Treba napraviti što bolje paparaco fotografije, da bi potom bili razotkriveni i uslikana slavna ličnost (virtuelni lik) vas napada. Naskače na vašu kameru i lupa po njoj i lomi je. Novac koji ste prikupili za svaku napravljenju paparaco fotografiju, se u toku napada umanjuje jer vam slavna ličnost lomi vašu vrednu opremu koja naravno košta. Da bi ste se odbranili od ovog napada, potrebno je da drmate vaš telefon. Sjajna ideja za AR.

Drugu nagradu je dobio Australijanac za igru gde igrač aranžira raznovrsne objekte po sceni tako da omogući motoru da pređe prepreku i skoči kroz određeni prolaz (u ovom slučaju kroz rupu). Skroz interesantno izgleda igra.
Treću nagradu je dobio tim studenata – programera: Kedar Reddy, Alex Beachum, Evan Sforza, Jason Mathias, Jonghwa Kim iz Amerike. Oni su napravili igru gde je igrač pilot koji vozi helikopter iznad grada sa ciljem da spasi ljude koji su u opasnosti prilikom pozara i drugih opasnosti. Tako letite iznad grada između solitera, sve to uz pomoć augmentovane realnosti.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Ovo su vrlo atraktivne aplikacije i igre, a augmentovana realnost zapravo može pored zabave, biti i veoma korisna  u realnom životu. Sada već i postoje neke aplikacije za telefone ali svakako postoje i mnoge ideje koje će vrlo brzo biti dostupne s obzirom kako se sve ovo brzo razvija.

Ono što je zaista i najbolje u vezi AR jeste što danas imamo mogućnost da sa Qualcomm-ovog sajta skinemo upravo taj SDK AR za Android platformu, nabavite Android telefon i uz pomoć tutorijala koji su takođe dostupni na sajtu, krenete i vi da realizujete vaše ideje.

Ja sam oduševljena! Odličan koncept za tastaturu od strane 8pen na telefonima sa ekranima osetljivim na dodir. Trenutno je dostupna na Android Marketu za Android telefone, po ceni od 1.56 dolara. Pogledajte klip sami, da vidite o čemu se radi.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Neko je oduševljen ovakvim načinom kucanja dok postoji druga strana koja je potpuno protiv ovakve tastature i koja sumnja u korisnost tastature. Ovde se radi o navici. Mislim da nije teško navići se na ovakav način kucanja ukoliko to želite. Opet ako ste previše godina koristili virtuelnu QWERTY tastaturu na telefonu onda će vam možda ovo predstavljati problem. Ono što je sigurno je da u Srbiji pametni telefoni nisu još uvek tako jako zastupljeni kao recimo u Americi što je iPhone. Samim tim, kod nas nema tako globalno gledano priviknutosti na klasične virtuelne tastature.

Kakva će biti budućnost ove tastature, to ćemo videti.  Swype tastatura o kojoj sam pisala pre skoro godinu dana se potpuno “primila” u narodu na globalnom nivou gledano. Pored Swype postoje i mnoge druge tastature koje su prihvaćene od strane mnogih korisnika, npr SwiftKey tastatura.

Što se Srbije tiče, problem sa tastaturama je u jezičkim barijerama. Eto i ova tastatura koju ste mogli videti u klipu iznad je prilagođena engleskom jeziku. Isti problem je i sa Swype tastaturom ALI na Mobilism forumu se može naći malo uhakovana Swype tastatura i prilagođena srpskom jeziku. Probala sam je i odlično radi. Zaista ubrzava kucanje.

Što se  8pen tastature tiče, nadamo se da će u budućnosti postojati opcija da se menja jezik tastature, pa na taj način da se menja i raspored slova na tastaturi. Ili da recimo postoji opcija koja omogućava da svako napravi svoj raspored slova na tastaturi.

