Što se tiče korisničkog interfejsa, App Inventor se sastoji iz dva dela: dizajnerskog prozora i blok editora. Dizajnerski prostor je namenjen konstruisanju interfejsa, pisanju imena i organizaciji elemenata na ekranu. Blok editor je meni mnogo zabavniji. Sastoji se iz menija sa leve strane odakle možete prevlačiti elemente i kreirati logiku aplikacije (drag&drop). Ovi blokovi su interesantno osmišljeni, izgledaju kao neki konektori i imaju određeni broj soketa na koji možete da kačite samo određene elemente. Na ovaj način se smanjuje pravljenje grešaka korisnika. Blokovi su jasno obeleženi i ne može doći do zabune. Aplikacija pruža i dovoljnu slobodu korisniku da kreira različitu logiku aplikacije. Mogućnosti su zaista velike kako sam videla na klipu ispod, pošto nisam lično testirala aplikaciju. Čekam da dobijem invite od nekog.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Dizajnerski prozor i blok editor su međusobno sinhronizovani pa ukoliko postavljate elemente u dizajnersko delu apdejtuje se blok editor automatski.

Poslednjih godina hand-tracking iliti praćenje ruke je posebno interesantna oblast izučavanja. Nekako se prirodno čoveku nameće da pokuša da zameni tastaturu, miševe, džoistike drugim ulaznim uređajem koji već imamo na našem telu – rukom. Na taj način bi interakcija između računara i čoveka bila intuitivnija i prirodnija.

Već sada postoji veći broj algoritama i projekata koji se bave ovom tematikom. Ovaj projekat koji vam predstavljam je interesantan po tome što je precizniji od takozvanih bare-hand ideja a ujedno vam je potrebna samo jedna rukavica u technicolor bojama i jedna kamera. Ovo je mnogo jeftinije rešenje od onih koje sam ranije viđala.

Kako kažu u njihovom radu, ideja je sklop više postojećih sistema:
1. marker-based motion-capture (registrovanje pokreta na osnovu markera)
2. bare-hand tracking (praćenje pokreta gole ruke na prikaznom uređaju u realnom vremenu)
3. data-driven pose estimation (patern za jednostavniju pretragu baze i prikaz podataka izračunavanjem udaljenosti tačaka)
4. hand-tracking with instrumented gloves (praćenje ruke sa instrumentom – rukavicom sa senzorima)
5. color markers (praćenje pokreta na osnovu instaliranih markera u boji)

Ovaj projekat je kompromis između nosivog sistema za praćenje pokreta i bare-hand pristupa. Ideja je da se stvori jeftin sistem koji je veoma nosiv i koji ne zahteva priključivanje dodatnih senzora koji mogu ograničiti kretanje subjekta. Tako bi se ovaj sistem veoma lako instalirao bilo gde uz pomoć samo jedne kamere.

Video klip ispod je predstavljanje projekta Real-Time Hand-Tracking with a Color Glove na SIGGRAPH-u.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Snimanjem gole ruke može se generisati ista slika za više različitih poza pa je u tome i prednost korišćenja rukavice prilikom praćenja pokreta u odnosu na praćenje pokreta gole ruke (bare-hand tracking). Na slici ispod možete videti slučaj kada može doći do problema i kako pomažu boje na rukavici.

Srž ovog projekta je naravno u algoritmu za prepoznavanje poze ruke. Slika sa kamere se prvo transformiše u normalizovanu sliku, zatim se svaka slika poredi sa postojećim u bazi podataka na osnovu izračunavanja rastojanja između boja na slici. Detaljnije podatke o algoritmu i matematici koja stoji iza ovog projekta možete videti u PDF dokumentu na ovom linku.

Algoritam je prilagođen kamerama namenjenim prosečnim korisnicima. Pa su stoga odabrali da koriste rukavicu sa većim površinama u 10 različitih boja zbog ograničenja kamere. Odabrali su potpuno saturisane boje. I uzeti su u obzir prirodni pokreti ruke. Sakupili su 18.000 poza prstiju uz pomoć sistema Cyberglove II motion capture.

Uvek postoji mogućnost napraviti ovakav algoritam i sa više boja na rukavici sa manjim površinama, ali onda to zahteva bolju kameru, veću bazu slika i svakako bi ovi faktori uticali i na brzinu izvršavanja algoritma.

Sistem su testirali u tri različite svrhe: animatorske mogućnosti, jezik gluvonemih i manipulacija objektima u prostoru.

Ono što je najzanimljivije je što ovaj sistem može da se proširi i doraditi da bi se koristio u različite svrhe. Može se dodati više kamera za praćenje pokreta, tako bi sistem bio precizniji. Može se kombinovati sa multi-touch ulaznim uređajima koji su nam sve dostupniji i interesantniji.

