledi dnevnik Politika.

Naslov intervjua u Politici nekako neinventivan (Kako „Vajber” ubija SMS), ali je zato mene inspirisao za naslov posta. Pitanja pomalo već viđena. Ali, zato su “zablistali” u tabloidu Alo sa naslovom: “Stimulisaćemo radnike da sami daju otkaz!” Novinar dnevnika Alo je vispreno provalio suštinu i zaslužuje moju čestitku!

Sreća u nesreći za moje čitaoce je činjenica da sam ja nekako (otud-odovud) lojalan Telekomu kao instituciji srpskih telekomunikacija i stoga bi bilo neukusno da se ovde potpuno razigram. Ali, s obzirom da je u pitanju javna reč, svako može da polemiše i komentariše bilo čije izjave.

"Malo ko danas ima odgovor na pitanje kako će izgledati telekomunikacije za 3, 4, 5 godina, to danas ni mnogo veće kompanije, koje mnogo više investiraju u razvoj i istraživanje tržišta i predikcije ponašanja korisnika, nisu u stanju da odgovore."

Jednostavno, ako ja mogu da dam besplatan savet, budućnost uglavnom zavisi od onoga šta i kako radite danas. Ne slažem se sa potenciranjem neizvesnosti u telekomunikacijama, a pogotovo u telekomunikacionim kompanijama i to od strane top-menadžera. To sam komentarisao u prethodnom postu. Telekom mora da ima ljude koje se ozbiljno bave poslovnom i strateškom analitikom. Iz izjava generalnog direktora mogu samo da zaključim da je on zaista u problemu ko mu se bavi strategijom i ko ga u tome savetuje i pomaže mu.

Slično mislim i o obrazloženju odsustva velikih, strateških operatora kao kupaca koje je u intervjuu dato.

"Izostanak velikih operatera u Srbiji posledica je globalnih kretanja i zaista nema veze sa „Lazardom” i nema nikakve veze sa Srbijom."

Vidi se problem strateške analize u Telekomu, koji uzgred ne mora da postoji. Ako bih se upustio u argumentaciju, ne bi bilo korektno. Čak i da je citirana rečenica potpuno tačna, u svakom slučaju izostanak ima veze sa Telekomom i to treba ozbiljno razmotriti i uzeti u obzir. Radi Telekoma!

Najviše su me začudila pitanja i odgovori oko Emisione tehnike, jer Emisiona tehnika je javno preduzeće i ne može se prodavati tek tako, a tek ne državnom preduzeću. U svakom slučaju, ima ko da misli i “brine” o nekakvim savezništvima Telekoma i JP ETV. Ono što je nagovešteno je meni pomalo čudno, ali slično sam komentarisao i oko kupovine Dunav banke pa su me “nadležni” opomenuli da mnogo pričam. A fakat je da ja sve pišem i pričam za dobro Telekoma. Kamo sreće da je imao i ima ko da čita…

O pohvalama Lazarda:

"Dobili smo pohvale od „Lazarda” da se u svojoj karijeri nisu sreli s ovakvom profesionalnošću ljudi kada je reč o odnosu prema procesu privatizacije. Ne govorim o biznisu(podvukao S.St.), govorim o odnosu prema procesu privatizacije…".

Drugim rečima, prepoznati smo kao dobre sluge, a loši gospodari! Jer biznis nije “neviđen” i nije za pohvalu, uostalom ni čuveni Lazard nije uspeo da ga “utopi”! Profesionalnost za mene je kad napravite firmu za koju će da se otimaju, kad radite po pravilima struke, kada držite do sebe i svog integriteta.

O pozitivnom i dobrom:

"Očekujemo da će ukupni prihodi u 2015. godini biti za 3-4 odsto veći nego u 2014. i smatram to velikim uspehom. … … Ja mogu da kažem da u „Telekomu Srbija” zaista postoji kritična masa kvalitetnih ljudi, i to svi znaju. … … Polovinom 2017.godine trebalo bi da završimo IT transformaciju i posle toga kompanija neće više biti ista."

Sve ovo je zaista sjajno i mene zato veoma čudi da to potencijalni kupci nisu prepoznali, nisu saznali i nisu (pro)cenili. Ako je sve tako super perspektivno, u čemu je (bio) problem? Višak zaposlenih? Saznali smo i kako će se on rešavati:

"… Program dobrovoljnog odlaska planirali smo i za 2016, jer postoje viškovi. … Dokle budemo mogli to da ostvarujemo kroz fond za dobrovoljni odlazak, mi ćemo tako raditi, kad to više ne bude davalo rezultate, okrenućemo se rešavanju problema tehnološkog viška i tu nema trećeg rešenja. … Mi smo sami u 2015. godini smanjili broj zaposlenih za oko 500 kroz fond za dobrovoljni odlazak. Za to smo izdvojili značajna sredstva.Postoje ljudi koji su spremni da uzmu otpremninu, jer prihvataju činjenicu brzih promena i sve većih tržišnih pritisaka s kojima ne mogu da se nose. … Jako je važno da postoji visoko razumevanje sindikata i da su sindikati prvi put izašli u javnost sa informacijom da Telekom mora da smanji broj zaposlenih kako bi obezbedili konkurentnost na tržištu.(sve boldovano S.St.)"

Nije mi jasno da li postoji višak ili postoji tehnološki višak? Ima razlike. Svi se, dakle, slažu da viška ima i očekuju da se taj višak (“pod tržišnim pritiskom”) sam prepozna, uzme pare i ode. Umesto rukovodstva, sami zaposleni preuzimaju odgovornost za problem viška! Rukovodstvo ne zna ko je višak, ali zaposleni znaju i osećaju. To je ona čuvena svest radničke klase o kojoj su nas učili u socijalističkim školama. Sindikati je održali.

O budućnosti:

"Planiramo investicije u dva pravca. Jedan je razvoj širokopojasnog pristupa u mobilnoj telefoniji i drugi pravac je, opet, razvoj širokopojasnog pristupa u fiksnoj telefoniji. … Video postaje dominantan, mislim da je to perspektiva „Telekoma”, koji i u tom segmentu ima veliko iskustvo."

Ako bude konkurs za profesionalni ili kakav drugi menadžment, evo šlagvorta za “napadače na tron” generalnog direktora Telekoma - kuda i kojim putem dalje? Ja nekako mislim da ovo dejstvo u dva pravca nije najbolje, a možda sam iz ove kratke izjave izvukao pogrešan zaključak. Ta dva širokopojasna pristupa nisu baš tako odvojiva, a video nikako nije perspektiva za telco operatore, pre će postati noćna mora. Digitalizacija terestrijalne televizije je bila i prošla, brzo će se to shvatiti. Dalje, mislim da nisu toliki problem investicije, već njihova efikasnost. Prvi zadatak treba da bude: od Telekoma napraviti firmu – zbog toga nikom nije zapao za oko, osim interesnim grupama koje su ga svesrdno branile! Firmu, ozbiljnu, evropsku! A za početak temeljno i realno analizirati najnovije uspehe, jer sutra zavisi od juče! Ima jedan moj rad sa Telfora daleke 2009. godine – može da bude poučan, a i na ovom blogu ima korisnih stvari i razmišljanja koje mogu biti od pomoći. Pomoć je očigledno potrebna, videćemo da li je dobrodošla.

Breme neprodaje

2015-12-28T21:43:00.002+01:00

Nakon neuspele prodaje Telekoma i nakon javne pohvale od strane premijera zato što je bio za prodaju Telekoma, generalni direktor Telekoma dao je intervju Novostima. Zašto je generalni bio za prodaju, mislim da sam odgovor pronašao u sledećem: ”... imajući u vidu kakvi se izazovi i rizici nalaze pred nama u godinama koje dolaze.” Nazire li se strah od budućnosti?

Izdvojićemo najbitnije fragmente-citate iz intervjua:

1.      Neznalice su bile najglasnije protiv privatizacije... najglasniji su bili oni koji ne znaju gotovo ništa o negativnim trendovima i izazovima u telekomunikacijama na globalnom nivou.

2.      Kako će to sve izgledati u narednih pet godina teško je dati odgovor.

3.      Jedan od naših problema je fiksna telefonija iz koje nam dolazi oko 40 odsto prihoda. Mnogi globalni stručnjaci ne veruju da će za deset godina postojati ova vrsta usluga.

4.      Siguran sam da "Telekom" ima i ljude i kadrove i budućnost.

5.      ...mi u kompaniji smo svakako spremni da podržimo svaku opciju za koju se opredeli većinski akcionar.

6.      Viška ima. Koliko? E, to je teško reći...

7.      Ako nastavimo sa investicijama u iznosu između 10 i 20 odsto godišnjeg prihoda, što je svetski prosek, moći ćemo da pariramo (konkurentima, prim.SSt.)... U narednim godinama verujem da ćemo morati da ulažemo i svih 20 procenata i to u fiksnu infrastrukturu, optičke mreže, 4G mrežu...

8.      Mislim da je pogrešno ponuditi paket na Beogradskoj berzi u ovom momentu.... u perspektivi treba strpljivo pripremiti plan za izlazak možda na neku svetsku berzu ako već odlučimo da idemo u tom pravcu.

Da malo prokomentarišem ove citate i izvode iz intervjua:

Potpuno se slažem da su najglasniji protivnici prodaje pokazali frapantan stepen nepoznavanja telekomunikacione problematike, bez obzira na očite interese koje brane. Tužno je da je većina njih sa doktorskim titulama, koje treba da krasi kritički i istraživački duh.

Slažem se sa konstatacijom o budućim ulaganjima, moguće je da će biti potrebno ulagati godišnje i oko 20% prihoda. Moguće, ako privreda krene na bolje i ako ima ko da kupuje usluge. Problem fiksne telefonije i njene profitabilnosti je realan i za sada „regulatorno stimulisan“, ali mora se raditi na pripremi novih okolnosti i pravila. To je neizbežno i mora se biti proaktivan, mora se imati osećaj i vizija. I znanje! Govorna usluga će uskoro postati (a negde već i jeste) samo jedna od data usluga, realizovanih preko broadband/internet pristupa. To je realnost i neminovnost – tzv. TDM transformacija.

Ako su u kompaniji spremni da podrže svaku opciju za koju se opredeli većinski akcionar, da li to znači da je menadžmentu svejedno da li ostaje ili odlazi, da će im laknuti ako dođe tzv. profesionalni menadžment? Očekivao sam inicijativu sadašnjeg menadžmenta, bez obzira na...

