Media Mix

Medijski monitoring: Mala fabrika izbora

2012-03-21T03:41:00.020-07:00

Kao što parfimerije i cvećare dočekuju Dan zaljubljenih i Dan žena, tako je i medijsko-istraživački sektor dočekao predizbornu kampanju.
U proteklim danima, nekoliko organizacija najavilo je predizborni monitoring medija ili se pozabavilo time kako su mediji prethodnih meseci pratili stranke, odnosno kako političke partije koriste online medije i društvene mreže.

Evo pregleda projekata prezentiranih ili najavljenih ovih dana i nedelja:
- Fondacija Konrad Adenauer:
Monitoring štampe i televizijskih programa koje ova fondacija redovno sprovodi, sada su upotpunjeni monitoringom online medija. Tako su studenti Fakulteta političkih nauka od januara do marta ove godine pratili zvanične sajtove i ponašanje političkih stranaka na društvenim mrežama (Fejsbuk i Tviter).
Izveštaj na sajtu Medija centra.

- Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98 sprovode projekat monitoringa medija za predstojeće izbore.
"Kroz kvantitativnu i kvalitativnu analizu izveštavanja medija o predizbornim aktivnostima stranaka i lista želimo da javnosti predstavimo kako se u medijima reflektovao predizborni period, ali i da podstaknemo diskusiju o objektivnosti medijskog izveštavanja u periodu kampanje. Mediji svakako predstavljaju veoma važne aktere koji umnogome definišu ambijent i kreiraju atmosferu u kojoj se odvija izborni proces i zbog toga ćemo kroz analizu rezultata monitoringa moći da procenimo u kojoj meri se izborni proces odvija u demokratskoj atmosferi,“ rekao je Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.
Na sajtu BIRODI posvećenom ovom projektu - Media Monitor - možete naći podatke o metodologiji, toku istraživanja i drugo.

- Agencija Kliping je takođe najavila predizborni monitoring.

Praćenje izborne kampanje planira i OEBS (OSCE) u Srbiji, i joše neke organizacije (za sada nezvanično). Fond Biljana Kovačević-Vučo predstavio je Campaign Watch 2012, koji se neće fokusirati samo na medije, već na praćenje kampanje u i aktera u njoj u širem kontekstu: pojavama govora mržnje, diskriminacije, kršenja fer pleja i međunarodno priznatih standarda ponašanja tokom izbornog procesa.
Uz sve ovo, postoje i organizacije koje već mesecima rade neku vrstu predizbornog monitoringa za potrebe pojedinih političkih stranaka iako su, kao što znamo, parlamentarni i lokalni izbori raspisani tek ovog meseca.

Na kraju, i dobar deo Twittera se pretvorio u 'predizborni kanal', pa je i to mogućnost za dobijanje, filtriranje i komentarisanje informacija vezanih za kampnju, prevashodno kroz online i tradicionalne medije.

/media monitoring, elections 2012, Serbia/
Image source

SHARE 2012.

2012-03-09T22:51:00.015-08:00

SHARE 2012. se bliži.

Program zanimljiv i raznovrstan, utisci od prošle godine izuzetni, a dešavanja u svetu uopšte, medijima i na Internetu u poslednjim mesecima veoma inspirativni za promišljanja svih vrsta - čijem kanalisanju će i ovogodišnji SHARE svakako doprineti.

Uz malo foto podsećanje na prošlogodišnji SHARE, i informacija da su naslovi na polaroidima (click za pun utisak) ispisani fontom Lovely Audrey, Jane Oršolić.
Svi Lovely fontovi, ćirilični i latinični, SHAREovani su for free.

Sadržajem i načinom organizovanja ovogodišnji SHARE još jednom pokazuje da communication i community imaju mnogo više zajedničkog od samo jezičke sličnosti.

Looking forward!

/SHARE conference 2012, Belgrade, Serbia/

Džuboks ili: Koliko će trajati to što radite?

2012-03-02T07:13:00.016-08:00

Pisala sam ranije o časopisu Džuboks i njegovom značaju u jugoslovenskom društvu u procesu većeg uticaja Zapada, društvenih i muzičkih promena, usvajanja novih stilova...

