Neki bi rekli „redovna šoping tura“, mada se dešavalo da se ona izbegne i odloži, kao na primer 2006-2007. godine. Meni je tužno kako se vest o kupovini predstavlja. Stidljivo, kao da je sramota kupiti softver. Vidi se da nema ideje šta bi mi dobro mogli da uradimo sa tim softverom koji kupujemo. Sve izgleda iznuđeno, da se na kratko premosti zavisnost.

RTS tabloidno javlja da se Balmerovo vreme meri milionima. Ako su tačne prve informacije ono se sada meri sa 27 miliona dolara koje smo potrošili na nešto. Saznaće se već tačnije šta je kupljeno i koliki su ukupni troškovi kako domaći partneri budu radili ugradnju. Postupak nabavke je inicirala prethodna vlada, a realizacija je nastavljena u novom mandatu. Nisam siguran kako se državni sporazum sa jednom kompanijom uklapa u postupak javne nabavke^[1], ali želim da se bavim suštinom. Državna uprava je mahom zavisna od Microsoft softvera i tokom ove godine neke licence bi verovatno morale da budu kupljene. Ima međutim i dobrih primera gde je ova zavisnost manja i gde se državni organi snalaze da optimizuju trošak softvera.

Voleo bih da postoji način da sada budu nagrađeni oni državni organi koji su odabrali alternativni i jeftiniji softver ili su licenciranje već realizovali iz sopstvenih budžeta umesto da čekaju objedinjenu nabavku.

Objedinjene nabavke „pokrivaju“ one koji o trošku softvera godinama nisu ni razmišljali. Teško da će biti prave analize potreba i merenja učinka softvera koji je stavljen u funkciju. Ranije su objedinjene nabavke rešavane po ključu, gde je svako tražio više, a mnogi na kraju dobijali manje nego što je realno potrebno. U komentarima na ovu vest postavlja se puno pitanja da li je baš na svim računarima u državnoj upravi ovaj skupi softver neophodan?

Prvi osnovni sud u Beogradu je odabrao slobodan i besplatan softver OpenOffice.org umesto komercijalnog paketa Microsoft Office. Neophodnu tehničku podršku realizuje njihova služba održavanja IT sistema, pa je trošak uključen u redovne i verovatno ne tako velike plate. Ovaj softver potpuno odgovara potrebama, a ušteda prema broju licenci nije mala. Drugima koji o softveru i mogućim uštedama možda nisu ni razmišljali država kupuje softverske licence kroz objedinjenu nabavku.

Ne znam ništa o predviđenoj dinamici i načinu podele ovih licenci korisnicima kada budu nabavljene prema sporazumu. Bilo bi fer pri podeli licenci iz objedinjene nabavke njihov trošak srazmerno preneti na budžete organa koji softver potražuju. Tako bi svako u svom domenu rada mogao da odluči postoje li veći prioriteti za trošenje novca umesto da se krije iza objedinjene nabavke.

Ivan Jelić je prokomentarisao:„Jedino što sada ima smisla raditi je insistiranje na svakom detalju dogovora, cenama, količinama, tajminzima.“. Potpuno se slažem. Ako se usput ostvari i korak ka većoj transparentnosti oko troškova softvera i načina kako se on koristi to bi moglo da bude značajno za domaće proizvođače. Da se i proizvođačima pruži šansa da izađu sa drugačijim rešenjima koja su prilagođena budžetu.

Diskusija: Ubuntu-RS forum, Fejsbuk (@grakic, @smarkovic), B92 blog...

Autor je učesnik projekta Libreofis, najpopularnijeg slobodnog kancelarijskog paketa. Preuzmite instalaciju sa interneta legalno i potpuno besplatno. Pridružite nam se na Fejsbuku, na stranici Libreofis u Srbiji.

Sledeće pitanje je koja je razlika između uslova korišćenja Apache Openofisa i Libreofisa. Libreofis je nastao uglavnom zato što je Sun držao primat, i razvijao ga prema svojim potrebama jer je imao i komercijalnu verziju ovog paketa. Kako je Oracle donirao Openofis Apache fondaciji, pretpostavljam da je nestao problem za zajednicu oko uslova korišćenja. Ili?

Razlika je u ideji i motivaciji.

