Kriza je – u krizi moramo štedeti u svemu, na internetu i računu za telefon. Koristim ovu poruku da vam poželim srećnu 2012. godinu, srećan Božić, rođendan, slavu, Uskrs. Lep provod za 1. maj, da se odmorite i pocrnite na letnjem odmoru. U slučaju da se kriza oduži, želim vam srećnu i 2013.

E, ali nije sve tako crno, čak šta više, mislim da će sve biti sjajno.

Prosperitet nam je zagarantovan u svakom pogledu, a to korenite promene očekujem da se dese već sada u januaru ili najkasnije u februaru. Dakle, nema čekanja, sve će se desiti munjevito brzo i to već na samom početku godine.

Kako ja to sve znam?

Pa cele godine i svih godina u nazad govorimo sebi i slušamo druge kako će nešto promeniti:
1. ….od sledeće nedelja…
2. ….od prvog sledećeg meseca…
3. ….evo od nove godine okrećem novi list…

S obzirom kako nam je bilo u 2011. mislim da su svi te odluke ostavili za od nove godine i to je razlog mog optimizma, a zašto je moguće tek od februara, pa zato što smo Srbi.

Čim je osvanuo 1. januar, odluku prebacujemo ipak za posle Božića, jer, ajde neka još i Božić prođe pa ćemo onda da sprovedemo godinu dana kovan plan. Odmah posle Božića je drugi dan Božića, a treći dan je sveti Stefan pa idemo na slave i imendane da krkamo.

Bliži se srpska nova godina, pa nema smisla ništa raditi i započinjati sada, 13. je doček, 14. je Nova godina i to ceo dan.

Pošto smo se dobro proveli i izljubili od nove godine pa do ove naše već hiljadu puta, pola njih je dobilo herpes, a ostali su se porazboljevali od premalog uzimanja tečnosti i hrane, a zna se da bolest kreće od preteranog unosa vitamina, minerala i svakodnevne vežbe, khm, jel da…

E, tako…sad je pravo vreme da sprovedemo zacrtan plan, ali onda zvoni telefon i saznajemo da već 20. januara za svetog Jovana idemo na tri slave, a već smo kupili prase i kiseli kupus za Bogojavljenje koje je 19. januara.

Kad smo već toliko čekali, sačekaćemo i da prođe dečja priredba za svetog Savu za koji dan, a, ako nemate svoju decu onda ste osuđeni da idete i da gledate tuđu kako zriču neke pesmice o nebeskom narodu.

Osvanuo je 1. februar i baš je sreda… ko je još menjao nešto u sred nedelje? Od sledeće nedelje okrećem novi list…u stvari, ne…od prvog sledećeg meseca, i onako je februar najkraći, hmm, ali ne i ove godine, ipak ima 29. dana… pa ovo je prestupna godina! …pa to je maler, ništa, sačekaćemo onda 2013. i 100% menjam sve… shit… a broj 13?

Aksiom: Što je fotelja bliže pozicionirana nekoj instituciji to ima veći finansijski potencijal.
Dakle, GPS koordinate su bitne. …i ne mešajte GPS sa GSP-om

Ok, dakle, želim par stvari da napišem jer ne želim da zakasnim, imam osećaj da je 20 do 12.

Zvanično kampanje još nisu počele, a nezvanično trka je uveliko u toku.

Sada, danas, baš ovog trenutka znate sve što treba da znate i ovo je poslednji trenutak da donesete odluku koja ima smisla.

Po(J)enta je da uskoro sledi ispiranje mozga.
Danas možete reći šta god želite, da nećete izaći na glasanje, da su Vam se svi smučili, da Vas baš briga, ali kad nas ubace u mašinu, do centrifuge niko neće preživeti sa zdravim razumom.

TV reklame, TV dueli, plakati, bilbordi, mitinzi, kontra mitinzi, rejtinzi, istraživanja, politički analitičari, kritičari, naslovne stranice…eeeee bato moj, nećeš znati gde se nalaziš, još će se svi raspitkivati «e, jel bio duel? Kako bilo na mitingu? Kako su ovi prošli? itd»

- Sada je vreme da odlučite -

Da se razumemo, glasati znači i preškrabati glasački listić!

Uzmite parče papira, napišite ono što mislite SADA ovog trenutka, a na dan izbora 2012. izvadite taj papir i videćete dve stvari:

1. Kako ste razmišljali pre nego što su Vas zatrovali, isprali mozak i napravili od Vas glasačkog zombija.

2. Da su Vam isprali mozak.

Imam dosta prijatelja koji kažu: «Ma kakvi, ja neću glasati!»

Lično, mislim da je to najgluplja moguća opcija.

Ako neko ne izađe na glasanje, onda do narednih izbora nema prava da se žali ni na šta! Mislim da ko neće da glasa, treba da izađe i da preškraba listić jer se i tim činom iskazuje stav.

