tag:blogger.com,1999:blog-70908010598489811922022-12-12T11:23:55.889+01:00Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.comBlogger100125tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-85996851771692953152014-02-26T19:12:00.000+01:002014-06-01T14:17:51.400+02:00

Đacima sa Gugla... ... Svetkovinu bismo mogli da posmatramo i kao nešto više od čisto ljubavne pesme. O ovoj pesmi je, možda, najbolje pisao Miodrag Pavlović. Po njegovom mišljenju pesma u celini daje utisak balade. Ona ima ton (anti)himne, u kojoj su obrnuti indeksi vrednosti jer slavi ono što bi u obrnutoj perspektivi bilo za žaljenje. Dihotomiju pesme učitavamo i u dvostrukom smeru

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-79789480748352181372014-02-13T13:02:00.000+01:002014-02-13T13:07:54.112+01:00

Ljudi žive u stanovima. Ogromnim betonskim zgradama, u malim fiokama koje imaju još manje prozore i ključaonice, da mogu da provire napolje, da vide šta ima, a nema ništa. Još jedan autobus je prošao ulicom, ostavio za sobom malo prašine i mnogo onog smradnog dima, za koji kažu da je nezdrav i da ga se treba kloniti. A autobusi baš svaki dan prolaze pored zgrade. I čini se da nikada neće

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-24531925037263258282014-01-24T12:58:00.000+01:002014-01-24T22:12:38.980+01:00

...I lije na uglu petrolejska lampa Svjetlost crvenkastožutu Na debelo blato kraj staroga plota I dvije, tri cigle na putu. I uvijek ista sirotinja uđe U njezinu svjetlost iz mraka, I s licem na kojem su obično brige Pređe je u par koraka. A jedne večeri nekoga nema, A moro bi proć; I lampa gori, I gori u magli, I vec je noć. I nema ga sutra, ni prekosutra ne, I vele da bolestan leži, I

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-55438481484040422812013-12-20T13:02:00.000+01:002013-12-20T22:31:36.984+01:00

Ako mi je žao što nešto ne znam, onda je to fizika i svi ti zakoni koji na tako logične načine objašnjavaju sve što jeste. Evo, na primer, ovaj filmić, The Einstein Theory of Relativity - koliko sam se puta u toku 20 minuta osmehnula ili pomislila "gle, stvarno, pa da" ili "pazi stvarno". Stvarno! Film je svedočanstvo kako su naučnici početkom XX veka uspešno popularizovali duboke teme široj

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-88893595202347072602013-12-06T12:28:00.002+01:002013-12-06T14:13:05.188+01:00

Jutros, kao i obično, zvrndanje po internetu: vesti, portali, malo društveni mediji... 6. decembra 1833. rođen je Jovan Jovanović Zmaj. Meni su te godišnjice ok - neka, treba obeležavati jubileje, podsećati se dobrih ljudi. Kad to nije svakodnevica, neka bude makar jednom ili dva puta godišnje, ali neka bude onako kako treba. Pretpostavljam da novinari nemaju dovoljno vremena i mesta u svojim

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-44981246081983613432013-11-08T11:41:00.000+01:002013-11-08T11:41:35.491+01:00

Ne boj se - i znaj da je moj duh još uvek sa mnom; Jedina lobanja ja sam iz koje - mada se pije, - Na suprot glavama živim u ovom svetu tamnom, Ma šta isteklo, ništa nikada glupo nije. I ja sma živeo ko ti; i voleo i pio, I umro; nek se zemlja odriče kostiju mojih; Ti toči; mene nećeš okužiti, ma htio; Usne su crva uvek odvratnije od tvojih! Jer bolje je u sebi nositi sokove skupe No

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-91816816368289447252013-10-03T22:56:00.002+02:002013-10-03T22:56:53.559+02:00

Evo šta se prošlog meseca desilo u Njujorku. Orkestar Carnegie Hall bio je postavljen u jednoj od centralnih gradskih ulica. Ispred muzičara bilo je prazno dirigentsko mesto sa natpisom na kojem je pisalo "Diriguj nam". Slučajni prolaznici koji su se odazvali pozivu i prihvatili izazov bili su u prilici da upravljaju jednim od najpoznatijih svetskih orkestara. Muzičari su pratili "dirigente"

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-13290077896528762402013-09-19T13:22:00.000+02:002013-10-03T22:57:59.007+02:00

Nekada su se stvari odvijale paralelno. Mešanje granica čulnosti bila je moguća pod dejstvom nekog stimulansa. Virtuelna stvarnost malo menja percepciju. A mašta čovekova je beskrajna. Internet je mesto gde nam može biti lepo, a u isto vreme možemo se zapitati pred mogućnostima (pa i svrsi) koje se nađu pred nama. Šta se sve u realnom vremenu događa na internetu, priča je za sebe. Druga je