Dokument fondacija postoji sa ciljem da obezbedi svima širom sveta slobodu i sigurno puno vlasništvo nad elektronskim dokumentima bez rizika od zamke jednog softvera ili jednog proizvođača. Fondacija je posvećena otvorenim standardima, a tu je pre svega ODF. Želja fondacije je da kroz slobodan softver svima pruži tehnički atraktivan skup osnovnih programa za rad na računaru lokalizovan na što veći broj jezika. Fondacija je kolevka za razvoj Libreofisa. Za Libreofis koji Dokument fondacija vidi kao strateški značajan slobodan softver odabran je model meritokratije gde oni koji najviše rade i doprinose, najviše i utiču na donošenje odluka u projektu. Ovo je blisko mnogim aktivistima slobodnog softvera i malim kompanijama koje tu vide šansu za pravo partnerstvo.

Apache OpenOffice je sa druge strane projekat nastao kada je Oracle odlučio da se povuče iz OpenOffice.orga, kao izlazna strategija za ugovore prema pratnerima (IBM ispred drugih) i korisnicima. Postoji i fina razlika između Apache licence za Apache OpenOffice i GNU LGPL/MPL za Libreofis ali to nije značajno koliko motivacija učesnika u projektu.

I jedan i drugi projekat su otvoreni za nove aktiviste, vreme teče, pa ne znači da će ova razlika ostati upravo ovakva. Imajte u vidu da je ovo moje lično viđenje, pa se utoliko ograđujem.

Pokušao sam sa Windowsom u virtuelnoj mašini. Potrebno je pridružiti USB uređaj sa oznakom 0fce:e161 virtuelnoj mašini. Nakon toga će PC Companion prepoznati prikačeni telefon. Međutim u drugom koraku instalacije telefon treba povezati u fastboot režimu (držeći taster za smanjivanje jačine zvuka). To će promeniti oznaku USB uređaja u 0fce:0dde. Logično, i ovaj USB uređaj treba prethodno pridružiti virtuelnoj mašini.

Nakon toga koristeći Windows instalaciju u KVM-u ili VirtualBoxu moguće je odraditi nadogradnju Sony Xperia Ray na Android 4.0, što sam i ja uspešno uradio. Sledi mi da se poigram sa novim mogućnostima ;)

U dobrovoljnom upitniku se traže odgovori na sledeća pitanja:

1. UKUPAN BROJ LICENCI ZA SISTEMSKI SOFTVER
   1. WINDOWS
   2. LINUX
   3. OSTALO
2. UKUPAN BROJ LICENCI ZA APLIKATIVNI SOFTVER
   1. MS OFFICE
   2. AUTOCAD
   3. ADOBE
   4. OSTALO
3. UKUPAN BROJ SERVERSKIH LICENCI
   (tri prazna reda)
4. UKUPAN BROJ PRISTUPNIH SERVERSKIH LICENCI
5. UKUPAN BROJ LICENCI ZA BAZE PODATAKA

Meni nije jasno šta je to LICENCA.

Da li se misli na Ugovor o licenciranju, pa pod 1.B) treba upisati ukupan broj slobodnih GNU/Linux instalacija jer je svaka pokrivena većim brojem pojedinačnih ugovora o licenciranju za ugrađene programe, koji dozvoljavaju slobodno korišćenje čime korisnik pribavlja neophodna prava za korišćenje primerka računarskog programa bez posebne naknade, ili isključivo na komercijalnu kupovinu prava o čemu postoji evidentiran račun i na koju je plaćen porez, u kom slučaju treba navesti jedino broj komercijalnih GNU/Linux instalacija ako takve postoje.

Ne znam ni šta je to SERVERSKA LICENCA, a još manje PRISTUPNA SERVERSKA LICENCA.

Član 138. Baza podataka je zbirka zasebnih podataka... uređenih na sistematičan ili metodičan način,... Bazom podataka ne smatra se računarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad.

• Your templating engine sucks and everything you have ever written is spaghetti code (yes, you)
• HN thread for the blog post above

  Making a pun on the post title: Every programmer is on a long, cyclical journey where every stepping stone feels like a new kind of enlightenment. Blogging allows them to share their brilliance with the world, showing how they are surely amongst the first to attain their new level of purity and zen. -- peteforde on HN

• On templating, and a shameless plug of Moulder
• Pure HTML templates theory, implemented as querytemplates
• scuery
• HTML::Zoom
• weld.js
• enlive
• CAST
• wicket (it is solving non-persistant selectors issue with custom attributes)
• hquery
• effigy
• meld

More examples? It should use nice-to-write DSL with CSS/jQuery like selectors, and be able to "compile" templates to PHP inlining the dynamic code (like querytemplates is doing). There should be no special syntax in HTML, except template inhertiance (master page) if no better option exists.

