Kako do Stare planine?

Umesto da krenemo sa dva auta u startu, ipak smo krenuli u ponedeljak jednim, pa nam se sutradan pridružio drugi deo ekipe. Opet su usledili pozivi da proverimo koji je najbolji put do “gore”. Prema onome što smo dobili od informacija, svi putevi do Stare planine vode preko mesta Kalna koje se nalazi u blizini Knjaževca. Do Kalne je moguće stići ili tako što se odvojiš pre Pirota levo, ili prečicom iz Svrljiga, ili od Svrljiga otići putem do Knjaževca pa onda produžiti dalje. Najbliži put je “prečicom” iz Svrljiga do Kalne, čime se izbegava kruženje preko Knjaževca, ali smo dobili informacije da taj put nije u najboljem stanju i da je bolje da prođemo kroz Knjaževac. Odmah moram da napomenem da me je taj put kroz kraj kojim sam pre dve godine išao u Knjaževac potpuno oduševio izgledom. Ne preterujem kad kažem da kada se skrene kod Niša ka Sofiji (Pirotu) i kada se sa njega odvojite ka Svrljigu prolazak kroz dolinu ka Knjaževcu izgleda kao srpska verzija Toskane ili Provanse. Stvarno je prava šteta što je taj kraj poprilično nerazvijen, a nekoliko deponija uz put narušava savršen pogled i uživanje u pejsažima.

Finalni deo puta, kojim smo morali da prođemo i u povratku od sela Kalna, a naročito pred sam vrh je ujedno i jedina negativna impresija sa celog puta – put je, blago rečeno, očajan. Verujem da su seoski putevi u nekim krajevima Srbije bolji od ovoga. Još veći problem predstavlja kombinacija kvalitetnog i starog, lošeg puta, koji se sporadično smenjuju. Taman kada pomisliš da si prošao najgori deo i da je sad dobar put, opet naiđeš na rupe i usled nepažnje možeš žestoko da oštetiš auto.

Novi hotel na Staroj planini

Ipak na kraju puta nas je čekala svojevrsna nagrada, dolazak do novog hotela. Prva stvar na koju smo naišli je veliki parking ispod celog hotela, u maniru poznatih domaćih šoping molova. Jedna od malih prednosti ovog hotela u odnosu na hotele na drugim skijaškim i planinskim centrima, koju će svaki vozač znati da ceni. Dok se vi odmarate u novom hotelu od napornog puta, na to ima pravo i vaš auto. Drugo oduševljenje bilo je rezervisano za apartman. Bili smo smešteni u senior apartmanu za četiri osobe koji je imao dve spavaće sobe, svaka zasebno kupatilo, sa velikim dnevnim boravkom koji komotno može da prihvati druženje do desetak ljudi bez da se guraju. Treće oduševljenje bilo je Internet. Kako smo u prirodi geek-ovi koji su poneli “posao sa sobom” odmah smo pristupili testiranju brzine Interneta, U celom hotelu je dostupan bežični Internet koji radi savršeno, a testirana brzina je bila od oko 6Mbit/s u dolaznom do čak (iznenađujuće) 9Mbit/s u odlaznom saobraćaju.

Smeštaj u novom hotelu je na bazi polupansiona. Doručak i večera (švedski sto) se poslužuju u velikom restoranu, u kojem možete i ručati “a la carte”, a pored restorana od ugostiteljske ponude tu je veliki lounge bar i picerija koja se nalazi na drugom kraju hotela, za koju verujem da će biti mnogo popularnija kada bude toplije zbog pogleda koji se pruža sa terase. Hrane ima u izobilju, i stvarno je vrhunska i raznovrsna.

Spa centar poseduje bazen i poprilično veliki prostor oko bazena, tako da se gotovo nikada nema osećaj gužve. Tu su đakuzi, sauna, i parno kupatilo, pa ko šta voli može stvarno da uživa. Tu je i fitnes centar sa pogledom na bazen, pa ko želi da održava kondiciju u zatvorenom, može i to.

Lepi mali ljudski detalji…

Kako su prijatelji sa kojima sa bio na Staroj planini stalni posetioci konferencije Etrgovina koja se održava na Paliću svake godine, nismo mogli da ne primetimo da je deo usluge veoma sličan onoj na Paliću. Kasnijim razgovorom sa ljudima koji vode hotel shvatili smo da ima razloga za to, deo ljudi koji su “postavljali” hotel su došli baš sa Palića i uticaj na ponudu je svakako vidljiv. Nevezano za samu ponudu,  posebno sam primetio uslužnost osoblja koje sam hvalio na svakom koraku. Za konobare sam imao utisak da poseduju posebne nindža veštine, jer se pojavljuju baš onda kada su ti potrebni, kada želiš nešto da im zatražiš oni ti već to donese i slično, uopšte nisam skapirao kako to izvode. Sa druge strane spremačice koje obilaze sobe nastupaju u maniru pit-stop ekipa Formule 1. Ulaze zajedno, završavaju sve maksimalnom brzinom i ostavljaju sređene sobe pre nego što su i ušle. Okej, malo preterujem ali stvarno su me oduševili ljudi.

Skijališta Srbije

Nisam skijaš, rođen sam u ravnici i to su verovatno razlozi zašto nisam nešto posebno orijentisan ka planinama. Ipak gondola koja kreće od samog hotela privukla me je da se odvezem do vrha, obiđem podnožje Babinog zuba, i vratim se laganom šetnjom do hotela. Ovo je jedan od tri ski centra u Srbiji, i kako smo “zakačili” poslednje dane ski sezone, prvi put sam poželeo da sam stvarno skijaš. Ipak ne bih se sada frljao sa raznim terminima, kvalitetima staza, dužinom i slično, obiđite i isprobajte sami.

Digitalno nomadstvo na Staroj planini

Foto: Natalija Stanivuk

Digitalnim nomadima se nazivaju ljudi koji mogu da obavljaju svoje poslove nevezano za lokaciju na kojoj se nalaze. Interesantno je da od nas 8 koliko nas je bilo zajedno na planini, nas sedmoro nesmetano obavljalo svoje poslove i iz samog hotela. Mada je danas sasvim uobičajeno da posao obavljaš kako od kuće tako i iz kafića ili restorana u velikom gradu,  ovo je prvi put da sam bio toliko “daleko od kuće”, a da moj posao nije skoro uopšte trpeo. Ovaj hotel je idealan za “radni odmor” ovog tipa, svež vazduh, raznovrsna ishrana i mogućnost rada iz bilo kog dela hotela, da li ćeš izabrati kafić, restoran ili raditi u sobi, apsolutno je svejedno. Već sam maštao i zamišljao različita scenarija da se ovde odvojim sa “ekipom” koja bi cela radila na nekom budućem projektu na istom mestu, izdvojena iz svakodnevne gužve, fokusirana na rezultate.

Od moje ekipe još su Sandra i Branko napisali svoje blog postove pa pročitajte i njihove impresije. Takođe nekoliko nedelja pre nas Staru planinu je posetila ekipa Hiishii studija, pa pogledajte i uživajte i u Katarininoj reportaži.