Ako menadžment ne zna koliko ima viška, ko će i kako će znati? Nije to tema od juče. Dalje, nije mi jasno zbog čega je protiv listiranja kompanije na berzi, naročito na Beogradskoj? Kompanija kad-tad MORA na berzu, to će biti zdravo za samu kompaniju. Uostalom, akcionarima se ne bi smelo uskraćivati (ustavno) pravo da slobodno raspolažu (trguju) svojom imovinom (akcijama).

Ako je teško znati šta će biti sa kompanijom za 5 godina, šta je sa vizijom? Za koliko godina unapred se npr. može znati? Ako je tačno „da Telekom ima i ljude i kadrove i budućnost“, kako to da je budućnost tako neizvesna? Zašto se beži od odgovornosti? Šta sad, posle neuspele prodaje? Izgleda da se čeka da većinski akcionar kaže šta ima, a dotle - neka traje. A kako, ako su svi saglasni da kompanija mora da se menja? Ko će da je menja? Na osnovu odgovora iz intervjua, izgleda da se očekuje da vlasnik većinskog paketa odluči o svemu kad za to dođe vreme. A onda se opet vraćamo na poznatu temu o državi kao (uspešnom i odgovornom) vlasniku preduzeća. Vrtimo se u krug ili mi se samo čini? Znam samo da se mora napred i da su promene conditio sine qua non. Mislim da je i gen-dir Telekoma to hteo da kaže u svom, ovde analiziranom intervjuu.

Direktori ne mogu i ne moraju sve da znaju (videli smo to u intervjuu), ali treba da znaju ko zna. Ako ne znaju ko zna, treba da pronađu i istraže ko zna. Ima načina, može se, treba i da se hoće. Od koga zavisi?

Igrali se prodaje

2015-12-18T23:19:00.000+01:00

U poslednjih 5 godina druga po redu prodaja Telekoma Srbija završena je neuspešno. To već deluje pomalo i neozbiljno, kao da se neko igra. Jedni bi kao da prodaju, a drugi kao ne daju. Nažalost, i jedni i drugi pokazuju toliku količinu površnosti, neznanja i nekompetencije, da je to zaista zabrinjavajuće za zemlju Srbiju.

Jedna ponuda američkog investicionog fonda bila je blizu željene, ostale daleko od toga. Proces prodaje protekao je kao netransparentan, a završio se konspiracijom. Nije se znalo ni koliko se prodaje, ni koliko je za koliko posto ponuđeno, ni ko ni šta, a na kraju ni ko je ni koliko ponudio. Premijer je rekao da smo dobili 6xEBITDA multiplikaciju, što bi se dalo sračunati na oko 2,2 mlrd € za 100% akcija odnosno oko 1,3 mlrd € za 58% akcija države. Taman je to onih 100 miliona € što devojci tj. prodavcu sreću kvare. Koliko bi keša od toga dobila država, to je opet pitanje i do neke prilike ostaćemo uskraćeni za podatak. Po mom mišljenju, ponuda 6xEBITDA za Telekom Srbija je vrhunska ponuda i Telekomu je tom ponudom učinjena čast. Pazite, premijer je rekao da su ostale ponude slične ali daleko ispod ove najveće. Mislim da su te ponude realne, a da je ova najveća – premija.

To što jedna od najboljih srpskih firmi nije dobila dobru ponudu za promenu vlasništva moglo bi da se protumači da realno ipak ne vredi onoliko koliko se u javnosti misli. Jer, teško je poverovati da bi se investicioni fondovi, koji su uglavnom i bili zainteresovani, odrekli prilike da brzo, lako i efektno zarade. Očito je procenjeno da odnos posao_koji_čeka/zarada nije bio optimalan. Drugim rečima, ima mnogo posla oko uređenja i skockavanja firme.

Ovo poslednje je zaključak i predsednika Vlade, koji je i objavio odluku o neprodaji Telekoma. Rečeno je da Telekom čekaju „bolne reforme“, da je neophodan profesionalni menadžment (da li ovaj sadašnji to nije?), da ima viška zaposlenih, da investicije u internet i telekomunikacionu infrastrukturu moraju da budu povećane. Pomenuto je i da su mali akcionari „problem“ (verovatno u smislu šta sa njima tako usitnjenima?).

Sve u svemu, mnogo nezgodnog posla čeka, čega su, rekao sam maločas, i ponuđači sigurno bili svesni. To je fakat i to je, po mom mišljenju, glavi rizik koji je preuzela Vlada Srbije kao najveći akcionar Telekoma. Da je prodato, „prljav“ posao bi morali da rade kupci, ovako – vratili smo se na početak posle okrenutog kruga. Gde si bio – nigde, šta si radio – ništa! Dakle, stanje kao i pre prodaje. Vlada je izgleda želela samo veliki novac, nesvesna da ga je trebalo zaslužiti odnosno opravdati. Zaslužiti prethodno nalickanom firmom (nije dovoljno samo mahati profitom od 150 miliona €), opravdati svim onim što sada treba uraditi. Plaćen je ceh upravo državnom (da ne kažem partijskom) upravljanju kompanijom, otud manjak pravih i vrednih informacija i adekvatne procene. Kako je neko mogao da misli i odakle mu informacija da Telekom može da proda za veće pare nego što je nudio austrijski Telekom 2011. godine? Mnogo je energije i vremena izgubljeno. Energije nije neiscrpna, a vreme je za nekoga novac. Za privatizacionog savetnika, Lazard, zasigurno – trošak angažmana su naplatili oko 640.000 €. Svaka čast! Lično mislim da Lazar nije opravdao reputaciju vrhunskog konsultanta i savetnika, bez obzira što je većina srećna zbog toga.

Sav pomenuti posao oko eventualnih promena u Telekomu neko mora da uradi i to na način da poslovanje ne trpi i da posle reformi firma bude bolja, i u korporativnom i u finansijskom pogledu. Ko je taj neko, treba ga pronaći? Lako je reći šta bi trebalo, treba to i realizovati i ostvariti, stručno i argumentovano. Ponuđači su, pisao sam o tome, sigurno imali stručne timove za due dilligence i skeniranje Telekoma. Po pristiglim ponudama znam da su to korektno uradili, uostalom bavio sam se istom tematikom. Ideje o prodaji manjinskog paketa su, opet po mom mišljenju, gubljenje vremena. Teško da će neko dati novac za manjinski paket akcija bez dobijanja upravljačkih prava.

Vreme teče i Telekom nastavlja da živi i da posluje. Pratićemo dalja dešavanja.

Odvezivanje

2015-12-07T23:44:00.000+01:00

Novi direktor RATEL-a dao je prošlog meseca intervju “Blicu”, a ja sam, evo, tek posle 25 dana rešio da svoj blog ne lišim “istorijskog” dela njegove izjave. Za ovaj blog je pitanje koje sledi veoma bitno, jer je ono za šta se ovde zalažemo: napredak srpskih telekomunikacija i korisnik kao svetinja.

Kakav je stav RATEL-a po pitanju davanja mogućnosti da korisnici kupuju ADSL odvojeno od telefonskog?

- Iako krajnji korisnici i internet provajderi ovo vide kao logično i poželjno, to nije tako jednostavna stvar. Potrebno je detaljno sagledati iskustva drugih zemalja na uporedivim tržištima, efekte na maloprodajni i veleprodajni segment i svakako uticaj na razvoj širokopojasne infrastrukture, naročito mreže za pristup, u skladu sa Strategijom razvoja širokopojasnih sistema u Srbiji do 2020. Zato moramo pažljivo sagledati sve aspekte i uticaj јеdnе ovakve mere, kako nа krajnje korisnike, tako i na konkurentnost na ovom tržištu. RATEL ćе svakako nastaviti da se drži stava da regulacijom tržišta ne dovede u pitanje dalje investicije u industriju, već potpuno suprotno, mi želimo da stvorimo uslove za dalji razvoj širokopojasne infrastrukture i širokopojasnih servisa.

Ja sam, iskren da budem, baš čekao izjašnjavanje novog direktora po ovom pitanju. Ajde da kažem da ću sačekati pomenuto detaljno sagledavanje iskustava drugih i razmatranje svih aspekata i uticaja po ovom pitanju, mada se čudim da to nije već urađeno do sada. Telekom može da promeni vlasnika koliko sutra, a onda više ništa neće biti isto, verovatno ni RATEL-ova politika. Hoću da budem pozitivan na početku i nadam se da neću zažaliti što se ujedam za jezik, ali Vladica mora da postane Vlad. Tu sam za eventualna pojašnjenja. Do potpune liberalizacije srpskog tržišta telekomunikacija i stvaranja uslova za dalji razvoj broadbanda ima još mnogo posla.

Kupi me, prodaj me

2015-12-07T23:27:00.002+01:00

Iz vrha Vlade Srbije stigle su najave da će se do 10. decembra najkasnije znati da li Vlada prodaje ili ne svoj deo akcija u Telekomu Srbija. Rečeno je da postoji jedna ponuda koja je vredna razmatranja i pregovaranja. A do tog “dana D” da se podsetimo istorijata prodaje Telekoma. Ovo je treći put, a kažu “treća – sreća!” Videćemo za koga.

Akcionarsko društvo „Telekom Srbija“ osnovano je u junu 1997. godine, nakon odvajanja iz JP PTT saobraćaja „Srbija“. Par meseci nakon toga, prodato je 49% državnog vlasništva Telekoma Srbija i to: 29% kompaniji STET, sa sedištem u Amsterdamu, Holandija, a u vlasništvu Telekoma Italija, i 20% grčkoj kompaniji OTE. Za svojih 29% vlasništva Italijani su platili 893 miliona tadašnjih nemačkih maraka, dok je 20% grčkog dela plaćeno 675 miliona nemačkih maraka. Ukupno je, dakle, za 49% ondašnjeg Telekoma plaćeno 1,568 milijardi maraka, iako se Srbija nalazila pod ekonomskim sankcijama Ujedinjenih nacija. Zanimljivo je da su Italijani akcionarskim ugovorom obezbedili za sebe klauzulu po kojoj im je na ime prenosa know-how pripadalo 3% od ukupnog godišnjeg bruto prihoda kompanije. Istovremeno je Vlada Srbije Telekomu garantovala monopol na tržištu do 2004. godine.

Posle izbijanja međunarodne korupcionaške afere povodom ove kupovine, u koju su bili umešani i pojedini visoko pozicionirani političari u Italiji i Velikoj Britaniji, krajem 2002. godine italijanski partner je bio „prinuđen“ da proda svojih 29% PTT-u za 195 miliona evra, što je u to vreme bio ekvivalent u vrednosti od oko 400 miliona nemačkih maraka. Italijani su, dakle, prodali svoj deo za više nego duplo manje od cifre kojom su kupili svoj deo?! Da li da verujemo da su u celoj ovoj transakciji ostali gubitnici?