I like the name "template animation" (name by Iain Dooley) for doing this, even it is very bad for SEO. It sounds more fun than non-obtrusive HTML replacing others are talking about. In fact it is not just replacement, it is generation, conditionals and else. "Mockup-driven development" (name by judofyr on HN) is not bad as well.

Parsing XML documents with CSS selectors looks very useful.

Push style templating systems

Pre nekoliko dana me je kolega programer e-poštom pitao oko čitanja saobraćajnih dozvola, valjda zbog iskustva sa ličnim kartama.

Nisam gledao karticu, ali trebalo bi da je po EU pravilima, detaljno opisanim u aneksu 1 direktive 2003/127/EC. Kod nas se primenjuje Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila (Sl. glasnik RS, 69/2010, 101/2010) koji na prvi pogled u članu 15 deluje usaglašen sa direktivom.

ISO 7816-4 standard koji opisuje naredbe za šetnju po sistemu datoteka i čitanje podataka je dostupan kao puni pregled sa IEC sajta.

Ako neko krene da se igra i programira softver, bilo bi lepo da objavi izvorni kod. Osnovni softver koji čita i ispisuje podatke je jednostavno napraviti, do jedan dan posla. Lep prikaz tih podataka uz analizu kodova i ispis čitljivih opisnih vrednosti je nešto zahtevnije jer treba rastumačiti više standarda i pribaviti spiskove koji se uglavnom mogu naći uz malo Guglanja.

Najbolje bi bilo kada bi sami korisnici koji znaju šta od podataka žele da čitaju sa saobraćajne dozvole pokrenuli i pomogli razvoj nezavisnog softvera i API-ja.

Za čitanje se koriste standardni čitači (kao i za ličnu kartu sa čipom, ili za čitanje pametnih kartica za e-bankarstvo) ali je softver drugi. Ako bi grupa korisnika sada zajednički razvila i objavila otvoreni kod, program bi svi mogli da koriste. Nema potrebe da se čeka gotovo rešenje.

Čitanje godišta proizvodnje vozila sa saobraćajne dozvole je mnogima zanimljivo pošto se podatak naizgled ne nalazi napisan spolja. Međutim oznaka šasije (Vehicle identification number) sadrži godinu proizvodnje kako je određeno standardom ISO 3779. Godište je tako predstavljeno desetim simbolom polja (E) na poleđini saobraćajne dozvole (ovaj zapis postoji i u čipu) prema ponavljajućem kodu u tabeli:

Naknadnom izmenom pravilnika predviđen je i upis godine proizvodnje u čip saobraćajne dozvole. Kako EU direktiva ne predviđa prostor pitanje je gde se zapravo podatak nalazi. Doslovno čitajući pravilnik moguće da se nalazi u datoteci sa opcionim podacima, uz boju vozila (odeljak II.6, EF D011), iako kako se uvodi novi kod, možda bi tačnije bilo čuvanje u skladu sa odeljkom II.7 (nepoznato ime datoteke). U svakom slučaju, nije teško proveriti.

PODRŠKA ZA POTPISIVANJE NARODNIH (GRAĐANSKIH) INICIJATIVA PREKO INTERNETA KVALIFIKOVANIM ELEKTRONSKIM POTPISOM

Javna rasprava o novom Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi traje do 18. juna. Na Tviteru pod oznakom #einicijativa poželeli smo da omogućimo upotrebu kvalifikovanog elektronskog potpisa u procesu pokretanja i prikupljanja potpisa za narodnu inicijativu.

Predlog nacrta je dostupan na ovoj adresi, a radna varijanta predloženih izmena NACRT Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi-Dopuna-v4.doc, kao najbitnije sadrži:

Promene u članu 51 omogućavaju elektronsko potpisivanje narodne inicijative, kao i mogućnost da se samo deo potpisa prikupi elektronski dok bi se ostali prikupljali klasično. Kod klasičnog prikupljanja potpisa omogućeno je da se podaci o potpisniku prikupe automatskim očitavanjem lične karte ili nekog drugog dokumenta i predaju elektronski, što ubrzava proces kako prikupljanja tako i provere.

Među drugim predloženim izmenama stoje i one koje od skupštine traže da na Internetu obavesti javnost o statusu inicijative, a predlaže se i određivanje prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Diskusija je na blogu Gorana Vučkovića, ili na Tviteru. Ivan Grujić i Goran su pokrenuli posebnu Fejsbuk stranicu za podršku ovom predlogu izmena.

