Kao dizajneri imamo veliku odgovornost. Verujem da dizajneri treba da eliminišu nepotrebno. To znači uklanjanje svega što je moderno, jer su ovakve stvari kratkog veka.

Dieter Rams – u intervjuu sa Icon Magazine

Studirao je arhitekturu, i usput učio stolarstvo od svog dede, koji je mnogo uticao na njegov rad. Nakon što je radio za arhitektu Otto Apela, pridružio se proizvođaču elektronskih uređaja – “Braun”, i u toj kompaniji pisao istoriju i ostavio dubok trag u svetu dizajna.

Prepoznaju ga po rečenici ”Weniger, aber besser” – “Manje, ali bolje”.

10 principa dobrog dizajna

Osamdesetih prošlog veka je postao jako zabrinut stanjem sveta oko sebe – “neshvatljiva zbrka oblika, boja i buka”. Uplašen da je i on jedan od onih koji doprinosi takvom stanju, važno se zapitao: Da li je moj dizajn dobar dizajn?

Pošto ultimativni odgovor na to pitanje ne postoji, napisao je 10 svojih zapovesti na osnovu kojih će vrednovati dizajn.

Dobar dizajn:

1. je inovativan – Mogućnosti inovacije ne mogu da zamore. Razvoj tehnologije uvek daje nove šanse inovativnom dizajnu. Ali inovativni dizajn se uvek razvija u tandemu sa inovativnom tehnologijom, nikada ne može da radi sam za sebe.
2. čini proizvod upotrebljivim – Proizvod je kupljen da bi bio korišćen. Mora da zadovolji određeni kriterijum, ne samo u pogledu funkcionalnosti, već i psihologije i estetike. Dobar dizajn ističe upotrebljivost proizvoda dok oduzima sve što bi moglo da zanemari njegovu vrednost i funkciju.
3. je estetski – Estetski kvalitet je dopuna na upotrebljivost do celine proizvoda jer se proizvodi koriste svaki dan i imaju efekat na ljude i to da se dobro osećaju. Samo kvalitetno izrađeni uređaji mogu da budu prelepi.
4. čini proizvod razumljivim – Pojašnjava strukturu proizvoda. Još bolje, može da načini proizvod da jasno objasni svoju funkciju koristeći intuiciju korisnika. Najbolje, samoobjašnjiv je.
5. je nenametljiv i skroman – Proizvodi koji služe svrsi su kao alati. Nisu ni dekorativni objekti niti umetnička dela. Njihov dizajn bi, stoga, trebalo da bude neutralan i odmeren, da ostavi prostor za samoizražavanje korisnika.
6. je iskren – Ne čini da proizvod izgleda inovativnije, moćnije ili vrednije nego što zaista jeste. Ne pokušava da manipuliše potrošačem obećanjima koja ne može da održi.
7. je dugotrajan – Izbegava da bude u modi i stoga nikad ne postaje staromodan. Za razliku od pomodarstvenog dizajna, traje mnogo godina – čak i u današnjem društvu koje brzo menja trendove.
8. je promišljen do poslednjeg detalja – Ništa ne sme da bude samovoljno ili prepušteno slučaju. Brižljivost, urednost, tačnost i preciznost u dizajniranju ukazuje na poštovanje prema korisniku.
9. nije poguban po okolinu – Dizajn daje važan doprinos očuvanju životne sredine. On konzervira resurse i minimizuje fizičko i vizuelno zagađenje kroz životni ciklus proizvoda.
10. je što je manje dizajna moguće – Manje, ali bolje – jer se koncentriše na esencijalne aspekte, i proizvodi ne nose breme viškova. Nazad na čistotu, nazad na nevinost, nazad na jednostavnost.

Neki od njegovih dizajna

Da li ga Apple plagira? – Rams vs Ive

Mnogi optužuju glavnog Apple dizajnera – Johnatana Ivea da kopira Ramsov rad. Kao što ispod možete videti, sličnosti su očigledne:

Ipak, među njima vlada uzajamno poštovanje. Koliko Ive tvrdi da je Rams jedan od najvećih ikada, toliko Rams kaže da je fasciniram Appleom jer su postigli ono što onnikad nije: iskoristili su moć proizvoda da ubede ljude da čekaju  u redu da ih kupe, dok je on čekao u redu za hranu na kraju drugog svetskog rata.