U novom broju Vremena je, pred koncert koji obeležava trideset godina postojanja Partibrejkersa, opširan intervju - Zoran Kostić Cane, jedan jedinstveni.

Između ostalog kaže:

"Muzika ima terapeutsko dejstvo. Pa i svi ti "Džuboksi", koje sam od broja 54 počeo da kupujem, za svaki broj se budim i idem da ga kupim. I danas me to prati, stalno se raspitujem ko ima stare brojeve. Ja sad imam sve brojeve "Džuboksa", od prvog broja, a ove od broja 54 naovamo – te sam milijardu puta pročitao. Sve sam upijao. Oni su i dalje očuvani, kao i moje ploče."

Kad pročitate ovakve reči shvatite da teorija po kojoj novine žive jedan dan (ili sedam, trideset...), nekada definitivno nije tačna.
A onima koji se bave medijima podsećanje da njihov rad može biti živ i za nekoliko decenija. Naravno, ako to zasluži.

P.S. Popboks.com (sećate se?) ima online arhivu Džuboksa, barem jednog dela.

fotografija je odavde

Portugalski mediji

2012-03-02T01:56:00.007-08:00

Lisabon, Porto i Portugalija uopšte asociraju na lepe pejsaže, fado, dah Afrike i slično. Mene i na odličan reporting trip. Ipak, ako vas interesuje to kakva je duštvena, pa i medijska slika Portugala danas, postoji knjiga: Portugalija danas - Strah od postojanja.
Deo koji govori o medijima: Nedostatak javnog prostora objavljen je pre nekog vremena u E-novinama i može se pročitati ovde.

Evo jednog odlomka:

Kako funkcioniše javni prostor u Portugaliji, trideset godina nakon uspostavljanja demokratije?
Trenutna konstatacija jeste da on ne postoji. Tu je da bi svedočio o nečemu što se na ovom planu otvorilo, i gotovo da se oformilo tokom „revolucionarnih“ godina nakon 25. aprila, da bi se posle zatvorilo, iščezlo, i bilo zamenjeno prostorom medija koji u Portugaliji ne čini javni prostor. (...) Nema političkog sukobljavanja mišljenja: čak ni na televiziji koja stvara jedan lažni prostor, sa unapred određenim obrascima koji ograničavaju spontanost nastupa, nepredvidive okolnosti i učešće tog „spoljnog faktora“ koji čini sve bogatstvo javnog izražavanja. (...) Što se tiče otvorenosti ka svetu – kada je pritisak Evropske unije na odluke portugalske vlade veći nego ikad – možemo se pitati koliko je prisutno evropsko pitanje u nacionalnim političkim „debatama“? Nema javnog prostora jer je on u rukama nekoliko osoba čiji govor samo pothranjuje inerciju i zatvara strukturu odnosa sile koju oni predstavljaju. Mesta, vremena, medijska sredstva i osobe čine jedan mali statični sistem koji naporno radi na svom održavanju.

Šta se nameće kao zaključak? Dobro razvijena medijska scena i funkcionalna javna sfera nisu dovoljni, ali su vrlo često vrlo potrebni uslovi održivog razvoja. Ako je tačno da bi Portugal mogao biti nova Grčka, deo odgovornosti mogao bi biti i na medijima i slabo razvijenom prostoru javne debate.
A to se, svakako, ne odnosi samo na Portugal.

Google Love

2012-02-14T04:30:00.004-08:00

Na staro pitanje What Would Google Do, danas je Google dao najlepši odgovor.

A evo i nekih ranijih Goolge Doodles za Valentine's Day.