Lično istraživanje…

Kako je prva agencija u kojoj sam radio radila za British American Tobacco (proizvođač Dunhill-a), a druga agencija u kojoj sam radio je bila naslednik agencije koja je pomogla kompaniji Remtsma (nosilac Davidoff i West licenci) da uđe na domaće tržište, neki od mojih prvih koraka u brendiranju i učenju o brendovima su bile knjige korporativnih standarda koje su ove dve kompanije postavile za svoje brendove. Pored toga što sam ljubitelj Davidofa, delimično poznavanje politika obe kompanije me je jako zainteresovalo. Ipak kako se lično nisam uverio u priču moje prijateljice blago sam za sve i zaboravio dok se i meni nije desilo nekoliko dana kasnije.

- Molim vas kutiju Davidofa, gold.
- Nemamo Davidof, da li želite Danhil?
- Od kad je Danhil zamena za Davidof?
- Danhil je istog kvaliteta i slične cene
- Ko vam je to rekao?
- Ne znam ja, tako su nam rekli.
- Ko vam je rekao?
- Hoćete li Danhil ili nećete?
- Neću, kada će biti Davidofa?
- Neće ga biti.

Rešio sam naravno da ponovim i sa ostalim mestima prodaje. Na većini mesta dijalozi su varirali u nekoliko rečenica, ali su sve gotovo identične u početku. U nekoliko prodavnica sam ipak pronašao ono što sam tražio tako da sam prikupio dovoljnu količinu (“za ne daj Bože, ako se stvarno povlače sa tržišta”). Ovo je već počelo da me kopka pa sam krenuo da se pitam na Tviteru i među ostalim prijateljima da li su primetili istu stvar. Rešio sam da kontaktiram i ljude koji distribuiraju Davidof, pa da dobijem odgovor i od njih.

Prvi korak – da nađem kompaniju Remtsma. Ispostavilo se da je ovu kompaniju kupila kompanija Imperial Tobacco pre nekog vremena. Ok, tražim sad tu drugu kompaniju. Konstantno mi izlaze neki podaci koji su sa raznih domaćih direktorijuma koji još uvek imaju .co.yu domene i slično. APR će znati! Na APR-u nema kontakt telefona, ali pronalazim da je nova adresa u poslovnom centru Ušće. Nalazim konačno telefon Ušća, zovem, kapiram kod njih su u zgradi, znaće valjda broj. Zovem, kaže dečko sa centrale – “mogu ja da vas spojim na lokal ako treba?” “Treba, spoji nas” – kažem ja. Ok, zvoni, javlja se sekretarica, ja mucam “Ja sam znate… (šta da kažem bre? bloger, tviteraš, verni pušač?) jedan od vaših vernih potrošača i želim da prijavim da na nekim mestima prodavci nude brendove drugih proizvođača” – Uf snašao sam se nekako, nije delovalo glupo… “Aha, znamo, samo da vidim da li može neko da popriča sa vama, da vam objasni…” – kaže sekretarica. Ja čekam. “Sada su svi na sastanku, ali javiće vam se brend menadžer da vam objasni u čemu je stvar, ako biste bili ljubazni da nam ostavite ime i broj telefona”. Budem ja ljubazan, ostavim ime i broj telefona.

Prođe desetak minuta zvoni telefon. Ja se javljam. – “Dobar dan ovde <ta i ta>, iz kompanije Imperial Tobacco.” Ja se pretvorio u uvo… – “Želimo da vam se zahvalimo na vašoj brizi i interesovanju i da vas obavestimo da naših proizvoda ima u svim prodajnim objektima osim u kioscima Štampe i Future Plus“. Aha, novi podaci. Nisam ni razmišljao o tome gde sam ja pitao, a gde nisam. Krenem ja sa lavinom pitanja, da sam čuo da se povlače sa tržišta, da se nude zamene drugih kompanija i tako to, ipak dobijam samo odgovor da “nisu uspeli da se dogovore sa upravom nove kompanije koja upravlja kioscima” i da je to to.

Naravno nisam stao na tome… Ja razumem korporativne politike i kako neke stvari nisu za javnost naročito kod firmi koje prodaju robu koja baš ne sme mnogo da se reklamira. Iz nezvaničnih izvora, preko raznih prijatelja ipak saznajem, u međuvremenu, da su novi vlasnici kompanija Štampe i Future Plus tražili veoma visoke cifre za prodaju robe po svojim prodajnim objektima.

Na ruku im ide dosta toga:

• Najveći su prodavac štampanih novina, pa novine naravno da neće pisati ništa o tome
• Mogu da rade šta god žele prodavcima cigareta, ovi nemaju kanale preko kojih bi mogli da objave bilo šta, jer je zakon o oglašavanju poprilično rigorozan
• Nisu jedini i ne rade ništa novo, veliki trgovački lanci odavno naplaćuju ovakve stvari prilikom početka distribucije pravdajući to “ulistavanjem” ili “izlistavanjem” pod koji podvode otvaranje bar kodova za nove proizvode, dodeljivanja dela prodajnog prostora i slično, pa kad mogu veliki onda mogu i svi oni koji pretenduju da budu veliki, a inspekcije se ne mešaju, jer bi morali da počnu od velikih.

Ipak nuđenje konkurentskih proizvoda, sa apotekarskom terminologijom u vidu “zamena” je nešto novo, naročito što sam daljim interesovanjem za ovu tematiku saznao da postoje čitave liste gde je pored svakog proizvoda Imperial Tobacco kompanije naveden sličan (u cenovnom rangu) proizvod neke druge kompanije.

Još jedna od rupa u našem sistemu

Ovo što se dešava na ovom jednom primeru je nažalost samo još jedan primer da živimo u sistemu koji je kao kost koja je posle preloma pogrešno srasla. Tako ja to vidim. Kod nas veliki i moćni trgovci ne dolaze do velikog tržišnog udela samo radi profita, kada dođu na taj nivo umesto da dalje rade na razvoju oni kao da uživaju u prividu monopola uslovljavajući one sitne, svoje dobavljače raznim klauzulama i uslovima da bi im prodavali robu. I ko je na kraju na gubitku? Pa mi – potrošači. Kako god okreneš na nama se slome kola.

Kako funkcioniše sistem u razvijenim zemljama?

Ajde da ne budem hejter, već da kažem i ponešto o dobrim praksama. Svuda u svetu prodavac ima pravo na određenu svotu novca od proizvođača. Ali ovaj novac se ne daje direktno prodavcu već se investira u marketing. Ove prakse su definisane i svode se na korišćenje takozvanih MDF (Market Development Fund) i COOP (Cooperative Fund) fondova od strane finalnog prodavca. Negde oko 5% marketing troškova svakog brenda prolazi kroz ove fondove i namenjen je direktno prodavcima. Ovaj budžet ima namenu da se poveća svest o prisustvu brenda (brand awareness), da se stvori veća potražnja (demand generation) ili da se dođe do novih potrošača (new customers reach). Razlika između njih je u tome što je MDF definisan i prodavac ga dobija unapred, pre prodaje, da bi poboljšao marketing proizvoda na mestu prodaje, a COOP je uvek definisan od procenta prodaje na licu mesta (nakon prodaje) i retroaktivno se refundira prodavcu koji ga posle toga ponovo investira u marketing.

Želim samo da vas podsetim, da bez obzira na sve, mi imamo veoma moderan zakon o oglašavanju, koji je poprilično restriktivan po pitanju reklamiranja duvana. Prema njemu, duvanske proizvode je moguće reklamirati gotovo samo na mestu prodaje, što praktično znači da sami prodavci mogu imati jako mnogo koristi od toga što će iskoristiti svoje dobavljače duvana i njihov novac od marketinga pretvoriti u zajednički profit. Umesto toga, još uvek smo u sistemu gde vladaju monopoli, ucene i druge vrste poslovanja. A od ovoga mogu bolje živeti i prodavci, i marketing radnici, i štampari i mnogi drugi… Eto samo toliko

Epilog…

Ponovo sam obišao danas i juče neke kioske. Ne ponavalja se ista pesmica od prošle nedelje, valjda su shvatili da su otišli predaleko, ili samo ja imam premali uzorak. Sada samo kažu da “nema”.