Ovakvim sistemima se može poboljšati korisnični interfejs i dovesti na viši nivo, može se doprineti kompjuterskoj animaciji i 3d modelingu. U budućnosti svakako trebamo očekivati mnogo intuitivnije kompjuterske igrice kao i drugačiji pristup desktop računarima.

Meni je vrlo zanimljiv koncept, i verujem da će zaživeti u budućnosti. Ovo dođe kao neki inteligentniji T9 sistem. Pitam se samo koliko dobro će biti podržan srpski jezik i koliko vremena će biti potrebno da prođe da ga uvrste u podešavanja aplikacije.

Na video klipu ispod možete videti test beta kopije (nezvanična procurela verzija) Swype-a na HTC Droid Eris telefonu.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Techcrunch.com je uradio ovaj simpatični video, test kucanja sa Swype tastaturom na Omia II upoređujući ga sa kucanjem na iPhone-u sa klasičnom tastaturom.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Evo jednog zanimljivog zapažanja.

Situacija je sledeća.

Dolaze momak i devojka u stan kod prijatelja. Prijatelj je pomalo geek, inače dizajner i u stanu ima laptop i desktop računar. Muškarci su se okupili oko glavnog računara u stanu i prebacivali su podatke. Znate već kako to funkcioniše.

“E imaš neki dobar film?” Drugi odgovara: “E imam neku akciju za tebe…”

I tako dok su oni uživali u otkrivanju atraktivnih naslova holivudskih filmova i prepričavali događaje i tračeve o zajedničkim prijateljima, devojka se smorila. Ona je lepo uzela laptop ne bi li se zabavila dok se muškarci ispričaju. Poenta cele ove priče je da je na laptopu instaliran Linux, distribucija Ubuntu verzija 9.10. sa okruženjem Gnome.

Devojka je potpuno prosečan korisnik. Otvorila je Mozilla Firefox browser birajući ga u instaliranom Awn manager-u i posetila Facebook, pregledala slike svojih prijatelja, malo čatovala. Za one koji ne znaju, Awn manager je Avant Window Navigator sličan Mac OSX dock bar-u. Vidite ga i na slici ispod. Usput je pustila muziku na laptopu tako što je otišla u Application menu i našla Video&Sound, tamo pronašla Rhythmbox Music Player. U tom player-u je odabrala Radio i taananaaaa, misija završena. Za one koji ne znaju Application menu je kao Start menu na Windows-u, samo što se u Gnome okruženju nalazi gore levo.

Devojka je dalje prokomentarisala je da joj smeta Awn manager ikone koje se stalno pojavljuju on top svih aplikacija. Zamolila je da joj se to skloni, na šta je domaćin odregaovao sa par klikova. Sve ovo je devojka uradila bez znanja da je operativni sistem na kojem radi Ubuntu. Muškarci su je namerno pustili da živi u neznanju i nisu joj naredna 2 sata govorili da to nije Windows OS. Treba uzeti u obzir da je devojka pristupila ovom operativnom sistemu znajući da je u pitanju laptop jednog dizajnera koji voli da podešava teme na sistemu i koji uvek ima nešto drugačije od drugih ljudi. Tako da je bila ubeđena da se radi o Windows-u sa nekom dodatnom temom.

Kada je izlazila iz stana, pitali su je da li se snašla na laptopu, na šta je ona opušteno prokomentarisala da jeste. Tada su joj otkrili da se radi o Linuxu, na šta je ona začuđeno rekla da nikad ne bi ni pretpostavila, i da Linux nikad nije videla ranije ali je samo čula da tako nešto postoji. Dodala je da je primetila da je sistem brz i da brzo reaguje. Ali potpuno joj je bilo svejedno kakav sistem je koristila i odlično se snašla.

Ubuntu se pokazao u ovom malom i slučajnom eksperimentu kao operativni sistem koji odgovara na sve zahteve prosečnog korisnika. Interfejs je ispao veoma intuitivan i jednostavan. Ono što je bitno kada se prilazi operativnom sistemu na koji niste navikli je da nemate predrasude. Ne smete imati ni strahove od novog. Ubuntu je stasao u odličan operativni sistem i potpuno je funkcionalan, u nekim slučajevima je i mnogo lakši za upotrebu nego Windows. (Kao na primer kada instalirate programe…)

U ovom postu sam rešila da predstavim projekat Sitecake. Radi se o domaćem proizvodu, verovali ili ne. Na ovom projektu su radile dve osobe – dizajner i programer, u proteklih godinu dana. Sitecake se može nazvati kao najjednostavniji CMS ikada. U pitanju je jednostavan i elegantan WYSIWYG editor za web stranice. Sitecake ne zahteva postojanje baze podataka, radi se editovanju html-a direktno na stranici sajta. Još uvek u beta fazi i zasad radi samo u Mozilla Firefox-u. Možete i sami pogledati i isprobati ovaj alat na sajtu www.sitecake.com.

