Sočiva koriguju refrakcione greške oka: kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam i keratokonus. Neposredno dodiruju rožnjaču i mogu da nadraže oko. Neke bolesti isključuju nošenje sočiva.

Ko nosi sočiva mora se strogo pridržavati određenih pravila da ne bi sam sebi naneo štetu. Mogu da ih nose i izaberu samo oni kojima ih je preporučio oftalmolog, posle detaljnog pregleda očiju. Osnovno je naučiti pravilno ih stavljati i skidati. Period privikavanja na sočiva je kod nekih ljudi prilično dug.

Važno je ne nositi sočiva duže nego što je rekao lekar ili je navedeno u uputstvu, niti se sme sa njima zaspati, ako nisu predviđerna za to, da se ne bi povredila rožnjača, poremetilo njeno ishranjivanje i ozbiljno ugrozio vid.

Kontaktna sočiva se čuvaju samo u njihovoj kutijici, u specijalnoj tečnosti, i to nakon što se dezinfikuju. Sočiva ne mogu u potpunosti da zamene naočare, jer se njihovo nošenje ne preporučuje u za vreme prehlade i u slučaju nekih drugih bolesti. Kontrola kod oftalmologa obavezna je svakih 12 meseci. Nelagodnost pri nošenju sočiva znači da je vreme za kontrolu.

Najpoznatija klasifikacija kontaktnih sočiva je po vrsti materijala od kojih su napravljena:

• Tvrda gas nepropusna
• Tvrda gas propusna
• Meka
• Hibridna

Šta treba zanti i činiti

Prilikom nošenja sočiva treba izbegavati plivanje, tuširanje, umivanje, kupanje u kadi i druge kontakte očiju s vodom.
Pre nego što stave ili skinu sočiva treba dobro oprati ruke sapunom i vodom i osušiti ih.
Sočiva se čiste odgovarajućim rastvorom, koji ih dezinfikuje i skida bakterije i proteinske naslage;
Ne stavljati sočiva u usta i ne kvasiti ih pljuvačkom

Kad se jave komplikacije

Posle dugogodišnjeg nošenja sočiva mogu se javiti komplikacije, ali i zbog slabijeg podnošenja materijala od koga je sočivo napravljeno, ili kao posledica nepridržavanja režima nošenja i održavanja.
Komplikacije kod nošenja mekih kontaktnih sočiva su češće nego kod tvrdih sočiva. Meka sočiva, imaju različit procenat vode i u različitoj meri propuštaju kiseonik. Teža su za održavanje od tvrdih sočiva. Kada se nose duže, pogotovo neprekidno (naročito i noću i danju), mogu izazvati komplikacije na rožnjači, upale površne sluznice oka i druge komplikacije.

Najčešće dolazi do urastanja malih krvnih sudova sa periferije rožnjače koja po pravilu nema krvne sudove. To je posledica nedostatka kiseonika. Može doći i do umanjenja prozirnosti rožnjače, kao posledica otoka ili manjih i većih infiltrata.

Upala rožnjače je ozbiljnija komplikacije. Ako je uzrok upale bakterija pseudomonas ili acanthameba, posledice mogu biti ozbiljne i praćene teškim oštećenjima vida.
Jedna od mogućih promena je i tzv. gigantski papilarni konjunktivitis, a oko postaje crveno i neravno. Zbog iritacije može doći i do blagog otoka i spuštanja gornjeg očnog kapka.
Brojne su druge komplikacije kao alergijske reakcije i nepodnošenje materijala od koga je izrađeno sočivo ili tečnosti za čuvanje i čišćenje sočiva, kao i nakupljanjem raznih naslaga na sočivu. Moguća su i fizička oštećanja sočiva, što može izazvati razna oštećenja rožnjače i vežnjače.

Dugogodišnjim nošenjem kontaktnih sočiva narušava se kvalitet suznog filma, koji treba da prelama svetlo, hrani i čisti površinu oka, što može imati za posledicu promene vida i razvoj sindroma suvog oka. Javlja se crvenilo, osećaj stranog tela, pojačana sekrecija, povremene smetnje vida, naročito pri radu, pogotovo radu na kompjuteru, a sve zajedno može izazvati intoleranciju na kontaktna sočiva.
U slučaju bilo kakvih smetnji treba se obrati oftalmologu, da na vreme postavi dijagnozu i odredi lečenje, kako bi se sprečile teže komplikacije.
Mnogi oftalmoloza smatraju da kontaktna sočiva kompromituju suzni film i ishranu rožnjače čime se narušava i menja njena građa.