Disklejmer: Ovaj post nema nameru da promoviše na bilo koji način konzumiranje duvana i autor je u potpunosti svestan svih štetnosti koje konzumiranje duvana donosi. Namera ovog posta je da ukaže na pogrešnu praksu u strategijama prodaje i marketinga proizvoda u duvanskoj industriji. Kompletan sadržaj teksta je lični stav autora na osnovu dostupnih informacija. Takođe kao autor nadam se da sam ovim tekstom uklonio svaku sumnju i želim da se izvinim kompaniji British American Tobacco jer su prve sumnje u mojim tvitovima bile usmerene na nju.

Kada smo se videli početkom godine izrazila je želju da u časopisu pišu više o novim medijima i ugostiteljstvu i bio sam srećan da pomognem. Napravio sam listu ljudi koji mogu da pomognu sa kontaktima i oni su izabrali nas četvoro i poslali nam pitanja. Tekst je objavljen u aktuelnom broju časopisa Caffe & Bar, i kada sam video da su ljudi počeli da pričaju o tome juče opet sam se dogovorio sa njom da objavim tekst u izvornom obliku i na mreži. Uživajte…

- – - – -

Ugostiteljski objekti na društvenim mrežama

U eri društvenih mreža reklama od usta do usta, koju ugostitelji najviše i vole, dobija potpuno novu dimenziju

Istok Pavlović, Worldwide Internet Consulting

Ugostitelji u Srbiji dugo su koristili društvene mreže uglavnom za jednu jedinu stvar, a to je pribavljanje rezervacija za klubove. Tačnije, koristili su ih njihovi promoteri koji su u jednom trenutku postali veoma nepopularni i iritantni. Ulazili su na razne diskusije, slali i-mejl poruke, uvek sličnog stila, uvek velikim slovima, u kojima su pompezno najavljivali žurke i govorili kako je ostalo još vrlo malo karata. U poslednje vreme su nestali, verovatno zato što su ih ljudi masovno prijavljivali, pa ih je Facebook uklonio. Dakle, agesivne metode ne prolaze.

Što se tiče normalnih metoda, neophodno je da svaki lokal ima svoj Fan Page. Naglašavam Fan Page, a ne privatni profil, jer veliki broj ljudi nikada ne prihvati zahtev za prijateljstvo od firme. Na toj stranici treba prikupiti što više zaista lojalnih posetilaca, kojima možete plasirati informacije o nekim specijalnim događajima i slično.

Kada je reč o privlačenju ljudi koji ne znaju za vaš lokal putem društvenih medija, to je vrlo teško. Pre svega zato što ljudi teško ustaju s tople stolice i odlaze na neko mesto koje im je neko preporučio. Dešava se i to, naravno, ali onda i vaš lokal mora da bude nešto „viralno” samo po sebi, poput restorana Lorenco i Kakalamba.

Dobra šansa za vlasnike lokala jeste nedavno lansirana mreža FourSquare, koju koristi sve više ljudi u Srbiji. To je softver za telefone koji vam omogućava da se „čekirate” kada uđete u neki lokal. Tako ljudi saznaju gde su sve njihovi prijatelji u datom trenutku i mogu da se odluče kuda da odu. Posetioci mogu da ostave savete svojim prijateljima, poput „obavezno probajte čizkejk i čokoladni fondu”. Ova mreža omogućava i plaćene promocije, tako da kada se neko čekira u lokalu u bliskoj okolini, iskače mu informacija o vašoj promociji. Ovo je mnogo efikasnije od Facebooka, jer su ljudi već ustali od kompjutera i već se nalaze u nekom lokalu koji je u okolini.

Sonja Martić, PR, urednik portala Moodiranje.com

Osmisliti dobru strategiju nastupa na društvenim mrežama praktično je nemoguće ukoliko nemate sajt, i to je prvi korak koji treba preduzeti. Kada je reč o društvenim mrežama, najpogodniji su svakako Facebook i Twitter, a prednosti su nemerljive. Na Facebooku možete napraviti profil, fan pejdž ili grupu. Profil nije preporučljiv jer se kosi sa uslovima korišćenja FB-a; grupa je dobra ukoliko ste sigurni da će ljudi u njoj biti aktivni (u slučaju da ne ulaze redovno u nju neće biti u toku s novostima, pogotovo ako su isključili notifikacije), s druge strane, savršena je za zaposlene i članove tima uopšte i neku internu, neformalnu komunikaciju. Fan pejdž je svakako najbolje rešenje: postovi i aktivnosti će se pojavljivati redovno kao i da imate profil, a i komunikacija s fanovima je na daleko profesionalnijem nivou.

Twitter je pogodan za brzu, konkretnu komunikaciju. Svojim pratiocima možete davati saopštenja o programu, kačiti zanimljive fotografije, a pomoću hashtagova dodatno prezentovati svoju ponudu. Tu je naravno i Foursquare, savršena mreža za ugostiteljstvo, preko koje su posetioci u mogućnosti da se „čekiraju” i ocene usluge i ponude ugostiteljskih objekata.

Ako želite da privučete nove fanove, a samim tim i nove goste, svakako je najbolji način izrada reklame na Facebooku (Advert). Potrebna vam je internet-kartica i dobro poznavanje psihologije.

Ukoliko želite da privučete određenu grupaciju ili prezentujete svoju ponudu, predlažem program za mail marketing MailChimp (www.mailchimp.com). Potrebno je da osmislite kampanju, formirate bazu kontakata, a zatim jednim klikom pošaljete svoju ponudu svima (i pritom pratite tok kampanje).

Jedan od prvih klubova na društvenim mrežama jeste Bitef Art Cafe. Počeli su objavljivanjem fotografija i najavom svirki, a zatim su posetioci sami počeli da izglasavaju koje će numere biti izvođene. Danas njihov fan pejdž ima odličnu interakciju s fanovima, pored svega navedenog, tu je i deljenje zabavnog sadržaja, kao i kampanja Izlazak snova putem koje onima koji pošalju najzanimljivije fotografije svog provoda dele besplatne izlaske.

Dorćolski klub Vanila svoju popularnost na društvenim mrežama duguje svakako adminima koji održavaju profil i stranicu: svakoga dana tu je zanimljivi muzički repertoar (što se kaže od Silvane do Nirvane) uz duhovite komentare.

Teatro, Dobrila i Mistik takođe mogu da budu ponosni na svoje administratore preko kojih je i moguće rezervisati sto, a Magacin i Plastic su za pohvalu zbog odlično dizajniranih postera za događaje.

I za kraj, kafana Marjan iz Draževca kod Niša koja je zadala domaći zadatak na ovu temu (i postala vrlo popularna): pored muzike, klipova, zanimljivih linkova, tu su fotografije specijaliteta uz recept za njihovo spremanje. Reket od ćevapa, čovečuljci od povrća, ikebane od predjela samo su delić njihove zanimljive prezentacije.