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-60454348901975617482013-08-29T14:10:00.001+02:002013-08-29T14:10:55.921+02:00

Najbolja su neplanirana putovanja... ... Put kroz Rumuniju. Ostaje slika brežuljkastih predela, kukuruza i suncokreta koji se smenjuju duž glavne magistrale, sela neobične arhitekture, par napuštenih aviona i nekoliko drumskih kafana. I tako sve dok se ne izađe na autoput, pa onda do Bukurešta i posle do Crnog mora. Konstanca (Constanţa) - priča o istorijskim periodima koji se jedan za drugim

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-42097554536432725452013-08-29T13:12:00.001+02:002013-08-29T13:12:31.865+02:00

"Ja imam svoj, interni naziv za društvo u kome živim - krimokratija. U tom okruženju, pojmovi kao što su poštenje, rad i solidarnost sasvim su iskorenjeni. Oni u ovoj zemlji više ne znače ništa. S druge strane, krađa, podmićivanje ili laž ne smatraju se velikim prekršajima. Te stvari postale su skoro legitimne." - Goran Marković - (NIN, br. 3240, 31. I 2013)   

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-12515154801705589062013-04-14T19:29:00.000+02:002013-04-14T19:29:02.827+02:00

Sišli smo s uma u sjajan dan, Providan, dubok, - nama, draga, znan; I svetkovasmo ocepljenje to Od muka, sumnje, vremena i sto Rana što krvave ih vređao je svet: Ljubavi naše plav i nežan cvet. I opet sila zgrnulo se sveta U bolnički nam mirisavi vrt; Posmatra gde se dvoje dragih šeta, Srećno, i hvale onaj  život krt Što ostavismo. Daleko od njih Sad smo, a oni žale mir naš tih. Oni baš ništa

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-38719724504922305712013-03-27T11:48:00.000+01:002013-03-27T11:52:06.090+01:00

Pre tridesetak godina na britanskoj televiziji premijerno je izveden animirani film "The Snowman" nastao na osnovu istoimene knjige Rejmonda Brigsa (Raymond Briggs). Dečji svet prepun je strahova i pitanja koji progone mala bića na putu spoznaje. Taj tajanstveni, neotkriveni svet u kome su se našli, lakši je za razumevanje ukoliko ga ispune prijateljstvo i čarolija. Priča o prijateljstvu

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-57235922730085109022013-03-19T17:09:00.001+01:002013-06-02T14:30:32.220+02:00

Vreme se meškolji. Oblaci nad blatnjavim ulicama zaklanjaju ionako stidljivo sunce. Sneg kao apstraktni pojam. Sve je ovu zimu navelo na preljubu. Mala mesta. Mesta u unutrašnjosti. Neko ih naziva provincijama.  Provincija, -e, ž. [lat. provincia] 1. područje izvan glavnog grada, unutrašnjost 2. a. ist. u Rimskom Carstvu područje pod upravom predstavnika centralne carske vlasti. b.

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-91496697227314981762013-01-23T17:52:00.000+01:002013-01-24T21:10:06.946+01:00

Ne sećam se da su pre dolazili. Ako bi se na obali i pojavio par labudova bila bi to prava atrakcija: za decu i sve meštane tog malog grada. A ti neki ljudi koji žive pored reke, imaju poseban odnos prema njoj. Šetaju se obalom i ponose tim parčetom zemlje. Reka urbani krajolik odvaja od čiste prirode. Leti se nad njom stapaju muzika iz lokala na obali i cvrkut ptica sa druge strane. I u

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-56043079520727616062012-12-07T20:03:00.000+01:002013-03-29T12:15:26.871+01:00

- O, pa gde si ti?! - razvukla je kez i presekla me pogledom. - Jesi li se nakanila da dođeš!? Evo, sad ćemo, samo da završim ovog momka. Uđoh u salon. Skinula sam jaknu, šal i kapu, sela na stolicu i uzela jedan od onih tabloidnih časopisa, kakvih su puni frizerski saloni i zubarske ordinacije. Sa TV-a dopire izveštaj o studentskom protestu. Ne znam šta više ne razumem: ono što čitam ili ono

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-91736685168453972872012-11-08T19:28:00.001+01:002012-11-11T12:11:57.386+01:00

I kada pomislite na raznolikost sveta nađete se zatečeni pred tom slikom u kojoj se skučenost vremena ogleda u širini prostora. Ili obrnuto.  Nešto više od pola godine pratim blog En Morgan (Ann Morgan) A Year of Reading the World. Zanimljiv pristup i gledanje na svet i njegovu neujednačenost, razuđenost i kolorit kultura koje ga ispunjavaju. Cilj ovog projekta je pročitati po jednu knjigu iz

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-14410484099115420872012-08-09T21:14:00.001+02:002012-08-17T11:58:10.277+02:00

