Кубит блог http://kubit.co.rs/blog Само још један Вордпрес блог Sun, 08 Mar 2009 11:56:13 +0000 http://wordpress.org/?v=2.7 en hourly 1 Google vodič za optimizaciju web stranica za pretraživače - Deo 1 http://kubit.co.rs/blog/?p=41 http://kubit.co.rs/blog/?p=41#comments Mon, 19 Jan 2009 21:58:44 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=41 Nedavno je Google objavio veoma koristan vodič za optimizaciju web stranica za početnike (Google Search Engine Optimization Starter Guide), pa sam pomislio da bi bilo zgodno prevesti ovaj vodič na srpski jezik. Vodič ću objavljivati u nastavcima, kako koje poglavlje budem preveo.

UVOD

Optimizacija web stranica za pretraživače se često svodi na male izmene određenih delova web sajta.  Iako su te izmene naizgled sitne, u kombinaciji sa drugim optimizacijama mogu imati značajan uticaj na funkcionalnost web sajta u poziciju u rezultatima pretrage. Iako u naslovu ovog vodiča stoji “optimizacija web stranica za pretraživače” želimo naglasiti da su postupci koje nazivamo optimizacijom pre svega namenjeni korisnicima web sajta a ne samim pretraživačima. Pretraživači će ceniti one sajtove koji se ispravno odnose prema posetiocima.

Za potrebe ovog vodiča kreirali smo izmišljeni web sajt. Evo osnovnih informacija o web sajtu koji će nam poslužiti kao primer:

  • Ime web sajta: “Brandon’s baseball cards”
  • Naziv domena: brandonbaseballcards.com
  • Fokus: prodaja sličica bejzboj igrača putem Interneta, vodiči za cene, novosti, korisni članci
  • Veličina: mali, približno 250 stranica

Vaš web sajt može biti veći ili manji od ovog, ali tehnike optimizacije koje će ovde biti predstavljene odnose se kako na veoma velike tako i na veoma male web sajtove.

1. Napišite jedinstven i tačan naslov svake web stranice

“Title tag” opisuje sadržaje web stranice. <title> tag treba postaviti unutar <head> taga u zaglavlju dokumenta. Svaka web stranica treba da ima jednistven naslov (to jest, ne treba da postoje ni dve web stranice sa istim naslovom).

titletag

Naslov početne stranice web sajta za prodaju sličica bejzbol igrača. Sadrži naziv sajta i tri oblasti na koje je sajt fokusiran.

Ako se web stranica nađe u rezultatima pretrage, Google i drugi pretraživači će ispisati naslov web sajta. Naslov sajta je prikazan krupnim, masnim slovima. Dobro napisan naslov sugeriše korisniku da web stranica sadrži informacije koje korisnik traži.

Unos fraze za pretragu u Google-u

Korisnik unosi frazu za pretragu "baseball cards"

Rezultat pretrage

Rezultat pretrage u Google-u. Reči korištene u upitu Google bolduje ako ih nađe u naslovu sajta.

Pozicija naslova u browseru

Pozicija naslova u browseru

Naslovi unutrašnjih stranica web sajta treba što tačnije da opišu sadržaj web stranice. Na primer korisnik vrši pretragu za frazu “rarest baseball cards (najređe sličice)”. Rezultat je sledeći:

Najređe sličice

Fraza "rarest baseball cards" se nalazi u naslovu stranice.

Dobra praksa

  • U naslovu što tačnije i preciznije opišite sadržaj web stranice. Izbegavajte naslov koji nema veze sa sadržajem web stranice (na primer “Dobro došli na moj web sajt”), ili još gore naslove tipa “Untitled” (to jest stranice bez naslova).
  • Svaka stranica treba da ima svoj, jednistven naslov. Izbegavajte davanje istog imena većem broju stranica, ili što je najgore davanje istog imena svim stranicama na sajtu.
  • Koristite kratke, ali informativne naslove. Ako je naslov predug, Google će prikazati samo deo naslova u rezultatima pretrage. Izbegavajte veoma duge naslove i naslove koji su “krcati” nepotrebnim ključnim rečima.
]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=41 Влада се сада грчевито бори против проширеног дејства Општег колективног уговора http://kubit.co.rs/blog/?p=39 http://kubit.co.rs/blog/?p=39#comments Tue, 30 Dec 2008 12:14:40 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=39 Данас је премијер Мирко Цветковић изјавио да би примена проширеног дејства Општег колективног уговора водила у хиперинфлацију. Добро јутро, Мирко! Само се питам зашто су Влада и Унија послодаваца уопште ставили потпис на тај фамозни Општи колективни уговор који изгледа као да га је диктирао покојни Едвард Кардељ, отац самоуправног социјализма.  Ни једна фирма која је члан Уније послодаваца није применила одредбе тог Уговора. На телевизији Б92 су објавили рачуницу да би послодавац који раднику исплаћује просечну зараду у Републици на годишњем нивоу морао да издвоји још око 1000 евра за  за регрес и топли оброк, плус доприноси за исплаћени регрес и топли оброк, што укупно износи скоро 2000 евра по запосленом. Узмите за пример предузеће од 200 запослених, послодавац ће бити приморан да издвоји још 400.000 евра на годишњем нивоу! И шта ако послодавац нема додатних 400.000 евра? Па, пљуштаће откази. То су послодавци јасно предочили Премијеру. А то Влади, која је најавила да че очување радних места у 2009. години бити приоритет, никако у овом тренутку не одговара.