Tako sa Sitecake-om možete editovati sadržaj direktno na frontend-u drag&drop tehnikom sa simpatičnog, transparentnog toolbar-a. Prevlačenjem ikonica na stranicu postavljate naslove i podnaslove članka, tekst, slike i linkove. Na samoj stranici možete menjati veličinu slike, seći je, pomerati… Ono što je mene posebno iznenadilo, jeste postojanje opcije Undo i Redo. Sve pohvale za funkcionalnost i inovativnost u pogledu interfejsa. Možete ih pratiti i na njihovom twitter nalogu twitter.com/sitecake.

Imala sam ideju da počnem sa prvim blog postom na jednu drugu temu ali s obzirom da je Google izbacio Chromium OS, morala sam da ga testiram i kažem par reči. Ukoliko niste, a hteli biste da ga testirate, posetite ovaj link gde imate kratko uputstvo koje je meni pomoglo. Prilikom instalacije ukoliko ne možete da se ulogujete, pogledajte komentare u članku.

Sam Chromium projekat se sastoji iz Chromium-a i Chromium operativnog sistema. Chromium je naziv open source projekta sada već poznatog brauzera Chrome. Chromium OS je takođe open source projekat namenjen ljudima koji najveći deo vremena provode na netu. Za njih je Google pripremio najčešće korišćene aplikacije u ovom operativnom sistemu. Ono što je zaista pravi izazov je što su sve aplikacije u ovom operativnom sistemu online, tako da korisnik neće morati da se bakće sa instalacijama kao na redovnom operativnom sistemu. Sve je online, svi podaci i svi alati.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Kada sam isprobala ovaj OS kod kuće u VirtualBox-u, bila sam pomalo razočarana. Nisam mogla da ga lepo testiram, sve je radilo izuzetno sporo (kao i na bilo kojoj vurtualnoj mašini). Posle otvaranja 4-5 tabova umeo je VirtualBox da mi se lepo zakuca. Videćemo šta će biti od ovog projekta u budućnosti. Netbook-ovi osvajaju tržište, pa se tako i povećava potreba za što boljim programima ovog tipa.

Tako je Acer već najavio za drugu polovinu 2010. godine Chrome OS netbook. Izgleda su oni u ovoj priči sa Chrome-om od sredine 2009. godine.

Kako kažu na chromium.org sajtu, dizajn ovog OS-a je predmet na kojem se još radi i moguće su veće promene, dok je korisnički interfejs u fazi razvoja. Interfejs Chrome OS-a je zasad zasnovan na tabovima, sidebar-u, polju za pretragu i panelima.

S obzirom da će sve aplikacije biti online, tabovi su zamišljeni tako da mogu elegantno da se pinuju, da se tretiraju kao aplikacije. Na taj način zauzimaju manje mesta i favicon ikone prestavljaju ikonice aplikacija po ugledu na ikone na desktopu. Pin tabovi se lako uklanjaju, jednostavnim zatvaranjem aplikacije.

U interfejsu Chromiuma se težilo ka uzimanju u obzir da su korisnici navikli da koriste browsere, pa ovaj sistem liči na jedan malo bogatiji browser. Tako imamo polje za pretragu koje predstavlja glavnu navigaciju. Služi kao polje za adresu i pretragu istovremeno, što pojednostavljuje interfejs. Takođe, vođeni onim što je korisniku poznato, postoji i menu za aplikacije po ugledu na standardni Start menu.

Paneli se koriste kao kontejneri za dodatne aplikacije koje se koriste uporedo sa onim što radimo u samom browser-u. Tako korisnik može da podešava muziku i čatuje sa prijateljima dok čita neki dokument ili gleda youtube video bez uklanjanja tabova. Paneli se pojavljuju u donjem desnom uglu ali takođe mogu da se dokuju tj. premeste i zakače na druge pozicije ekrana.

Više screenshot-ova Chromium OS-a možete vrlo lako izguglati. Evo recimo možete ih ovde pogledati.

Fantastična nagrađivana kratka animacija koja prikazuje interefejs budućnosti, kako ga zamišlja kreator ovog filma Bruce Branit. U animaciji možete videti čoveka koji gradi svet oko sebe uz pomoć holografskih  alata. Veoma simpatično i lepo osmišljeno. Ono što je u ovoj animaciji prelepo je priča koja prati prikaz interfejsa budućnosti. Snimanje glumaca je urađen za jedan dan, dok je post produkcija trajala 2 godine.