Imam problema sa omalovažavanjem reči “dizajn”. Čak me je sramota da mene zovu dizajnerom. Preferiram nemačku reč – Gestalt-Ingenieur (u slobodnom prevodu – inžinjer oblika).

Za kraj…

…evo jednog kratkog intervjua sa genijem dvadesetog veka. Ako sam vas imalo zaintrigirao njegovim radom, istražujte dalje, nećete se pokajati.

Kako korisnici čitaju na internetu

Kratko i jasno - ne čitaju. Najbitnija rečenica u ovom tekstu: Korisnici skeniraju stranicu. Tek ako budu privučeni odokativnim pregledom tekstapročitaće ga u celini.

O formatiranju sam pisao u ovom tekstu, ali hajde da skratim i izvedem najvažnije:

• Gledaju da nađu individualne reči koje bi mogle da im budu interesantne, i zato je dobro boldirati bitan tekst, da ga prilikom skeniranja ne bi preskočili.
• Traže podnaslove koji bi ih privukli (ovde zaboravite na SEO i pišite privlačno).
• Liste su ouvek dobar primer lakog za skeniranje, preglednog sadržaja i treba ih koristiti naveliko.

Kako koncipirati članak i paragrafe

Dve reči: izvrnuta piramida.

Dakle:

• Iznesite zaključne misli o temi na koju pišete
• Objasnite zašto i kako ste došli do njih
• Onda (ne neophodno) pišite odakle vam inspiracija za tekst i sl. stvari koje biste obično metnuli na početak sastava

Sećate se kako vas je učiteljica učila da pišete prvo uvod, pa razradu, pa zaključak? Prilikom pisanja tekstova za net treba okrenuti redosled. Vašem čitaocu opada pažnja kroz tekst, i vrlo verovatno će, ako mu u prvih par pasusa ne kažete zašto treba da nastavi sa čitanjem, pobeći na neku drugu stranicu.

Da je gornji paragraf stajao pre liste, preskočili bi ste ga. Razmislite o tome.

Ako ste ga preskočili, sad ste se sigurno vratili na njega zbog gornje ili ove rečenice.

Što se tiče samih paragrafa imajte u vidu ovu rečenicu: Jedna ideja = jedan paragraf. Ukoliko je ne budete poštovali, čitaoci će prilikom skeniranja preskočiti dodatne ideje ukoliko im se prva (ideja, rečenica, tema) ne bude svidela.

Takođe, koristite makar upola manje reči da je izrazite, pa i manje ako ste dovoljno vešti.

Ovde ne mislim isključivo na dizajnere. Prvenstveno mislim na one koji osmišljavaju sadržaj za internet. A nekad imam utisak da, pored njih, ni marketing i PR menadžeri nisu sigurni šta rade.

Samo želim da podignem svest o razlikama, pa ću ukazati na glavne odlike interneta kao medijuma poredeći ga sa drugim, dobro poznatim medijumima. Internet treba tretirati na poseban način.

Internet vs. Štampani mediji

Ljudi na internetu ne čitaju tekst. Oni ga skeniraju. Zato je jako bitno da HEO bude na visokom nivou.

Kada čitate novine, nemate pored sebe još 50 novina koje se bore za vašu pažnju. Seli ste da odmorite i natenane prostudirate šta sve tu piše. Na internetu vas toliko toga čeka.

Stoga, novine zahtevaju narativni pristup da bi opustile čitaoca, dok internet-tekst zahteva konstantne pozive na akciju kako bi zadržao pažnju korisnika.

Ovde je takođe bitno obratiti pažnju na tipografiju, s obzirom da upravo tekst sigurno čini preko 90% sadržaja na internetu.

Već sutra ću objaviti tekst o najboljim praksama prilikom pisanja članka za web, pa svratite, obećavam da će vam koristiti.

Internet vs. TV

Ovo su dva u jezgru različita principa.

Internet je aktivan medijum. Kada ste na internetu nagnete se napred i pomno pratite svoje pokrete i odluke želeći da što vrednije iskoristite svaku sekundu boravka na njemu. Na internetu birate šta ćete raditi. Kada odaberete jedan sajt, vrlo verovatno imate još 5 otvorenih tabova koje jedva čekate da pregledate i pobeći ćete sa trenutnog ukoliko na prvi pogled smara.