Amebe prete

Udruženja oftalmologa kontaktologa (ESLO) upozorilo je na povećan broj infekcija oka amebama kod osoba koja nose takozvana meka sočiva. Reč je o amebnom keratitisu, ozbiljnom oboljenju koje može dovesti do slepila. Ustanovljeno je da je glavni uzrok dodir sočiva sa običnom vodom u kojoj ima ameba. Stoga ESLO naglašava značaj pravilnog održavanja i čišćenja sočiva. Rizik od infekcije minimalan je kod osoba koje nose polutvrda sočiva.

Brojna istraživanja potvrđuju da svakodnevno višesatno gledanje u monitor toliko napreže očno sočivo, da to dovodi do kratkovidosti, odnosno pojave minus dioptrije. U eksperimentu nakon pet dana gledanja u monitor, ispitanicima se dioptrija pogoršala za oko –0.25. Nakon odmora, dva do tri dana, ta im se dioptrija ponovno vratila u normalu. Retki su slučajevi kada zaposleni imaju priliku da se odmore i 3 dana ne naprežu oči.

U većini slučajeva dioptrija se akumulira. Ne tempom od –0.25 tjedno, ali nakon određenog vremena postaje trajna i ne može se vratiti u normalu ni nakon odmora. Oni koji su kratkovidi postće još više.

Kako sprečiti pogoršanje vida?

Podesiti dobru rezoluciju na monitoru. Ekran ne sme titrati, a screen refresh bi morali posebno namestiti. Prostorija i radni sto moraju biti dobro osvetljeni, morate izbegavati direktno udaranje svetlosti u ekran, kako bi izbegli dodatno naprezanje očiju. Stolica takođe igra važnu ulogu za vid. Kičma mora biti u udobnom položaju. Sedenje u krivom položaju može vam uklještiti vratne mišiće, što dovodi do slabijeg protoka krvi, a time smanjuje ishranu očiju. Preporučljivo je svakih 30 minuta malo se udaljiti od ekrana i namjerno gledati u daljinu. Recimo kroz prozor.

Ishrana

Očima ne sme nedostajati vitamina. Jedite više hrane koja ima antioksidanse, vitamin A, C i E.  Ima ih u šargarepi, spanaću, ribi, citrusima, jajima, kikirikiju, integralnom pirinču…
Zdravlju očiju najviše
doprinose borovnice, bile sveže ili suve. Ako nemate priliku da nabavite borovnice pijte sok od njih. Nađite onaj bez konzervansa i šećera. Pijte po čašu pre i posle obroka, a možete mu dodati i kašiku ribljeg ulja. 
U svakoj prilici umesto gaziranih pijte sok od pomorandže ili neki drugi sok bogat vitaminom A i C soka od šargarepe ili grejpfruta.

Vežbe

Bar jednom dnevno uradite vežbe za istezanje, koje će znatno smanjiti umor očiju.
1. Kružite očima gore – levo – desno nekoliko puta. a zatim u obrnutom smeru. Važno je ne micati glavu. Samo oči. 
2.Kružite očima gledajući prvo krajnji levi ugao gore zatim krajnji levi ugao dole, krajnji desni ugao dole i na kraju krajnji desni ugao.  Ponovite nekoliko puta, zatim u suprotnom smeru. Ne mičite glavu! Možete se orijentisati prema uglovima zida koji se nalazi iza vas. 
3. Gledajte ravno ispred sebe, otvorite širom oči, a zatim ih zatvorite što možete jače.

Obloge

Ako tokom dana osetite umor očiju i otežano gledate, potražite obloge. Vrhom punu veliku kašiku kamilice prelijte s 2 dcla vrelog mleka. Poklopljeno neka odstoji 2 – 3 minute. Prociedite, prohladite, natopite gazu i stavite na oči. Držite 15-ak minuta. Na oči nikad ne stavljajte hladne obloge.

Ispiranje

Umornim očima pomaže ispiranje. Kašiku čaja od preslice zalijte ključalom vodom. Ostavite 3 minuta. Procedite i pustite da se ohladi. Tom tečnošću ispirajte oči 3 puta na dan, uvek sveže pripremljenom.