Tabloidni život jednog novinara

2012-02-05T01:25:00.000-08:00

Mada film "How to lose friends and alienate people' nije my cup of tea (kao ni kritičarke NYT), onima koje interesuju mediji nije loše da znaju za njegovo postojanje.
Ovaj film nastao je po autobiogrfskoj knjizi britanskog novinara Toby Younga koji je u nekom momentu dobio priliku da radi za Vanity Fair. Ali je brzo otpušten pa se vratio natrag u London. Koliko sam shvatila iz novinskih tekstova, knjiga je daleko bolja od filma, ali pošto nisam čitala, ne mogu ništa da tvrdim.
U svakom slučaju, kroz film se može videti ponešto od toga kako izgleda život novinara-urednika-redakcije u UK i Americi u tabloidno-lifestyle magazinima, kako se grade (i ruše) odnosi sa zvezdama, kako na krajnji novinarski proizvod utiču osobe iz PR, ali i kakve su kulturološke razlike između ove dve zemlje ("U Americi novinari su deo establishmenta. U Engleskoj novinare svi mrze i baš nas briga za to", otprilike je tako glasilo...)
Za one koji bi da eventualno prave poređenje sa našim medijima slične vrste: Ovaj novinar u stvarnom životu završio je Oxford i preko Fulbright stipenedije bio na Harvardu. Tako da...

Oh, Bill..

2012-02-02T12:44:00.000-08:00

/Druga fotografija iz: NYT, 29. januar 2012/

To da seriju (uvek zanimljivu i lucidnu!) fotografija njujorške ulične mode koja se svake nedelje pojavljuje u Njujork Tajmsu fotografiše čovek od 82 godine za mene je veliko otkriće. Iako ovu foto-tekstualnu kolumnu u okviru omiljene rubrike-omiljenih novina pratim redovno.

A taj čovek je Bill Cunningham.
I to sam saznala o dokumentarcu snimljenom o njemu.

Film je od onih koje nikako ne bi trebalo propustiti.
Jer je osoba o kojoj govori nešto posebno.
I jer vas podseti da još malo razmislite o temama kao što su: Godine, strast, znanje. Posvećenost i vrhunski profesionalizam. I još: Sloboda, osmeh, vitalnost. I takav predivan osećaj za ono što je vizuelno upečatljivo i novo. I ponovo, takva jedna topla i draga duša.
Na ovim sibirskim temparaturama ima nekoliko stvari koje su heartwarming. Ovo je jedna od njih, definitivno.

Bonus: Tekst o filmu na blogu Dressful, i tekst o Billu u The New Yorker.

2012-01-29T11:58:00.000-08:00

Novogodišnji poklon paket Glasa Amerike

Osnovi kakodalogije

2012-01-21T09:05:00.001-08:00

Iako sam prema marketingu i PR-u, posebno u domaćem kontekstu, u najboljem slučaju ravnodušna, knjiga "Osnovi kakodalogije" Ivana Stankovića, poznatog imena domaće advertising scene, odmah me zaintrigirala.
U novogodišnjem dvobroju Vremena objavjen je jedan odlomak, a onda sam u Narodnoj biblioteci (i.z.u.z.e.t.n.o.j nakon rekonstrukcije) počela da čitam celu knjigu.
U knjizi ima puno zanimljivih priča iz života i rada u reklamnim agencijama + bonus "Šta sam naučio" na kraju svakog poglavlja.
Jedna od epizoda je i kako je autoru mnogo više u karijeri pomogla naslovna strana sa ženom u Gloriji, nego niz stručnih tekstova napisanih za Ekonomist.

Ova netipična knjiga na našem tržištu zanimljiva je i nama čije se polje interesovanja samo malo dotiče sa advertisingom (pošto je to i priča o uspehu i padovima, i ponovnim uspesima), a za one koji su u marketingu ili žele da budu...pa, ja bih je svakako pročitala.

Fanzini - Društvene mreže Novog talasa...

2012-01-16T11:22:00.000-08:00

... i drugih pojava u drugoj polovini XX veka

Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji završena je juče u Muzeju istorije Jugoslavije. Bavila se muzikom i društvenim kontekstom (uključujući politiku, kulturu, sport) u periodu od 1977. do 1984:

Izložba Poslednja mladost u Jugoslaviji bavi se produkcijom omladinske alternativne pop kulture u SFRJ krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina 20. Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izražavanja i delovanja u kulturu. Novu nezavisnu muzičku scenu prate fanzini, omladinska štampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd. Oko muzičke scene se organizuje društveni život kao spoj koncerata, žurki, spontanih umetničkih akcija, tribina... Uradi Sam princip gotovo da briše razlike između publike i izvođača - kroz improvizaciju i eksperiment nastaje bogata produkcija flajera, postera, audio kaseta, stripova, slika, fanzina i časopisa.