Probajte ovo sa zapisivanjem, čisto kao eksperiment…pa da vidimo: Before | After ;)

- Jedna od najvećih odlika našeg naroda je: Radite nam šta god hoćete – mi brzo zaboravljamo!
- Druga ne manje važna odlika: Recite šta god hoćete – mi ćemo ćutati!

…a za kraj jedan vic koji sam danas čuo:
Kandidat za predsednika u nekom selu drži govor i kaže:
• Do vašeg sela napravićemo asfaltirani put! Napravićemo i vodovod! Izgradićemo i školu!
* Neko iz mase: Ali u selu nema dece!
• I decu ćemo da vam napravimo!

Strava nam je, optimizam puca na sve strane kao što su to vrhovni vođa i «Deda mraz» iz Nemanjine 11 naredili, a uskoro slede i nove naredbe koje ni malo ne podsećaju na slavne i besmrtne diktatore.

Pre nekog vremena se Narodna Banka Srbije oglasila da je trgovanje državljana Republike Srbije na svetskom berzanskom tržištu «Forex» protivzakonito. Time smo postali jedina država na svetu gde je zabranjeno trgovanje na Forexu.

Danas čitam na sajtu Blic-a: «Novi zakon, čiji je nacrt Vlada usvojila na poslednjoj sednici, uvodi i zabranu klađenja preko interneta u inostranstvu.»

Nebitno je klađenje, Forex i ko zna šta sve još nisam naveo, suština je da ova naša pro-evropska, evroatlantska integracijska slobodarska vlada ograničava pravo slobode svakog pojedinca da svoj zarađeni novac (za koji je plaćen porez) troši kako želi i gde želi.

U prilog tome ide i to što nemamo čuveni PayPal sistem. Ako sam dobro informisan, Srbija je jedna od četiri države na svetu koja još uvek nema PayPal sistem plaćanja preko Interneta, ima ga i Džandžibutan, tamo još uveče igraju oko vatre, ali, izeš ga, ko nam je kriv što i mi ne igramo.

PayPal bi nas učinio delom sveta, a da ne pričam o tome koliko bi ljudi koji nemaju posao moglo da potraži alternativu u poslovanju preko Interneta.

PayPal koga bivša ministarka telekomunikacija, a sada državni sekretar za digitalnu agendu (čitaj: sjaše Kurta da uzjaše Murta) Jasna Matić najavljuje već tri godine, evo samo što nije, a u intermecu ni jedna konferencija ili tribina nije trpela, na sve je stigla.

Od teze «samo što nije», posle tri godine došli smo do toga da nije problem do njih, već u Narodnoj Banci Srbije, istoj onoj koja je je izjavila da je bavljenje Forex-om, odnosno trgovinom deviza mimo domaćih banaka ilegalno za građane Republike Srbije. Pored toga što su geniji iz NBS pokazali neverovano neznanje o berzanskom poslovanju, oni su deo tog sistema koji zabranjuje slobodu protoka kapitala.

Razlog je jasan, odliv novca iz Srbije znači uvoz što državi ne odgovara, ali to nije problem građana Srbije, već nesposobnjakovića koji sede u državnom aparatu gde je «stručnost ispred politike» dokazana i može se svaki dan videti kroz kvalitet života građana koji su nam ti stručnjaci obezbedili.

Najbolji primer stučnosti ispred politike je Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, a dobro je poznato da su medicinari najbolji stručnjaci za životnu sredinu, rude i prostorno planiranje.

Dakle, ako nam ne zabrane i vazduh da dišemo i jednog dana dobijemo PayPal i slobodu raspolaganja našim novcem, kako je krenulo vrlo je verovatno da ćemo ga smeti koristiti samo u svrhu plaćanja donacija za stranačke kampanje.

…i tako ti ja kažem…najebali smo…Živeo Staljin i svetska revolucija!

Verujem da ljudi koji prate moj blog još nemaju jasnu sliku šta želim da kažem i postignem njime.

Ne želim da pišem samo o stvarima koje nisu dobre, više bih voleo da ih nema, ali ih ima previše. Ipak postoje stvari koje su dobre i zato je ovo prvi blog post u kategoriji “Dobre stvari”.

Septembarski dan, nedelja, napolju vreme kao naručeno.

U poštanskom sandučetu, onom hardverskom – old fashion, ako ih se još sećamo, nalazim beli koverat. Nije naslovljen ni na koga niti piše ko ga šalje. Znam da nedeljom poštari ne raznose poštu pa već sumnjam na jehovine svedoke ili na neku “fani bani” turističku agenciju čiji sam srećan dobitnik i koja me šalje na neko putovanje gde na kraju sve troškove snosim sam.

Otvaram kovertu, vidim savijen beli papir i spajalicom prikačenu vizit kartu.

Vrlo jednostavna vizit karta i piše: Edward Carlile, profesor Engleskog jezika.

Uzimam papir i vidim da je pola teksta na engleskom, a pola na srpskom jeziku. Na jednoj A4 stranici je rečeno sve, ko je, šta radi i šta nudi.

Ok, i šta je sad ovde toliko revolucionarno?