TV je pasivan medijum. Kada uključite TV zavalite se i ne razmišljate ni o čemu, samo želite da ubijete vreme i zabavite se što bolje. Nakon izbora kanala, ne odlučujete o bilo čemu i retko ćete taj kanal promeniti. Sačekaćete da prođu reklame i iskulirati iskačuće natpise ili sitna slova.

Sa televizijom nemate 5 ekrana (tabova) i daljinski (miš) vam nije stalno u ruci. Takođe, ne završavate nikakve poslove (mejlovi, računi, komunikacija itd) pa vam odvraćanje pažnje ne smeta, čak je i poželjno da bi vas zabavilo.

Sve ovo ne znači da ne postoje informativne TV emisije ili zabava u novinama ili gledanje video sadržaja na internetu. Možete i drugačije da kombinujete. Ali znači da treba različito pristupiti kreiranju istih tipova sadržaja za svaki medijum ponaosob.

Kao što na TVu nikada nećete rešavati ukrštene reči, nemojte ni za internet pisati kao što pišete za novine.

Ključna razlika

Gledajući TV, čitajući novine, slušajući radio ili gledajući u reklamu čovek očekuje da mu formirate mišljenje. Prateći program on želi da mu vi kažete šta da misli o nekoj temi.

Na internetu je obrnuto – želi da svoje mišljenje konstruiše sam. I očekuje da mu samo date potkovane smernice i u tome mu pomognete.

Internet nije medijum

Nakon poređenja koja bi mogla da koriste ljudima koji kreiraju internet sadržaj, iznosim ovu stavku kao drugu perspektivu za one koji provode vreme na internetu.

Niko ne “gleda internet”. Niko ne “čita internet”. Ljudi dolaze na internet da bi završili poslove brže i lakše.

Internet omogućava bolju informisanost, lakše sticanje znanja i bržu komunikaciju, ali i to su poslovi koji se putem interneta mogu lakše obaviti.

Internet bankarstvo, društvene mreže, wiki enciklopedije i slično su samo neki od primera. Dakle, internet je alat, a ne medijum.

–

ZA DALjE ČITANJE: Pisanje tekstova za internet

Post Scriptum

Internet vs. Ostali medijumi

Štampani mediji i TV nisu jedina dva medijuma sa kojima često mešamo internet. Tu su i bilbordi na osnovu kojih se prave reklame i bannere, tu su i radio emisije na osnovu kojih se prave podcastovi i tako dalje. Da ne dužim, o njima neću pisati ovom prilikom.

Ako vam treba pomoć ili mišljenje nekoga ko ima iskustva prilikom pravljenja nekog od gore pomenutih sadržaja, uvek mi se, kao što kažem na kraju skoro svake beleške, možete obratiti na anarcorder@gmail.com

UPOZORENJE! Dragi čitaoče, ovo je opširan tekst. Ali je lak za svariti, i pročitaćeš ga u jednom dahu. Ipak, ako je “Bela Griva” iz lektire za 4. razred osnovne sve što si pročitao uz naslove iz dnevnih novina, sada je pravi trenutak da zatvoriš ovu stranicu i vratiš se facebooku.

Ovo nije tekst koji blati Windows. Ovo nije ni tekst koji predstavlja ili promoviše Linux. Ovo je više neka vrsta motivacionog teksta, koji bi trebalo da vam da podstrek da konačno probate taj famozni operativni sistem. Ionako ništa ne košta… Dobro, košta petnaestak minuta slobodnog vremena. Ali može da vam promeni život. Bar onaj virtuelni. Počećemo sa pronalaženjem uzroka straha od promene.

Problemi

Da bi suzbili fobiju, moramo na kratko da se vratimo u prošlost i pronađemo njen uzrok. Fokusiraćemo se na glavne ‘probleme’.