Bitan fenomen tog perioda bili su fanzini, publikacije nastale po principu do-it-yourself, često vezane za muzičku ili umetničku grupu, mada su kreativne ličnosti iz različitih sfera bile često povezane u projektima, u isto vreme i tvorci i publika: muzičari, pisci, fotografi, kreatori, novinari..
Zanimljiva pojava 80ih bio je i časopis Izgled. O njemu su govorili nedavno i autori ove izložbe za Blic.

Takođe, tekst o Izgledu objavljen je u Blicu i 2007.

Između ostalog se kaže:

Ceo koncept „Izgleda“ bio je baziran na novom životnom stilu urbanih momaka i devojaka koji se noću zabavljaju, a danju uglavnom spavaju ili smišljaju neke neverovatne konceptualne umetničke akcije. U časopisu je bilo pregršt fotografija lokalnih faca sa žurki, mladih i dekadentnih nastavljača pop filozofije Endija Vorhola. Urednik Vlaja Jovanović nikada nije ni skrivao da mu je Vorhol najveći idol i na određeni način je koncipirao „Izgled“ kao Vorhol svoj slavni „Intervju“. Intervjui su bili vorholovski opušteni.

Za one koji bi da više saznaju o društvenim pokretima kod nas od 1968. pa do danas (uključujući i period Novog talasa, preporučujem ovu zanimljivu studiju)

Neki od glavnih protagonista ove izložbe i tog perioda, viđeni i juče na izložbi, preselili su se kasnije u teme obrađene Izveštajem o medijima, ali to je već neka druga priča.

I, da, izložba je završena juče, a danas je proglašen dobitnik NIN-ove nagrade. Ove godine to je Slobodan Tišma, još jedan od protagonista Novog talasa i još štošta.

EU: Potrudite se malo više

2012-01-11T04:11:00.000-08:00

Kao i svake godine, Evropska komisija je prethodne jeseni objavila analitički izveštaj za Srbiju u kojem ocenjuje napredak države u procesu EU integracija.
Po tradiciji, pravim mali osvrt na ono što je napisano za oblast Information society and media (strana 72-74).

U najkraćem, EU konstatuje:

- da je je usvojena sveobuhvatna Medijska strategija,
- da je zakonska regulativa u sferi lokalnih medija problematična (jer su neki izuzeti od privatizacije),
- da su administrativi kapaciteti sektora za informatičko društvo u okviru (sada) Ministarstva kulture ograničeni
- da zakonodavstvo koje reguliše medijsko vlasništvo treba da bude uskalđeno sa EU zakonodavstvom o državnoj pomoći

Zaključak:

Overall, Serbia will have to make additional efforts to align with the EU acquis in the area of the information society and the media and to implement it effectively in the medium term.

Ukratko, da se potrudi više.

Ima, naravno, i drugih oblasti u kojima bi trebalo još da se radi, a tu su i politički uslovi (podsećanje na to na slici), da bi kandidatura za članstvo u EU bila konačno potvrđena.

EU izveštaji prethodnih godina:
2010 - EU: Izvestan napredak
2009 - EU kaže - napredak
2008 - Particular Concerns

photo source

/EU report, Serbia, media, information society, e-government, 2011/

I bi 2011.

2011-12-29T01:18:00.001-08:00

Kao i obično u ovo vreme, vreme je za sumiranje godine.

Van redovnog posla i života, 2011. je za mene obeležilo i sledeće:

- Blog takmičenje Evropskog novinarskog centra (EJC) na temu vode, moje pisanje o Dunavu i - za pobednike - put u Portugal sa temom vode i izveštavanja o water issues.

- Prvi put učešće, kao jedna od konsultatkinja, u pravljenju TV programa - dokumentarno-edukativni-animirani serijal We Love Europe za decu od 8-12 godina u jugoistočnoj Evropi. Više o tom projektu ovde, a program će biti emitovan u 2012. godini.

- Evaluacija programa Glas Amerike.

- Tekstovi o Njuz.net (prenet i preveden i na sajtu sarajevskog Medija centra) i manjinama na društvenim mrežama.