Zrikavci zriču, na plavom zrcalu Sunce se ogleda... Možda je ovo još jedan suvišan tekst, ali negde se javlja sumnja da će jesen doneti neke ružne misli, da će nam zima biti hladnija nego prethodna, da ćemo kroz narednu godinu proći nekako neopaženo, žmureći ili gledajući u jednu jedinu tačku kao cilj opstanka, dok se kola kreću nizbrdo. Ili je u pitanju samo trenutak kada postanemo

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com14tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-13058037103181568882012-08-03T23:45:00.002+02:002012-08-04T01:14:49.077+02:00

 Jurke Jedni odgrizu drugimaRuku ili nogu ili bilo šta Stave to među zubePotrče što brže moguU zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve straneNjuše traže njuše tražeSvu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju rukuIli nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima rukuSve dok ima noguSve dok ima bilo čega Ništarija Ništarijo spavala siI sanjala da si nešto Nešto se

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-22202161840074590252012-08-01T01:19:00.002+02:002012-11-07T09:53:02.641+01:00

Ovih dana internetom kruži jedna fantastična fotografija: Izvor: Twitter Dve kultne ličnosti, jedna do druge: i Frida i Vladimir na svoj način revolucionari, vodilje mnogih generacija koje čeznu za promenom, za slobodom. Ko da ne odreaguje. U brzini niko ni ne razmišlja o tome da li je tako nešto moguće. Samo se "širi" dalje. Tek ko zna koji u nizu onih koji vide ovako nešto i pomisli:

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com6tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-33101012957671442962012-05-10T22:02:00.003+02:002012-05-11T10:58:03.759+02:00

Balkan: reč koja spaja. Balkan: šuma, planina, voda. Promena. I ona strašna reč kojom se opisuje igra moći. Iznad svega: jedinstvo duha, kulture i tradicije. Hermann Vaske je autor projekta Balkan Spirit čiji će konačni rezultat biti dokumentarni film pod istoimenim naslovom čija se premijera planira do kraja 2012. na francusko-nemačkoj TV mreži Arte. Filmom autor želi da prikaže onu drugu

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-67384701583416029492012-05-06T20:22:00.000+02:002012-05-06T20:22:52.801+02:00

Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči I ostali ste sasvim sami. Niste ni znali kako tišina voli nepoznate da rani iz nevidljive puške I dugo ste uzalud naprezali oči Da protumačite arhitekturu ptica koje su letele. Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji Kao polomljen luk: Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap vremena Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi milimetar.

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-26721582945430621622012-04-28T13:08:00.002+02:002012-05-10T16:54:08.803+02:00

„Marks, Englez, Lenjir“  - V. R. T. - Pre nekoliko dana, tačnije na Svetski dan knjige (mada ne verujem da to ima neke veze) u pozorišnom klubu Zeleno zvono održan je, kako kažu u najavi, omaž pesniku kojeg je ovaj grad proterao, a kojem je dužan da izrazi poštovanje. „Vujica Rešin Tucić (1941-2009) predstavlja simbol bunta slobodnog čoveka protiv sistema. Svojim delom je neprikosnoveno to

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-15169997610283310242012-02-24T22:54:00.001+01:002014-01-30T11:15:35.657+01:00

I sneg se brzo otopio. Ostalo ga je još u naznakama po krovovima, na širokim površinama po kojima se nije gazilo, ili negde na nekoj severnoj strani. Vlaga u vazduhu, voda svuda oko nas, stidljivo sunce zubato nasmejano, i saznanje da sledeće nedelje počinje mart. Sneg ima svoje razloge. Kaže da usporimo. Zvuk je drugačiji kada se zabele ulice. Sneg apsorbuje buku. Prekrije svu

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-45528607605174235452012-02-14T18:58:00.001+01:002013-11-08T11:43:01.972+01:00

Ништа из ништа Згрувано у ништа Даје све ништа. Шта желиш више Од ишчезлог ништа? Пламен кратко траје, Вечно гаси се. Стихотворац, ретор, Професор, правдослов, У књигама име Вечно остаје ти. Но тело нам ништа, Ум такође ништа, Све је, дакле, ништа Сенка и ништа.

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-7090801059848981192.post-83949270034453841922012-02-11T19:03:00.004+01:002014-01-30T11:18:19.345+01:00

Šta se dešava kada knjižara ostane u mraku, iza zaključanih vrata?  Da li knjige spavaju ili jednostavno - zaplešu? Ako još niste pogledali, video koji sledi svakako će izmamiti osmeh, i vratiti nadu da se život knjige ne završava na recepciji golog teksta. Ova video animacija nastala je tokom višednevnog snimanja knjiga duž polica, njihovim slaganjem i ponovnim razmeštanjem, u jednoj

Branislavahttp://www.blogger.com/profile/02857027358540596220noreply@blogger.com1