Procedura menjanja boje očiju zove se implantacija irisa i podrazumeva ugrađivanje tankog silikonskog implanta u oko kako bi izmenio njegovu prirodnu boju. Ovu proceduru otkrio je dr Kenet Rozental iz Njujorka. Promena boje očiju može se raditi iz estetskih razloga, ali takođe može biti jedan od načina da se izleče određena medicinska stanja, kao što je heterokromija – bolest koja uzrokuje da oči budu različite boje. Najznačajnije je da u nekim slučajevima ova intervencija čak može da povrati vid.

Nadu daje primer Natanijela Šola (17) koji je 2011. godine ovom procedurom lečen. On je od rođenja bio delimično slep, a nakon operacije dobio je skoro savršen vid.
Intervencija podrazumeva 2.8 milimetarski rez na rožnjači kroz koji se ugrađuje mali implant.

“Brajt Okular”, proizvođači implanata kažu da on ne utiče na kratkovidost ili dalekovidost, što znači da će oni koji su pre operacije nosili naočare, to morati da nastave i nakon nje. Ova intervencija se smatra veoma bezbednom, ali ipak su moguće komplikacije, jer se kod nekolicine pacijenata razvila infekcija, osetljivost na svetlost i druge komplikacije. Stručnjaci kažu da se implanti mogu lako ukloniti ako stvaraju problem. Postavljaju se pod lokalnom anestezijom i intervencija traje svega 15 minuta.

U svetu se koristi klasifikacija očnih bolesti koju je zvanično izdala Svetska zdravstvena organizacija:

• Bolesti kapaka, suznog sistema i orbite
• Bolesti konjuktive
• Bolesti sklere, rožnjače, dužice i cilijarnog tele
• Bolesti sočiva
• Bolesti mrežnjače i sudovnjače
• Glaukom
• Bolesti staklastog tela i očne jabučice
• Bolesti očnog nerva i očnih puteva
• Bolesti okularnih mišića, refrakcije i akomodacije
• Poremećaji vida i slepilo
• Drugi poremećaji oka

Neke bolesti oka se lako i brzo leče, dok druge zahtevaju poseban tretman i dugo vremena. Simptomi mnogih bolesti oka su isti ili slični. Zbog toga je neophodno da redovno posećujte oftalmologa kako bi se potvrdilo da imate zdrave oči ili ustanovila prava dijagnoza i odabrao najbolji tretman lečenja. Najčešći simptomi zbog kojih ljudi traže oftalmološku pomoć su crvenilo očiju, zamagljen vid, smanjenje vidne oštrine, svrab i peckanje u očima, pojava različitih tačaka i svetala u vidnom polju.

Suze su nam neophodne

Suze su neophodne oku za dobro zdravlje, a njihov film je visoko specijalizovan, vlažan, pokriva rožnjaču i vežnjaču. On je u najdirektnijim kontaktu sa spoljnom sredinom. Dakle, suze održavaju vlažnost oka, snabdevaju rožnjaču kiseonikom, čiste prašinu i ostale nečistoće koje upadaju u oko, sadrži enzime koji štite oko od bakterija i virusa, održavaju površinu oka glatkom.
Suvo oko je čest poremećaj koji nastaje zbog smanjene produkcije suza, ekstremnog isparavanja suza i abnormalnosti mucinozne ili lipidne komponente suznog filma. Nekoliko je uzroka ovom poremećaju. Javlja se kao deo prirodnog procesa starenja.

Neprijatno je kad su oči previše suve, a zbog savremenih uslova sve je više ljudi s ovim problemom. Kad jednom nastane, sindrom suvog oka je nemoguće u potpunosti izlečiti, ali postoje načini da se tegobe ublaže ili i da prestanu. Hronično suve oči otežavaju život, a ako se nikakvo lečenje ne sprovodi, dolazi i do oštećenja vida. U hladnom razdoblju godine učestaliji je sindrom suvog oka – skup simptoma koji upozoravaju na manjak suza koje su nužne za odbranu oka od spoljnih uticaja i infekcije.

Šta utiče na suvoću oka?