Ništa, ali me je prijatno iznenadio koncept za koji se Edward odlučio i mislim da u osnovi predstavlja kulturološku razliku zapadnjaka i nas, možda čak, celog sveta i nas.

Edward Carlile pismo

Za usluge privatnih časova matematike, hemije, engleskog itd. navikli smo na autobuskim stanicama da nailazimo na oglase u obliku rezanaca gde je ispisan broj telefona osobe koja se oglašava na ovako moderan način.

Na tom “autobuskom” oglasu pri tom ne znamo ni ko je “prof. dr” koji/a predaje, ni iskustvo koje ima niti gde drži časove itd. itd.

Da se vratim na pismo…

Koverta, pismo i vizit karta. Simple as that.

Šta stoji iza toga? Čovek je kupio koverte, odštampao pismo u X primeraka, digao dupe sa stolice i prošetao gradom.
Sam koncept govori dosta o njemu.
Pored toga, kovertom je postigao ono što je flajerom skoro nemoguće. Flajer se po default-u baca u smeće, koverta se unosi u kuću.

Zanimljivost

Kada sam pročitao pismo, poslao sam Edvardu sms poruku da nemam potrebe za profesorom engleskog jezika, ali da mi se jako sviđa njegov pristup i da ću proširiti vest.

Nakon  sat vremena sam ipak odlučio da napišem ovaj blog post i pozvao ga da mu objasnim šta nameravam te da bi mi elektronska verzija teksta dobro došla da ne prekucavam sve.

Rekao mi je da je prosto neverovatno i da ga je neki australijanac koji živi u Novom Sadu već zvao da mu kaže kako mu je pristup drugačiji od ostalih. Purple Cow, zar ne?

Izgleda da nisam jedini na koga je ostavio dobar utisak.

Pri kraju razgovora spomenuo je da će pored teksta poslati i neke linkove gde ljudi mogu da vide čime se još bavi, kao što je fotografija…Fotografija?! …to  je bila ključna reč gde sam morao da ga prekinem

Objasnio sam mu za Fotografski Klub Vojvodina i moju vezu sa klubom, kada je razgovor krenuo u totalno drugom smeru…

Totalno neočekivano, dogovorili smo se da dođe do FKV galerije da predstavi sebe i svoj rad s obzirom da ima zaista impresivne fotografije portreta koje izgledaju kao ulja na platnu iz srednjeg veka.

Fotografije možete videti na sledećoj adresi: www.1x.com/#!/artist/30839  kao i na: www.500px.com/EddCarlile

Ako ste iz okoline Novog Sada i imate potrebe za “original” profesorom engleskog  jezika ili imate preduzeće u kojem imate potrebu za ovim uslugama – definitivno preporučujem Mr Edvard Karlajla.

Eto dobre stvari…Širi dalje!…Živeli!

Odgovora nema u zvaničnoj pisanoj formi pa Vam ne mogu preneti konkretan odgovor.

Ok, da krenem od početka…

Osmi dan nakon slanja pisma kritike samo postao sumnjčav da sam “džaba krečio” i da je svo moje pisanije završilo u recycle binu, softverskom ili hardverskom – u ćošku neke kancelarije.

Naime, nisam dobio zvaničan odgovor u pisanoj formi već sam dobio telefonski poziv iz “komiteta”.

Javio mi se gospodin… XY, tako ću ga zvati…ne, bolje samo X…Mister X.
Mister X sounds just fine (zamislite “Smoking man-a” iz dosijea X)

Razgovor je trajao oko 45 minuta. Pretresli smo svaku tačku koju sam spomenuo u pismu. Nema smisla da pišem tok razgovora, prihvaćene su kritike, svesni su toga, radiće na poboljšanju preneo je Mister X.

Suština je da pismo nije završilo u recycle bin-u, služba je prosledila pismo “gore” na više instance, što mi je izuzetno drago.

Par dana kasnije Mister X se ponovo javio i rekao da je u “komitetu” odlučeno da se pismo koje sam uputio – u celosti prevede na Italijanski i Engleski jezik za članove Upravnog ili Izvršnog odbora, kao i da će pismo biti prosleđeno centrali u San Paolo.

Što bi Ameri rekli: wow!

Opet kažem, ništa od toga nisam video niti sam dobio zvanično – ako su lagali mene, lažem i i ja Vas.

U jedno sam siguran, prašina se digla jer sam dobio insider-ske informacije (Aj nou pipl hu nou pipl) da je ovo zaista otišlo na razne adrese.

Da li će se išta promeniti? …iskreno se nadam da hoće jer uzimajući u obzir konkurenciju, Intesa je dobra banka i ima prednosti u odnosu na druge.

Npr. provizija na priliv novca iz inostranstva je 0% što je veliki plus za banku u ovom okruženju, a pogotovo za firme koje se bave izvozom – koji je ovoj zemlji više nego potreban.