Testirala sam i ovu tastaturu i ispala sam veoma nespretna. Nisam se baš brzo snašla, a kada sam ukapirala kako to ipak radi, malo sam bila i razočarana. Naime, od samog prsta nisam videla gde mi se nalazi koje slovo. Mada pretpostavljam da je poenta da naučite raspored slova pa onda ide lakše. Verovatno bi mi to isti problem bio i sa Swype tastaturom da nikada u životu nisam kucala na tastaturi, ali sobzirom da sam navikla na raspored na QWERTY tastaturi, to nije bio problem.

O čemu se radi?

Brat je kupio računar u ComTrade-u i dobio je obaveštenje o Eunet akciji. Eunet sa kupovinom novog računara u ComTrade-u nudi 3 meseca adsl interneta maksimalne brzine za džabe, bez ikakve ugovorne obaveze. I kako su naveli u akciji, opciono možete odabrati i IPTV akciju, gde potpisujete ugovor na 2 godine, a prvu godinu pretlata je 1 dinar mesečno. Na flajeru je jasno naznačeno, da akciju mogu da iskoriste i novi korisnici i korisnici koji su trenutno kod nekog drugog provajdera. Postoji mogućnost i da ukoliko ne iskoristite akciju, poklonite je nekom drugom. Tako je moj brat predao račun i flajer sa akcijom, meni.

Počinje moja akcija

Akcija mi je delovala sasvim ok, kako su mi istekli svi ugovori sa Telekomom, nazovem ja Eunet. Objasnila sam im da sam ja već korisnik ADSL-a kod Telekoma i da želim da pređem kod njih. I da takođe imam IPTV i da bih želela da imam IPTV preko njih. Iz Euneta su mi rekli, da je to sve moguće i realno i da odem u Telekom po migracioni kod. Migracioni kod se izdaje kada želite da pređete kod drugog provajdera a da vam se usluga interneta ne prekida, odnosno da vam je ne ukidaju sa vašeg fiksnog broja telefona.

Sjajno! Napokon ću se otarasiti Telekoma, pomislila sam! Imaću i priliku da isprobam taj brzi net od 16 megabita tih 3 meseca, divno! I reših, eto ne mrzi me, iscimaću se oko tog prebačaja.

Tako sam ja otišla u Telekom, a tamo 30 ljudi čeka red. Ok, čekam, imam pametni telefon, zanimaću se nečim dok čekam. U međuvremenu mi je stigla i poruka od Euneta da su proverili moj broj fiksnog telefona i da imam tehničke mogućnosti za realizaciju. Lože me, a ja srećna i strpljivo čekam u redu.

Ulazim unutra, portir me uputio na “šalter” broj 2. Objasnim ja teti u Telekomu šta želim a ona me razrogačenih očiju pitala: “Pa što menjaš provajdera?”. Ne radi se ovde o tome da ona brani kompaniju za koju radi, nego se radi o jednoj veoma neprijatnoj i bezobraznoj ženi. Zatim sam joj lepo objasnila o čemu se radi. Pitala me je da li sam ponela IPTV opremu da vratim, na šta sam joj pozitivno odgovorila. Da bi me ona sasekla sa povišenim tonom: “Pa pokaži mi je!”. I tu ja ispadnem debil, kada sam skapirala da nisam daljinski ponela. I skenjam se, a ona sva trijumfalno izgovorila: “Pa ne može bez daljinskog.” Rekoh joj, ok, otići ću kući i doneću opremu kasnije. Nakon toga me je uputila na drugi šalter da uzmem migracioni kod za adsl i glasno mi napomenula: “Sačekaj da završi i nemoj da joj stojiš nad glavom!”. E tu sam prsla.

Besna sam otišla do vrata kod onog istog portira koji me je poslao ovoj nadrndanoj ženturači i rekla sam mu: “Kada budu delili otkaze, nadam se da će ga prva dobiti ona žena na šalteru broj 2”. I pomislila sam u glavi kako jedva čekam da prodaju taj Telekom. Portir se malo iznenadio mojom nervoznom izjavom i bio je veoma prijatan i ljubazan.

