Kako, u skladu sa zaključkom Vlade od 10.02.2012. godine, Ministarstvo kulture, informisanja iinformacionog društva neće raditi 17.02.2012. godine, prijave za učešće u programu koje budu pristigle do kraja radnog vremena 20. februara 2012. godine, smatraće se blagovremeno pristiglim.

DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE  i

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA – Udruženje informatičke delatnosti

organizuju

u petak 3. februara 2012. u 11.00  časova

OKRUGLI STO

„NACRT ZAKONA O INFORMACIONOJ BEZBEDNOSTI“

Ministarsvo, kulture, informisanja i informacionog društva organizuje od 25. januara do 6. februara 2012. godine javnu raspravu o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.

U Nacrtu zakona su obuhvačeni: zaštita tajnosti, integriteta, raspoloživosti, autentičnosti i neporecivosti podataka, akreditacija za rad sa tajnim podacima, korišćenje kriptografskih  proizvoda, zaštita od kompromitujućeg zračenja, položaj i rad Agencije za kriptošku bezbednost, položaj i rad Državne komunikacione mreže, položaj i rad Akademske računarske mreže, nadležnost za koordinaciju prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika i dr.

Nacrt zakona se može videti i preuzeti sa sajta www.digitalnaagenda.gov.rs.

Pozivamo Vas da učestvujete na okruglom stolu i iznesete Vaše mišljenje o Nacrtu zakona.

Uvodne napomene: mr.Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra

Voditelji: Nikola Marković, DIS i Dušan Rakić, PKBeograda

Sastanak se održava u Privrednoj  komori Beograda, Beograd, Kneza Miloša 12, sala 4a.

Brošura “Trendovi u sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija u 2012.“ dostupna je u elektronskom formatu:
Technology, Media & Telecommunications Predictions 2012

Jedanaesto godišnje Deloitte-ovo istraživanje nastalo je na osnovu spoznaja dobijenih u razgovorima sa klijentima, analitičarima i Deloitte-ovim stručnjacima za telekomunikacije, medije i tehnologiju.

Personal magazin

Od 27. januara vlasnici internet sajtova u Srbiji i dijaspori mogu da registruju i ćirilički .SRB domen. Prvih šest meseci pravo registracije .SRB domena imaće samo vlasnici postojećih ili novoregistrovanih .RS  domena, i to po povlašćenoj ceni. Posle tog perioda, ćiriličke domene moći će da registruje svako ko želi, bez obzira na to da li poseduje određeni .RS domen ili ne.

Korisnici Interneta treba da znaju da uopšte nije potrebno pisati „www“ ispred ćiriličke adrese sajta. To je ostatak prvobitne prakse u pisanju internet adresa, jer i svi postojeći sajtovi sa latiničkim domenima rade i bez „www“, ako su pravilno podešeni serveri na kojima se nalaze. Ćirilički internet domen .SRB je novi, drugi nacionalni domen Republike Srbije, što znači da će ubuduće biti korišćen uporedo sa postojećim .RS nacionalnim domenom. Praktično gledano, jedan isti internet sajt moći će da bude vidljiv na obe adrese, i .SRB i .RS, ukoliko to njegov vlasnik želi i tako podesi svoj server.

Posle ruskog ćiriličkog domena .RF, naš .SRB je drugi internet domen na svetu na ćiriličkom pismu koji je moguće registrovati. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Svoj IDN na nacionalnom pismu već imaju najveće države i narodi sveta – Rusija i Kina, kao i mnogo arapskih i dalekoistočnih zemalja.

Nacionalni internet domen je oznaka teritorijalne pripadnosti i kao takav izuzetno je bitan za definisanje internet identiteta svih koji žive i rade u Srbiji. Zahvaljujući osobenosti srpske ćirilice da jednom glasu odgovara jedno slovo, adrese .SRB domena će se, za razliku od mnoštva domena čiji su nazivi na engleskom alfabetu, nedvosmisleno izgovarati upravo onako kako su i napisane. Stoga je i slogan kampanje za popularizaciju korišćenja .SRB domena „Linkuj kao što govoriš!„.