Preuzmi

- for traditional companies it is harder to compete with the price cut-off presented by the open-source business

- we should move to services market, giving legal services, assurance,... Google has a powerful model with advertising market

- Internet allows new models that scale better, remote services market

- legislations emerging to say "patents can not be used against open-source software", on the basis of supporting a greater good for the society

- in the open-source, components/projects are weak, but the aggregators/distributions are strong. we need to level this down to support creativity and innovations. companies working on open-core or other ways of owning a component, would channel more funds into the components.

- the case of The Battle for Wesnoth on the Apple App Store; are we ready to take "it is not about free beer, it is a about freedom" literally?

Ideja je da na Windows računar (server, virtuelna mašina, kutija u ćošku) instaliramo zvaničan midlver preuzet sa sajta MUP CA, uz koji dolazi i PKCS#11 modul. Čitač kartice treba da bude priključen na Windows računar. Ako to nije lokalna virtuelna mašina koja ima pristup USB priključku računara, može se koristiti neka mrežna redirekcija USB priključka. Cilj je da dobijemo lokalno prikopčan čitač koji deluje kao da je zakačen na Windows računar.

Glavnu podršku pruža pkcs11-proxy.

Iz ovog paketa, na Windows računaru obezbedimo pkcs11-daemon koji omogućava komunikaciju sa zvaničnim modulom mrežnim putem.

Na GNU/Linux računaru postavimo pkcs11-proxy PKCS#11 modul koji sve zahteve kroz mrežu isporučuje pkcs11-daemon procesu na Windowsu, a putem njega zvaničnom midlveru. Zvaničan midlver komunicira sa čitačem koji deluje kao da je zakačen na Windows računar iako je zapravo zakačen lokalno na GNU/Linux računar.

Vredi istaći da pkcs11-daemon ne obezbeđuje sigurnost veze. Ako mreža nije bezbedna, protokol se može provući kroz SSH tunel.

Priredio sam kompilirani paket za Windows pkcs-daemon.zip. Izdanje 32bit, mingw gcc kompilator, Git stablo od 5. aprila ove godine.

Pretpostavljajući da je IP adresa Windows računara 192.168.122.26, kuckamo:

set PKCS11_DAEMON_SOCKET tcp://192.168.122.26:4242
pkcs11-daemon.exe "C:\Program Files\MUP RS\Republic of Serbia ID Card Middleware\rsidp11_x86.dll"

Na GNU/Linux računaru iz izvornog koda prevedemo pkcs11-proxy.so i postavimo promenljivu okruženja PKCS11_PROXY_SOCKET na istu vrednost kao prethodnu promenljivu na Windowsu.

Programima sada treba ponuditi pkcs11-proxy.so kao PKCS#11 modul. Na primer:

$ export PKCS11_PROXY_SOCKET="tcp://192.168.122.26:4242"
$ pkcs11-tool --module ./libpkcs11-proxy.so -L Available
Available slots:
Slot 0 (0x0): Gemplus USB Smart Card Reader 0
  token label:   RS ID Card
  token manuf:   NetSeT d.o.o.
  token model:   RS ID Card
  token flags:   readonly, login required, PIN initialized, token initialized, user PIN count low, user PIN locked
  serial num  :  

Program pkcs11-tool je deo opensc paketa. Ili isto to u Firefoxu na GNU/Linuxu nakon učitavanja novog sigurnosnog uređaja (Podešavanja > Napredno > Sigurnosni uređaji):

Da bi učitavanje bilo uspešno, Firefox mora biti pokrenut iz školjke u kojoj je postavljena promenljiva (najlakše ubaciti promenljivu u samu sesiju). Na portalu eUprava klikom na prijava sertifikatom Firefox NSS pita za unos PIN koda. Prethodno treba omogućiti Ponovno ssl dogovaranje (security.ssl.allow_unrestricted_renego u about:config). Kartica mi je blokirana, ranijim neodgovarajućim unosom PIN koda pri programiranju, pa dalje ne mogu da isprobam :) Neka to posluži i kao upozorenje drugima, nema garancije.

Elektronski potpis u Republici Srbiji uređen je Zakonom o elektronskom potpisu („Sl. glasnik RS“, broj 135/2004) i podzakonskim aktima, a u skladu sa Direktivom Evropske unije o elektronskom potpisu („Directive 1999/93/EC of the European Parliament and of the Council of 13 December 1999 on a Community framework for electronic signatures“, Official Journal of the European communities, L 013/12-20, 19. 1. 2000).