- Učešće na SHARE konferenciji u Beogradu, konferenciji o manjinama i društvenim mrežama u Flensburgu, seminaru o izveštavanju o ljudskim pravima u Sarajevu.

Neka se spremi 2012. Nadam se da ću i njoj imati priliku da se sa medijima - u svim njihovim vidovima - družim na obostrano zadovoljavajući način. Iako nam svima na kontinentu, pa i šire, predstojeća godina u najmanju ruku ne deluje jednostavno.

Puno sreće!

photo by: Andrea Arzaba, fotografisano na čarobnoj plovidbi (uspešne) potrage za delfinima, prilikom koje smo organizatorima iz EJC iznosili svoje utiske o putovanju.

Podsetnik: Šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet

2011-12-23T02:31:00.000-08:00

image source

U domaćim medijima prisutna je česta zabuna: šta je Savet Evrope, a šta Evropski savet.

Obično se to dešava tako što se umesto Evropski savet napiše Savet Evrope, sa pretpostavkom da je to jedno te isto.
Evo objašnjenja šta je koja od ovih institucija, i čime se bavi:

Šta je Savet Evrope

Šta je Evropski Savet

Osim toga, Savet Evrope ima 47 članica (Belorusija je kandidat; Srbija je članica od 2003).
Evropski savet je jedna od institucija Evropske unije koji okuplja najviše predstavnike 27 zemalja članica (uskoro, sa Hrvatskom, 28).

Takođe, za Savet Evrope je bitno da 'nastoji da širom Evrope razvija zajednička i demokratska načela zasnovana na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i drugim referentnim tekstovima o zaštiti pojedinaca'. Dakle, primarni fokus su mu ljudska prava. Evropska unija, pa i Evropski savet u okviru nje, bavi se čitavim nizom oblasti vezanih za zemlje članice i njihove građanke i građane.

Greška u navođenju institucije, osim ispravnim prevođenjem originalnog naziva, može se izbeći i tako što se obrati pažnja na to da li se npr. govori o tome da će se raspravljati o kandidaturi Srbije za članstvo u EU. Ako je reč o tome, onda je svakako u pitanju Evropski savet, a ne Savet Evrope.

Sve (mnogobrojne) institucije sa prefiksom 'evropski' nije, istina, lako poznavati i razlikovati, o čemu govori i ovaj post koji je napisao Cory Doctorow na Boing Boingu.

Jeste da su se već pojavili tekstovi tipa Where were you when Europe fell apart?, ali za sada stvari još uvek stoje ovako, pa bi bolje bilo naučiti ih.

***

Primeri pogrešnog navođenja institucija:

Danas - Vikend, 19.11.2011 Strana: 10
Gledajući kroz prizmu istorije, od 1945. godine do danas, ulazak zapadnog Balkana u Evropsku uniju značio bi stavljanje tačke na poslednji građanski rat u Evropi - ni manje ni više - rekao je početkom septembra u Beogradu predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej, poručujući da je kamen temeljac tog ulaska regionalna saradnja. Sudeći pak po izjavama političara u regionu, sem saradnje na delu je i takmičenje, odnosno, borba za evropski prestiž.(...)

Blic, 29.11.2011 Strana: 2
Inicijativa Karla Bilta, šefa švedske diplomatije, da se pokrene dijalog Brisela i Prištine o situaciji na severu Kosova i položaju Srba severno od Ibra naišla je na veoma pozitivne reakcije evropskih diplomata i o njoj će se razgovarati na najvišem nivou već u četvrtak, na sastanku šefova diplomatije EU, potvrđeno je „Blicu“ u kabinetu Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku.
Mi smo pismo primili i za nas ono predstavlja povod za raspravu ove nedelje, kao i sledeće, vezano za odlučivanje Saveta Evrope o kandidaturi Srbije za članstvo u EU (...) rekla je juče za „Blic“ Maja Kocijančić, predstavnica za medije šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Kurir, 08.12.2011 Strana: 3
Intervju Dušan Šiđanski savetnik predsednika Evropske komisije
- Kako se navodi u dokumentu EK, koji je poslat Savetu Evrope i Evropskom parlamentu, Srbija je generalno ispunila uslove. Postoje sektori koji bi, iako je u njima primetan značajan napredak, trebalo da budu poboljšani.