Miloje Sekulić, Internet agencija

– Smatram da je prisustvo na internetu obaveza i velika prednost svakog biznisa, pa time i ugostiteljskog. Svaki ugostiteljski objekat mora da ima internet-sajt. To je lična karta lokala i od velike je važnosti zbog toga što ljudi ukucavanjem na pretraživaču dolaze do informacija o lokalu. Sajt mora biti informativan i povezan s društvenim mrežama. Potrebne su male promene da bi bio dinamičan, a dinamičnost je važna jer ga pozicionira na pretraživačima. Sledeći korak je prijavljivanje lokala na različite sajtove kao što su Yellow pages i turistički vodiči, zatim Foursquare i Google places. Zatim na red dolazi prisustvo u društvenim medijima i na društvenim mrežama.

– Postoje i druge društvene mreže: Linkedin, Twitter, Lastfm, MySpace, ali one su manje pogodne za promociju ugostiteljskih objekata od Fejsbuka. Tviter ima oko 50.000 naloga, ali je zbog kratkih poruka više servisnog tipa, pa je pogodan za obaveštenja. Međutim, društvene mreže u Srbiji koriste se kao sajtovi pre deset godina. Nema interakcije i dinamike. Suština biznisa je „hoću da mi budeš klijent”. Zato se na Fejsbuk stranicama treba ponašati u skladu sa željom da novi i stari klijenti dolaze na vrata. Dakle, prvi korak je orijentacija na efekat, tj. imidž. Zatim na red dolazi definisanje ciljne grupe i na kraju uključivanje biznisa, dakle ugostiteljskih usluga u taj proces. U suštini, treći korak je jednostavan za ugostiteljske objekte jer se to može postići davanjem vaučera i popusta.

Društvene mreže su idealno mesto za pravljenje i održavanje prijateljstva s gostima. Baza fanova pravi se i održava kontinuiranim radom. Da bi imao uspešnu stranicu na Fejsbuku ili nalog na Tviteru, ugostiteljski objekat mora privlačiti ljude na različite načine. Prvo treba motivisati ljude da postanu fanovi. Vrlo efikasan način jeste uslovljavanje da ukoliko neko lajkuje stranicu, ima priliku da dobije besplatno piće ili desert ili 10 odsto popusta na dnevni meni u restoranu.

– Iako se broj fanova povećava, potreba za privlačenjem njihove pažnje nikada ne jenjava. Fejsbuk pruža mnogobrojne mogućnosti kao što je postavljanje jelovnika, slika i snimaka sa događaja, interesantne aplikacije, pravljenje anketa… Uz malo volje, mašte i vremena, restoran, kafe ili klub može oformiti jaku vezu sa svojim fanovima. Odnos sa gostima treba učiniti posebnim.

Ivan Ćosić, Plain&Hill

– Smatram da kod nas HoReCa sektor blago zaostaje za Zapadom, ali mnogo manje nego neke druge poslovne sfere. Ugostitelji su prvenstveno fokusirali svoje aktivnosti na Fejsbuk, gde prirodno, ima najviše korisnika, a pojedini samo koriste čari Twittera i Forskvera. Pozitivna strana ovakve situacije, toga da se ne mešaju previše, zapravo čini da sami posetioci preporučuju mesta koja im se najviše dopadaju. Ovo je jako dobro, jer je priča o pojedinim lokacijama i restoranima tzv. organska, tj. ona koju su kreirali zadovoljni (i nezadovoljni) posetioci njihovih lokala.

– Prvi korak koji ugostitelji mogu da urade na internetu jeste da budu lično prisutni. Da slušaju ko priča o njima na društvenim mrežama i da onda među tim ljudima regrutuju nekoga da postane njihov glavni promoter. Posle toga potrebno je odrediti nekoga ko bi bio community manager. Ta osoba treba da bude stalno prisutna na mreži i da prati šta se priča o lokalu. To može biti neko zaposlen u lokalu, ko je dovoljno zainteresovan i sposoban, prethodno pomenuti promoter ili neko od ljudi koji se profesionalno bave time. Potrebno je od svih društvenih mreža napraviti svojevrsnu platformu za nastup i praćenje. Kako je na Forskveru većina lokala već obeležena, potrebno je claimovati određeni lokal, kako bi mogli uređivati sadržaje na Forskver stranama, osmisliti nagrade za najaktivnije posetioce i za ljude koji najviše pričaju o lokalu na Facebooku i Twitteru. Na poslednja dva potrebno je i objavljivati interesantne sadržaje (koji ne treba uvek da se tiču lokala) za ciljnu publiku kojoj se obraćaju. Ako lokal nije na radaru internetzajednice, često je dobra strategija ponuditi neki sadr žaj na sajtovima za gr upnu kupovinu.

– Možda deluje teško na prvi pogled, ali zahvaljujući novim tehnologijama, to je izuzetno lako. Porebno je biti prisutan i autentičan kako bi se brzo reagovalo i u slučaju pritužbi. U ovom slučaju važe pravila kriznog PR-a, gde je neophodno prihvatiti kritiku gosta u najvećem broju slučajeva, rešiti problem i ponuditi eventualnu kompenzaciju. Napredne strategije dolaze tek kasnije, a podrazumevaju kampanje prilagođene određenim društvenim mrežama, na primer predlog nove ponude u meniju (FB, TW), nagrade za najčešće posetioce (4sq), nagradne igre (FB) i slično.

- – - – -

Tekst preuzet uz dozvolu redakcije iz časopisa Caffe & Bar, broj 2, za 2012 godinu.

Poluvreme

Najveći odjek je imala ovogodišnja Chrysler reklama “Poluvreme u Americi“. Prošle godine je Chrysler tražio specijalnu dozvolu od uprave NFL lige da umesto standardizovanih reklama od 30 sekundi, pusti jednu veliku od 2 minuta (4x dužina). Kako je u pitanju kompanija koja dolazi iz “Motor City”-a, kojeg je najjače pogodila ekonomska kriza, u pitanju je bila svojevrsna američka verzija kampanje “kupujmo domaće” sa jako dobro osmišljenom aluzijom “imported from Detroit” kao kontrom svim uvezenim automobilima. U prošlogodišnjoj reklami se uz sopstvenu muziku pojavljuje Eminem, a narator je Clint Eastwood. Chrysler ove godine nastavlja u istom stilu, još jače, sada se Prljavi Hari pojavljuje i lično, i to u trenerskom stilu, baš u poluvremenu, objavljujući da je (uz paralelu sa ekonomskom krizom) trenutno poluvreme u Americi, i da je potrebno “kupovati domaće” kako bi se izborili sa krizom. Iskreno, često mi je blago muka od nekih preterano lokal-patriotskih priča koje Amerikanci vole da integrišu u svoje filmove i ostale medijske proizvode, ali kod ove reklame imam utisak kao da su imali “pravu meru” koliko treba da doziraju dobar scenario, dobru fotografiju, dobru režiju, sve je na mestu… pogledajte sami (preporučujem da prvo pogledate prošlogodišnju).

http://www.youtube.com/watch?v=_PE5V4Uzobc

Automobili, automobili i još malo… automobila

Chrysleru ipak nisu ostali “dužni” ostali proizvođači automobila. Tako su Chevy, Hyundai, Toyota, Volkswagen, Audi, Suzuki, Accura, Honda i Fiat veoma ozbiljno nastupili. Hjundai je veoma interesantno u svojoj reklami povezao moto kompanije “da ne postoji nemoguće” sa melodijom iz filma Roki, koji je sa druge strane jedan od najvećih simbola “američkog sna”. Tojotin copywriter je napisao jedan od najboljih scenarija za reklamu, evocirajući stare uspomene, jer je Tojota bila prvi japanski auto koji se masovno prodavao u Americi i deo je uspomena mnogih. Fiat je provukao kroz svoju seksi reklamu, sve one vrednosti koje italijanski proizvođači automobila imaju među američkom publikom: vrhunski dizajn i seksipil. Mnogi su, ipak, odigrali sigurno, kroz humorističke skečeve…