Уместо да води озбиљну и одговорну политику, Влада се упетљава у разна популистичка обећања која су нереална и неостварива зарад стицања краткорочних политичких поена. Међутим дугорочно гледано, таквим потезима Влада озбиљно нарушава свој кредибилитет.

Ако нисте упућени у све одредбе Општег колективног Уговора, ево још неких бисера: послодавац је дужан да обезбеди просторије за рад Синдиката, намештај, рачунаре, телефон, уоптребу службеног возила и да врши наплату синдикалне чланарине коју би уплаћивао на рачун Синдиката. Синдикату би послодавац морао да даје на увид финансијске документе и планове и да тражи мишљење Сидниката! Ало, шта је ово, повратак у самоуправни социјализам. А шта ако у предузећу има више Синдиката? Или ћемо опет имати државни сидикат као у доба Кардеља?

Да се разумемо, Синдикати су апсолутно неопходни да би заштитили раднике од самовоље послодавца, али не може се тражити од послодавца да финансира и организује Синдикат. Ова одредба је вероватно унета у Уговор зато што у већини приватних предузећа не постоји Синдикат. Али, за то су криви радници који немају храбрости да се Синдикално организују и  бране своја права.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=39 Сумрак либералног капитализма? http://kubit.co.rs/blog/?p=28 http://kubit.co.rs/blog/?p=28#comments Sun, 28 Dec 2008 08:11:31 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=28 Узроци економске кризе која потреса свет су бројни и комплексни. Нисам економиста и покушавам да схватим шта се то догађа. Стручњаци који објашњавају узроке глобалне економске кризе слажу се у једном: кризу је изазвала незајажљива глад за профитом мултинационалних корпорација и банака. Ево како ја видим један од узрока за економски колапс пре свега америчке привреде. Узмимо за пример NIKE патике које се праве у Индонезији или Малезији. Те патике које се у САД продају за 200-300$ праве радници који за годину дана зараде тај новац. Дакле, за њих су те патике недостижне. Патике које они праве  намењене су потрошачима у богатим земљама. Међутим, у тим земљама су многи радници остали без посла због тога што је зарад повећања профита производња пресељена у земље Далеког истока. Велике корпорације су онемогућиле својим радницима да купе својој деци (пре)скупе NIKE патике. Још горе, онемогућили су им да отплаћују кредите за куће и два аутомобила. Општем финансијском краху претходио је колапс тржишта некретнина у САД. Број људи који нису у стању да отплаћују кредите се повећавао, банке су одузимале имовину нередовним платишама. Услед све веће понуде, цене некретнина су почеле нагло да падају. Банке више нису могле да наплате потраживања продајом имовине која је под хипотеком.

Систем је, дакле, неко време функционисао да би се на крају урушио - управо ти радници које су велике корпорације отпуштале зарад повећања профита су купци њихове робе и услуга. Временом је тржиште и у развијеним земљама постајало све мање и мање. Статистике показују да последњих 30 година куповна моћ просечног Американца константно опада. Сада сви сваљују кривицу на банке. Банке су наводно криве што су давале превише кредита без ваљаних гаранција. Мислим да срж проблема није у банкама. Банке су радиле оно због чега и постоје. Нису банке криве што се појавило толико људи који не могу да отплаћују кредите. Крив је систем који је омогућио крупним капиталистима да све подреде својим интересима, без икакве државне контроле. Чини ми се да је Европски капитализам много стабилнији и хуманији од Америчког. Државна контрола економије и брига о људима су много више изражене у Европи.