Ako bi rešili gužve u filijalama uradili bi zaista mnogo, a ovo ostalo su tehničke stvari koje mogu da reše ako imaju volje i kadar koji je odlučan da te stvari sprovede u delo na terenu, ali je neophodno da sumiraju sve slabosti koje imaju, utvrde prioritete i krenu u akciju.

Piši im i ti, da da, baš ti što čitaš, svejedno u kojoj si banci – nema savršene. Sedi, naoštri olovku, otvori dušu i udri

Ako hoćemo nešto da menjamo, krenimo onda od sebe.

Zanimljivost #1

Da pripremam blog «Mater svima» znalo je nekoliko ljudi, troje ili četvoro i svima sam rekao da je operacija Top Secret

Pre zvaničnog otvaranja bloga hteo sam da nazovem Mister X-a i kažem da planiram da objavim pismo.
Ujedno sam želeo da objasnim da blog ne posvećujem banci, ali da će kao zaslužna za ovaj viteški podvig dobiti čast da prvi post bude posvećen baš Intesi.

Neverovatno, ali me je Mister X preduhitrio pozivom. Iskreno, kada sam video da me zovu iz Intese mislio sam da je neki update vezan za pismo.

Ni pet ni šest…pita me da li znam nešto o blogu «Mater svima» na šta sam samo pomislio: aaa? Kako…pa nemoguće nisam završio ni celu instalaciju na serveru, kako već znaju!?

Potpisujem, niko nije znao web adresu, niko od mojih nije objavio plus u tom trenutku dve osobe koje su znale za ovo sede pored mene. Sve u svemu, ili imaju opasne obaveštajce na netu ili imam Wikileaks prijatelje

Zanimljivost #2

Prošli vikend je bila obuka službenika Intese u Beogradu za neka bolja radna mesta, valjda…

Došla je do mene informacija da je neko na pauzi rekao:
Jeste li čuli kako nas je neki lik iz Novog Sada napljuvao?

Ako dotična misli da sam «napljuvao» banku onda predlažem da bar jednom za promenu stane u red za šalter, a ne da daje naloge i uplatnice koleginici Maci i Daci.

Takođe savetujem da se probudi dok još traje radno vreme, podigne glavu iznad pulta i tada će joj se pred očima otvoriti sasvim novi svet.

…i naravno, neka sluša šta joj se priča na toj obuci. Nakon tog iskustva neka ponovo pročita šta sam napisao, ako joj to i dalje bude zvučalo kao pljuvanje, predlažem da ponovo prođe kroz empirijski proces ispred šaltera.

Recimo, kao ja danas…u velikoj filijali Intese na Bul. Oslobođenja, nešto posle 17h, ulazim i imam šta da vidim…desetak ljudi ispred mene i samo jedan šalter koji radi. Kao da rade 0-24h pa sam ja došao u tri ujutro usled insomnije.

Od 16 i 17 časova kada ljudi obično odlaze sa posla i kada mogu da obave svoje poslove, osim gospode iz državnih preduzeća koji vitlaju po bankama i frizerima odmah nakon jutarnje kafe u 10h, je vreme kada svi šalteri moraju da rade.

Ako imate manjak radne snage – Vi smanjite reklame na TV-u i zaposlite ljude.

To je malo manje para Tijaniću, Veranu i ovome što su mu maznuli jahtu, a puno za porodicu koja će dobiti novog zaposlenog i mnogo za klijente koji više neće čekićati ispred šaltera, vežbati samokontrolu besa i vrlinu strpljenja

Zanimljivost #3

PR Societe Generale banke, nju ću zvati zvati Mrs X, je videla blog i share-ovala ga na svom profilu na Facebook-u, koji je pri tom otvoren za javnost i svako ga može videti.

Ok…PR, Public Relations…odnosi sa javnošću…wtf?!

Šta je ovde strategija, koji je cilj, postići šta tačno…?

Aaaa, znam… proširiti lošu vest o konkurentskoj banci i privući njihove klijente…pa daaa, sjajnoooo, genijalno!!!

Plan je smišljen u sekundi, sve je isplanirano, biće radnik godine, ma, decenije, povišica, svi će znati za nju, voleti je i poštovati.

Yeah, right…

1. Za tako nešto Ona nema dovoljan uticaj na Internetu.

2. Ovo je egzibicionistički potez koji je totalno nepromišljen i van svake poslovne etike.

Komentari ispod tog posta govore u prilog tome i kao bumerang se vraća nepromišljena akcija.

Mrs X, da mislim da je Societe Generale bolji izbor, sada bih pisao o Vama jer ste do juče imali politiku da, gde klijent otvori račun, u toj poslovnici mora i da obavlja sve bankarske poslove – to je skandalozno! To što sam spomenuo banku u kojoj radite u prethodnom tekstu je čista slučajnost i niste služili niti zaslužili da budete reper za dobru banku.

Verujte, ne biste voleli da čitate kako je moj poslovni partner došao do tretmana da mu priliv iz inostranstva leže već sutra dan na račun banke u kojoj radite, ali se popravljate.