Korak napred – novi mediji…

Sekunde na TVu  su i dalje skupe ali zato su praktično besplatne na Internetu. Zato su gotovo svi brendovi ove godine (krenuli su lagano prethodnih) iskoristili moć društvenih medija. Reklame su date kao linkovi na kraju teksta, nisu embedovane zato što bi veliki broj video klipova zagušio stranicu, ali to je samo jedan od razloga. Drugi  razlog je mnogo bitniji – gotovo svi brendovi su pored svojih reklama na YouTube-u postavili i snimke sa snimanja u fazonu “The making of…“. Tako su fanovi u mogućnosti da pogledaju mnogo više sadržaja nego što se nalazi u 30 sekundi. Mnogi brendovi su iskoristili fanove na društvenim mrežama i za odabir reklama koje će se emitovati, često pored ovih koje pogledate možete pronaći i ostale iz iste serije koje izborom fanova, nisu ušle u izbor za emitovanje. Kad smo već kod novih medija – posebno su interesantne dve priče:

Prva je o reklami “The Bark Side“. Ova reklama je napravljena za društvene mreže kao tizer (pred reklamu na Super Bowl-u). Međutim fanovima se toliko svidela reklama: hor pasa koji laju Star Wars melodiju; da su čelni ljudi Volkswagena odlučili da reklamu ipak emituju u toku utakmice. Tako je ova reklama je bila poslednja na reptertoaru.

Druga priča je opet okrenuta fanovima: Aleksandra Lima učestvuje u reklami “Kia – Dream Car”. Kao odgovor na pritužbe fanova koji su smatrali da se Adrijana Lima premalo pojavljuje u spotu, reditelji su od materijala napravljenog na snimanju kreirali “Adriana Lima: 5 sati mahanja zastavom“. Toliko o ispunjenju želja fanovima.

Najbolje reklame?

Većina reklama je jako dobra, neke se samo više ističu od drugih. Meni je, na primer, super VW reklama, ali mnogi koji nisu pratili prethodne VW reklame i ne znaju za Vader Kid reklamu od prošle godine, njima će završetak ovogodišnje delovati čudno. Ako volite bebe i/ili kučiće Doritos ili Sketchers morate pogledati. Ja volim da ih pogledam sve i da vidim šta to ljudi rade i na koje reklame su spremni da potroše toliki novac, a izbor najboljih bih ostavio vama – kada pogledate reklame napišite u komentaru koje su vama prirasle za srce. Koje su se vama svidele?

Prva četvrtina

• Hyundai – “All For One”
• Audi – “Vampire Party”
• Pepsi – “Kings Court”
• Hyundai – “Cheetah”
• M&Ms – “Ms Brown”
• Best Buy – “Mobile Phone”
• Coca-Cola – “Superstition”
• Chevy Silverado – “2012″
• GoDaddy.com – “Body Paint”

Druga četvrtina

• Budweiser – “LMFAO”
• Doritos – “Man’s Best Friend”
• Chevrolet – “Happy Grad”
• TaxACT.com – “Free to Pee”
• Volkswagen – “The Dog Strikes Back”
• America’s Got Talent – “Howard Stern”
• H&M – “David Beckham”
• Coca-Cola – “Patriots Catch”
• Chevrolet – “Stunts”
• Teleflora – “Adriana Lima”
• Skechers – “Mr. Quiggly”
• Doritos – “Sling Baby”
• Cars.com – “Confidence”
• Hulu – “Hulubratory”

POLUVREME

• E*TRADE – “Fatherhood”
• The Tonight Show – “Madonna”

Treća četvrtina

• Fiat USA – “Supermodel”
• Pepsi Max – “Cheatin’ Heart”
• Toyota – “It’s Reinvented”
• Oikos Yogurt – “John Stamos”
• Century 21 – “Smarter, Bolder, Faster”
• Budweiser: “Eternal Optimism”
• Acura – “Seinfeld”
• GE Appliances – “Louisville, KY”
• Bridgestone – “Performance Basketball”
• Honda – “Matthew’s Day Off”
• MetLife – “Everyone”
• Hyundai – “Think Fast”

Poslednja četvrtina

• Belvita – “Police Officers”
• Cadillac – “Green Hell”
• CareerBuilder.com – “Business Trip”
• Hyundai “Think Fast”
• Century 21 – “Apolo Anton Ohno”
• Chevrolet – “Spy Thriller”
• Chevy Sonic – “OK Go”
• Chevy Volt – “Aliens #1 – Come On”
• Chevy Volt – “Aliens #2 – Who Told”
• GoDaddy.com – “The Cloud”
• Kia – “A Dream Car”
• Pizza Hut – “Contest Winner”
• Samsung – “Next Big Thing”
• Suzuki – “Sled”
• Toyota – “Connections”
• Volkswagen – “The Bark Side”

Dakle? Koja ti se najviše sviđa?

Kako organizatori navode (sa potpunim pravom) “U aprilu će Beograd ponovo postati epicentar razmene naprednih ideja i znanja iz oblasti društva, tehnologije, Interneta, muzike i novih medija”

Prilično neočekivano, ova konferencija je prošle godine (bez obzira što joj je to bio prvi put) postavila neke standarde i podigla lestvicu svojim programom i organizacijom prošle godine. Organizacija, predavanja, lokacije, mobilne aplikacije, ulični (flash mob) performansi, koncerti sve je bilo, najblaže rečeno, nestvarno da se to stvarno dešava u Beogradu. Meni je poznato da u svetu postoji još samo jedna konferencija (SXSW) koja uspešno kombinuje sve ove sadržaje na jednom mestu, a SHARE nam je tu, ispred nosa. Čak mislim da je zbog ove konferencije i kvalitet drugih dešavanja bio dosta bolji u moru okupljanja koje smo imali tokom prethodne godine.

Program prošle godine je bio fenomenalan, i kako znam da nije u redu najaviti nekoga, pa posle izneveriti izjavom “taj ne dolazi”, tako sam siguran da nas čeka još mnogo iznenađenja dok svi koji su pozvani na SHARE 2012 potvrde svoj dolazak. Meni lično, već sada slušanje ljudi kao što su Moot (osnivač 4chan-a) i Džordža Hotz-a (čovek koji je Jailbreak-ovao iPhone, hakovao Sony PS3 i radio u Facebook-u) je sasvim dovoljno da odvojim svoje vreme za  SHARE.

SHARE konferencija je prošle godine imala dosta komentara da je svetski samit hipstera, ali ono što je stvarno bitno jeste da je u pitanju jedna od retkih konferencija na koju ne dolaze hejteri, a i ako dođu retko šta imaju da zamere. Količina dobrih ljudi, zabave i prave pozitivne energije je nenadmašna. Možete čak i pokušati da budete hipster, ako to do sada niste kao što sam ja pokušao (neuspešno) na prošloj, uz pomoć Dadice, Danijela, Miloša i ostalih prijatelja.