Ovaj sindrom se javlja kod ljudi koji borave u stanu ili kancelariji gde je suv vazduh, ako se koristi klima-uređaj ili radi intenzivno ispred monitora računara ili TV ekrana, pa se zato manje trepće – što izaziva suvoću u oku, peckanje, svrab ili zapaljenja u oku. Kod nekoga se javi osećaj da je nešto upalo u oko ili počne oko da suzi. I drugi faktori doprinose pojavi suvoće oka: starost i ženski pol, jer se kod žena s godinama smanjuje količina suza, pa se suvoća oka intenzivira u menopauzi, zatim duži pušački staž. Isti sindrom mogu dobiti i mlađe osobe koje mnogo vremena provode pred kompjuterom, televizorom, knjigom, koje dugo borave u klimatizovanim, zagrejanim ili zadimljenim prostorijama. Utiču i spoljno zagađenje, suva, vetrovita klima, kao i neki lekovi (antidepresivi, pilule za kontracepciju, lekovi za regulaciju krvnog pritiska ili reume). Zapaljenske bolesti zglobova i dugotrajno nošenje kontaktnih sočiva takođe mogu uzrokovati ovaj problem.

Šta činiti?

Ukoliko postoje bilo koje tegobe, najbolje je otići na očni pregled. Možda je suvo oko u sklopu nekih očnih ili opštih bolesti, pa će njihovo lečenje olakšati i tegobe.

• Ukapavati veštačke suze, naročito tokom rada, čitanja ili intenzivnog gledanja u ekran kompjutra ili TV. Mogu se koristiti samoinicijativno.
• Treptati, jer se tako oko vlaži.
• Izbegavati da se sedi ispod klime.
• Povećati vlažnost vazduha u prostoriji.

Kada do poremećaja dođe najčešće se preporučuje obavezno korišćenje nekih kapi za oči (veštačke suze, mukolitike, ciklosporin A u emulziji…). Ako je neophodno, može da se pribegne i hirurgiji, bilo da se radi o privremenom zatvaranju suznih tačkica kolagenim ili silikonskim čepovima (tako se zadržava veća količina postojećih suza u oku), bilo da se radi o njihovom trajnom zatvaranju kauterizacijom. Odluku o ovakvom načinu lečenja lekar zasniva na preciznim procenama količine suza koje oko stvara.

U hladnom razdoblju godine učestaliji je sindrom suvog oka – skup simptoma koji upozoravaju na manjak suza koje su nužne za odbranu oka od spoljnih uticaja i infekcije.

Naše oči su fenomenalne. Dok svaki drugi deo tela mora malo da se „zagreje“ da bi postigao svoj pun potencijal, naše oči su aktivne bez prestanka. Preko 2 miliona različitih „delova“ čini oko funkcionalnim.

• • Prečnik oka je 2,5 centimetra. Svako oko odrasle osobe sadrži 107 miliona ćelija koje reaguju na svetlost. Očnа jаbučicа kod ljudi je teška oko 28 grаmа. Od svih mišićа u nаšem telu, očni mišići su najaktivniji i najbrzi misici u telu..
  • Oba oka imaju malu slepu tačku na mrežnjači, na mestu gde je povezana sa optičkim nervom. Ne primećujete tu tačku dok gledate zato što jedno oko drugom upotpunjava tu rupu i obrnuto.
  • Od rođenja, veličina očiju raste neznatno, ali uši i nos nikada ne prestaju da rastu. Samo jedna šestina očne jabučice je vidljiva spolja. U prosečnom životu, oko vidi 24 miliona raličitih slika.
  • Oči zaceljuju jako brzo. Uz adekvatnu negu, 48 sati je potrebno da ogrebotina na rožnjači zaceli.
  • I za sećanje su zaslužne oči. Naime 80% nаših sećаnjа čine slike.
  • Rožnjаčа je jedino živo tkivo u ljudskom telu koje ne sаdrži nikаkve krvne sudove. Ajkulina rožnjača je najsličnija ljudskoj rožnjači, pa se koristi kao zamena pri operaciji ljudskog oka.
    Svаka od nаših trepаvicа imа životni vek od oko pet meseci.
  • Zenica može dа povećа svoju veličinu pod dejstvom jаkih emocijа (strаh, ljutnja, seksuаlno uzbuđenje).
  • Kozmetika često može izazvati povredu oka. Nаjčešće povrede oka prouzrokuje štapić od mаskаre.

Gledanje u monitor toliko napreže očno sočivo, da to dovodi do kratkovidnosti, odnosno pojave minus dioptrije.

U nekim evropskim zemljama propisi o zaštiti na radu nalažu da svaki radnik koji se koristi računarom pre zapošljavanja i tokom radnog odnosa mora redovno pregledati vid. Propisano je da monitor mora biti udaljen najmanje pola metra od očiju i da mora biti namešten tako da nema odbljeska.