Otišla sam kod druge tete za adsl. Tražila joj migracioni kod, i ona je bila ljubazna i normalna, kao ovaj portir. To je bio takav melem posle one neprijatnosti od pre 5 minuta. Pa kada se ona žalila kako joj nije dan, i kako joj ništa ne ide, rekla sam joj da je barem ljubazna. Obradovala se. I njoj sam rekla da je ona žena na šalteru 2 odvratna i da ne treba da radi taj posao. Na šta se ona delimično i složila sa mnom kada je videla o kome se radi. Tu može da se primeti kako je složna ta Telekom porodica.

I tako sam ja dobila od trapave ali ljubazne gospođe migracioni kod za adsl posle 15 minuta čekanja. A iptv nisam odjavila.

Odlazim u Eunet, uz objašnjenje im dam migracioni kod. I dolazi jedan visoki lik sa naočarima i počinje da priča i priča i ja gledam i ne verujem šta čujem. Kako je on objasnio, on je pričao sa Telekomom i ja da bi uzela iptv kod drugog provajdera, moram potpuno da odjavim kod prethodnog i da platim 5000 dinara uključenje kod novog provajdera. Ok, to sam donekle i očekivala i planirala. Kada izračunam pretplatu iptv-a od 690 dinara na mesečnom nivou koju neću plaćati prvih godinu dana, skontam da se to eto isplati. Ali mi je onda taj lik saopštio da ja uopšte ne mogu da iskoristim akciju jer ja nisam novi korisnik iptv-a. Iako ću platiti 5000 dinara ponovno uključenje, Telekom mi neće dozvoliti da iskoristim tu akciju vezanu za IPTV. Tu sam prsla, opet.

Ako ja plаćam uslugu ponovnog uključenja, to znači da ja postajem novi korisnik ako sam se prethodno odjavila, ali to Telekom ne priznaje iako mi oni ne bi bili provajderi nego Eunet. Ali je očigledno da je Eunet samo figurica u Telekomovim rukama, i da za sve mora prvo da se pita The Great Telekom.

Vratila sam se u Telekom sa migracionim brojem i tražila sam moj modem nazad. Treća Telekom teta me je pitala, kako nisam uspela da migriram kod drugog provajdera. Objasnila sam joj o čemu se radi, da bi me migracija samo dodatno koštala iako sam “dobila nagradu” u vidu akcije. Ona je samoinicijativno zapisala moj slučaj na poseban papir sa kompletnim objašnjenjem i mojim brojem mobilnog telefona. I sama se ponudila da proveri informaciju i razloge za takvo ponašanje što me je izuzetno pozitivno iznenadilo. U roku od 24 sata sam komunicirala sa tri tete u Telekomu i dobila sam 3 potpuno različita feedback-a. Poslednja teta je bila najkul po meni, znala je posao, bila je brza, normalna u komunikaciji bez preterane neprirodne ljubaznosti.

Na kraju je dobro ispalo što nisam prethodni put imala daljinski za iptv, jer bih ostala bez ove usluge, pošto bih je već otkazala. A vraćanje usluge bi me koštalo dodatnih 5000 dinara.

Rezime

1. Kako otići od Telekoma i zadržati usluge IPTV i ADSL? Ja ne tražim mnogo, ja tražim da odem od njih i da ostanem barem na nuli, ali to je nemoguće.

2. Zašto mi je Eunet prvo rekao da mogu da ostvarim akciju a potom na pola puta saopštio da ipak ne mogu, pa koga oni zezaju. Malo su neobavešteni o njihovim akcijama…

3. ADSL i IPTV ne razdvajaju, tako da je nemoguće biti kod jednog provajdera na adsl-u a kod drugog na iptv-u. (Ove usluge su organizovane da idu preko istog modema pa ih ne odvajaju, mada po meni to nije dovoljno dobar izgovor.)