Акционари врше притисак на више него добро плаћене менаџере да повећају профит. Њих на крају године интересује само колики је профит компанија остварила и колике ће им дивиденде на основу тог профита бити исплаћене. Менаџери, да би опстали на функцији и да би и даље примали плате које се на годишњем нивоу мере милионима долара, прибегавају свим средствима да би изашли у сусрет жељама акционара. Повећавају профит редукујући број радника и премештајући производњу у земље где је радна снага неупоредиво јефтинија. Ко ће онда куповати патике од 300$, аутомобиле од 20.000$ и куће од 200.000 $?
Либерални капитализам, као модел привређивања у којем је све подређено профиту је у дубокој кризи. Гигантске банке и огромне корпорације као Џенерал Моторс траже помоћ од америчке владе да би преживеле. Шта је то, увод у социјализам и дириговану економију? Очигледно је запостављање социјалне димензије пословања довело до економског краха у Америци. Услов напретка привреде и друштва је задовољан и солидно плаћен радник. Да су се мултинационалне компаније које запошљавају огроман број радника одрекле дела енормних профита зарад очувања производње у својој земљи до ове кризе, сигуран сам, не би ни дошло.
У Србији се, на жалост, под диригентском палицом Међународног монетарног фонда, спроводи доказано најгори облик транзиције и уводи систем још нехуманији од система у земљи из које је потекао и који је сад на коленима. Али то је посебна прича.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=28 Наслов сајта је изузетно битан за позиционирање на претраживачима http://kubit.co.rs/blog/?p=24 http://kubit.co.rs/blog/?p=24#comments Sat, 27 Dec 2008 17:12:05 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=24 Пре неки дан се убих тражећи веб сајт једне организације (нећу да кажем које). Нема га нигде на Гуглу. На крају пронађем број телефона те организације и замолим љубазну госпођу која се јавила да ми да  адресу њиховог веб сајта. Када сам отворио сајт све ми је било јасно. Сајт технички и није тако лош, али уопште није оптимизован за претраживаче. У наслову сајта стоји “Добро дошли” (наслов сајта је оно што пише у горњем левом углу веб браузера), такође на почетној страници сајта стоји “Добро дошли” и уводни текст којим се посетиоцу жели добродошлица. Нигде се не помоње назив те организације. И како онда Гугл да зна да треба приказати тај сајт у резултатима претраге кад неко укуца назив те организације? Рецимо да је у питању “Удружење узгајивача зелених пупавки”.  С обзиорм да вероватно не постоје два удружења са тим именом било би довољно ставити назив Удружења у наслов сајта,  и сајт би вероватно после неког времена доспео на прву позицију на Гуглу за фразу “удужење узгајивача зелених пупавки”. Ако имате веб сајт, а нема га нигде на претраживачима, прво проверите наслов сајта. Ако у наслову стоји “Добро дошли”, или нешто друго што нема никакве везе са садржајем вашег сајта, одмах га исправите. Добар наслов је први корак у оптимизацији сајта за претраживаче.  Лош наслов је оно што спречава многе сајтове да се појаве у резултатима претраге.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=24 Оснивачка скупштина Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије http://kubit.co.rs/blog/?p=21 http://kubit.co.rs/blog/?p=21#comments Tue, 23 Dec 2008 20:58:54 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=21 Данас сам присуствовао оснивачкој скупштини Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије. Асоцијацију тренутно чини нешто више од 80 различитих удружења предузетника из целе Србије.  Асоцијација има 186.489 чланова од укупно 322.934 послодавца регистрована у Србији. Чланови Асоцијације запошљавају 974.590 радника. За разлику од Уније послодаваца Србије, Асоцијација окупља углавном мале предузетнике и занатлије, мада су чланови и предузећа као што је модна кућа “Модус” која запошљава 200 радника. Циљ основања Асоцијације је заштита интереса предузетника кроз дијалог са Владом Србије и конкретне активности као што су подршка акцији Владе “гиљотина за прописе”, дефинисање краткорочних мера за очување економске и социјалне стабилности, формирање преговарачких тимова за учешће у правним, законодавним, финансијским и пореским реформама.

Асоцијација се активно заложила за стављање ван снаге бесмисленог Акта о проширеном дејству Колективног уговора. Премијер Мирко Цветковић је најавио да ће овај Акт бити стављен ван снаге. Примена овог акта би била огромно оптерећење за привреду која се већ налази на удару глобалне рецесије. Применом овог акта обавезе послодаваца према држави биле би драстично повећане, што би приморало послодавце да смаљују број запослених.