Lepo ste naveli u komentaru na Facebook-u da ste prepisivali u školi, to se vidi jer ovakav nepromišljen potez ne bi priličio odlikašu, a kasnije PR-u banke, a to sve zajedno dovoljno govori koga sve banka zapošljava i na koje pozicije.

Mrs X, zaključajte profil na Facebook-u.

Disklejmer:
Mister X i Mrs X nisu u rođačkoj vezi niti su muž i žena iako imaju isto prezime “X”.
Oni su izmišljeni likovi koji oslikavaju realne ličnosti iz stvarnog života.

P.S.  Ne pišem više o bankama, ne preporučujem niti znam koja je najbolja, ali se zahvaljujem svima na mejlovima i porukama.

Poštovana gospodo iz banke Intesa,

Želim da izrazim divljenje i pohvalu za sve Vaše kampanje koje sprovodite putem štampanih i elektronskih medija kako biste uzeli još veće učešće na tržištu Republike Srbije i ostvarili još veći profit koji je opravdan visokim nivoom usluge koji pružate nama, fizičkim i pravnim licima.

Takođe, želim da izrazim žaljenje što ne znate pravilno da iskoristite potencijal koji ste stvorili silnim reklamama. Marketing služba impresivno radi svoj deo posla, dok mi se čini da top level menadžment i menadžeri razvoja imaju privatne račune u nekim drugim bankama, a ne u banci u kojoj rade.

Zovem se Milan Tomin, iz Novog Sada, JMBG: xxxxxxxxxxxx i ja sam Vaš dugogodišnji klijent. Poučen iskustvom kvalitetne i brze usluge kao fizičko lice, odlučio sam da u mojoj banci otvorim poslovni račun za svoju firmu, naravno, pošto sam se opredelio da započnem privatan biznis u zemlji Dembeliji.

REKLAMA – LOŠA REKLAMA – ANTI REKLAMA

Nema loše reklame!
Ovo je naučno dokazano. Dakle, Reklama i Loša reklama su zajedno dobre reklame.
(videti primer: Mega Trend univerziteta u Beogradu).

Ipak, da ne bude sve tako jednostavno postoji kategorija Anti Reklame, u slobodnom srpskom prevodu bi to značilo da
«sami sebi pucate u noge».

Da ne bih više uopšteno pisao, dozvolite da budem jasan i ispišem svoju ”Šindlerovu Listu” :

1. Redovi u filijalama

Redovi u Vašim filijalama u Novom Sadu su impresivni kao i Vaše reklamne kampanje. Mislim da ćete uskoro morati da zakupite gradsko zemljište ispred filijale i produžite hodnik kako kada dođe zima se ljudi ne bi smrzavali na ulici čekajući u redu za šalter.

Nekada me red za šalter u Banci Intesa podseti na stajanje i ponižavanje ispred stranih ambasada, koje smo tako voleli.

Dragi moji, ukoliko se odlučite da investirate neverovatne ”cifre” u reklamne kampanje morate biti spremni da to i podnesete na ”bojnom polju” sa Vašim ljudskim (šalter i službe) i neljudskim resursima (broj šaltera i službi).

Posle svake Vaše kampanje imam po troje ljudi više ispred sebe i trideset troje iza sebe, dok mi se čini da broj šaltera ostaje isti, a da stvar bude gora, broj ljudi koji rade iza šaltera se obrnuto proporcionalno smanjuje broju ljudi ispred šaltera.

Upravo se ovim lepo ilustruje primer kako pucati sam sebi u noge.

Ako ikada dobijem odgovor na ovo pismo ni ne pokušavajte da mi odgovorite argumentom da ulažete velika sredstva edukujući klijente da koriste elektronsko bankarstvo, odnosno kampanjom ”Nije u redu da čekate u redu”, jer putem elektronskog bankarstva ne mogu da :

1. Podignem gotov novac
(bankomat takođe nije Vaš potencijalni argument jer često u njima nema novca ili je pao sistem, ovo možete proveriti u «error logu» Vašeg sistema, a kao pravno lice ne mogu sa bankomata da dižem novac za isplatu zarada).
2. Uplatim pozajmicu osnivača za likvidnost
3. Dopunim stanje na deviznom računu
4. Dopunim sredstva na internet kartici
5. Čak i da to sve mogu, nemate podršku za sve browsere, osim za Internet Explorer i to verzija 6 koju je Microsoft zvanično povukao sa tržišta.
6. Za el. bankarstvo putem FX aplikacije imate softver samo za operativni sistem Microsoft Windows.

2. Poslovna politika i procedure u filijalama

Opet imate nešto impresivno, a to je broj filijala u gradu Novom Sadu i mogu slobodno reći da sam time prezadovoljan jer na svakom koraku imam banku Intesu čime se ne mogu pohvaliti banke kao što je Komercijalna, Pro Credit i većina drugih čija imena ne znam ni da napišem bez ”Google-anja”.

Ono što ne mogu da razumem jeste činjenica da svaka filijala vodi neku svoju politiku, a pri tom nisam pogrešio ulaz banke u koju sam krenuo.