Korisni saveti zdravlje oka

Bar na svakih sat vremena ustanite iza kompjutera, prošetajte, opustite malo oči. Nekoliko minuta lagano otvarajte i zatvarajte oči, to obnavlja suzni film. Ako su vam oči umorne i crvene, osećate pesak u očima, imate sekret u obliku niti ili vam je vid zamagljen, možda ste i vi žrtva preteranog naprezanja očiju. Suvo oko u velikom je postotku i obeležje ljudi starijih od 65 godina, a doprinose mu i hormonske promene, poput trudnoće ili menopauze, neki lekovi kao antidepresivi, kontraceptivi, diuretici…

Značajno poboljšanje vida kod većine je primetno već prvog dana posle operacije. Prva kontrola je sutradan po operaciji, a druga posle sedam dana. Prvih mesec dana potrebno je ukapavati kapi u operisano oko kako bi se osigurao miran i uspešan postoperativni tok.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine se pojave novih 5-10 miliona pacijenata sa kataraktom u svetu. Ova bolest ima epidemijske razmere. U našoj zemlji se godišnje operiše oko 12-14000 pacijenata, a potreba je nešto veća, jer svake godine kataraktu dobije oko 60.000 ljudi. Počinje postepenim slabljenjem vida, a ako se zapusti, vodi do slepila. U izveštajima Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) pojava katarakte se navodi kao odgovorna za 48% ukupnog slepila u svetu, odnosno slepila kod oko 18 miliona ljudi (od 37 miliona, koliko se smatra da trenutno na svetu ima slepih).

Operacija katarakte nije hitna i uvek se radi planski i nakon zakazivanja. Kada treba uraditi operaciju procenjuje hirurg, prema potrebama pacijenata.

Današnja očna hirurgija i savremena tehnologija obezbeđuju da se katarakta operiše i u ranom stadijumu ukoliko pacijentova profesija ili njegove potrebe to zahtevaju. Do pre desetak godina čekalo se potpuno sazrevanje katarakte, pacijenti su operisani tek kada je došlo do gubitka vida.

Suština operacija je da se kroz izuzetno mali rez (oko 2.00mm), ultrazvučno „usisa“ sočivo i zameni veštačkim. Najčešče nema potreba za ušivanjem rane. Pacijent se zadrži dva do tri sata u bolnici kako bi se dobro pripremio, a sama intervencija traje oko desetak minuta. Obavezan je razgovor sa anesteziologom koji prisustvuje sve vreme operacije zajedno sa oftalmologom. Pred samu operaciju oko koje se operiše anestezira se kapima i proširi zenica. Tokom intervencije sve vreme pacijent komunicira sa doktorom, čuje šta se dešava oko njega, ali ne oseća nikakav bol. Pacijent posle operacije ide kući, Jednom operisana katarakta ne može ponovo nastati. Nakon izvesnog vremenskog perioda kod malog broja pacijenata može se javiti tzv. sekundarna katarakta koja dovodi do blagog zamućenja vida. Uklanja se laserom, bezbolnom intervencijom, koja traje par minuta.

Posle mesec dana oko se oporavlja od operacije. Posle intervencije nema ograničenja u obavljanja svakodnevnih obaveza, ali prvih dana poželjno je na saginjati se, ne podizati težek teret i svakako ne trljati oko. I ovu očnu intervenciju pacijent treba da poveri hirurgu kome veruje. Pre intervencije dobiće detaljna uputstva kako da se pripremi. Od svakog pacijenta koji se odluči na operaciju katarakte očekuje se da disciplinovano poštuje pravila i doprinese bržem oporavku.

Rizik kod operacije katarakte je veoma mali. Komplikacije tokom operacije su retke i javljaju se u 1-2 %. Najčešće se jednostavno rešavaju kapima ili drugim lekovima, a vrlo retko je neophodna naknadna intervencija.

Katarakta je zamućenje prirodnog očnog sočiva, koje je smešteno između prednjeg i zadnjeg segmenta oka

Da li se katarakta javlja samo kod starijih ljudi?

Oko pola svetske populacije iznad 65 godine ima kataraktu, a ljudi sa preko 75 godina bar na jenom oku. U retkim slučajevima pojava kongenitalne katarakte se može javiti kod beba. Problem katarakte se može javiti još u trudnoći ukoliko je majka bolovala od bognja (rubeola, varičela) ili od drugih bolesti tokom trudnoće, dok postoje i slučajevi urođene katarakte.