Uz blagoslov Vlade Srbije 2007. godine, Telekom Srbija odlučuje da se proširi u regionu. Na međunarodnom tenderu kupuje 65% akcija Telekoma Srpske i za to plaća 646 miliona evra, čak 179 miliona više od ponude njegovog takmaca na tenderu, Telekoma Austrija. Iste godine, Telekom Srbija za 16 miliona evra kupuje licencu za mobilnog operatora u Crnoj Gori i formira preduzeće MTEL Crna Gora sa vlasničkom strukturom: 51% Telekom Srbija, 49% holandski Ogalar u vlasništvu Miroslava Miškovića. Početkom 2010. godine, Telekom Srpske (MTEL RS) je otkupio Ogalarov udeo u MTEL-u CG, čime Telekom Srbija Grupa postaje defacto 100% vlasnik MTEL-a CG.

U oktobru 2010. godine, Vlada Srbije raspisuje međunarodni tender za prodaju 51% vlasništva Telekoma Srbija, uz uslove koji garantuju učešće isključivo respektabilnih svetskih telekomunikacionih giganata. Privatizacioni konsultant (američka City Bank) je procenio vrednost Telekoma na 2,43 milijarde evra, a posle prvog kruga u kome su tendersku dokumentaciju otkupile 4 velike kompanije, odlučeno je na Vladi da minimalna cena za 51% akcija Telekoma ne može biti manja od 1,4 milijarde evra. Nakon te odluke, zvaničnu ponudu uputio je samo jedan kupac, Telekom Austrija. Njegovu prvu ponudu za otkup 51% akcija iz maja 2011. godine u vrednosti od 800 miliona evra u kešu odmah plus 300 miliona evra u devet jednakih godišnjih rata, Vlada Srbije nije prihvatila, kao ni ponovljenu od 950 miliona evra u kešu. Prodaja Telekoma Srbija je proglašena neuspešnom.

Sa okončanjem 2011. godine, Telekom Srbija je otkupio 20% akcija OTE za 380 miliona evra. Procena vrednosti ovih 20% akcija obavljena je na osnovu druge tenderske ponude Telekoma Austrija. Može se reći da je učešće u upravljanju Telekomom Srbija za OTE bio sjajan biznis. U aprilu 2012. godine, izvršena je besplatna podela akcija Telekoma Srbija, tako da danas vlasništvo nad kompanijom imaju: država Srbija 58,11%, Telekom Srbija 20%, građani Srbije 14,95% i zaposleni i bivši zaposleni 6,94%. U trenutku podele besplatnih akcija, procenjena vrednost Telekoma bila je 2,27 milijardi evra ili 2,27 evra po akciji.

I pored višestrukih najava i od strane menadžmenta Telekoma i od strane nadležnih ministarstava, akcije Telekoma se nisu pojavile na berzi. Razlog je bojazan da bi to nepovoljno uticalo na vrednosti kompanije, tj. sumnjalo se da će na berzi biti oborena vrednost akcija Telekoma!? Izgovor je bio: „Kriza je, nije pravo vreme za izlazak na berzu“. Napomenućemo da je Telekom Srbija i kupovinu Telekoma Srpske i 20% akcija OTE finansirao iz eksternih izvora, podizao kredite za isplatu vlasnicima akcija. Dakle, ni deo nije finansiran iz sopstvenih izvora, što nije uobičajena poslovna praksa kod velikih kompanija! Otvoreno je pitanje zašto se tada nije išlo sa emisijom akcija Telekoma na berzi i pokušajem da se tamo nabavi deo sredstava za akvizicije, nego se ulazilo u potpuno zaduživanje radi kupovine?

Telekom Srbija je verovatno jedini veliki telco operator čijim se akcijama ne trguje na berzi. Jedini i još po mnogo čemu neafirmativnom, nažalost. Krajnje je vreme da se to promeni, sa novim vlasnikom ili bez njega! O naučenom iz tekućeg procesa privatizacije (možda) uskoro.

Mtel CG na pravom koloseku

2015-11-27T00:17:00.003+01:00

TELFOR definitivno nije više ono što je nekad bio. Bar za inženjere operativce, ne ulazim u nivo naučnih radova. Naučni radnici tu rade svoje, a veliki sponzori valjda znaju zašto sponzorišu naučni i sve manje stručni skup, na kome se za radove plaća „pristojna“ kotizacija. Dobro je opet što se tamo sretnete sa kolegama koje ne viđate tokom godine, mada je poseta sve manja. Od nenaučnih prezentacija, uglavnom sam odslušao i odgledao ono što je bilo „na Telfor meniju“. Jedna prezentacija, kao otkrovenje, po obrađenoj tematici zaslužuje da bude pomenuta i analizirana ovde na blogu.

Direktor Mtel-a CG podelio je sa stručnom javnošću viziju i pravce razvoja kompanije na čijem je čelu. To je samo po sebi za pohvalu i u maniru najbolje svetske prakse. Ako bih hteo da budem principijelan i kažem iskreno šta mislim, onda ovako: sve je to lepo, ali vizija Mtel-a CG bi trebalo da se pravi u Beogradu! Pri tome ne mislim da su u Mtel-u preterali, naprotiv, prostor su verovatno imali i iskoristili ga kako su mislili da treba i da valja (a mislim da koncepcijski valja). To mu dođe na isto kao što Saša Stamenković piše blog – nije problem u tome, a ni u tome što Vlada Lučić pravi viziju ćerka-firme. Biće da je problem negde drugde, naročito ako to nekome smeta. A izgleda da smeta, jer kako na drugi način protumačiti uočenu ignoranciju u oba slučaja. Ko je bio, ko nije bio, ko okreće (ili saginje) glavu u prolazu, ko se boji da čuje i zašto se boji da čuje? Svako će se valjda sa svojom savešću izboriti.

Ono što želim da podvučem je: Vlada Lučić čita, vratio se inženjerskoj struci. Verujem da je pročitao ono što je na ovom blogu onomad napisano, a on to može i da demantuje. Jednostavno, previše toga odavde ima tamo! Kao menadžer u jednoj maloj firmi nemaš neke prevelike obaveze i onda rešiš da budeš ono što jesi – inženjer! A onda iskoristiš to što si menadžer za realizaciju inženjerskog. Tako ja tumačim ono što je Lučić uradio i to je dobro.

Da pretresemo prezentaciju, a rekao je sledeće: prihodi od voice i SMS saobraćaja zamiru, ostaje samo pretplata; infrastruktura nije prednost nego trošak; model prodaje u kome postpaid pretplatnicima dajete i smartfon nije održiv; pred vratima je novi talas investicija u 4G i optiku do BS! Sve ovo potpisujem, a naročito postavljeno pitanje: Kako monetizovati buduće trendi servise (managed, M2M, mobilno plaćanje i sl.)? Odgovaram odmah: teško, ali raditi na tome se mora!

Strategija Mtel-a je prikazana u nekoliko tačaka: (1) Ubrzano u LTE uz optimizaciju troškova infrastrukture. Outsourcing održavanja mobilne Mtel mreže sproveden od februara 2015. (Ericssonu). LTE u 2016-oj. Network sharing, outsourcing stubova. (2) Povećanje prihoda od pretplate i mobilnog interneta. Pretlata kao osnovni izvor prihoda, nova roaming strategija. (3) Fokus na novim izvorima prihoda – aplikacije, dodatni servisi! Žele da stvore programersko inovativno jezgro za razvoj i prodaju svetski vrednih mobilnih aplikacija. (4) Glavni izvor prihoda – ulazak u fiksnu mrežu, optika do korisnika (LTE, internet, multimedija) po uzoru na Vodafon u Nemačkoj. (5) Ljudi kao najveća vrednost, kreativnost, inovativnost, timski rad.

Cilj (srednjoročni, do 2020.) da Mtel prestigne CG Telekom i postane lider širokopojasnog interneta u CG i svetski priznat igrač na tržištu mobilnih aplikacija.

Preduzeti koraci: projekat započet u martu 2015., akvizicija 3 manja kablovska operatora i njihova integracija sa Mtel i Fibernet mrežom, optička mreža 1300 km, pokriveno 60% tržišta, fokus na gradove gde je manja konkurencija (Nikšić, Berane, Budva, Ulcinj, Cetinje), optika po stubovima električne mreže uz strateški ugovor sa Elektromrežom CG, optika do korisnika (samo poslednjih 50m coax trenutno), agresivni marketing kroz reklamu za box pakete na naslovnicama svih novina u CG, dobročinstvo zajednici kroz besplatni internet za sve osnovne i srednje škole u CG na 10 godina.

Plan za naredne mesece i godine: dodatnih 1200 km optike, pokriti 90% tržišta, sve BS povezati optikom, HFC na GPON IP mrežu, napad i na rezidencijalne objekte, rast prihoda i profita od prodaje interneta i multimedije pre svega.

Slede moji komentari i utisci: Ako je Vlada čitao, svaka čast! Outsoursing ovde, network sharing, integracija i konsolidacija ovde, mobilna teško bez fiksne ovde, pomenuti Vodafon ovde i ovde još malo. O LTE mreži i njenoj specifičnosti ovde, o bitnosti opstanka npr. ovde. Jedini „problem“ je što ja to nisam pisao misleći na Mtel nego na „tatka na Mtel“. Pohvaljujem težnju i svest o deljenju resursa mreže, tzv. Network sharing. To je gotovo standard u svetu. Neprijatno sam se iznenadio što u prepodnevnoj prezentaciji „tatka firme“ na Telforu nije bilo ni pomena o network sharing-u kao izazovu za LTE mreže. Dakle pisao sam nekima da je LTE mreža nešto sasvim drugačije. Outsourcing svakako, odličan potez! Ljudi u tom slučaju zadržavaju posao, kod drugog gazde. Ulazak u fiksnu kroz akviziciju alternativnih operatora, odličan potez! Optimalno i najbrže! Pohvaljujem prelazak na optiku što bliže korisniku. Mtel praktično ima slučaj greenfield fiksne mreže i tu je optika optimalno rešenje, GPON može (valjda je i Eth P2P razmatran, generalno feasibility studija pravljena). Pohvaljujem polaganje optike po stubovima! To drastično obara CAPEX, u Rumuniji je to odavno primenjeno, a mi se u Srbiji kao gadimo visećih kablova. Strateški ugovor sa EMCG odličan potez, verujem da je pravno obezbeđen za slučaj odustajanja.