Nažalost, SHARE opet “deli” jedan dan sa E-trgovinom 2012, što je mali problem za 20-30 ljudi koji bi želeli da mogu da na miru posete obe, ali kapiram da ćemo se već nekako snaći, to je još jedna samo mala stvar, koja se ostavlja u “amanet” organizatorima da sledećih godina budu obazriviji.

U svakom slučaju, SHARE 2012,  26-28. april, Beograd, vidimo se tamo! Dolazite?

Jako lep video, sigurno će povećati svesnost svih odgovornih u BiH šta je potrebno da život učine “lepšim i kvalitetnijim” odnosno kako kažu “Do nas je da život učinimo boljim“. Nadam se da će oni koji treba da donesu ovakve odluke pogledati, a da će mladi deliti između sebe i postati svesni svih stvari koje treba promeniti. Evo video klipa:

http://www.youtube.com/watch?v=SOMBOgGaGhs

Nadam se da će uskoro u celom regionu osvanuti još više prezentacija (a manje reklama) u ovom fazonu.

Još jednom bravo za celu ekipu koja je ovo uradila, naročito za scenaristu i crtača.

p.s. Narator bi mogao samo da bude malo dinamičniji, zvuči kao da čita bajke za laku noć, ali opraštam zbog prvog puta.

Pesak, kamenje, tegla…

Za ovaj eksperiment potrebno je da imate malo peska, tri veća kamena i jednu teglu. Možete da ih imate stvarno, ili da zažmurite i da ih zamislite…

Tegla i prostor u njoj predstavljaju vaše vreme koje imate na raspolaganju u sledećoj godini.

Kamenje predstavlja stvari koje su vam stvarno bitne. Odaberite ili zamislite nekoliko, najbolje tri kamena, neka budu lepi, kao obluci koje ste kao dete birali na plaži.

Pripremite pesak. Pesak simbolizuje sve one sitne dnevne obaveze, kojih se na kraju godine i ne sećate, koji oduzimaju najviše vremena, a ništa bitno ne menjaju u vašem životu.

Prvo napunite teglu peskom. Probajte da u nju ubacite kamenje. Videćete da sada nema prostora za njih. Pesak je ispunio celu teglu.

Ovo se isto dešava kada svo svoje vreme ispunite obavezama koje ne menjaju ništa bitno u vašem životu onda nemate vremena za stvari koje su vam stvarno bitne.

Sada ispraznite teglu, pa prvo u teglu postavite kamenje. Onda sipajte pesak. Ima sasvim dovoljno mesta, ne toliko kao prvi put, ali sasvim dovoljno.

Ovo pokazuje da kada ispunite svoje vreme bitnim stvarima, ima sasvim dovoljno prostora da se pozabavite i velikom većinom sitnih obaveza.

Popišite šta je vama stvarno važno. - Stavite te stvari sebi na prvo mesto.

Želim vam da u buduće svoje vreme prvo popunite bitnim stvarima!

Šoljica kafe

Želeo sam da vas podsetim na ovu priču. Priča je realtivno poznata na Internetu, deli se između ljudi kao priča o šoljici kafe, koju sam ja davno “maznuo” sada više i ne znam od koga, ono što sam preneo u mojoj želji vama je simplifikovana verzija, lakša za pamćenje i podsećanje. U priči postoji još i čuvena šoljica kafe. Priča kaže da kako god da ispunite teglu, kada prospete preko peska još šoljicu kafe, uvek se ispostavi da za nju ima mesta. U svom vremenu, koliko god da imate obaveza, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljima.

Vidimo se u 2012. godini…

Da li će se izbori dobiti na društvenim mrežama?

Već dugo želim da napišem ovaj tekst, valjda je uvek bilo nekih razloga zašto ne i uvek su se dešavali super povodi zašto da, ali nikako da se to desi. Glavi povod za tekst je misao koju je rekao Kruno Vidić na panelu o političkom marketingu na biZbuZZ-u u Nišu, početkom novembra. Ovo je zapravo odgovor na pitanje koje se toliko puta vrtelo ove godine – “Da li će se izbori dobiti na društvenim mrežama?” Ko nije kliknuo na link iznad evo tog odgovora, želim da podsetim pre nego što uđemo u 2012. godinu:

“Izbori se neće dobiti NA društvenim mrežama, ali se u budućnosti neće moći dobiti BEZ društvenih mreža”

Ovo su izgleda političari shvatili i polako pristižu na društvene mreže i domaća politička scena na Internetu se lagano formira. Koliko god mi naglašavali na Tviteru prednost otvorene dvosmerne komunikacije, u praksi imamo nekoliko stilova, prepoznaćete ih:

• Starosedeoc: “Odavno sam na društvenim mrežama, tviteraš sam u srcu, političar po pozivu, nažalost”
• Gary Cooper: “Znam, ne volite me, ali eto, došao sam na Tviter, pucajte, imam hrabrosti da izađem pred brojnije od sebe”
• Banzai Marsovac: “Stiiiiiiigli smo, zapratili smo 2000 ljudi, sad vi nas pratite, nismo ništa tvitnuli, sve smo završili, jaje nam je avatar, ili možda nije, šta sad treba da radimo, čemu služi Tviter, banzaaaaaaiiiiii…”
• Dalaj Lama: “Ja sam tu, ne pričam ni sa kim, ali želim da me svi slušate šta ja imam da kažem”
• Godo: “On će doći na Tviter, ali ne još” (upućeni to najavljuju)

I tako na Tviteru uvek interesantno, napadaju se ovi koji su u Gari Kuper stilu čim nešto smeta, uzaludno se odgovara ovima koji su u Dalaj Lama fazonu, kritikuju se i jedni i drugi u dosluhu sa starosedeocima, a kad te neki opštinski odbor zaprati na svoj banzai način, obično dobije kratki odgovor i blok…

Meanwhile on Facebook…

…i na sajtovima medija. E tu je “masa”. Znamo da tamo ima najviše posetilaca.  Najveći broj ljudi posećuje medijske sajtove (da ne bi plaćali novine) i Facebook – (da bi mogli da se muvaju, bez da plate piće). Tu je glavna igranka. Kako su za pomenutu nemaštinu u njihovim očima krivi samo i jedino političari i to: za jedne su krivi političari koji su ruinirali zemlju devedesetih, i sa njima identifikuju polovinu sadašnje scene, za druge oni koji su posao “nastavili”. Kako je tviter koliko toliko dvosmerna komunikacija, na medijskim sajtovima i na Fejsbuku smo svedoci ogromnog broja prljavih i negativnih kampanja.

Prva strana je pozitivna. Kao neki političar je nešto uradio i onda ide salva lajkova, deljenja i slično, kao da je otkrio lek za rak. Ovo mi deluje kao da nema mnogo efekta, ali stvara osećaj da se nešto radi.

Druga strana je negativna: dobije se povod i onda se po tome ospe drvlje i kamenje. Dragan Varagić je ispratio priču o armijama komentatora iz svog ugla nakon teksta u Blicu. Ono što mi je najinteresantnije jeste odbijanje određenih stranka da priznaju da imaju ovakve “alate” na raspolaganju. Kroz praćenje političke scene u poslednjih 13 godina, poznato mi je da stranke imaju timove za sve.

Poslednje utočište

Ono što meni u stvari smeta jeste što smo kroz sve ove godine došli do polarizacije društva po gotovo svakom pitanju. Jako mi je teško što ta polarizacija sada stiže i na Mrežu. Najgora stvar koja se desila devedesetih uprkos svemu je bio čuveni kontra-miting. Tada su, nažalost, udarili ljudi na ljude zbog – politike. Jako mi je žao što se takva situacija sada polako prenosi na Internet. Ta polarizacija dovodi do toga da više ne možeš da pronađeš dobru i kvalitetnu, objektivnu reč o politici, jer se odmah gleda “čiji si”.