Konkretan primer je polaganje kompanijskih čekova, gde su procedure u svakoj filijali različite.

U jednoj filijali mi oduzimaju proviziju banke od iznosa koju ću tek dobiti (što ima logike), dok u drugoj filijali moram da plaćam proviziju unapred.

Zašto u jednoj filijali ovaj posao mogu da obavim na šalteru, dok u drugoj moram to kod savetnika za stanovništvo?…a prethodno sam čekao 25 minuta da dođem do šaltera kako bi me uputili na novo iskustvo samokontrole dok čekam u redu za savetnika.

3. Elektronsko Bankarstvo

Jedan od razloga zašto sam odabrao banku Intesu za moje preduzeće jeste to da je bila na glasu da ima besprekorno dobro elektronsko bankarstvo.

Jedno vreme je sve tako i funkcionisalo, ali prošle godine sam počeo da dobijam prekide izvoda preko FX klijenta. Dobijem izvod 22 pa sledeci 31, 36 itd. Do kraja fiskalne godine se nakupilo preko 50 izvoda, a kada sam u banci zatražio da mi odštampaju izvode koji mi nedostaju, platio sam pet dinara po izvodu. Da li Vam ovo zvuči kao dobar odnos sa klijentom nakon što je Vaš sistem zakazao, a ne moj.

Od ove godine dobijam izvode putem Email-a i zadovoljan sam jer nemam više gore opisanih problema, ali više ne koristim el. bankarstvo u XXI veku.

4. Priliv novca iz inostranstva

Usluge koje pruža moje preduzeće sam uspeo da proširim na tržište Evropske Unije te se podrazumeva priliv deviznog novca iz inostranstva. Banka Intesa ne obračunava proviziju na priliv novca iz inostranstva što je vrlo pohvalno s obzirom da Predsednik, Premijer i trenutna Vlada Republike Srbije demagogijama podstiču i podržavaju domaći izvoz. Moje preduzeće se ne bavi izvozom fizičkih već intelektualnih dobara – što svakako čini jednu vrstu izvoza i u promilima doprinosimo stvaranju pozitivnog bruto nacionalnog dohotka.

Konkretno želim da izrazim nezadovoljstvo time što banka Intesa po nekoliko dana zadržava novac preduzeća uz pretpostavku da ga koristi u svrhu stvaranja profita.

Ovo je javna tajna i mnoge banke ovo praktikuju, a što je poražavajuće, ovo se odnosi i na neke banke u svetloj i prepodobnoj nam Evropskoj Uniji.

Da ovo ne bude paušalna izjava, u prilog ovoj kritici dodajem to da je moj ino-partner uplatio novac istog dana, istog minuta na devizni račun Intese, kao i na račun mog podizvođača koji ima račun u Societe Generale.

Podizvođaču je novac bio na raspolaganju u sredu, dok sam ja sredu, četvrtak i petak proveo na telefonu sa deviznim sektorom banke Intesa gde mi je rečeno da će novac biti raspoloživ tek u ponedeljak sa izgovorima da je u najavi, u proceduri i bez nekog logičnog odgovora.

Kada sam u petak Emailom poslao skeniran dokument o uplati mog ino-partnera gde se vidi valuta plaćanja i kada sam iscrpeo sva sredstva ljudskosti i razumevanja, u prilogu sam napisao da ću slučaj proslediti sa svim dokumentima na adresu: Centrali Banca Intesa u SanPolo, Privrednog suda, Pokrajinskog sekretarijata za privredu, kabinet pokrajinskog Premijera, Ministarstvo za trgovinu i usluge, Premijera Republike Srbije, Privredna komora Vojvodine i Privredu Komoru Srbije, kao i na adresu štampanih i elektronskih medija…

Za petnaestak minuta mi se javila gospođa iz priliva sa uverenjem da ćemo sve rešiti u roku od pola sata. Tako je i bilo, ne samo da su devize postale dostupne, već sam za pola sata imao raspoloživa sredstva u Dinarima na poslovnom računu preduzeća.

Postavljam pitanje, kako je ovo moguće ako su me službenici tri dana čvrsto uveravali da pre ponedeljka ne mogu ništa da učine.

5. Kompanijski čekovi

Redovno, poslednjih šest godina dobijam kompanijske čekove, poznatije kao Google čekove. Prvo sam ih unovčavao u Vojvođanskoj banci, a kada su uveli inkaso, istog trenutka sam uložio toliko energije da već na narednom ćošku upitam u banci Intesa da li su im poznati ovi čekovi i da li su odmah naplativi.

Uz potvrdan odgovor ljubaznog službenika sam odmah pristupio otvaranju dinarskog i deviznog računa, zatražio izdavanje Visa Internet kartice i bio sam zadovoljan uslugom banke.

Nakon određenog vremena Intesa je uvela isti princip Inkasa čekova. Nisam bio oduševljen ali kako je bilo meni tako je i drugima koji dele istu sudbinu inkasiranja kompanijskih čekova.