Da ne preteram sa hvalom, ima i rezerve. Nisam čuo (nije pomenuto) koliko sve ovo košta odnosno će da košta, koliko je planirano da donese para, koliki take rate (koliko FTTH pretplatnika), sve je ostalo u domenu koncepta bez okvirnih cifara. Dalje, priča o aplikacijama i „farmi“ programera istih. Mislim da ti i takvi ljudi najbolje funkcionišu kao solisti ili u malim grupama. Možda grešim. Poštujem ideju u nameru. To što već donose 1% prihoda Mtelu ne znači da zarađuju osetno, može da bude i da je prihod Mtela mali ;). Pozdravljam, opet kažem, ideju i koncept i navijaću da uspe zbog tih mladih, kreativnih i vrednih ljudi. Nisam znao da u Crnu Goru ima takih đetića – predrasude, jbg! Ja bih pripazio da ne pobegnu u Beograd, ipak se ođe pravi karijera. Ako neće da rukovode, možda i ostanu programeri u CG.

Potom LTE, internet i multimedija – opasan je to put Odiseja pored opojne pesme sirena. Dugačka priča za ovu priliku, uglavnom, treba imati i sreće i biti pametan da bi se ’leba najelo od toga. To važi za sve operatore, ne samo za Mtel. Mnogo pametnih ljudi valja da se bavi oko toga i tu je ona stavka o važnosti kadrova zaista bitna. Ja ipak ne volim flosule o kadrovskom potencijalu, timskom radu, naslušao sam se toga a nagledao sujete. Ozbiljan timski rad sam za sada video samo u kafani. Pomenuta je propala priča o Mtel-ovom Wimax-u u CG (to je valjda u ono doba bilo vrlo inovativno ili se neko hrabro, možda bahato zatrčao?). Ali, Wimax je propao i u svetu – dešava se, eto, i superiornim tehnologijama. Zbog toga ne treba slepo verovati ni u ove nove. Treba raditi pametno i gledati široko. Široko, ne daleko! A daleko je 2020. i možda sutra prodaju Telekom.

Izuzetno mi je drago što sam čuo da gosp. Lučić razmišlja i o troškovima. Ja kao ekonomista to pozdravljam, jer nekako mi se čini da nije uvek bilo tako. Dobro je da se vidi da ljudi sazrevaju. Nisam mogao da i to ne primetim. Ko zna, možda je najavljena prodaja uticala pozitivno ;). Realno, misliti o troškovima i uštedama nije uvek zdravo (zapamtite ovo, mladi čitaoci), ja sam bio štedljiv i sad blogujem. Uložiti oko 20-30 miliona € u inoviranu Mtel mrežu u CG možda nije problem, ali vratiti uloženo na plitkom CG tržištu telco usluga, mislim da uopšte neće biti lako. A u međuvremenu treba preživeti, opstati. Ostaje da verujem da su u Mtel-u sve stavili na papir.

Za sam kraj - sa nestrpljenjem čekam finansijske izveštaje Mtel-a CG za tekuću godinu, da vidim rezultate sinergije, pomenutih akcija i promena u biznis modelu. Još jednom pozdravljam pismeni pristup budućnosti koji sam čuo. Suštinski, to je pravi put i iskorak za mobilnog operatora i u skladu sa onim što je pisano na ovom blogu još pre par godina. Ja sam stoga zadovoljan i srećan, makar koincidencija bila i slučajna. Mtel je mala kompanija koja posluje na jednom malom tržištu, ali to ne treba nikoga da sprečava da radi kako struka nalaže, prati trendove i svetsku praksu, ispravlja sopstvene i tuđe greške i teži da bude najbolji. Tako se postaje veliki, alternative jednostavno nema!

Traktat o kupcima

2015-11-24T20:53:00.003+01:00

U čast povratka jednog od vrlih komentatora ovog bloga (Dinga):

Za nekoga ko prati i analizira dešavanja na telekomunikacionoj sceni veoma je bitna činjenica da su se na takmičenje za kupovinu državnog paketa akcija u Telekomu Srbija uglavnom plasirali investicioni fondovi. Istina je da je trenutno novac jeftin, ali to toliko ne favorizuje fondove u odnosu na multinacionalne telco kompanije. Fondovima se čini da od kupovine telekom operatora mogu u budućnosti da dobro zarade i tu se nema šta prigovoriti. Međutim, nezainteresovanost većih telekom kompanija jasno pokazuje da ima tu nečega čime oni neće da se bave, što im se ne dopada i što je mimo njihovih sadašnjih standarda. To je naravoučenije ovog tendera za prodaju Telekoma i važi kakogod se taj tender završio. Drugim rečima, Telekom izgleda nije dovoljno moderan, skockan i isplativ da bi se eventualno neki moćni operator otvoreno zainteresovao za njega.

Ovo smo već konstatovali u prethodnom postu, ali da podvučemo da bude jasno. Prodao se ili ne, Telekom MORA na doradu. Taj posao nekog čeka i to je evidentno. To vidi svako ko zna da to vidi iz svega vidljivog.

Drugo, samo je istinskim laicima svojstveno da misle da će nekakva pisanija po novinama, blogovima, portalima ugroziti prodaju ili navodno oboriti vrednost Telekoma. Dolari i evri, makar i sveže štampani, ne rastu nikome na drvetu. Poslovanje svake kompanije koja je predmet kupovine ili preuzimanja se detaljno i temeljno češlja od strane ozbiljnih i pismenih ljudi različitih profesija. Svaka bitna informacija se danas lako može i kupiti, nažalost. Ozbiljni ljudi znaju zašto rade nešto što rade. Prema tome, iluzija je da se nekome ko barata sa milijardama evra može tek tako podvaliti, odvratiti ga od nauma, pokolebati, niti su investitori tako lakoverni i lakomi na „srebrninu“. Uostalom, ponude su već na stolu, videćemo ubrzo šta je i kako je, prodaje se ili ne?

Kar bo, pa bo

2015-11-16T00:20:00.000+01:00

Izgleda da će biti ponuda za kupovinu većinskog paketa akcija Telekoma Srbija. Najavljena je zajednička ponuda Telekoma Slovenije i investicionog fonda Apollo. Slovenci znaju oko telekomunikacija, Amerikanci imaju pare i to bi trebalo da bude dobitna kombinacija koja još treba i finansijski da zadovolji apetite većinskog vlasnika domaćeg Telekoma.

Iz slovenenačkih izvora pročitao sam da je njihova profesionalna procena vrednosti Telekoma jednaka onoj koju sam ja „amaterski“ procenio u svom, ovde pominjanom master radu. I bez due dilligence-a, eto, ispadoh jedan od najboljih poznavalaca Telekoma i domaćih telekomunikacionih prilika.

Onomad kad je Telekom Austrije zvanično objavio da neće učestvovati u drugom delu tendera rekli su da su odustali zbog dve stvari: malog ARPU Telekoma i neophodnog restrukturiranja kompanije. Za ARPU se manje-više zna, to je srpska ekonomija. Ali, potrebu restrukturiranja treba shvatiti najozbiljnije, naročito u slučaju neuspeha tendera. To je besplatan, dobronameran savet dobijen od inostranog operatora koji je pre 4 godine baš želeo da kupi Telekom Srbija. Drugim rečima, oni smatraju da Telekom danas nije ono što je bio i toga treba biti svestan u svemu onome što kompaniju čeka, prodala se ili ne. A što se tiče austrijskog Telekoma sa novim bogatim meksičkim gazdom, siguran sam da će se on za godinu-dve useliti i na srpsko tržište fiksnih telekomunikacija. Prema tome, ako se Telekom ne proda, održanje status quo biće pogubno. Ako se proda, novi vlasnik će uraditi što se mora... Posla ima uglavnom, itekako! Dakle, nije pitanje prodaja ili ne, pitanje je kakva će kompanija biti Telekom Srbija za par godina i ko za to preuzima odgovornost. A srpske telekomunikacije, brine li neko o tome ozbiljno? Glava se mora izvaditi iz peska, ako već nije kasno.

Keš preči od digitalnog jaza

2015-11-04T23:13:00.000+01:00

RATEL je raspisao konkurs za podelu frekvencija od digitalne dividende. Prodaje se opseg iz banda 20 (uparenih 2x30MHz u okolini 800 MHz). Sva tri domaća mobilna operatora su otkupila dokumentaciju, što će reći da su zainteresovani. Ako je suditi po prodaji opsega od 15MHz iz banda 3 (1800 MHz), za očekivati je da će raspodela biti na ravne časti – svakom po 10 MHz, što za korisnike znači max 75 Mbps bitske LTE brzine. Cena za jedan blok od 5 MHz je 17,5 miliona € za period od 10 godina. Direktor Telenora je rekao da je to skupo za današnje prilike. Može biti da jeste, ali daj da i Srbija proda nešto svoje za skupe pare! Država, dakle, može da očekuje minimalno 105 miliona € od prodaje nacionalnog resursa zvanog spektar frekvencija. Sa onih 21 milion € za prodaju blokova na 1800 MHz, to je 126 miliona – za vazduh! Jasno je već da kod nas najbolje ide prodaja magle.

Elem, ja ne verujem da će biti nekog nadmetanja i otimanja za MHz. Ali, jedna druga stvar je propuštena, a to je da se kupac frekvencija obaveže (uz određene uslove) da mora najpre da pokrije ruralne delove Srbije! Opseg 800 MHz je upravo „kao stvoren“ za pokrivanje neurbanog prostora. Mogla je cena zakupa da se spusti za izvođenje ovakvog poduhvata. Ovako, ne očekujem ništa spektakularno od LTE-a u Srbiji u narednom periodu. Ja bih uvek nacionalno dobro (frekvencije) iskoristio za nacionalno dobro (premošćenje digitalnog jaza). Pare koje uđu u budžet se lako potroše. Život u Srbiji nije samo život u gradovima.

Promene u RATEL-u

2015-10-28T22:53:00.000+01:00

Izabran je, za narednih pet godina, novi direktor RATEL-a, dr Vladica Tintor. Prethodno je takođe radio u RATEL-u. Iz objavljene biografije vidim da je bio dobar i vredan student. S obzirom da je izučio sve nauke do doktorata, mogu samo da mu preporučim da malo iščita i ovaj blog (posebno temu Regulativa). Ako ni zbog čega drugog, da zna šta ga ovde čeka ;). Jer, regulativa nas zanima itekako!