Politika, 17.12.2011 Strana: A6
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas izjavio je juče da se u zaključcima Evropskog saveta o tome šta Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa kandidata ne pominje ukidanje takozvanih paralelnih institucija na severu Kosova i da Nemačka sigurno neće postavljati nove uslove Srbiji uoči odluke o statusu u februaru.
(...)Po njegovom mišljenju u zaključcima Saveta Evrope kojima je status kandidata odložen za februar nema ništa novo ni dodatno što Srbija treba da ispuni za dobijanje statusa.

/Council of Europe, European Council, Serbia, media, journalism, mistakes/

Mapping Digital Media - Serbia

2011-12-21T04:20:00.001-08:00

Kraj je godine, vreme za sumiranja raznih vrsta. Tako da možemo reći da se studija "Mapping Digital media - Serbia", u sklopu serije izveštaja Open Society Foundations, pojavila u pravo vreme. Odnosno, baš danas.

U prikazu ove studije Jovanka Matic piše:
This report by Jelena Surčulija, Biljana Pavlović and Djurdja Jovanović Padejski is the first systematic examination of the opportunities and risks created by new technology in Serbia. It illustrates well the effects of digitization on media consumption, the availability of media products online, journalistic practices, and social activism. It also describes regulation and main actors of digital business.

Obrađene teme: Media consumption, Digital media and state-administred broadcasters, Digital media and society, Digital media and journalism, Digital media and technology, Digital Business, policies, laws, and regulations.

Ova studija će, sudeći po sadržaju, obimu i organizaciji materijala svakako biti izuzetno korisna za razne vrste istraživanja, medijskog planiranja, i kreiranje javne politike, bez obzira na to što je priroda teme kojom se bavi takva da se podaci konstantno menjaju.

/Serbia, digital media, online/

Britanski mediji i EU skepticizam

2011-12-16T05:19:00.000-08:00

Zanimljiv prilog televizije Evropskog parlamenta o tome kakva je veza između britanskih medija i britanskog evroskepticizma.
Na sajtu Mitovi i činjenice o EU možete videti predrasude o EU u Srbiji i podatke koji ih demantuju.

Personas

2011-12-15T03:52:00.000-08:00

Da li ste čuli za projekat Personas?

Personas is a component of the Metropath(ologies) exhibit, originally on display at the MIT Museum by the Sociable Media Group from the MIT Media Lab. It has been shown in 7 exhibits around the world since, from Peru to Italy. It uses sophisticated natural language processing and the Internet to create a data portrait of one's aggregated online identity. In short, Personas shows you how the Internet sees you.

Iskreno, ja nisam do danas. A saznala sam zahvaljući Google analytics i tome što je neko preko ovog sajta došao do mog bloga.

Ispostavlja se da je to projekat/instalacija - koji nema praktičnu namenu - pokrenut na MIT i kombinacija je data mining, društvenog angažmana i podataka koji se transformišu u realnom vremenu. Odnosno, pretraga Inerneta prema onome što se dešava iza scene - indeksiranje i procesuiranje podataka koje na Google, na primer, ne vidimo.

Zbog toga je screen shot gore odraz samo jednog trenutka - prikaz pretrage je inače vrlo dinamičan.

Već zamišljam party ili konferenciju na kojoj se na zidu ili video bimu projektuju rezultati neke pretrage sa puno boja i koloritnog pokreta. Moglo bi da bude interesantno.

Pozdrav iz Sarajeva

2011-12-14T08:54:00.001-08:00

Kao i nekada, i danas se u Sarajevu ukrštaju južnoslovenske kulture. I ostalo.

Na popularnim mestima za ćevape na Baščaršiji slušaju se narodnjaci iz Srbije, Tereza Kesovija, bosanske sevdalinke.

A na praktično svim kioscima je zastupljena štampa iz Bosne, Hrvatske, Srbije: Od revijalnih izdanja, do dnevne štampe i informativnih nedeljnika.