4. Ne postoji migracioni kod za IPTV (dok za ADSL postoji).

5. Ukoliko otkažete iptv, možete ga dobiti kod drugog provajdera ali ćete platiti uključenje 5000 dinara i ne možete potpisati nikakav ugovor o korišćenju na godinu ili dve sa akcijskim popustom kod novog provajdera. E ovo je čist bezobrazluk!

6. Pitala sam čak, šta bi bilo kada bih ukinula potpuno uslugu adsl-a i iptv-a kod Telekoma i prijavila se kod drugog provajdera, Eunet je rekao da nisu sigurni da će Telekom dozvoliti ponovno uključenje ADSL-a na istom telefonskom broju.

I na kraju, kako ubiti Telekom? Uvukao se u sve pore i iznad svega je. Ostali provajderi su samo maska za društvo, da se kaže da eto postoji konkurencija. Ta ista konkurencija, da prostite, ne može da prdne pre nego što za dozvolu ne pita Telekom.

Ipak je ovo blog o pričicama u vezi interfejsa,  i ja sam doživela BlogOpen kao neku vrstu interfejsa između virtuelnog i realnog sveta. BlogOpen interfejs je predstavljen keceljama simpatičnog dizajna koje su bile takozvani Dress Code ovog događaja. Posmatrajući grupu ljudi sa keceljama, osećala se  povezanost  među blogerima i konzistentnost celog dana. Svi su mi izgledali isto ali opet svako od njih sa svojim osmehom i znatiželjnim očima na licu dao je potpuno drugačiji pečat pojedinačnim delovima ovog BlogOpen interfejsa.

Interesantno je i to da BlogOpen interfejs ima odličan informativni feedback, pa je svaki kontakt sa istim bio veoma prijatan za korišćenje. Feedback koji sam dobijala od ljudi je toliko nekada bio inspirativan, često veoma zabavan i par puta iznenađujuć. Ako se osvrnem i na ostala Zlatna pravila interfejsa mogu da primetim da je “zatvorenost dijaloga” potpuno održan time što je svako pripadao nekoj grupi i razgovori su imali svoj početak, razradu i zaključak koji su protekli kao kroz neki spontani wizard (Next, Next, Next pa Finish).

Većina blogera se na ovom skupu “znala” sa Twitter-a, pa s’obzirom da nas ovaj servis ograničava na 140 karaktera, svi su navikli da pričaju kratko i koncizno, što meni izuzetno prija. Na ovaj način interfejs koji opisujem podržava i pravilo short-term memory load, što bi predstavljalo optimalno opterećenje memorije kratkim i jasnim izrazima.

BlogOpen interfejs podržava i prečice do omiljenih opcija, a to su blogerima svakako međusobno povezivanje preko socijalnih online profila kako bi ostali  u kontaktu. Tako nam interfejs omogućava da kasnije kada predledamo slike na popularnim društvenim mrežama uočimo i tagovane ljude sa kojima smo pričali (ili nismo stigli) pa jednim klikom pošaljemo Friend Request ili Follow na Twitter-u.

Na slici možete videti @plagosus-a koji simbolički predstavlja dodatni plugin Love koji se Višnji dopao.

Ono što je veoma bitno za svaki dobar interfejs je osećaj kontrole. Svakom korisniku je potrebno omogućiti da ima osećaj kontrole u svakom trenutku. BlogOpen interfejs nikoga ne opterećuje ničim, svako može da komunicira na način koji mu se dopada, da se postavi onako kako mu najviše prija i priča onoliko koliko želi. I to je zaista jedna divna stvar. U zavisnosti iz kog ugla se posmatra (iza koje kecelje), doživljaj pojedinaca je drugačiji. Ali u tome i jeste čar ovakvih druženja. Da, dobro ste čuli, ja BlogOpen doživljavam kao jedno energično, veselo i opušteno druženje. Lično smatram da svi oni koji imaju nameru da ovaj interfejs koriste samo i isključivo u poslovne svrhe, neće moći da ga dožive u potpunosti. BlogOpen Interfejs je dizajniran potpuno User Friendly ali u bukvalnom smislu. User mora biti Friendly da bi interfejs delovao Friendly. I veoma bitna stvar, User ne sme imati predrasude!