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), povodom početka registracije .SRB domena, organizovao je konferenciju za novinare u Domu internet domena Srbije. Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu agendu, je uverena da je ćiriličko pismo važan element našeg identiteta i da je bitno očuvati mogućnost njegovog korišćenja i na Internetu. Institucije koje su među prvima registrovale ćirilični domen su: Predsednik Republike - predsednik.srb, Vlada Republike Srbije - vlada.srb, Uprava za digitalnu agendu - digitalnaagenda.upr.srb, Grad Beograd - beograd.srb, Radio-televizija Srbije – rts.srb. Jasna Matić je izrazila očekivanje da će i druge institucije, praćene njihovim primerom, registrovati i koristiti ćirilički domen. Mirjana Tasić, savetnica za strategiju i razvoj RNIDS-a, je izložila proces koji nas je doveo do ovog trenutka, do početka registracije .SRB domena, osvrnula se na bitne odluke i datume u protekle dve godine, kao i na tehničke i organizacione uslove koje smo morali da ispunimo da bi novi nacionalni internet domen postao vidljiv na Internetu. Lingvista mr Vlado Đukanović smatra da će ćirilica na onaj deo Interneta koji nastaje u Srbiji vratiti sva slova naše azbuke, jer ljudima ne bi trebalo da bude dovoljno 21 slovo internacionalne latinice da bi pisali srpski.

Registracija .SRB domena za krajnje korisnike (registrante) obavlja se preko ovlašćenih registara (najčešće su to internet provajderi) koji poseduju ovlašćenje RNIDS-a.

Detaljne informacije na sajtu njnjnj.srb

Izvor: RNIDS

Predmet javne rasprave je  Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti.

Način učešća na javnoj raspravi

Kontakt osoba za sprovođenje javnih konsultacija je Milan Vojvodić.

Komentare i sugestije u vezi sa predmetom javne rasprave svi zainteresovani mogu da šalju putem:

- e-mail adrese: milan.vojvodic@digitalnaagenda.gov.rs
- faksom na broj: 011/20 20 066
- poštom na adresu: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za digitalnu agendu, Pariska 7, 11000 Beograd (sa naznakom „Javna rasprava – Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti”), kao i putem portala eUprava.

Pristigli komentari:

Dejan Popović

Dejan Petkov

Milan Vlahović

Ljubomir Ćirović

Nebojša Radojević

Tomislav Unkašević

Miodrag Stefanović

Slavko Milin

Telekom Srbija a.d.

VIP Mobile

Vladimir Radunović

Milenko Cvetinović

Uprava za Digitalnu agendu izvršila je ocenu usaglašenosti veb sajtova organa državne uprave sa „Smernicama za izradu veb prezentacija organa državne uprave“.

Zaključkom Vlade, organi državne uprave su obavezani da svoje veb prezentacije usaglase sa preporukama koje su navedene u ovom dokumentu, a Uprava za Digitalnu agendu da izvrši ocenu usaglašenosti i o tome izvesti Vladu Republike Srbije.

Cilj ove analize je standardizacija i unapređenje veb prezentacija organa državne uprave, kao i povećanje transparentnosti njihovog rada i podizanje kvaliteta, tačnosti i ažurnosti informacija i usluga organa državne uprave.

Ocenjivanje je sprovođeno tokom jula i avgusta 2011. godine, a preliminarne ocene poslate su na uvid organima državne uprave kako bi ocenjivanje bilo što tačnije, organi obavešteni o stepenu usaglašenosti njihovih veb sajtova sa Smernicama i, na taj način, dobili priliku da izvrše završne korekcije.

Ocenjivanjem je obuhvaćeno 114 organa državne uprave (ministarstava i organa u sastavu, posebnih organizacija, službi Vlade, kancelarija predsednika i potpredsednika Vlade i upravnih okruga). Analizom je ustanovljeno da 39 organa nema zvanični sajt, što čini više od jedne trećine. U eri Interneta, neophodno je da, pružanje informacija o radu organa, kao i lakšeg korišćenja usluga, bude omogućeno i preko veb sajtova organa državne uprave. Obaveza državnih organa da poseduju zvaničnu prezentaciju trenutno nije definisana niti jednim pravnim aktom.