Internet mi je nekako bio od davne 1996. kao sigurna kuća, mesto na kojem sam imao prozor u svet, ljude koji su otvorenog uma, mesto na kojem mogu da dobijem sve relevantne informacije. Dobru i iskrenu preporuku. Ne smeta mi prisustvo političara, treba da su tu, da možeš da kažeš i da možeš da im se obratiš kada je nešto bitno, ali ovo što se trenutno dešava je haotično i bez reda… Ne smeta mi ni brojnost korisnika, ne želim da zvučim kao neko kome je tesno, nego mislim da je prisustvo nekontrolisane političke propagande za domaću scenu (pozajmiću moju omiljenu metaforu od Dulnikera) “kao pušenje cigarete u barutani”.

“Dragi političaru, znam da je tvoja lopta lepša od moje lopte, ali mi se igramo sa našom loptom, na našem igralištu, već godinama. Ne smetaš, ali nemoj ni da se trpaš u prvi tim, zvaćemo te kad zatreba golman ili jedan za ekipu. Do tad čekaj svoj trenutak, nemoj da dovodiš svoju ekipu i ne svađaj me sa mojim drugarima”

Toliko od mene…

- – -

Politička komunikacija na Internetu

Umesto kraja: Pre nekog vremena pozvan sam da za Centar Modernih Veština uradim dizajn za PDF verziju njihovog priručnika o političkoj komunikaciji na Internetu, čiji su autori,  Marko Rakar, Kruno Vidić i Miloš Đajić. Danas sam dobio informaciju da je preko hiljadu ljudi preuzelo ovaj priručnik, ali po onome što vidim na domaćoj internet sceni, smatram da treba da ga preuzme još mnogo, mnogo njih. Link za preuzimanje. 

Prosvetljenje 21 veka

Pre svih treba pogledati ovaj video u kojem Metju Tejlor upravo govori o temi iz uvoda, i kako organizacije kao je bitno iskoristiti potencijal koje organizacije kao što je RSA (i kao što su TED i drugi prim.) pružaju. “Nikada nemojte sumnjati da mala grupa razumnih ljudi može promeniti svet. Zapravo samo to je oduvek i donosilo promene.”

http://www.youtube.com/watch?v=AC7ANGMy0yo

Smile or Die

Barbara Ehrenreich u ovom klipu istražuje da li je konstatan pozitivan pristup ponekad pogrešan i da li nas ponekad to što svaku sumnju na prvu loptu smatramo pesimizmom može odvesti na pogrešan put. Mada čvrsto verujem u to da je pozitivan pristup jako bitna stvar u životu, ovaj klip me je naterao da razmislim malo o tome i da sve pogledam iz više uglova.

http://www.youtube.com/watch?v=u5um8QWWRvo

Šta nas stvarno motiviše?

Postoji jako mnogo tema koje se tiču motivacije kako u životu tako i na poslu i ovaj klip uz priču Danijela Pinka demonstrira koliko različite stvari motivišu ljude u različitim trenucima. Koliko je u najbitnijim scenarijima bitan osećaj da ono što radiš ima viši cilj i svrhu.

http://www.youtube.com/watch?v=u6XAPnuFjJc

Empatičnost civilizacije

Džeremi Rifkin istražuje evoluciju empatije kroz razvoj civilizacije.

http://www.youtube.com/watch?v=l7AWnfFRc7g

Moć vremena

Fantastična ilustracija uz naraciju Filipa Zimbarda o tome kako naša percepcija vremena utiče na naš rad, zdravlje i zadovoljstvo životom.

http://www.youtube.com/watch?v=A3oIiH7BLmg

Kriza kapitalizma

Sociolog Dejvid Harvi postavlja pitanje da li je vreme da se krene korak dalje od kapitalizma, ka boljem, održivijem društvu.

http://www.youtube.com/watch?v=qOP2V_np2c0

Od tragedije do farse

Filozof Slavoj Žižek ima tezu da milostinja često proizvodi negativne efekte, i pruža potpuno nov pogled na to kako treba pomoći u tragičnim situacijama.

http://www.youtube.com/watch?v=hpAMbpQ8J7g

Promene u edukaciji

Ako birate samo jedan od ovih klipova, pogledajte obavezno ovaj.

Ako do sada niste zainteresovani pričama Sir Kena Robinsona, ovaj video može biti pravi trenutak. Fantastično ilustrovan govor o tome kako promeniti osnovne modele edukacije.

http://www.youtube.com/watch?v=zDZFcDGpL4U

Jezik je most

Stiven Pinker demonstrira kako mozak prevodi neograničene količine reči u konkretan smisao.

http://www.youtube.com/watch?v=3-son3EJTrU

Koliko Internet menja moderno društvo

Evgenij Morozov prezentuje alternativni pogled na uticaj Interneta na globalno društvo.

http://www.youtube.com/watch?v=Uk8x3V-sUgU

O izboru

Renata Salecl o tome kako je individualni izbor retko baziran na jednostavnoj racionalnoj odluci.

http://www.youtube.com/watch?v=1bqMY82xzWo

Podeljeni mozak

Ian Mekgilhrist priča o tome kako obe hemisfere mozga utiču na promenu našeg ponašanja.

http://www.youtube.com/watch?v=dFs9WO2B8uI

Previše?

Shvatam da je sve ovo preko dva sata materijala, u paketu sa klipovima sa Ivanovog bloga daleko više, ali niko od vas ne očekuje da odmah sve pogledate. Svrha organizacija kao što su TED i RSA je upravo u tome da nam otvore nove poglede na svet i da nam pomognu u procesu konstantnog rada na sebi.

Moj predlog je da sačuvate link ka ovom tekstu , da možete da mu se vratite svaki put kada poželite. Napravite sami svoj ritam.

BONUS: Odakle dolaze dobre ideje?

Istraživajući RSAnimate seriju, došao sam do agencije Cognitive Media koja ilustruje sve ove govore. Tako je jedan od jako dobrih klipova koji nisu u RSA seriji “odakle dolaze dobre ideje” urađen u istom maniru i treba ga takođe pogledati.

http://www.youtube.com/watch?v=eNwMut3-z1Y

Naslovna ilustracija © Cognitive Media

Obaveštenja i dokumenti

Na internet prezentaciji www.rnids.rs možete pronaći mnogo interesantnih stvari, ali i nedelju dana posle razrešenja direktora i postavljanja vršioca dužnosti, ne možete pronaći zvanično saopštenje o ovome. Interesantno je da je poslednji put obaveštenje o prijemu novog člana RNIDS tima postavljeno 4 dana kasnije. Smatrao sam da treba dati 4 dana i za ovo, čekao sam 7 i još uvek ništa.

Dokumenta su tu, ipak, ali ih treba potražiti dublje i iskopati ih;

• Odluka o razrešenju direktora
• Odluka o imenovanju vršioca dužnosti
• Zapisnik sa sednice 30.11.