Slika je malo mutna ali dovoljno dobra da prikaže zadovoljstvo korisnika interfejsa BlogOpen. Na ovom momku sa desne strane možete videti i parče dizajna interfejsa u vidu kecelje.

Dodatan difolt plugin ovog interfejsa možete prepoznati pod nazivom Predavanja, pa koga zanima može da ga koristi ali nije u obavezi. U ovoj verziji programa, predavanja su bila ok i poštujem postojanje ovog dodatka koji nas sve povezuje na neki način. Udobnost korišćenja ovog plugin-a su doprinele odlične fotelje.

Sve u svemu, ovo je jedan veoma funkcionalan interfejs zabavnog softvera koji povezuje real life sa virtuelnim.

Šta da vam kažem drugari, nego da je BlogOpen bio za mene inspirativan. Hvala vam!

Autor sam ja Goldie, a vrlo često i Kremašica (da, da, podvojena ličnost)

Što se tiče korisničkog interfejsa, App Inventor se sastoji iz dva dela: dizajnerskog prozora i blok editora. Dizajnerski prostor je namenjen konstruisanju interfejsa, pisanju imena i organizaciji elemenata na ekranu. Blok editor je meni mnogo zabavniji.

Sastoji se iz menija sa leve strane odakle možete prevlačiti elemente i kreirati logiku aplikacije (drag&drop). Ovi blokovi su interesantno osmišljeni, izgledaju kao neki konektori i imaju određeni broj soketa na koji možete da kačite samo određene elemente. Na ovaj način se smanjuje pravljenje grešaka korisnika. Blokovi su jasno obeleženi i ne može doći do zabune. Aplikacija pruža i dovoljnu slobodu korisniku da kreira različitu logiku aplikacije. Mogućnosti su zaista velike kako sam videla na klipu ispod, pošto nisam lično testirala aplikaciju. Čekam da dobijem invite od nekog.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Dizajnerski prozor i blok editor su međusobno sinhronizovani pa ukoliko postavljate elemente u dizajnersko delu apdejtuje se blok editor automatski.

[quickshop product="product name"]

Poslednjih godina hand-tracking iliti praćenje ruke je posebno interesantna oblast izučavanja. Nekako se prirodno čoveku nameće da pokuša da zameni tastaturu, miševe, džoistike drugim ulaznim uređajem koji već imamo na našem telu – rukom. Na taj način bi interakcija između računara i čoveka bila intuitivnija i prirodnija.

Već sada postoji veći broj algoritama i projekata koji se bave ovom tematikom. Ovaj projekat koji vam predstavljam je interesantan po tome što je precizniji od takozvanih bare-hand ideja a ujedno vam je potrebna samo jedna rukavica u technicolor bojama i jedna kamera. Ovo je mnogo jeftinije rešenje od onih koje sam ranije viđala.

Kako kažu u njihovom radu, ideja je sklop više postojećih sistema:
1. marker-based motion-capture (registrovanje pokreta na osnovu markera)
2. bare-hand tracking (praćenje pokreta gole ruke na prikaznom uređaju u realnom vremenu)
3. data-driven pose estimation (patern za jednostavniju pretragu baze i prikaz podataka izračunavanjem udaljenosti tačaka)
4. hand-tracking with instrumented gloves (praćenje ruke sa instrumentom – rukavicom sa senzorima)
5. color markers (praćenje pokreta na osnovu instaliranih markera u boji)

Ovaj projekat je kompromis između nosivog sistema za praćenje pokreta i bare-hand pristupa. Ideja je da se stvori jeftin sistem koji je veoma nosiv i koji ne zahteva priključivanje dodatnih senzora koji mogu ograničiti kretanje subjekta. Tako bi se ovaj sistem veoma lako instalirao bilo gde uz pomoć samo jedne kamere.