Napominjemo još jednom da je vršena ocena usklađenosti sajtova sa preporukama iznesenim u Smernicama i da ocene sajtova organa državne uprave ne odražavaju nužno njihov kvalitet. Evaluacija je rađena na osnovu 8 kriterijuma (sadržaj, jezik i pismo veb prezentacije, usluge koje organ državne uprave pruža, grafičko rešenje i dizajn, navigacija, funkcionalnost, tehnologija i domensko ime).

Najveći broj sajtova ispunjava osnovne zahteve u pogledu grafičkog rešenja i dizajna (93%), kao i u pogledu domenskog imena (83%) – mada, trenutno 12 sajtova nije na gov.rs domenu.

Svega 30% prezentacija organa državne uprave ispunjava osnovne zahteve vezane za usluge koje organ državne usluge pruža zainteresovanim licima, što znači da samo jedna trećina organa državne uprave usluge pruža i putem Interneta. Iako skoro polovina organa državne uprave ima naveden spisak usluga u okviru Informatora o radu, samo jedna petina je te informacije postavila i na sajt.

Takođe, 17% organa je usluge iz svoje nadležnosti realizovalo na Portalu eUprava, a samo 4% je postavilo linkove na svojim prezentacijama ka tim uslugama. Indikativno je da je veći procenat organa koji su postavili obrasce za preuzimanje sa sajta, od procenta organa koji su stavili potpune opise procedura za izvršenje usluga (obrasci bez opisa procedure su neupotrebljivi). Samo 4 organa u potpunosti zadovoljava kriterijume vezane za usluge (5%).

Industrija informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji i prošle godine zabeležila je rast veći od pet odsto. Od izvoza maline Srbija je zaradila 140 miliona dolara, a od izvoza softvera gotovo 50 odsto više.

Rekordan izvoz, veći od 200 miliona dolara, još je značajniji ako se zna da ga je postiglo samo pet hiljada stručnjaka u 80 domaćih firmi. Naši programeri autori su brojnih aplikacija za Simbijen, Android i Vindous platforme.

„Mnogo tih aplikacija napravljeno je ovde. Sa druge strane mnogo aplikacija i platformi je napravljeno za daljinsko očitavanje, što električne energije, što vode. Tu kažu da smo jedni od najboljih u svetu„, ističe Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Izvoznici, međutim, traže od države da stvori uslove za lakše poslovanje u toj industrijskoj grani. Oni podsećaju na mnoge prepreke za razvijanje posla. Zbog komplikovanih finansijskih transakcija sa inostranstvom ponekad čekaju nekoliko dana da naplate usluge.

Dejan Vesić, direktor firme „G-tek“, kaže da bi svakoj firmi koja se bavi informacionim tehnologijama odgovaralo smanjenje administracije, smanjenje birokratije, brži rad sa državnim ustanovama, uvođenje elektronskog potpisa i slanja elektronskih dokumenata za razne servise.

Da je industrija informaciono-komunikacionih tehnologija budućnost, dokazuje i činjenica da su sva mesta računarskog smera u srednjim i visokim školama popunjena. U Ministarstvu prosvete kažu da ne postoje zakonske prepreke za otvaranje novih odeljenja.

Državni sekretar Ministarstva prosvete Radivoje Mitrović navodi da u toj oblasti postoji niz pomoćnih zanimanja za kojima tržište vapi.

Preporuka školama je da ne čekaju da im država pravi nove planove i programe i nameće otvaranje novih odeljenja, kaže Mitrović dodajući da škole treba da se prilagođavaju i da prate one koji, na tom planu, već imaju puno uspeha.

Pre krize, godišnja stopa rasta informaciono-komunikacionog tržišta u Srbiji bila je između 15 i 18 odsto. Tada je bilo realno očekivati da ćemo do 2013. na tom polju stići srednje razvijene zemlje. Da bismo danas to postigli, narednih nekoliko godina potreban nam je najmanje dvocifreni godišnji rast.

Preuzeto sa sajta Radio Televizije Srbije

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva obaveštava zainteresovanu javnost da se, iz tehničkih razloga, primena Pravilnika o radio opremi i telekomunikacionoj terminalnoj opremi („Službeni glasnik RS“, broj 67/11) odlaže do 1. juna 2012. godine.