Iz priloženih dokumenata vidi se da na sednici nije uopšte bilo u planu da se razgovara o razrešenju direktora, već da je plan bio sasvim drugačiji. Ipak tu su interesantni trenuci kao što su:

Pitanja koja se postavljaju

1. Kako to da je zaštita od zlostavljanja na radu nešto što treba primiti kasnije? Zar ne bi trebalo da uslovi rada budu prioritet u svim, a naročito državnim institucijama, a bilo kakva indicija povrede ovakvih prava prioritet?
2. Konkursom za dodelu sredstava iz 4PI programa predviđeno je da iznosi “ne mogu biti manji od 100.000 niti veći od 1.000.000” i mada ovo realno jeste propust, tražena sredstva su u oba slučaja bila viša od 100.000 dinara, projekti su dobri, a RNIDS je podržao samo ono što se direktno tiče Interneta. Ostaviću ovo na pola, jer je meni prosto čudno da ti neko zameri “što si uštedeo deo para”, ali ovo je samo moj stav.
3. Direktor ima potencijalni sukob interesa. Rešava da to reši u interesu organizacije i logično je da se raskine ugovor. Dolazimo do kvake 22 i nije mi jasno zašto nije u interesu organizacije da se problem reši, već se postavlja pitanje zašto je direktor potpisao raskid ugovora sa strane firme u kojoj je bio?
4. Zar se odluka o razrešenju direktora jedne organizacije koja upravlja resursom od 70.000 nacionalnih domena donosi u ponoć, tokom sednice, bez pripreme?
5. Kako to da je moguće da UO imenuje nekoga ko nije prisutan tokom sednice? Ponoć je. Kako znate da može? Da je slobodan? Da prihvata uopšte? Kako to da nije, bar privremeno, imenovan prisutni pravnik Dejan Đukić koji je funkciju vršioca dužnosti već obavljao do predaje postojećem direktoru?

I tako dalje i tako bliže…

Zašto mi sve ovo smeta?

Kada sam na konferenciji biZbuZZ 2010 čuo baš trenutnog direktora, Nenada Marinkovića da prezentuje šta RNIDS radi i planira, kao dizajner teško sam se smorio. Objektivno gledajući prezentacija je bila dugačka i dosadna, ali sastavljena od veoma kvalitetnih i korisnih informacija. Takođe, bitna vizija koju je tada ispričao, da bolje uključi internet zajednicu u rad RNIDS-a, me je naterala da shvatim da se pored sadašnje Digitalne Agende (tada MTID-a) pojavljuju institucije i pojedinci koji su raspoloženi za saradnju, unapređenje i promociju lokalne internet scene. Shvatio sam da je došao trenutak da prestanemo da budemo samo neko ko zamera i kritikuje iz svog ugla, već da uzmemo aktivnu ulogu i pomognemo tim institucijama i pojedincima i da pokažemo gde škripi i šta treba uraditi da bi bilo bolje.

Tako sam, na poziv Nenada Marinkovića, početkom ove godine uzeo učešće u kreiranju i osmišljavanju dela konferencije povodom proslave Dana internet domena Srbije (DIDS). Kao deo organizacionog odbora uzeo sam na sebe kreiranje vizuelnog identiteta konferencije i osmišljavanje trećeg bloka, koji je, po prvi put, imao za cilj promociju uspešnih internet projekata na domaćoj sceni. Kasnije sam preuzeo na sebe i kreiranje veb sajta i u drugoj fazi i sređivanje istog, u saradnji sa dvojicom kolega. Ova konferencija je napravila zaokret u percepciji domaće javnosti prema RNIDS-u, odziv publike, puna sala, kvalitetne teme i dugo prepričavanje konferencije, sve ovo govori u prilog tome.

Pre nekog vremena stigao mi je upit od Nenada, kojim me je zamolio da dostavim odobrenje da koristi podatke o našoj saradnji u cilju izveštavanja. Za učešće u organizacionom odboru i za kreiranje i dodatno sređivanje veb sajta smo bili plaćeni i ti podaci su sada bili potrebni. Odgovorio sam brzo “ma, naravno”, ali me je to nateralo da shvatim koliko se u RNIDSu poštuju zakoni i procedure.

U neformalnim druženjima, pre DIDS-a, Nenad me je često kroz šalu “kritikovao” što su moji prethodni sajtovi na .com domenu, i na svoj način, ali i kroz stvarno prave primere učinio je da zavolim .rs domen i shvatim zašto svako od nas treba da promoviše to da naši sajtovi treba da budu na njemu. Tako sam debeljuca.rs registrovao tačno na dan kada se održavao DIDS, tako danas ovo čitate na mom .rs domenu a ne na .com

Kada je u septembru RNIDS raspisao konkurs za poziciju “Menadžera za komunikacije” smatrao sam da bi to bila dobra pozicija da svoj rad koji sam započeo učešćem u organizaciji DIDS-a, nastavim. Konkurisao sam i ušao u uži izbor. U samom finalu pričali smo o tome ko bi bio idealan za tu poziciju i potrudio sam se da budem objektivan, ma koliko sam u tom trenutku želeo taj posao i složio se da zbog toga što nemam fakultet, a u konkursu je bila potrebna makar viša škola, da je bolje da na tu poziciju dođe neko drugi. Ušao sam u finale, ali poznanstvo, saradnja i sve ostalo nisu mogli da budu razlog za moje zaposlenje, jer je najbitnije da RNIDS posluje prema pravilima koje je ustanovio, i ovo je bio još jedan primer toga. Iskreno mnogo mi je bilo drago da je  Predrag Milićević (Pedya) postao novi menadžer za komunikacije i bio sam više nego srećan zbog toga. Bio sam među prvima koji mu je čestitao na ovoj poziciji. Sada donekle shvatam koliko bi mi bilo teško da je bilo drugačije, i koliko shvatam koliko može da bude teško nekome na toj poziciji u ovom trenutku.

Konačno, kada smo pokrenuli akciju #ustupamoprostor RNIDS je opet bio taj koji je pitao “kako možemo da pomognemo?“. Na sastanku u RNIDSu dogovorili smo se da pruže “fizički prostor” za promociju svakog sajta koji promoviše neku humanitarnu akciju i da iskoriste svoje kontakte da pozovu medije da o ovim sajtovima pišu.

Ko je direktor RNIDS-a?

Internet zajednici i ne treba da bude bitno ko je direktor RNIDSa. Bitno je da RNIDS radi stabilno, transparentno, i da obezbeđuje servis za 70.000 domena. Bitno je i da RNIDS ostane neprofitan, odnosno da novac koji zaradi potroši na projekte pomoći i promociju internet projekata. Ono što je bitno je da se direktor ove institucije ne smenjuje blic krig taktikama u ponoć. Da se rasprava o poverenju direktoru najavi unapred, da se razmotre opcije ko će biti vršilac dužnosti, da se isti ne imenuje opet u ponoć, jer sve ovo više deluje kao “smenjivanje sa predumišljajem” nego kao procedura koja se očekuje od ovako bitne institucije. Sve ovo deluje kao da postoji tajna sila iza upravnog odbora koja upravlja svojim marionetama koje donose odluke onako kako njima odgovara.

Subjektivni osećaj: Kako sam lično prošao kompletnu proceduru zapošljavanja u RNIDSu i kako znam da direktor prolazi isto to, prosto se zapitam kako to da do sada nije preispitano poslovanje direktora, kako je direktor uopšte zaposlen na toj poziciji? Ovako deluje da se o zaposlednju direktora odlučuje lobiranjem, a direktor je na toj funkciji samo dok je poslušan i čim nešto uradi van onoga što taj lobi (ako postoji) želi, direktor bude smenjen. Po kratkom postupku, u ponoć, bez informacija.