Pred novim direktorom je izazovan period, jer su srpske telekomunikacije u stagnaciji. Ima dosta nedovršenih poslova, pitanje inspekcije, istinske regulative... Zanimljivo će biti i ako se Telekom proda – kako sa inostranim operatorima na domaćem tržištu? Ali, živi bili pa videli kako će novi direktor da percepira svoju ulogu i posao regulatora. Ja mu želim mnogo hrabrosti, odlučnosti i mudrosti da uradi nešto dobro za razvoj srpskih telekomunikacija. Na ovom blogu su čelnici RATEL-a (njihove izjave i stavovi) često bili „na tepetu“, od njih nam uostalom zavisi razvoj struke i ulazak tehnologija u narodne mase. Ja se trudim da sve bude principijelno, borba argumenata. Novog direktora verovatno isto čeka, očekujem njegov prvi veliki intervju u nekom novinama, pa da uporedimo gledišta i stavove. Ja bih zaista voleo da me novi direktor pozitivno iznenadi, dovoljno je mlad za tako nešto. Ima li nekog ko misli da sam optimista?

Povratak inženjera ekonomiste

2015-10-26T22:29:00.002+01:00

Konačno mogu da obavestim moje drage čitaoce da sam krajem septembra uspešno okončao svoje master studije na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum i stekao zvanje master ekonomista, smer Računovodstvo i revizija. Nastavka blogovanja će biti, videćemo sa kojim entuzijazmom. I od vas, čitalaca, zavisi (koliko budete učestvovali). Dosadilo mi da me samo čitaju odnosno da me ne slušaju i ne razumeju oni zbog kojih sam najviše i počeo da pišem. Tako sam i otišao malo u ekonomiste, da proverimo kako je s njima.

Moj master rad je sublimacija godinama sticanog znanja iz oblasti telekomunikacija i menadžmenta i novousvojenog znanja iz ekonomije (zadovoljen početni motiv autora!). Ima 7 konzistentnih poglavlja, 8 priloga, 5 slika i 40 tabela (95% izrada autora). Svi dobijeni rezultati su proverljivi, postupak ponovljiv, pristup kritički da bi rad opravdao svoj naučno-istraživački karakter.

Master rad u sebi sadrži 4 „male“ master teme, što je, verujem, jedinstven doprinos za buduće čitaoce: (1) Strategijsku analizu preduzeća, (2) Analizu finansijskih izveštaja, (3) Preliminarnu forenzičku analizu, i (4) Procenu vrednosti preduzeća.

Osnovni cilj rada : Procena vrednosti preduzeća “Telekom Srbija a.d.” (tzv. matičnog društva koje posluje u Srbiji) i posredno ocena njegovog poslovanja, finansijske snage i potencijala na osnovu analize podataka iz javno objavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Sekundarni cilj rada: Pokazati da procenu vrednosti preduzeća ne moraju obavljati samo ovlašćeni procenjivači, nego ih, u određenu svrhu, može obaviti i menadžment (tj. neko od stručnjaka iz preduzeća za račun menadžmenta, npr ja ;) )

Rezultati istraživanja i izvršene analize mogu poslužiti: akcionarima, menadžmentu preduzeća, potencijalnim investitorima, poslovnim partnerima, ekonomskim analitičarima, akterima na srpskom tržištu telekomunikacija, stručnoj i široj javnosti i meni najbitnije i najdraže – budućim i sadašnjim studentima, kojima ovaj blog definitivno nešto i znači. Poseban izazov je da će rezultati ovog istraživanja moći uskoro da se provere u praksi.

Singidunum je javno objavio moj rad na temu “Procena vrednosti preduzeća Telekom Srbija a.d.”, a za sve one koji bi da malo pročitaju o čemu sam pisao, evo linka. Tema za velike igrače – kad, ako ne sad!

Svoje mišljenje o mom master radu možete slobodno da iznosite u komentarima. Nadam se da će ih biti! I samo da znate – svaka procena je samo procena. Ne postoji najbolja, ni tačna (pa makar bila i moja)! Važi ono što se dogovore kupac i prodavac u datim uslovima i datom trenutku. Oni znaju zašto tako i zašto toliko. Ključno je očekivanje budućih prihoda i zarade, ne ono što jeste i što se ima.

Kako je jedan od najvećih svetskih investitora, Voren Bafet rekao: Cena je ono što platite, vrednost je ono što dobijate! Dakle, ima razlike! Kad su telekom-operatori u pitanju, po mom skromnom mišljenju, važnije za procenu vrednosti je ono čega nema u finansijskim izveštajima. Toga nema ni u mom radu ;). Nije gotovo!

P.S.: Pitanje trenutka ili O uticaju mog rada na ponudu eventualnog potencijalnog kupca Telekoma – ha, nemojte misliti da su potencijalni kupci koji su odradili due diligence kompanije laici i amateri! To nikako! Nisu to ni oni koji su prethodno odustali. Najgore je biti površan i lakoveran. Ozbiljne kompanije imaju ozbiljan pristup, imajte to u vidu! Isto je i sa ozbiljnim ljudima od struke. Ja sam se trudio koliko sam znao i mogao u svoj kompleksnosti odnosa.

Molim za još malo strpljenja

2015-06-09T21:01:00.000+02:00

Dakle, dragi moji čitaoci, hvala svima koji su pokazali interesovanje da se blog nastavi, jer blog će se nastaviti.

Nisam se olenjio i izgubio volju. Trenutno privodim kraju master rad na ekonomiji, okupiran sam time. Imao sam i diferencijalne ispite, moralo je nešto više da se uči na smeru računovodstvo i revizija i zato sam ostavio blog na čekanju. Ekonomske teme vezane za telekomunikacije, nešto što me veoma inspiriše i daje mi pozitivan istraživački elan. Moja davnašnja želja da spojim tehniku (telekomunikacije) i ekonomiju će se relativno brzo ostvariti (nadam se) i onda ću moći da deo mentalne energije i svog slobodnog vremena trošim ponovo i na piskaranje na blogu. Neće se baš svi obradovati, ali ne bi ni valjalo da je sve potaman.

Dobro je, uostalom, što sam malo obustavio pisanje, jer su se telekomunikacije malo zaglavile od silnih novotarija, od kojih ima dosta onih od kojih ne može baš 'leba da se jede. U međuvremenu su mnoge kompanije po svetu napredovale u organizacionom skockavanju (za razliku od domaćih), sprovode neku svoju viziju i malo su stabilizovale poslovanje. To je ono što nas razlikuje - brzina reakcije na promene! Na žalost, na domaćoj sceni nas (predviđam) tek čeka kriza rezultata kakvu su imali neki inostrani operatori pre par godina. Ipak, tržište i korisnici su nepredvidivi i daj Bože da nisam u pravu.

Seo sam da napišem dve rečenice i evo šta ispade od toga. Do skorog čitanja!

Kako ste, šta ima?

2015-04-05T20:01:00.001+02:00

Nadam se da su svi zdravo i dobro i da ima volje da nastavimo pomalo sa ovim, a? Ima li potrebe?

Ima li zainteresovanih?

Ja sam dobro, hvala na pitanju! Malo se bavim i ekonomskim temama, malo pratimo i š'a ima u telekomunikacijama.
Čuo sam da je došao neki LTE u Srbiju. Ne poznavam gospodina. A vi? Čuo sam i da 'oće prodaju neku veliku firmu? Znam da bi hteli, a valja naći kupca. I čujem svi se pitaju: šta posle?
Ja se pitam: imam li pravo da ćutim, jer život je borba! Šta ste ako ćutite?

Šta posle 500 postova

2014-08-02T00:04:00.001+02:00

Dragi čitaoci,

Prethodni post je bio jubilarni, 500-ti na ovom blogu! Blog traje od oktobra 2007. godine, može u školu da krene. U tom smislu, ovaj blog je istinska hronika dešavanja u telekomunikacijama u Srbiji i svetu u proteklom periodu i ja sam na to zaista ponosan. Mislim da nijedan mesec nije ostao „prazan”, a takva postojanost mi, iskreno rečeno, nije baš svojstvena. Mogao sam umesto ovoga da uradim nešto za sebe, ali nije mi žao, naprotiv. Blogovi nisu više moderni, tu je sad Facebook, Twitter, Linked-in, a ja tamo nisam "učlanjen". Nisam dovoljno društven ;).

Ove sam godine malo utanjio sa pisanjem, što je znak posustajanja, da treba preispitati situaciju, formu izražavanja, auditorijum...

Nije lako kad nekoliko postova prođe bez ikakvog komentara. Blog jeste neka vrsta javnog iznošenja mišljenja, nekakav„ventil”, ali uvek više volim sučeljavanje i razmenu mišljenja, utakmicu. Bilo je edukativnih članaka, komentara, stavova i kontra-stavova. Nekima od vas je to bilo korisno i drago mi je zbog toga. Iskreno, možda sam više razočaran što neka pisanija nisu doprla do onih kojima su bila namenjena i upućena – a možda su i čuli. Ko bi ga znao, jer to je blog. Njegov uticaj je mali, ovo prati mala grupa ljudi iz ICT branše, neki samo svrate u prolazu, neki redovno prate... Zadovoljstvo mi je što svraćaju i kolege iz susednih država. Razumemo se, to je važno! Evo, obradovao sam se juče komentaru jednog zaista „starog” čitaoca (zexoni), ne poznajemo se lično, znam da ovo prati iz hobija, a ne zbog struke – zbog njega i sličnih, vredelo je pisati ovde!

Kad je moj posao u pitanju, ubeđen sam da je loše što sam pisao blog. U svetu bi ti se divili zbog toga, a ovde te smatraju budalom. Čitaju, ali te smatraju budalom! Ne vole „značajni” ljudi da se neko pravi pametan i "hrabar" mimo njih. Ne vole ni da ih kritikuješ, da se ne slažeš s njima i onim šta i kako rade. Pusta srpska zavist i kompleksi! Međutim, koga sam ja ovde kritikovao i kudio, taj je uglavnom opstajao i napredovao u karijeri. Donekle. Takva su vremena, nažalost. A ja sam pisao da bi neko razmislio o nekakvim promenama... Ne zameram, to se zove nedostatak sreće. Previše sam vozova propustio, da bi mi sad blog pomogao.

Iako sam sve ovo počeo i održavao za svoju dušu, značilo bi mi, dragi čitaoci i prijatelji, da znam da li vam ovo moje pisanje znači i da li bi vam nedostajalo? Kakva vrsta članaka vam najviše „prija” za čitanje – ako od vas ne tražim previše. Neki su prestali da komentarišu – voleo bih da znam zašto – dosadni su im članci, neinteresantni, imaju preča posla, ne bi da se zameraju...? Hvala onima koji budu učestvovali svojim komentarima, hvala i onima kojima je svejedno, jer i ja umem da budem takav. Najvažnije je ponekad znati „kad za pojas zadenuti” i „kad okrenuti list”. Čekao sam jubilarni post, pa da se preispitamo.