Активно сам се укључио у рад Асоцијаце након што сам прочитао интервју са потпредседником Асоцијације господином Миланом Кнежевићем, власником модне куће “Модус” објављеном у “Блицу” 12.11.2008. Књиговођа ме је непосредно пре тога обавестио да ћу вероватно од Нове године морати да уплаћујем порезе и доприносе драстично увећане за доприносе зе регрес и топли оброк и још неке глупости. Нашао сам број телефона “Модуса”, позвао гопсодина Кнежевића, и ево ме у Асоцијацји. Више информација о Асоцијацији и њеним активностима можете наћи на званичном веб сајту Асоцијације на адреси www.poslodavci-apps.org. Разумљива је потреба радника да се организују у Синдикате да би се одбранили од самовоље послодаваца, али је такође битно за послодавце да се удружују да би се заштитили од самовоље власти.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=21 Топли оброк и регрес - превара Владе http://kubit.co.rs/blog/?p=14 http://kubit.co.rs/blog/?p=14#comments Wed, 12 Nov 2008 21:09:58 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=14 Пре месец дана министар рада Расим Љајић је најавио да ће од Нове године запосленима у Републици Србији бити исплаћиван топли оброк у износу од најмање 15% од просечне зараде у Републици и регрес за годишњи одмор у износу од најмање 75% од просечне зараде. Искрено ме зачудило то повампирење тековина реалног социјализма. У време када сви причају о смањењу јавне потрошње, рестриктивном буџету и “стезању каиша”, Влада најављује увођење обавезне исплате регреса и топлог оброка. А где ће наћи новац за то? Нисам дуго чекао одговр, Влада је најавила да неће бити средстава  за исплату регреса и топлог оброка корисницима који примају плату из буџета. Међутим, остаје обавеза послодавцима да уплаћују порезе и доприносе за топли оброк и регрес (без обзира да ли су топли оброк и регрес стварно исплаћени запосленима).
Влада, дакле, не поштује сопствене одлуке, али повећава намете приватницима. И то у ситуацији када, због економске кризе у свету и других разлога, све више људи остаје без посла. Таква одлука може само стимулисати послодавце да редукују трошкове смањењем броја запослених. Шта ће послодавци урадити? Па смањиће зараде за износ топлог оброка и регреса, и опет ће сви бити на истом. Послодавци сигурно неће пристати да им Влада намеће нове обавезе. Уколико ова одлука остане на снази највише ће трпети ситни предузетници, људи који су се самозапослили и раде да би зарадили себи плату коју би примали и у неком предузећу. Ти предузетници најчешће исплаћују себи минималну зараду у износу од око 15.000 динара на шта плаћају порезе и доприносе од око 9.000 динара,  а са увођењем обавезне исплате регреса и топлог оброка месечне обавезе према држави би се повећале за око 6.000 динара. Ако сте запослени, замислите да вам сад неко узме 6.000 динара од плате. Да ли би вам било свеједно?
С друге стране, Синдикати науке, образовања и културе с правом траже од Владе да испуни обвезе које је сама себи наметнула и најављују генерални штрајк. Мада, лично сматрам да би Влада требало да поништи ову одлуку и да се више не игра са људима. Очигледно да иза целе приче стоји идеја да се још мало “измузу” послодавци пошто ће у наредној години  у доброј мери пресушити извори из којих се пунио буџет (продаја предузећа и стране инвестиције).
У том светлу треба посматрати и одлуку о повећању акциза на пиво, гориво кафу и цигарете. Србија је годинама живела преко својих могућности, у наредним годинама следи отрежњење. Уместо да пуни буџет повећавањем намета, Влада би требало да смањује порезе и доприносе и да улаже средства у запошљавање људи. Са повећањем броја запослених, биће и више прилива новца у буџет. Међутим, то је процес за који је потребно време, можда неколико година да би се осетили ефекти, а популизам је овде увек био више на цени од стратешког планирања и инвестирања у будућност.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=14 Интернет портал посвећен радном праву http://kubit.co.rs/blog/?p=7 http://kubit.co.rs/blog/?p=7#comments Wed, 29 Oct 2008 16:46:53 +0000 Срђан Станковић http://kubit.co.rs/blog/?p=7 Од нове године и званично лансирамо Интернет портал посвећен радном праву: www.radnopravo.com.
Портал је развијен у сарадњи са Већем савеза самосталних синдиката општине Панчево. Правна служба већа обезбеђује садржај портала, док је “Кубит” задужен за развој и промоцију Портала. Сајт је направљен са циљем да на једном месту пружи све информације из области радног права. Ово је прилично “шкакљива” област и често се јављају различите недоумице у тумачењу прописа, а нису ретке и несугласице између послодаваца и запослених због непознавања прописа. Правна служба Савеза самосталних синдиката у Панчеву већ годинама решава такве проблеме и недоумице.
Приступ порталу није бесплатан, чланарина износи 6000 динара + ПДВ за годину дана. За тај новац корисници могу приступити свим текстовима објавњеним на сајту (преко 300 докумената), преузети 50 образаца у ПДФ формату спремних за употребу (уговори, тужбе, одлуке, решења, колективни уговори…) и упутити питање правој служби већа путем е-маила. Битно је напоменути да се Портал редовно ажурира свежим информацијама из ове области.
На свако упућено питање корисници ће добити брз и адекватан одговор. Ангажовање адвоката кошта далеко више, зато верујем да ће многа предузећа наћи интерес да постану корисници услуга овог Портала.
Сајт је развијен помоћу Joomla CMS-a, а изглед је базиран на професионалном шаблону  Rockettheme студија.
Планиран је и развој партнерског (affiliate) програма, али о том по том. Уколико имате коментаре, примедбе, сугестије везане за сајт Радно право, биће ми драго да их чујем и да продискутујем са вама.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=7 Српскоенглески језик http://kubit.co.rs/blog/?p=3 http://kubit.co.rs/blog/?p=3#comments Wed, 01 Oct 2008 16:28:41 +0000 admin http://kubit.co.rs/blog/?p=3 Пре неколико стотина година, под утицајем руских монаха који су дошли у опустелу Србију, настао је језик који је био мешавина руског и српског и који се и дан данас задржао у употреби у Српској православној цркви под називом Црквенословенски. Учени Срби XVII и XIX века су ту чудну мешавину језика звали Славеносерпски. Нешколованом народу је тај језик био разумљив колико и нама, на пример, Словачки.