Video klip ispod je predstavljanje projekta Real-Time Hand-Tracking with a Color Glove na SIGGRAPH-u.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Snimanjem gole ruke može se generisati ista slika za više različitih poza pa je u tome i prednost korišćenja rukavice prilikom praćenja pokreta u odnosu na praćenje pokreta gole ruke (bare-hand tracking). Na slici ispod možete videti slučaj kada može doći do problema i kako pomažu boje na rukavici.

Srž ovog projekta je naravno u algoritmu za prepoznavanje poze ruke. Slika sa kamere se prvo transformiše u normalizovanu sliku, zatim se svaka slika poredi sa postojećim u bazi podataka na osnovu izračunavanja rastojanja između boja na slici. Detaljnije podatke o algoritmu i matematici koja stoji iza ovog projekta možete videti u PDF dokumentu na ovom linku.

Algoritam je prilagođen kamerama namenjenim prosečnim korisnicima. Pa su stoga odabrali da koriste rukavicu sa većim površinama u 10 različitih boja zbog ograničenja kamere. Odabrali su potpuno saturisane boje. I uzeti su u obzir prirodni pokreti ruke. Sakupili su 18.000 poza prstiju uz pomoć sistema Cyberglove II motion capture.

Uvek postoji mogućnost napraviti ovakav algoritam i sa više boja na rukavici sa manjim površinama, ali onda to zahteva bolju kameru, veću bazu slika i svakako bi ovi faktori uticali i na brzinu izvršavanja algoritma.

Sistem su testirali u tri različite svrhe: animatorske mogućnosti, jezik gluvonemih i manipulacija objektima u prostoru.

Ono što je najzanimljivije je što ovaj sistem može da se proširi i doraditi da bi se koristio u različite svrhe. Može se dodati više kamera za praćenje pokreta, tako bi sistem bio precizniji. Može se kombinovati sa multi-touch ulaznim uređajima koji su nam sve dostupniji i interesantniji.

Ovakvim sistemima se može poboljšati korisnični interfejs i dovesti na viši nivo, može se doprineti kompjuterskoj animaciji i 3d modelingu. U budućnosti svakako trebamo očekivati mnogo intuitivnije kompjuterske igrice kao i drugačiji pristup desktop računarima.

Meni je vrlo zanimljiv koncept, i verujem da će zaživeti u budućnosti. Ovo dođe kao neki inteligentniji T9 sistem. Pitam se samo koliko dobro će biti podržan srpski jezik i koliko vremena će biti potrebno da prođe da ga uvrste u podešavanja aplikacije.

Na video klipu ispod možete videti test beta kopije (nezvanična procurela verzija) Swype-a na HTC Droid Eris telefonu.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Techcrunch.com je uradio ovaj simpatični video, test kucanja sa Swype tastaturom na Omia II upoređujući ga sa kucanjem na iPhone-u sa klasičnom tastaturom.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Evo jednog zanimljivog zapažanja.

Situacija je sledeća.

Dolaze momak i devojka u stan kod prijatelja. Prijatelj je pomalo geek, inače dizajner i u stanu ima laptop i desktop računar. Muškarci su se okupili oko glavnog računara u stanu i prebacivali su podatke. Znate već kako to funkcioniše.

“E imaš neki dobar film?” Drugi odgovara: “E imam neku akciju za tebe…”

I tako dok su oni uživali u otkrivanju atraktivnih naslova holivudskih filmova i prepričavali događaje i tračeve o zajedničkim prijateljima, devojka se smorila. Ona je lepo uzela laptop ne bi li se zabavila dok se muškarci ispričaju. Poenta cele ove priče je da je na laptopu instaliran Linux, distribucija Ubuntu verzija 9.10. sa okruženjem Gnome.