Moj Doktor kaže da ja imam kataraktu ali želi da sačeka pre nego što je uklono. Zašto?

Katarakta je obično mala u nastanku ali tokom vremena ona rapidno raste i proširuje se i biva sve gusca. Vaš doktor verovatno čeka da katarakta počne da smeta vašem uobičajnom životu. Vi morate često da posećujete Vašeg oftalmologa kako bi mogao da prati razvijanje katarakte. Neke katarakte nikada ne stignu stadijum kada bi trebalo da budu uklonjene. Ako vaša katarakta počne da Vam smeta prilikom vožnje ili tokom posla, onda treba zakazati operaciju katarakte sa Vašim oftalmologom.

Vi morate često da posećujete Vašeg oftalmologa kako bi mogao da prati razvijanje katarakte. Neke katarakte nikada ne stignu stadijum kada bi trebalo da budu uklonjene.

Ako vaša katarakta počne da Vam smeta prilikom vožnje ili tokom posla, onda treba zakazati operaciju katarakte sa Vašim oftalmologom.

Da li je operacija katarakte ozbiljna?

Sve intervencije zahtevaju određen rizik, dakle jeste ozbiljna. Ali operacija katarakte je jedna od najčešćih oftalmoloških zahvata u svetu. Biranjem iskusnijeg hirurga smanjujete rizik operacije.

Kako se katarakta uklanja?

Pravi se mali rez na oku, oftalmolog uklanja sočivo ultrazvukom ili laserom i isisava socivne mase iz oka. Membrana sočiva ostaje netaknuta i zamenjuje se sočivo veštačkim IOL (Interokularno sočivo) sočivom. Procedura se zove fakoemulzifikacija.

U retkim slučajevima, doktor će izvesti interkapslularnu ekstrakciju slučaj kada se uklanjaju sočivo i membrana sočiva, da bi se osigurao da membrana samo po sebi ne bi pravila zamućenje u oku i time poremetila vid. Sekundarna katarakta nastaje kada membrana postane zamućena i zadebljana.

Naše oči su veoma komplikovane i zapanjujuće. Iako deluju jednostavno, njihovo funkcionisanje je poprilično kompleksno.
Predstavljamo vam nekoliko interesantnih činjenica koje možda niste znali o vašim očima:

• Prosečno trajanje treptanja je jedna desetina sekunde.
• Iako je nekim delovima tela potrebno vremena da se zagreju kako bi iskoristili njihov pun potencijal, oči su spremne i u pripravnosti 24 časa dnevno.
• Oči se oporavljaju brzo. Sa odgovarajućom negom, potrebno je oko 48 sati kako bi se oporavile manje ogrebotine na rožnjači.
• Vid predstavlja ogroman deo svakodnevnog života i 50% rada mozga se troši na vid.
• Novorođenčad ne mogu da proizvode suze. Oni ispuštaju zvuke plača, ali suze proizvode tek kad imaju 4-13 nedelja.
• 39 miliona ljudi je slepo širom sveta, a čak 6 puta više ima neki poremećaj vida.
• Doktori i dalje traže način da urade transplatanciju celog oka. Optički nerv koji spaja oko i mozak je previše osetljiv da bi se uspešno rekonstruisao.
• Ćelije u vašem oku su različitih oblika. Štapićaste ćelije vam omogućavaju nocni vid i igraju vaznu ulogu u adaptaciji na mrak,a cepici sluze za centralni vid i raspoznavanje boja.Trepnete u proseku 12 puta svakog minuta.
• Vaše oči su razmaknute oko 2.5cm jedno od drugog i teške su oko 7 grama svako.
• Neki ljudi se rode sa dva oka različite boje. To stanje se naziva heterochromia.
• Moguće je da neko ima plave ili zelene oči, a da niko od prethodnih nekoliko generacija u porodici nije imao oči te boje.
• Svako oko ima malu slepu tačku na zadnjem delu mreznjace,gde počinje optički nerv. Vi ne primećujete rupu u vašem vidu zato što oči rade zajedno kako bi upotpunili međusobne slepe tačke.
• Od svih mišića u telu, mišići koji kontrolišu vaše oči su najaktivniji.
• 80% od svih problema sa vidom na celom svetu mogu ili da se izbegnu ili da se izleče.

Niste znali da su vaše oči toliko zanimljive i kompleksne? Potrudite se da im posvetite više pažnje tako što ćete ići u redovne posete vašem oftalmologu.