I u ovom postupku se procedure polaganja čeka razlikuju od filijale do filijale, ali o tome sam već pisao.

Neupućenost službenika i mehanički rad bez razmišljanja i udubljivanja u posao koji obavljaju i za koji su plaćeni me je doveo više puta u neprijatnu situaciju.

Naime, kada su se čekovi isplaćivali odmah, potpisivao sam dokument gde sam garantovao da ukoliko se ispostavi neki problem i validnost čeka dovede u pitanje da ću vratiti novac koji mi je banka izdala, što je razumljivo i potpuno prihvatljivo za mene.

Danas, nakon desetina i desetina čekova koje sam položio, a pri tom ni jedan nije bio storniran i gde je sve prošlo regularno, meni službenik i dalje potura da potpišem onaj isti dokument (Izjavu) kao da mi istog trenutka isplaćuje novac!

Kada ih upitam da li znaju šta mi upravo daju da potpišem i da li su upoznati sa sadržajem te Izjave, odgovori su krajnje neprofesionalni:«Ne znam ja ništa, meni su tako rekli, ja to moram…».

Takvim izjavama ostavljaju utisak da nije samo problem u njima, već u šefovima ili osobama koje rade treninge i obuke za ta radna mesta. Da li su te osobe upoznate sa procedurama? Da li oni mogu da uvide očigledne nelogičnosti i konfrontaciju u papirologiju i predlože izmenu procedure? Da li se u ovoj banci samo «odrađuju» poslovi od strane odgovornih? Da li postoji neki nadzor i kontrola kvaliteta?

Prilikom polaganja čekova se često upitam zašto banka koja nije imala ni jedan jedini problem samnom i čekovima koje unovčavam (45 dana kasnije) ne odobri meni i klijentima sličnim meni unovčavanje čeka istog trenutka.

Godinama dolazim u banku sa tim čekovima, banka naplati svoju proviziju uredno, a ja i dalje čekam.

U svim bankama u Srbiji je takva situacija. Svi imaju isti problem.

Zamislite sledeću kampanju: Banca Intesa svojim lojalnim klijentima unovčava kompanijske čekove odmah!

Kako to dobro zvuči…zar ne?

U roku od 10 dana biste imali 5.000 novih klijenata, do kraja meseca 25.000.

25.000 šansi da se poveća broj klijenata i ostvari veći profit.

6. Bankomati

Pored toga što se dešavaju padovi sistema (uglavnom vikendom) kada ni čekanje u redu za šalter ne pomaže, dešava se i to da u bankomatima nema novca.

Takođe bankomat ispred filijale u Bul. Cara Lazara (Liman IV) je konstantno u kvaru, dok za bankomat u Rumenačkoj ulici (kod ABC-a) mi treba pet do šest minuta da bankomat shvati da sam ubacio karticu i onda za svaku narednu akciju (pin, iznos…) još po par minuta.
Prvi put banka nije radila. Nekoliko dana kasnije sam bio na bankomatu za vreme rada banke i nije me mrzelo da uđem i obratim se prisutnom osoblju kako bih ukazao na problem. Odgovor je glasio: «Aaaa da, da, znamo, jao ala je spor». S obzirom da mi ta filijala nije uvek uz put, nisam tu dolazio nešto više od mesec dana. Nakon tog vremena problem je i dalje bio prisutan, ja sam i dalje čekao i čekao.

Ključ uspeha 

bi se mogao svesti na definiciju – inteligencije – iz udžbenika Sociologije. Sociolozi definišu inteligenciju kao sposobnost (brzinu) prilagođavanja u datoj situaciji. Ista definicija se može primeniti i na bilo koji biznis model – prilagođavanje, to je ta reč.

Govoreći o prilagođavanju aludiram na vrlo moćan medij – Internet.

…a govoreći o Internetu setim se reklame Erste banke koja je brzo reagovala kada je neko iz banke video da po Internet forumima i blogovima kruži negativna priča o sinhronizaciji aktera, gde su brže – bolje napisali zvaničan blog, upoznali zajednicu sa dotičnim francuskim glumcem i opravdali njegov odabir i sinhronizaciju. Dakle, neko prati glas naroda i reaguje na to u korporativnom smislu.

(ne mogu da nađem link ove diskusije i oduševljenja ljudi, verovatno i samih klijenata, na obraćanje Erste banke.)

- Pretpostavljam da se sećate «afere» eintesa.com, gde je momak iz “dobre” namere, a kasnije se ispostavilo da je pogrešio u koracima, završio na sudu u Ženevi.

U tom slučaju se niko iz banke Intesa nije oglasio na blogovima povodom ovog događaja – «sišao među narod».

Banka je ostvarila korespodenciju sa blogerima, a ne sa običnim ljudima koji su komentarisali, pa su se blogeri izvinjavali i pisali replike. Umanjen efekat.

http://www.istokpavlovic.com/blog/katastrofalan-pr-za-banca-intesa-beograd

- Jedan od primera koji me je ostavio bez teksta je iskustvo već pomenutog blogera Pavlović Istoka, a vezano za VIP mobilnog operatera.