Elektronski potpis je skup podataka povezanih sa elektronskim dokumentom kojima se utvrđuje identitet potpisnika tog određenog dokumenta. Danas u praksi najčešće korišćeno rešenje je tehnologija digitalnih potpisa, zasnovana na kriptografiji infrastrukture javnog ključa (PKI) sa elektronskim sertifikatom prema standardu X.509v3 (RFC 5280).

Za korisnike, primena se svodi na: (1) posedovanje sertifikata izdatog od strane sertifikacionog tela koji povezuje par ključeva sa identitetom korisnika; (2) posedovanje para ključeva na pametnoj kartici, u tokenu ili drugom mestu gde se bezbedno čuva privatni ključ iz datog para i; (3) upotreba odgovarajućeg programa za elektronsko potpisivanje dokumenata i podataka, npr. Microsoft Office, OpenOffice.org, Adobe Acrobat ili namenskog softvera za potpisivanje.

Kvalifikovani elektronski potpis dokumenta u programu OpenOffice.org Writer korišćenjem XML Digital Signature standarda za postupak elektronskog potpisa, formiran upotrebom elektronske lične karte kao sredstva, koji se proverava kvalifikovanim elektronskim sertifikatom koji izdaje Sertifikaciono telo MUP Republike Srbije

Po Zakonu o elektronskom potpisu razlikujemo elektronski i kvalifikovani elektronski potpis. Kvalifikovani elektronski potpis je potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet potpisanog elektronskog dokumenta i onemogućava naknadno poricanje potpisa. Da bi navedeni zahtevi bili ispunjeni, kvalifikovani elektronski potpis mora da bude formiran prema Pravilniku o tehničko-tehnološkim postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijuma koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa („Sl. glasnik RS“, broj 26/2008, 13/2010).

Prema tom tehničkom pravilniku namenjenom programerima i sistem integratorima, neophodni uslovi za kvalifikovani elektronski potpis su da je on formiran sredstvom za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa (SSCD uređaj, najčešće u vidu pametne kartice ili tokena), da je formiran određenim postupkom prema pravilniku i standardima na koje se poziva i sve to povezano sa izdatim kvalifikovanim elektronskim sertifikata.

Upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa elektronskog dokumenta, odnosno bilo kojih elektronskih podataka u opštem slučaju, osnov je za njihovu punovažnost i dokaznu snagu u pravnim poslovima, upravnim, sudskim i drugim postupcima. Kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat.

Učesnici u elektronskom poslovanju posebnim ugovorima mogu uzajamno usvojiti priznavanje i elektronskih potpisa koji nisu kvalifikovani (kako je danas najčešće slučaj u elektronskom bankarstvu). Ne postoji opšta zakonska obaveza korišćenja kvalifikovanog elektronskog potpisa ukoliko učesnici poslovanja utvrde da ne žele pravno-tehničku sigurnost koju kvalifikovani elektronski potpis donosi.

Najčešća upotreba kvalifikovanog elektronskog potpisa jesu servisi elektronske uprave za građane i privredu, na primer na internet portalu e-Uprava.

Zakon o elektronskom dokumentu („Sl. glasnik RS“, broj 51/2009) se nadovezuje na propise o elektronskom potpisu, dodatno određujući uslove i način postupanja sa elektronskim dokumentom, bilo da je on potpisan ili nepotpisan. Propisi o elektronskom dokumentu regulišu uslove za formiranje i čuvanje dokumenta u elektronskom obliku, određuju pojam originala elektronskog dokumenta i mogućnost pretvaranja dokumenta iz papirnog oblika u elektronski i obrnuto.

Zakon o elektronskom dokumentu, član 4 (isečak)
Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku. ... Ako je propisom utvrđen pismeni oblik kao uslov punovažnosti pravnog akta, pravnog posla ili druge pravne radnje, odgovarajući elektronski dokument potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.

Zakon o elektronskom potpisu, član 4 (isečak)
Ako je zakonom ili drugim propisom predviđeno da određeni dokument treba čuvati, to se može učiniti i u elektronskom obliku, pod uslovom...

Zakon o elektronskom dokumentu, član 5 (isečak)
Elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra se originalom ... Elektronski dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog dokumenta čija forma nije elektronska, smatra se kopijom izvornog dokumenta.

Digitalizovana kopija dokumenta u papirnom obliku ima istu pravnu snagu kao i izvorni dokument ukoliko je digitalizacija obavljena u vršenju delatnosti, a elektronski dokument je potom potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisom od strane ovlašćenog lica unutar pravnog lica.