Od skora u Sarajevu je i Al Jazeera Balkans, sa informacijama iz celog regiona. Videćemo da li će informativno-dokumentarni programi tako lako povezivati građane i građanke u ovim zemljama kao što to čine tabloidi i popularna kultura. Ja lično se nadam da hoće, mada još uvek iščekujem kablovskog operatera da ovaj (koliko mogu da prosudim po sadržajima plasiranim preko društvenih mreža i povremenog praćenja live streama) odličan program uvrsti u svoju ponudu.

Ponekad vas mediji nenadano zabave

2011-12-13T01:21:00.000-08:00

Portal Novog magazina, juče u epizodi 'Strejt department' (očekujem da će u nekom momentu korigovati grešku).

Ovde je raniji post o pokretanju Novog magazina

(Hvala Eric Gordy koji je skrenuo pažnju)

Manjine i društvene mreže

2011-11-24T12:40:00.000-08:00

Manjine (etničke, jezičke, seksualne, migranti) i njihova upotreba društvenih mreža bila je tema konferencije na kojoj sam učestvovala početkom meseca.

Za online magazin Evropskog novinarskog centra (European Journalism Centre) napisala sam tekst o ovoj konferenciji: Minority voices on social media networks.

Različite vrste manjina i konteksti u kojima žive, i njihovo korišćenje društvenih mreža u Poljskoj, Rusiji, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji za raznolike svrhe su ono čime sam se u tekstu bavila.

Za ilustraciju, evo zaključka: "the goals minorities seek to achieve via social media seem to vary greatly and can sometimes lead to unwanted results. State authorities and civil society can therefore play a crucial role in creating and maintaining an environment protective of minorities. Thousands of Facebook “likes” are not sufficient for that task."

Ostatak teksta je ovde.

/social networks, civil society, Europe, minorities/

Društvene mreže i građansko društvo

2011-11-10T03:46:00.000-08:00

Prošlog petka učestvovala sam na konferenciji 'Minorities and New Social Media' koju je u Flensburgu (Nemačka) organizovao European Centre for Minority Issues - ECMI.

U tekstu koji pišem za jedan magazin biće više detalja o konferenciji, ovog puta .ppt deo moje prezentacije o nacionalističkim grupama i seksualnim manjinama u Srbiji na Internetu (Civil Society in Serbia in the Mirror of Social Networks and Community Media) i o web akcijama koje pokazuju da građanskog društva ima, makar se i samo sporadično primećivalo.

/Serbia, social networks, Facebook, Twitter, minorities/

/social networks, civil society, Serbia/

Photo (not)Nobel story

2011-10-17T03:44:00.000-07:00

Teško da će ova priča otići u zaborav. Ipak, evo, od kraja ka početku, foto prikaza kako se priča razvijala.

Epilog:
"Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdilo je da u slučaju lažne vesti da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade nema elemenata visokotehnološkog kriminala, niti krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, ističe za Danas Mihailo Tijanić iz Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP." (Danas, 21. 10. 2011)

Takođe: Jedna vrlo efektna politička poruka na Internetu. Koju ću svakako pomenuti kao ilustraciji uticaja Interneta u Srbiji na konferenciji na koju uskoro putujem.

A koja je, između ostalog, glasila:

We have registered the domain of this obviously hoax site on the 5th October 2011, as a symbolic reminder of that day eleven years ago, when Serbia missed a historic opportunity to create a different and better world. Today again, Serbia turns to war, terror and deadly kitsch of the nineties, violence towards diversity, nationalist conservatism and dishonest orthodoxy. We believe the political activity of Dobrica Cosic is still deeply intertwined with this hazardous value system, which does not cease to threaten us all.

Uostalom, reference kao što su the Economist, Presseurop, Huffington Post, Guardian, LA Times itd. su nešto o čemu mnogi profesionalni spin majstori mogu samo da sanjaju.

p.s. Screen shot sa RTS i slika trending topics u kojoj je i D.Ć. potekli su sa Twittera, od koga tačno, na žalost, ne znam

Izveštaj o medijima

2011-10-12T01:35:00.001-07:00

Ili: Da li su se neki preigrali?

Savet za borbu protiv korupcije predstavio je 30. septembra Izveštaj o medijima. Ovo je po mom mišljenju jedan od najznačajnijih dokumenata o našoj medijskoj sceni.