Под снажним утицајем енглеског језика у току је стварање још чудније мешавине два језика различитог порекла - германског и словенског. За то су посебно одговорни људи који се баве информационим технологијама и који су сваког дана “до гуше” у енглеском језику. Они су већ изгубили способност да о неким појомовима размишљају на српском. Добро, знам да се многи термини који су у употреби у овој области не могу превести на српски, али некад се и претерује.

Ево свежег примера, једне реченице из текста објављеног на Свакодневница блогу: ” …Први магазин и практично разлог овог окупљања је магазин Beauty Expert специјализовнаи магазин за козметику , естетику, fitness, wellness, настао као spin-off најтиражнијег lifestyle магазина Лепота&Здравље… ”

Сад набројте енглески речи у у једној реченици: ” Beauty Expert,fitness, welness, spin-off (?!), lifestyle”. Енглески говорим веома добро, и ја сам свакодневно “до гуше” у енглеском, али шта му дође “spin-off” магазина? А шта да каже неко ко не говори енглески? Неће знати ни да прочита “lifestyle”.

Зашто се нова минерална вода зове “Aqua Life Unique”? Моји родитељи то сигурно не могу да запамте, џаба реклама кад велики део становништва не може ни да запамти назив производа. Шта је лоше у називима “Књаз Милош”, “Вода Вода”?

Кад пишем трудим се да, што је могуће више одржим чистоћу језика. Стране речи, за које се може наћи замена у матерњем језику називају се, нимало случајно, ВАРВАРИЗМИ. Јесте да је некад потребан интелектуални напор да би се нашла адекватна замена за неку енглеску реч, али ако се овако настави језик којим људи говоре и пишу неће личити ни на шта.

У том смислу скидам капу Хрватима који се својски труде да одрже чистоћу језика. Код њих постоји системски приступ том проблему, на нивоу државе (чак је стално расписан наградни конкурс за хрватску реч која би заменила неку страну). Код нас такав приступ не постоји, и стране речи неконтролисано и непотребно улазе у српски језик.

На пример Хрвати су превели кориснички интерфејс као “сучеље”. Можда у почетку та реч звучи смешно, али кад читате текстове на хрватским сајтовима навикнете се на ту реч. При том је реч добро одабрана и у сваком случају је боља од енглеске речи “интерфејс”.

Апелујем на блогере да поведу рачуна и о овом проблему. Временом ће људи више читати блогове него новине или књиге, па на људима који пишу блог, поготово ако је тај блог читан и утицајан, лежи и део одговорности за очување језика.

]]> http://kubit.co.rs/blog/?feed=rss2&p=3