Kako god bilo, sigurno neću prestati da pišem, pitanje je samo šta i gde. Ostaje i blog, možda se pojavi neka nova energija i entuzijazam. Ili možda revolt!?
Hvala svima na čitanju! Zdravi i srećni bili!

K’o TV dnevnik

2014-08-01T23:36:00.001+02:00

U junu je objavljen RATEL-ov izveštaj - pregled stanja srpskog tržišta telekomunikacija u 2013. godini. O izveštaju: ima grešaka, ali ajde!; mora da bude najkasnije u aprilu gotov; obratiti pažnju na Internet segment, nekako smo „previše napredni”, čini mi se. Izveštaj mora da bude kvalitetniji, informativniji i kraći, ima mnogo toga što nema veze sa tržištem. Velika zamerka na kvalitet podataka, rešenje u češćem „propitivanju” operatora. Ne znam kakav upitnik popunjavaju. Ako budem imao prilike, rado ću pokazati kako treba. Ima vremena, kad porastem...

Moji glavni utisci:

1. Pad broja mobilnih internet pretplatnika za 3000 (str.78). Ovo mobilnim operatorima baš i ne služi na čast.

2. Fiksna stagnira u svim aspektima, a s obzirom da Telekom u tome dominira, to je njegov problem. Problem je i mali priraštaj ADSL pretplatnika – to je problem RATEL-a.

3. IPTV je u segmentu distribucije TV sadržaja zabeležio osetan rast i zauzeo (drugo) mesto koje mu i pripada. Verovatno neće ugroziti kablovsku TV, ali predviđam da će i narednih godina značajno rasti. DTH malo stagnira, verovatno zbog troškova. Cena pretplate za TV servis je prošle godine osetno veća, kao i prosečan račun – sve je manje besplatnih meseci u ponudi. Tako se to radi – navikneš korisnike na 100 kanala za male pare, a onda kad se navade na bolje, povećaš pretplatu.

4. Primetna je razlika u poslovnoj politici mobilnih operatora. Telenor i VIP nisu mnogo radili na poboljšanju pokrivenosti 3G mrežom (posebno VIP), za razliku od Telekoma. Da li čekaju LTE? Fokus je uglavnom na poboljšanje kvaliteta mreže, što je razumljivo i opravdano. VIP je prošle godine instalirao 60% manje baznih stanica u odnosu na Telekom i Telenor, koji su rame uz rame. Sa druge strane, VIP poboljšava udeo na tržištu, a u 3G mreži ima duplo bolju pokrivenost stanovništva naspram pokrivenosti teritorije. Fascinantno planiranje mreže ili...! Telekom MTS bi mogao da se samouvede u problem sa troškovima mobilne mreže!? Treba da postave pitanje efekta tolikog broja baznih stanica. Pozicija na tržištu to ne opravdava odnosno verifikuje. Ne kažem da se u budućnosti ne može isplatiti, ali ne treba ni žuriti sa instalacijom (pitanje iskorišćenosti kapaciteta!). Sad treba da gledaju da iskoriste visoku dostupnost svoje 3G mreže.

Izveštaj RATEL-a oko 150 stranica, a tek par jakih utisaka. To samo znači da je tržište inertno, stabilno i da nema bitnih dešavanja – što je loše za razvoj ICT u Srbiji. Malo igrača, ista pravila, dosadna utakmica. Korisnici usluga se ne „otvaraju” previše, a nisu ni provajderi „od juče”. Najbolje je, mislim, RATEL-u, al’ dosadilo mi je više da ih prozivam.

Sve zbog tržišnih uslova

2014-07-31T01:06:00.000+02:00

Od 1. avgusta Telekom Srbija menja tarifnu politiku i podiže cenu mesečne telefonske pretplate. Ko je plaćao račune u okviru dosadašnje pretplate, sa ovim novinama praktično nije dobio ništa osim povećanja cene pretplate, a takvih je prilično. Ima doduše pogodnosti u izboru BOX paketa, a box je, znate, plemenita veština.

Promena tarifne politike je na neki način revolucionarna, a objasniću i zašto.

Posle dugog niza godina (mislim oko 25) nema više perioda jakog i slabog saobraćaja, odnosno perioda kad se telefoniralo 50% jeftinije. Drugo, cela Srbija postaje jedna jedinstvena tarifna zona – cena lokalnog poziva izjednačena sa cenom međugradskog, svejedno je da li ćete zvati komšiju ili npr. rođake u Vranju, Užicu ili Subotici. Treće, nema više famoznih impulsa, tarifiranje je (i zaokruživanje) na 1 minut. Uz pretplatu, koja poskupljuje za oko 30% (na 659 dinara sa pdv), imate uključenih 150 minuta razgovora, sve preko toga se plaća po ceni 1,20 dinara/min. Pozivi ka mobilnom za sve mreže koštaju 8 din/min.

Kad je reč o impulsima, njih odavno nema. Ne znam da li ih je neko video na telefonskim računima u prethodnom periodu? Moglo je i bez njih. Zašta li su neki ljudi odlično plaćeni, ali to nam nije tema.

Pre par godina, RATEL je pokušao da obrazloži poskupljenje, Telekom se branio da je praktično odlukom regulatora nateran na poskupljenje (podsetite se). Sve se dešavalo otprilike pred ondašnji tender za prodaju Telekoma. To naravno tada nismo znali, istorija je pokazala da je tendera bilo nekih 6 meseci posle poskupljenja. E sad, neki kažu da se istorija ponavlja, a ja mislim da to važi samo za ponavljače.

RATEL je ovoga puta „namestio” Telekom da se pravda, potpuno mi je nejasno zašto su prihvatili:

"Korigovanje cene mesečne pretplate fiksne telefonije sa 516 na 659 dinara sa PDV posledica je tržišnih uslova koji su se u velikoj meri promenili od poslednje korekcije u 2011. godini, saopšteno je danas Tanjugu u Telekomu Srbije."

Ja sam do sada N puta kritikovao slična, da ne kažem kakva, objašnjenja. Ovo... boli! Ni RATEL ne bi bolje. Bolje bi bilo bez ovakvog pravdanja, jer većini je u ovoj zemlji sve odavno jasno, pa i to da je “jedino” domaća telefonska pretplata među najnižima u regionu. Koji su to “tržišni uslovi” zbog kojih se cene koriguju naviše? Može li se to korektno tehno-ekonomski objasniti? Bez onođenja u mozak!

Ali malo je bilo jednom, a kod nekih možda i prođe:

"Osim toga, Telekom Srbija ne uslovljava potencijalne korisnike fiksne telefonije da se prethodno pretplate i na drugu uslugu, što je stvar izbora u ovom slučaju, objašnjavaju."

I još jednom, jer Srbi uglavnom imaju problem sa matematikom (koj će gi broji tolki impulsi):

"Uvođenjem minutnog tarifiranja korisnici će jednostavnije i lakše moći da kontrolišu potrošnju,...”

Nema prijateljstva bez otvorenosti i iskrenosti, vreme je možda za produbljivanje prijateljstva. Imamo prijatelje – Imamo i glavu za razmišljanje! I na kraju da kažem, ako ste revoltirani ovim poskupljenjem, gledajte u RATEL, ne u Telekom! A posle poskupljenja znate šta sledi!

Viđu vraga

2014-07-30T18:45:00.002+02:00

SBB kupuje crnogorskog kablovskog operatera Broadband Montenegro (BBM)! To je politika koju vodi novi vlasnik SBB-a, američki investicioni fond KKR. Regionalno širenje, danas jeftino kupi da bi sutra skuplje prodao!

Nedavno, u decembru 2013., Mtel CG je pregovarao sa vlasnikom BBM-a o kupovini i nisu se dogovorili. Barović tražio 7 miliona €, Mtel nudio 4!? Neuspešni pregovori Mtel-a otvorili su prostor za još jednog njima ozbiljnog konkurenta u CG i to u segmentu poslovanja gde se još i mogu očekivati neke pare (fiksni broadband, IPTV). A četvrtina multimedijalnih konzumenata u CG nije baš zanemarljiva “startna plus” tačka. Prema informacijama koje imam, BBM i nije neki moderan operator, troškovi im rastu iz godine u godinu a prihod pomalo pada. Dobit im se prošle godine više nego prepolovila. Sustigao ih sindrom “malog” operatora, ali vlasnici su, po mom mišljenju, na vreme rešili da prodaju svoj deo. Treba i to znati! Mislim da je “ispuštanje” BBM-a greška Mtel-a, a uzgred, nisam prethodnih meseci tek tako (nemajući šta drugo) pisao o kupovinama kablovskih operatora od strane mobilnih operatora! Ali treba čitati, treba znati, treba razumeti, treba povezati, nije dovoljno (samo) da vas imenuju i da primate veliku platu!

KKR sigurno zna šta i kako hoće na ex-YU tržištu, a nadam se i da vlasnici Mtel-a CG to znaju. Ovo im baš ne ide na ruku, ali to je ono čekanje o kome ja ovde često pišem i napominjem da “nešto treba (u)raditi”, između ostalog (i ne samo u Mtel-u). Elem, mislim da Telekom Srbija kao “poluvlasnik” Mtel-a CG treba dobro da promisli o novim okolnostima, iako, verujem, ima i većih briga.

Letnje šeme

2014-07-26T13:05:00.001+02:00

M:tel, ćerka firma Telekoma Srbija u Banjalici, namerava da u Austriji postane virtuelni mobilni operator (MVNO), verovatno i da ponudi multimedijalne webTV i mobileTV usluge mnogobrojnoj srpskoj dijaspori. Formirali su u Beču preduzeće Mtel Austrija GmbH. Interesantno, videćemo da li i profitabilno. I neizbežno pitanje: zašto „mama” nije otvorila preduzeće?

Telco kompanija America Movil, u vlasništvu Karlosa Slima, jednog od najbogatijih ljudi današnjice,postala je većinski vlasnik Telekoma Austria sa 51% akcija. Uspeli su na kraju u onome što su i hteli! Država Austrija zadržala je 25% akcija operatora i pravo veta. Ovo bi, verujem, bio vrlo prihvatljiv scenario vlasništva za srpski Telekom. Eto, ima pozitivnih primera! Ali, treba videti u čemu je razlika.