Na žalost, Član 4, stav 3, tačka 6 Zakona o elektronskom dokumentu (prema Članu 3. Zakona o elektronskom potpisu), sprečava upotrebu elektronskog dokumenta svuda gde je posebnim zakonom ili podzakonskim aktom koji bliže uređuje određenu materiju izričito određena upotreba svojeručnog potpisa na papiru i overenog svojeručnog potpisa. Bilo bi očekivano da se izmenama koje se sada donose propisi usklađuju sa ova dva zakona tako da ne sprečavaju elektronsko poslovanje. Karakteristične formulacije „... na papiru, odnosno elektronski“ i „... potpisom, odnosno kvalifikovanim elektronskim potpisom“ bi trebalo češće da viđamo. Utisak mi je da bi kompanije koje na tržištu nude poslovna softverska rešenja i šira stručna javnost morali da budu više angažovani u uočavanju ovakvih prepreka.

Zakonom o elektronskom dokumentu se uvodi pojam i upotreba vremenskog žiga kao postupka za pouzdano označavanje da su elektronski podaci postojali pre označenog trenutka.

Vredi pomenuti da je kod nas usvojena Strategija i akcioni plan za razvoj elektronske uprave. U poslovanju organa uprave, koje je specifično po tome da je uređeno propisima, u skladu sa strategijom doneti su prvi propisi o elektronskom kancelarijskom poslovanju i primeni elektronskog dokumenta i potpisa u organima državne uprave, na predviđenom putu modernizacije koji vodi povećanju efikasnosti, racionalizaciji i uvođenju elektronske uprave.

U odnosu na kod objavljen juče sada postoji Maven integracija, kod je lepo podeljen na biblioteku (u lib/) i aplikaciju koja koristi biblioteku (u viewer/). Aplikacija je preimenovana u SerbianEidViewer.

Zakpre možete poslati na grakic@devbase.net ili kao merge request kroz Gitorious. Kod se održava u Git skladištu, a svoju kopiju pravite naredbom: git clone git@gitorious.org:freesteel/jfreesteel.git. Naredbom mvn install uz instalirane JDT i Maven u novom target/ direktorijumu ćete dobiti jfreesteel.jar paket biblioteke, serbianeidviewer aplikaciju i u direktorijumu serbianeidviewer-lib sve biblioteke koje aplikacija koristi.

Kod adrese prebivališta, ne znam da povežem tagove 0x625 .. 0x629 sa podacima floor, entrance i houseLetter. Pretpostavljam da je ovaj poslednji 0x625 0x626 je ulaz, 0x627 je sprat, 0x62A je broj stana , ali za druga dva ne znam. Sledeći koji znam je appartmentNumber u 0x62A. Ako imate ove podatke zapisane u ličnoj karti, pokrenite program u terminalu (java -jar serbianeidviewer-1.0-SNAPSHOT.jar) i ispravite kod u EidInfo ili samo opišite gde je šta u ispisanom izlazu.

Ovo mi je tek drugo programče u Javi, pogledajte i javite gde sam napravio greške, a gde sam mogao da iskodiram efikasnije. Najozbiljniji trenutni problem u kodu je što async interfejs za čitanje podataka ne radi iako bi kod trebalo da bude thread-safe. Zainteresovani mogu da pogledaju EidCard i JFreesteelGUI, pa da ih propuste kroz buboubice.

Zapravo sam bio napisao pristojan članak sa par komentara kako se koristi direktno EidCard za čitanje podataka ili preko Reader omotača koji vodi računa o tome da li je kartica ubačena ili ne, da bi se nestabilni Chrome iznenada srušio. Izgleda da je vreme za nadogradnju MT, automatsko čuvanje sada ne zvuči suvišno.

Hvala Aleksandru Nikoliću (EArthquake sa ES foruma) za predloge i zakrpe ovog Java programčeta i Željku Stevanoviću (zsteva) za sve poslate zakrpe Python skripte za čitanje podataka.

Da dodam još i da Gemalto GemPC Card PCMCI čitač (na slici desno) radi odlično pod GNU/Linuksom. Uređaj se vidi kao čitač na serijskom portu, radi uz libccidtwin drajver za pcsc-lite. Interesantno je da je moguće instalirati ga i u virtuelnoj mašini, deli se serijski interfejs, a onda se u virtuelnom okruženju instalira odgovarajući drajver za Gemalto PC Twin Serial čitač.

Ako imate predlog šta može da se popravi, dojavite.