Iz tog teksta se jasno vidi da iz te kompanije postoje ljudi koji osluškuju glas naroda i ono što je neverovatno, munjevito reaguju i time prave reklamu kakva se ne može novcem platiti.

http://www.istokpavlovic.com/blog/vip-srbija-me-nagradio-zbog-posta-na-blogu

- Banini je sa jednim jednostavnim poklonom zadao domaći zadatak svim domaćim brendovima.
Naime, ljudi iz Baninija su videli post jednog korisnika na twitteru i napravili za njega posebno pakovanje, pronašli ga i poslali mu poklon koji je tražio! On je poželeo da naprave king size pakovanje njihovog proizvoda “Zlatni cvetovi” od 150 komada.

http://www.mojkutak.rs/sr/article/pravi-primer-upotrebe-drustvenih-mreza-u-poslovanju-/580

I poslednji primer je praktičan primer iz knjige «Purple Cow» autora Seth Godin-a, jednog od najvećih gurua marketinga današnjice.

ideas that spread win, Seth Godin

Ili u slobodnom prevodu, proizvod ili usluga o kojoj se priča – pobeđuje.

Pri tom ne mislim na kampanju gde terate Vaše klijente da «pričaju o kreditima jer nisu svi isti» već da oni sami počnu da pričaju o tome.

Evo primera: http://www.bosanka.net/proces-odlucivanja-o-kupovini-ili-kako-sam-strudlu-prevarila-sa-zlatnim-cvetovima

ideas that spread win.

Iskreno se nadam da je čitalac ovog teksta izdržao do ove osme strane.

Svi problemi koje sam opisao su se nakupili i nagomilali godinama u meni kao klijentu banke Intesa, a siguran sam da govorim u ime mnogih Vaših klijenata.

U razgovoru sa prijateljicom koja radi u Intesi sam izneo ove probleme gde mi je ona preporučila da napišem i pošaljem svoje utiske putem emaila. Na taj predlog sam odmahnuo rukom i rekao: «ma ko to čita?», međutim uverila me je da se ovakve kritike čitaju i prosleđuju odgovarajućim osobama u banci.

Svoje vreme sam utrošio na ovih osam strana zarad banke čiji sam klijent postao iz ubeđenja i čiju sam uslugu preporučio prijateljima koji su u Intesi otvorili svoje privatne i poslovne račune. Iskreno se nadam da će ove kritike pročitati, ali zaista pročitati neko i to sa razumevanjem i da ću «sutra» ući u moju banku i videti da sam nešto promenio.

U nadi da mali čovek može da pokrene velike stvari,

Srdačno Vas pozdravljam,
Milan Tomin

Uskoro sledi nastavak: Odgovor banke Intesa na ovo pismo…

Da…da…znam sta mislite, sva neverovatna otkrića su se desila slučajno… pa…hvala Vam

Ok, nije baš toliko neverovatan, ali je nastao jer su me moji prijatelji nagovarali na to. Ne baš na blog, ali su me nagovarali da objavim pismo koje sam napisao banci Intesa i za koje je sam dobio ovacije od strane ljudi koji su ga pročitali, moji prijatelji, moj knjigovođa, pa čak i sama banka Intesa. Taj email sa PDF atačmentom je kružio vebom pa sam čuo da je završio čak do Banja Luke (pa to je baš daleko) i da je između ostalog tamo neki lik čitajući ga saznao za Seth Godin-a, što je super, Seth je keva za marketing!

Dakle, okidač je bilo to pismo upućeno banci.

Ne bih pisao banci tek tako, nego mi se sve skupilo i baš sam bio besan, ali i dovoljno priseban da pišem učtivim jezikom i na fin način im iznesem sve što me muči, a što je vezano za njih i naravno mene, jer oni meni zagorčavaju život a ja sam njihov klijent.

Nekako, to sam napisao u jednom dahu, ostrašćen jer me čepaju već godinama a ja sve junački trpim. Mada, siguran sam da nisam pisao samo u svoje ime, ubeđen sam da sam govorio u ime mnogih.

Ok, sad stvarno malo o blogu…

Moji dragi prijatelji i još draže bivše devojke su mi uvek govorili kako ja moram sve da primetim i kako imam zamerku na sve.

Ne bih se složio u potpunosti, nemam ja zamerku na sve, imam tamo gde ima da se zameri.

Ako neko nudi određenu uslugu, koju ja platim, onda očekujem da to bude kako treba i kako Bog zapoveda. Ako neko radi, onda očekujem da to radi dobro.

Šta ima loše u tome?Pa, ima…

U ovoj državi je to sasvim normalno, a ja nikako da se naviknem na tu realnost. Nikako da prihvatim da ljudska glupost nema granica.

S obzirom da sam prozvan kao neko ko sve primeti i kome sve smeta, ok, jel tako? …onda…Mater svima!