U Srbiji naviše zarađuju finansijski menadžeri, čija je prosečna plata 96.000 dinara. Visoko na lestvici najplaćenijih zanimanja su i programeri, informatičari, advokati i bankari. Najmanje zarade imaju konobari, stolari, trgovci, magacioneri, ali i umetnici, čiji je novčanik mesečno, u proseku, deblji za svega 22.000 dinara.

Prosečna srpska plata „teška“ je svega 38.167 dinara, a najdeblje novčanike, prema statistici, imaju oni koji se bave „upravljačkim delatnostima i savetovanjem“, koji u proseku zarade 91.577 dinara mesečno. Slede zaposleni u finasijskom sektoru sa primanjima od 75.890 dinara i oni koji rade u duvanskoj industriji, sa prosečnom platom od 75.115 dinara. Zaposleni u telekomunikacijama u kovertu stave 61.634 dinara.

U našoj zemlji svako voli da zaviri u tuđ novčanik, pa je tako internet portal „Infostud“ uradio istraživanje koje pokazuje kolike su prosečne plate po zanimanjima. Na osnovu anonimne ankete koje popunjavaju posetioci ove virtuelne stranice, ne samo da je moguće saznati kolika je prosečna plata novinara, lekara ili sekretarice, već „Infostud“ nudi i mogućnost da posetioci svoju zaradu uporede sa kolegama u regionu. Cilj istraživanja je, navode, da zaposleni saznaju da li su adekvatno plaćeni, a bezmalo 30.000 ljudi učestvovalo je u ovoj anketi.

Ako bi se srednjoškolci prilikom izbora zanimanja rukovodili ovim istraživanjem, ne bi pogrešili ako bi odlučili da jednog dana postanu – kompjuterski programeri. U ovoj profesiji plata u proseku iznosi 70.000 dinara, dok je u regionu još veća. Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati, sa prosečnom mesečnom zaradom od 73.000, građevinski inženjeri, apotekari, inženjeri arhitekture. „Dobro prolaze“ i radnici u lizing kompanijama, zaposleni u kadrovskim službama, telekomunikacijama, ali i marketingu i odnosima sa javnošću.

Najmanje novca kući odnesu radnici u proizvodnji tekstila, kože i nameštaja. Na spisku najslabije plaćenih nalaze se i konobari, sa 23, magacioneri sa 25.500, ali i kuvari sa 26.000 dinara.

Inženjeri

Ako se nastavi trend iz prethodnih godina, a čini se da nije realno očekivati drastičnije promene, do posla će lakše dolaziti IT stručnjaci i programeri, stručnjaci za finansije, građevinski inženjeri sa licencama za projektovanje, arhitekte i urbanisti, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti sa položenim stručnim ispitom, lekari sa određenim specijalizacijama poput anesteziologa, kuvari, zavarivači, trgovci, rukovaoci građevinskom mehanizicijom – zaključuje Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.

Iskustva portala „Infostud.poslovi“ takođe pokazuju da su najveću šansu za zaposlenje imali svi oni koji su tražili posao u oblasti trgovine, administracije, finansija, a  ponuda posla u oblasti IT-ja imala je najveći rast u toku godine.

Izvor: Večernje Novosti

Javne konsultacije će trajati od 22. decembra 2011. godine do 5. januara 2012. godine.

Predmet konsultacija:
1) Predlog pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji

2) Predlog odluke o izmenama strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji

Način učešća na javnoj raspravi
Komentare možete slati na:
- e-mail adresu: milos.stojkovic@digitalnaagenda.gov.rs
- faksom na broj: 011/20-20-066
- poštom na adresu: Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za digitalnu agendu, Pariska 7, 11000 Beograd (sa naznakom „Javna rasprava – Predlog pravilnika pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji.”
Kontakt osoba za sprovođenje javnih konsultacija je Miloš Stojković.

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televiziijskog programa

Odluka o izmenama strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji

Pristigli komentari:

Dejan Popović

Republička agencija za elektronske komunikacije

Telenor

JP ETV

Milenko Cvetinovic