Posle odustajanja američkih investicionih fondova, Deutsche Telecom i ruski MTS ostaju najozbiljniji kupci Telekoma Slovenija. Čeka se formiranje nove (verovarno levičarske) slovenačke Vlade i epilog prodaje slovenačkog državnog telco operatora. Ako kao kupac ne prođe, a mislim da je DT favorit, ruskom MTS-u ostaje da proba sa Telekomom Srbija. To bi, procenjujem, zaista bila jedna kompleksna priča, sa velikom političkom pozadinom - dal’ bi moglo i dal’ bi bilo prihvatljivo na „evropskom putu”?

Ministar privrede u Vladi Srbije izjavio je početkom jula da Vlada neće prodavati Telekom po svaku cenu, već kada se i ukoliko se za to steknu uslovi. Drugim rečima, za sada verovatno nema ozbiljno zainteresovanih kupaca. To je loše, ali je zatvaranje očiju pred ovom činjenicom još gore. Drugim rečima, ne sme se sedeti i čekati!

Odlukom Evropske komisije, od 1.jula 2014. godine cena mobilnog prenosa 1 MB podataka u roamingu smanjena je na pola, sa 45 evrocenti na 20! Smanjenje za prenos podataka je, dakle, 55%, a telefonski razgovori i SMS će u roamingu pojeftiniti za oko 25%. EK je učinila građanima EU koji letuju u drugim državama, ali istovremeno za#ebala telco oparatore, npr. HT, italijanske, grčke, španske mobilne operatore. I naš regulator je učinio našim građanima – telefonska pretplata u Srbiji će poskupeti tek od 1. avgusta. Leto je nekako uvek pravo vreme.

Banka da uđeš u kolo

2014-07-26T12:59:00.001+02:00

Objavljeno je da Telekom Srbija ima ozbiljnu nameru da postane većinski vlasnik Dunav banke. Kažu da je to odgovor na Telenorovu kupovinu KBC banke i ulaznica za oblast mobilnog bankarstva.

Fakat je, recimo, da Dunav osiguranje, kao sadašnji vlasnik Dunav banke, ima finansijske probleme. Zna se i da je država većiski vlasnik Dunav osiguranja i da ima nameru da proda svoj paket akcija u ovoj najpoznatijoj domaćoj osiguravajućoj kući. Zna se i da je država većinski vlasnik Telekoma i da takođe želi da proda svoj akcijski udeo u Telekomu. Država, dakle, želi da posredstvom jedne svoje kompanije „podigne” drugu svoju kompaniju i da svima u takvoj transakciji bude dobro!? Da li je to moguće? Radi se, po svojoj prilici, o nekakvoj akciji spašavanja i tu, po mom mišljenju, nema nikakve koristi za Telekom. Niti u uplivu u infantilno mobilno bankarstvo, niti u nekakvo pariranje Telenoru (zašto u tome?), niti u nekakvom povećanju vrednosti kompanije Telekom! Video Telekom da se Telenor “potkovao” bankom... Što bi rekli moji južnjaci “u tuđoga tatka pogolema... banka”. A onda će za nekoliko meseci da bude priča slična kao za svojevremeni otkup akcija od OTE-a. Ko još misli da prilivanjem novca iz jedne državne firme u drugu mogu da se „ubiju dve muve”?

U redu je ako je neko baš zapeo da pruži argumente zašto Telekom treba prodati. Ubedljivo, ali otužno i bljutavo pomalo.

Digitalno zaostajanje

2014-07-22T11:47:00.001+02:00

Sve više zaostajemo u odnosu na digitalnu Evropu! Najnoviji podaci Evropske komisije: 4G mobilni broadband na raspolaganju je za 59% građana EU, fiksni internet brzine najmanje 30 Mbps ima 62% građana EU. U nekih zemljama brzi broadband ima čak preko 90% stanovništva.

Ja mislim da nismo informatički nepismeniji od onih iz EU, niti da generalno manje koristimo ICT, ali kad je infrastruktura u pitanju „ubi nas”nekonkurentno tržište tj. manjak konkurencije na ICT tržištu i inertan i razvojno nezainteresovan regulator - pre svega i bez obzira na slabije platežne mogućnosti naših građana! Činjenica je da prethodnih godina (krize) sve više gubimo korak. Ništa za to (i EU zaostaje za SAD), samo treba da se uozbiljimo i počnemo da radimo ono što treba. Ako je aktuelna srpska Vlada rešena da uradi velike stvari za društvo i ova oblast vapi za reformskim pristupom.

Tako blizu i tako daleko

2014-06-25T23:26:00.000+02:00

Telekom Austria ima jasnu strategiju ponude tzv. Quad-play usluga (fiksna, mobilna, Internet, TV) na tržištima na kojima posluje. Posle Austrije, Bugarske i Hrvatske, na red je došla i Makedonija. Sasvim sam siguran da će na red u budućnosti doći i Srbija, po istoj matrici.

Telekom Austia je objavio da kupuje makedonskog digitalnog kablovskog Triple-play operatora Blizoo Macedonia, čiji je trenutni vlasnik švedski investicioni fond EQT. Telekom Austria u Makedoniji, preko svog brenda VIP, već nudi mobilne usluge. VIP je drugi najveći mobilni operator u Makedoniji, sa tržišnim udelom od 28% i oko 630.000 pretplatnika. Blizoo u Makedoniji drži 14% tržišta fiksnog broadbanda i 17% kablovskog TV tržišta, ostvaruje godišnji prihod od oko 10 miliona €, ima oko 63.000 korisnika od kojih su i 47.000 broadband pretplatnici (isti operator radi i u Bugarskoj i tamo prihoduje oko 46 miliona €). Cena koja je plaćena za ovu transakciju nije obelodanjena, ali po mom mišljenju negde je između 20-25 miliona €. Usudio sam se da procenim, videćemo koliko sam bio blizu za Blizoo.

Šta se iz ovoga svega može naučiti (lekcija je na ovom blogu kao i uvek - džabe!): ova kupovina je „pismeni“ trend koji je već prisutan u Evropi (pisao sam o tome) i koji će se nastaviti. Investicioni fondovi rade svoj posao, operatori opet svoj! Mobilni operatori sa svojim servisima mogu da se održe jedino „u braku“ sa fiksnim uslugama (čast izuzecima!). Drugo, mali biznis, kakav je za EQT verovatno posao sa Blizoo u Makedoniji, funkcioniše sve više po principu „veća dara nego mera“. Drugim rečima, postaje opterećenje. O ovome bi mogao ozbiljno da razmisli i neki, možda čak i domaći, veliki operator sa svojim nekim biznisima. Kad bi tamo neko nešto čitao odnosno ozbiljno razmišljao...

Konsolidacija i fokus je, dakle, osnovna stvar u današnjim telekomunikacijama! To je razlog zašto su neutemeljena odnosno proizvoljna pisanija o DT-u kao nekakvom favoritu Vlade Srbije za kupovinu domaćeg Telekoma. Po mom mišljenju, od toga nema ništa jer je DT kompanija koja je ima ozbiljnu i utemeljenu strategiju poslovanja na sve zahtevnijem i konkurentnijem tržištu. Da bi se shvatilo na šta mislim, mora se malo poznavati aktuelno poslovanje, politika i delovanje DT-a na tržištima gde su prisutni, a to je ipak preširoka tema za ovaj blog. Prema mom skromnom poznavanju telekomunikacionih dešavanja i strategija telco-operatora u Evropi, ne vidim da Telekom Srbija može biti predmet interesovanja nemačkog telekoma - DT, verovatno nažalost. Uostalom, nije bio ni pre 3 godine, to je fakat. Žao mi je ako sam za neke ostao nedorečen, no može biti i da ne budem u pravu. Ovo je ipak samo blog za lična naklapanja. Možete ovo shvatiti i kao temu za razmišljanje – da li jeste ili nije, zašto jeste, a zašto nije itd. Ja svakako mislim da je najbolje da Telekom Srbija bude preuzet od strane nekog moćnog, ozbiljnog telco operatora (ako već tako mora, a može se probati i drugačije kad bi se htelo ili smelo).

Kad porastem biću MJ (RAGEKIPU)

2014-06-20T22:12:00.000+02:00

Skupština RSrbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama (Sl.glasnik RS 62/14) čijim usvajanjem se završava jedno poglavlje u telekomunikacionom životu Srbije. Ovim zakonom ozvaničeno je ujedinjenje Agencije za elektronske komunikacije i Agencije za poštanske usluge. Štednja, što i nije tako loše za poreske obveznike! Meni se nekako čini kao da je “vaskrsao” nekadašnji PTT, ali pritom ništa loše ne mislim. Pozdravljam štednju i ukrupnjavanje na državnim jaslama, ali mi ovo nekako izgleda retro. Ne zamerite, to je lični utisak! Samo po sebi, ujedinjenje agencija ne mora da bude loše, a pogotovo ne mora da utiče na efikasnost i bolji rad – naprotiv!

Dosadašnji RATEL, prvobitno Republička Agencija za TELekomunikacije (odakle voljena i prijemčiva skraćenica RATEL), a potom moderno Republička agencija za elektronske komunikacije, promenila je naziv u Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Mislim da je nekako bezveze da ostane ista skraćenica RATEL, iako ona baš lepo zvuči. Nova agencija bi trebalo da se “zove” RAGEKIPU. Ako je ovo nekakvo kumstvo – ja ga prihvatam!

E sad, verujem da je objedinjenje funkcija opterećujuće i uznemirujuće za neki plodotvoran umni rad, ali, evo, do dana današnjeg, 20. juna 2014. na sajtu RATEL-a nema izveštaja – pregleda tržišta telekomunikacija za 2013. godinu, koja je davno, davno završena. Neverovatno je da taj izveštaj do polovine godine ne može da bude spreman i objavljen! Prošle godine je bio objavljen polovinom maja, što je takođe kasno! Šta se čeka? Da li je nekoga u RATEL-u sramota zbog toga? Ako nije, trebalo bi da bude, zaista! To je jedan od najvažnijih poslova RATEL-a, to zanima javnost i nas koji se bavimo telekomunikacijama! Šta bi radili da, kao neke susedne agencije, na svaka 3 meseca treba da objavljuju izveštaje? Ja sam nekako uvek razmišljao i sad govorim mladim kolegama po struci i studentima-budućim kolegama po struci, šta je ideal i šta znači uspeti u oblasti telekomunikacija: Kad porastem biću Milan Janković! Sad znate, ono u naslovu nije Michael Jackson, ni Michael Jordan. Čovek je zaista moj uzor, sasvim sigurno nedostižan, ali svejedno, treba imati veliki cilj u životu! Divim mu se kako uspeva!