Devojka je potpuno prosečan korisnik. Otvorila je Mozilla Firefox browser birajući ga u instaliranom Awn manager-u i posetila Facebook, pregledala slike svojih prijatelja, malo čatovala. Za one koji ne znaju, Awn manager je Avant Window Navigator sličan Mac OSX dock bar-u. Vidite ga i na slici ispod. Usput je pustila muziku na laptopu tako što je otišla u Application menu i našla Video&Sound, tamo pronašla Rhythmbox Music Player. U tom player-u je odabrala Radio i taananaaaa, misija završena. Za one koji ne znaju Application menu je kao Start menu na Windows-u, samo što se u Gnome okruženju nalazi gore levo.

Devojka je dalje prokomentarisala je da joj smeta Awn manager ikone koje se stalno pojavljuju on top svih aplikacija. Zamolila je da joj se to skloni, na šta je domaćin odregaovao sa par klikova. Sve ovo je devojka uradila bez znanja da je operativni sistem na kojem radi Ubuntu. Muškarci su je namerno pustili da živi u neznanju i nisu joj naredna 2 sata govorili da to nije Windows OS. Treba uzeti u obzir da je devojka pristupila ovom operativnom sistemu znajući da je u pitanju laptop jednog dizajnera koji voli da podešava teme na sistemu i koji uvek ima nešto drugačije od drugih ljudi. Tako da je bila ubeđena da se radi o Windows-u sa nekom dodatnom temom.

Kada je izlazila iz stana, pitali su je da li se snašla na laptopu, na šta je ona opušteno prokomentarisala da jeste. Tada su joj otkrili da se radi o Linuxu, na šta je ona začuđeno rekla da nikad ne bi ni pretpostavila, i da Linux nikad nije videla ranije ali je samo čula da tako nešto postoji. Dodala je da je primetila da je sistem brz i da brzo reaguje. Ali potpuno joj je bilo svejedno kakav sistem je koristila i odlično se snašla.

Ubuntu se pokazao u ovom malom i slučajnom eksperimentu kao operativni sistem koji odgovara na sve zahteve prosečnog korisnika. Interfejs je ispao veoma intuitivan i jednostavan. Ono što je bitno kada se prilazi operativnom sistemu na koji niste navikli je da nemate predrasude. Ne smete imati ni strahove od novog. Ubuntu je stasao u odličan operativni sistem i potpuno je funkcionalan, u nekim slučajevima je i mnogo lakši za upotrebu nego Windows. (Kao na primer kada instalirate programe…)

U ovom postu sam rešila da predstavim projekat Sitecake. Radi se o domaćem proizvodu, verovali ili ne. Na ovom projektu su radile dve osobe – dizajner i programer, u proteklih godinu dana. Sitecake se može nazvati kao najjednostavniji CMS ikada. U pitanju je jednostavan i elegantan WYSIWYG editor za web stranice. Sitecake ne zahteva postojanje baze podataka, radi se editovanju html-a direktno na stranici sajta. Još uvek u beta fazi i zasad radi samo u Mozilla Firefox-u. Možete i sami pogledati i isprobati ovaj alat na sajtu www.sitecake.com.

Tako sa Sitecake-om možete editovati sadržaj direktno na frontend-u drag&drop tehnikom sa simpatičnog, transparentnog toolbar-a. Prevlačenjem ikonica na stranicu postavljate naslove i podnaslove članka, tekst, slike i linkove. Na samoj stranici možete menjati veličinu slike, seći je, pomerati… Ono što je mene posebno iznenadilo, jeste postojanje opcije Undo i Redo. Sve pohvale za funkcionalnost i inovativnost u pogledu interfejsa. Možete ih pratiti i na njihovom twitter nalogu twitter.com/sitecake.