Nakon slušanja Verice Barać u Peščaniku prošlog petka, imala sam utisak kao da prepričava neki triler. Vidim da je na predstavljanju i Snježana Milivojević rekla da je Izveštaj doživela 'kao krimi priču o medijima'.

Osnovne tačke izveštaja:

"Savet je tokom analize obimne dokumentacije uočio tri glavna problema medija:

1. netransparentnost medijskog vlasništva;

2. ekonomski uticaj državnih institucija na rad medija kroz različite tipove budžetskih davanja;

3. problem RTS-a koji umesto javnog servisa, ima ulogu servisa političkih stranaka i vladajućih elita, što sve za posledicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Srbija suočena, pa i za problem korupcije."

Svi detalji objavljeni su na 46 strana teksta. Kao što je napisao Eric Gordy u svom blog postu na ovu temu, sve ono o čemu se moglo posredno zaključivati, sada se nalazi na jednom mestu. Do not miss.

A ni država izgleda nije ostala ravnodušna.

SFRJ za početnike

2011-09-27T01:47:00.000-07:00

Naslovna strana magazina Start iz 1970. (Eksplicitnije naslovnice došle su kasnije)

Nikica Marinović, najuspešnija Miss SFRJ, na naslovnoj strani Bazara iz 1970.

Evo najzad i jedne dobre vesti vezane za domaće medije, odnosno za TV B92.

Sinoć je sa emitovanjem počela dokumentarna serija "SFRJ za početnike".

Autori kažu ovako:

"SFRJ za početnike je pristojno zabavan, "latentno" edukativan, retro moderan program koji osvežava pamćenje i podstiče na dijalog medju generacijama"

Ova vrsta emisije nije nova - vrlo je slična Robnoj kući, o kojoj sam ranije pisala. Razlika je u tome što je SFRJ više kolažnog karaktera i obrađuje veći broj tema i fenomena u okviru jedne emisije (sinoć su prikazane prve dve epizode).

Meni su obe podjednako dobre: Zanimljive teme, dobro istražene, dobra produkcija, relevantni i elokventni sagovornici (čak i ako nisu lično simpatični u drugim kontekstima), prijatni glasovi spikera, i povrh svega sadržaji koji imaju i emotivno-sentimentalnu i edukativnu komponentu. Kao što je neko na Twitteru napisao, ova serija je kao ekranizovan 'Leksikon YU mitologije'.

Na pitanja otkuda to da da se javlja toliko serija koje se bave istorijom bivše zemlje i kako to da su tako dobro urađene, odgovor može biti u tome da je pršlost stvarno bila bolja (a patina vremena tome još dodaje).

***

Među temama o kojima je sinoć bilo reči su i Nikica Marinović, bivša Miss SFRJ (koja je tragično završila život pre nekoliko godina) i zagrebački časopis Start. Stoga slike na vrhu.

Dakle, tune on ponedeljkom u 21h na TV B92.

Poetski intermezzo: Radio & TV

2011-09-19T02:17:00.000-07:00

Televizija

Kutija prazna spolja i iznutra

Prljavo skladište sitnog polusveta

Nova crkva starih religija

Opasno oružje u lošim rukama

Gomila gluposti u dva-tri minuta

San svakog mediokriteta

Lišen svega osim prosečnosti

Razuđena kanalizacija

Stvorena za jedan osmeh idiota

***

Pobeda

Kad sam radio

na radiju

bili smo stupili

u štrajk

i mnogo smo se voleli

dok nismo pobedili

Iz knjige: "Otvoreno pismo", Radoman Kanjevac, 1995.

Photo source

Serbian Press Council

2011-09-16T03:47:00.001-07:00

Establishing Serbian Press Council has been a long story.

Actually, it has started soon after the October 5, 2000 changes in Serbia (in the photo, the cover of daily Blic - which is today celebrating its 15th anniversary - from October 6, 2000).

With the support of Norway, the Press Council has finally started its work and receiving complaints yesterday.

It remains to be seen what would be the Council's impact on Serbian media scene. (For accountability issues and the state of affairs in Serbian print media and beyond, I recommend our study on Serbian Media Landscape).

Let's hope that some of the experiences and good practices from Norwegian Press Council will be implemented in Serbian context too.