Bezbednost u Cloudu

2014-05-26T21:51:00.003+02:00

Koncept Cloud computinga nudi velike mogućnosti uštede na IT troškovima, ali poslovanje u cloudu nosi i određene rizike. Ti bezbednosni rizici mogu biti znatno manji ukoliko za sebe nađete prava cloud rešenja i brigu o tome poverite dokazanim IT stručnjacima.

Sve veći broj preduzeća u svetu danas poseduje i koristi cloud baziranu infrastrukturu – virtuelne resurse koji se kao servis obezbeđuju preko Interneta. Postoje tri osnovna tipa cloud okruženja: privatni, javni i hibridni cloud. Tri osnovna modela servisa u svakom od cloud okruženja su: Infrastruktura kao servis (IaaS), Platforma kao servis (PaaS) i Softver kao servis (SaaS). Svaki od ova tri modela ima različiti uticaj na primenu bezbednosti u cloudu i nijedna mera nije univerzalno primenjiva na sva tri modela. Svaka kombinacija cloud servisa nosi poseban set rizika i zahteva posebne mere zaštite.

Bezbednost kao pojam u svojoj osnovi podrazumeva raspoloživost (dostupnost ovlašćenim licima), integritet (nenarušavanje celovitosti) i pouzdanost (poverljivost, obezbeđenje od krađe). Bezbednost u cloudu takođe mora da ispuni ove osnovne zahteve, ali i neke specifične kao što su: bezbednost mreže od zlonamernih aktivnosti spolja, bezbednost transakcija unutar data centra i između korisnika i data centra, bezbednost platforme odnosno softverskih aplikacija, zaštitu čuvanja i skladištenja podataka, saglasnost sa regulativom i propisima. Uglavnom, bezbednosni aspekti kao što su autentifikacija i autorizacija, enkripcija i kodovanje, digitalni sertifikati i slično, primenjuju se i u cloudu i van clouda i IT administratorima su dobro poznati.

Bezbednost podataka je disciplina koja je bazirana na razumevanju rizika. Korisnici moraju biti svesni potencijalnih rizika kada svoje podatke smeštaju u cloud ili koriste cloud aplikacije. Stoga moraju primeniti različite procese i tehnike kontrole da bi upravljali tim rizicima i sveli ih na prihvatljiv nivo. Prihvatljiv i u finansijskom pogledu.

I pored svih nabrojanih aspekata, bezbednost u cloudu se može podeliti u dve bazične kategorije: bezbednost koja se odnosi na cloud provajdere i bezbednost koja se tiče korisnika. Provajderi moraju obezbediti da njihova cloud arhitektura bude bezbedna, a podaci i aplikacije korisnika zaštićeni. Korisnici sa svoje strane moraju biti sigurni da je cloud provajder preduzeo sve neophodne mere za zaštitu njihovih podataka. Sa pravne tačke gledišta, ono što je zaštićeno u jednoj zemlji - u drugoj nije, stoga treba voditi računa i o tome koji su pravni mehanizmi raspoloživi ukoliko se dogodi da vaši podaci budu “provaljeni”.

Kod tradicionalnih data centara problem bezbednosti se uglavnom rešavao primenom firewall-a i sistema za detekciju zlonamernih napada (tzv. IDS – Intrusion Detection Systems). Kod tradicionalnih računara, antivirus softver je naš sistem uglavnom činio sigurnim. Međutim, u cloudu takav sistem zaštite u kome se štiti samo ulaz u sistem nije dovoljan, jer se mnogo toga dešava i u samom cloudu odnosno unutar mreže i između servera i virtuelnih mašina u samom data centru.

Prednosti i izazovi bezbednosti u cloudu

Znam da kod mnogih postoji dilema: Da li i koliko kontrolišete svoje podatke ako ih outsource-ujete? Pitajte sebe da li i koliko sada kontrolišete svoje podatke, ima li rizika, koji su i koliki? Cloud provajderi uglavnom imaju dobro opremljene data centre, adekvatnu logistiku i visoko-kvalifikovano IT osoblje, što mala i srednja preduzeća sebi teško mogu da priušte. To podrazumeva i određene prednosti za korisnike clouda, kao npr. : mogućnost smeštaja (storage) i centralizacija podataka po nižoj ceni uz stručan monitoring i održavanje sistema; brzo reagovanje na incidente i havarije u sistemu bez gubljenja podataka i ugrožavanje poslovanja; nemogućnost nedostatka resursa (npr. nedovoljan kapacitet hard-diska), automatsko dodeljivanje resursa prema potrebama.

Neki od ključnih izazova za bezbednost u cloudu su: smeštaj podataka na više „nepoznatih” lokacija; smeštaj podataka na medijume i resurse koje deli više korisnika; „raspoloživost” podatka posle raskida ugovora sa provajderom, u slučaju prodaje ili udruživanja kompanije; usaglašenost sa pravnom regulativom, „problem” spoljnog nadzora; restauracija podataka u slučaju prirodnih nepogoda ili usled ljudskih grešaka.

Cloud provajderi sigurno mogu obezbediti sigurnost i bezbednost vaših podataka, ali ne zaboravite da ste samo vi odgovorni za vaše podatke odnosno podatke vaše kompanije. Pri tome je najvažnije voditi računa o tri aspekta: lokaciji vaših podataka, kontroli vaših podataka i bezbednom transferu vaših podataka.

Poverenje u cloud

Neke vrste podataka su isuviše osetljive za smeštaj u javni ili hibridni cloud. U to npr. svakako spadaju personalni podaci ili poverljivi poslovni podaci, o klijentima npr.. Neki stručnjaci, nasuprot ovome, tvrde da korisnici u cloudu mogu potpuno biti zaštićeni ukoliko se primene pravi i tranparentni nivoi kontrole. Primena enkripcije (kodovanja) i tokenizacije može dodatno zaštititi vaše podatke od krađe i neovlašćenog korišćenja.

Ako napravite sopstveni privatni cloud, u vašim prostorijama, sva odgovornost je na vama kao administratoru vašeg data centra. Ako odlučite da deo ili ceo vaš cloud outsource-ujete (premestite kod nekog provajdera), onda ulazite u model sa podeljenom odgovorošću i poverenje u određenoj meri poklanjate nekom drugom. Zašto bi trebalo da imate poverenje u svog cloud provajdera? Zato što će možda on vaš IT posao obaviti bolje nego vi sami! Danas je većina Cloud provajdera sertifikovana za poslove koje rade. To znači da su spremni i sposobni da ispune određene standarde koji vam odgovaraju i koje vi verovatno ne možete tako lako ispuniti i dostići. Ako ih i ispunjavate, koliko vas sve to košta i može li biti efikasnije i jeftinije?

Izbor cloud provajdera je stvar poverenja. To poverenje se gradi ne samo na osnovu tehnologije, već i primenjenog sistema bezbednosti i ljudi koji su odgovorni za bezbednost i sigurnost vaših podataka, naročito u pogledu dostupnosti, pristupa i nadzora tih podataka. Veliki cloud provajderi imaju stotine IT stručnjaka koji se bave problematikom bezbednosti u cloudu i to je činjenica koja se mora poštovati.

Kako (p)ostati bezbedan

Evo nekoliko bezbednosnih pitanja koje kompanije treba da razmotre zajedno sa svojim cloud provajderima i nekoliko saveta kako da osigurate bezbednost u cloudu:

·         Znati ko čemu i kako pristupa. Odrediti privilegovane korisnike i pooštriti kontrolu pristupa.

·         Ograničiti pristup podacima baziran na user kontekstu. Promeniti nivo pristupa cloudu zavisno od toga odakle korisnik pristupa i čime pristupa (smartfon, javni ili privatni računar).

·         Povećati stepen obezbeđivanja podataka koji su smešteni u cloud. Identifikovati osetljive i poverljive baze podataka i za njih primeniti dodatnu zaštitu, enkripciju i monitoring. Razmotriti da li je moguća enkripcija podataka na svim nivoima, gde se dizajniraju i kako se testiraju algoritmi enkripcije i da li to rade iskusni profesionalci.

·         Povećati stepen bezbednosti za pristup sa mobilnih aparata. Osigurati maksimalno da korprativni podaci budu odvojeni i zaštićeni od ličnih podataka na mobilnom aparatu.

·         Obezbediti dodatnu zaštitu u mreži data centra, sa mogućnostima (što naprednije) analize i kontrole pristupa sadržajima i aplikacijama u cloudu u realnom vremenu.

·         Obezbediti mogućnost praćenja aktivnosti i nadzora u samom cloudu. Cilj je da se identifikuju mogući signali da rizik potencijalnog napada ili curenja podataka postoji. Npr. registrovanje neuobičajene promene toka podataka u određeno doba dana ili noći, višestruki pokušaji validacije passworda i sl. Dobro bi bilo da cloud provajder ima mogućnost da istraži i proveri bilo koju nedozvoljenu ili neželjenu aktivnost.

·         Proveriti usaglašenost sa regulativom, posedovanje odgovarajućih sertifikata, mogućnost eksterne revizije, kredibilitet provajdera i njegovih administratora.

·         Razmotriti backup, održivost i raspoloživost podataka. Da li cloud provajder može pouzdano da prebaci korisnikove podatke na drugu lokaciju ukoliko postojeća postane problematična ili neraspoloživa? Šta se dešava sa podacima u slučaju havarija, da li provajder nudi potpunu restauraciju podataka i, ako nudi, koliko bi taj proces trajao? Da li je omogućena kontrola svake lokacije na kojoj su smešteni podaci korisnika? Šta se dešava sa podacima ukoliko cloud provajder napusti svoju delatnost, da li se i u kojoj formi korisniku vraćaju podaci?

Zaključak

Bezbednost u cloudu je veoma važan faktor u njegovoj primeni i ukoliko se budete pridržavali ovih saveta i pažljivo razmotrite sva ova pitanja, potruno ćete biti spremni da ocenite realnost primene Cloud computing rešenja koje zadovoljava vaše potrebe.

Sa daljim rastom i razvojem biznisa u cloudu, bezbednost u cloudu postaće sve važnije i sve kompleksnije pitanje. Slučaj Edvarda Snoudena, viteza modernog doba, naterao je regulatorna tela u EU i šire da ozbiljno razmotre osetljivost transfera podataka smeštenih istovremeno na serverima u nekoliko (prekomorskih) država i dodatno reformišu pravnu regulativu. Sad kad sigurno znamo da mogu da nas gledaju i slušaju kad hoće i ako hoće, ne treba biti paranoik. O bezbednosti vaših podataka ipak i uglavnom sami odlučujete! Ključ je u vašim rukama, cloud provajderi su tu da olakšaju biznis i učestvuju u njegovom unapređenju.