Kodovi

Mnogima je prva asocijacija na Linux ovo:

Što do pre par godina i nije bila velika greška. Da bi sve radilo onako kako želite morali ste dosta da se igrate sa konzolama. Morali ste da znate komande. Samo su hrabri smeli da probaju Linux. Uglavnom su bili i programeri. Pa tako, kad god bi otišli kod nekog druga koji koristi Linux i zatražili da vam pusti vašu omiljenu pesmu, on ne bi kliknuo na Applications > Sound & Video > Rhythmbox i Play. Nikako. On je programer, i mora da pokaže svoje znanje vama koji ste obični Windows korisnik, i stoga otvara Terminal (nekad Console) radi sledeće:

{program name} {song filename}

xmms -e {song filename}

beep-media-player -e {song filename}

To, osim oduševljenja programerskim znanjem vašeg druga, kod vas pokreće i lavinu misli: “Možda ovo i jeste bolje. Bezbednije, to sigurno. Ali vidi ti šta ovaj radi da bi pustio pesmu. Sad treba da sednem i učim neki kod? Ne brate, ja lepo za svoj Windows, Start > Winamp > Play. Neću da komplikujem sebi život.” I tako dalje i tako dalje…

Još jedan problem je moć navike. Ali najveći problem je to što svi koriste Windows. Da je Linux bolji svi bi koristili njega. Što bi se sad vi pravili pametni?

Zakon mase

Ovaj pasus nema veze sa fizikom. Radi se o sledećem:

Tim naučnika je obavio eksperiment. Nacrtali su dve linije na zid. Jedna tanka, druga vidno deblja. Test je radilo 10 ispitanika, od kojih je 5 bilo ‘ubačeno’ od strane tima koji obavlja eksperiment. Trebalo je da odgovore na pitanje: Koja je linija deblja? Prvih pet ljudi (insajdera) reklo je za tanju liniju da je deblja. Od ostalih pet, random ispitanika, četvoro je za tu istu liniju reklo da je deblja, iako je bila vidno tanja. Samo jedan ispitanik imao je hrabrosti da se izdvoji iz mase i kaže “šta vam je ljudi, zar ne vidite da je ova druga deblja”.

Kako svi, tako ću i ja. Windows svi, tako ću i ja. Što bih se ja pravio pametan?

Kompatibilnost

Sledeći problem koji se javlja. Ali, znate šta? Taj problem nije problem! Ali mnogi ne znaju da sva dokumenta, sve fotograifje, zvučne zapise, sve fajlove, sve prezentacije, tabele, RAR i ZIP arhive i ostalo koje napravite na Linuxu možete koristiti na Windowsu, i obratno!

Igrice

Da se ne lažemo, ako ste gejmer, i to vam je prioritet u životu, možda je i bolje da ostanete na Windowsu. Osim ako niste avanturističkog duha i želite da istražite potpuno novi svet igara. Wine može da vam omogući da na Linuxu igrate igrice i sa Windowsa, u svakom slučaju.

Razlozi 

Još jednom ću reći da ovaj tekst nije metodološko ubeđivanje korisnika Windowsa ili nekog drugog OSa da pređu na Linux. Cilj je da vas ohrabri da ga probate. Samo da probate. Ako vam se ne dopadne, uvek se možete vratiti sistemu koji ste prethodno koristili. Odgovoriću i na pitanje: Zašto?

Intuitivnost

Ljudi, kao što sam prethodno rekao, imaju veliki strah od promena. Bilo da menjate grad, školu, firmu, automobil ili operativni sistem, potreban je period prilagođavanja, i imate mali strah da se nećete baš najbolje snaći u novom okruženju.

Dobra vest za vas čiju fobiju lečimo je to da je Linux u stvari jako intuitivan. Hoću reći: gde god pomislite da bi nešto trebalo da stoji, tamo ćete ga i naći. Pa čak i da ne, postoji pregršt opcija. Vrlo lako možete podesiti sve da odgovara baš vama. Uzmite beli papir i olovku u ruke i nacrtajte operativni sistem onako kako ga zamišljate. Zatim instalirajte neku distribuciju Linuxa i podesite sve da izgleda i radi baš kao to što ste nacrtali! Organizujte panele, menije, radne površine, aplikacije… jednom rečju sve, baš onako kako želite.

Želite da vam onaj ‘X’ za zatvaranje prozora bude na levoj strani? Nema problema. Želite da sami kategorizujete aplikacije u meniju (iako su već savršeno organizovani), i to samo one koje vi želite? A koliko menija želite? Nema problema. U sledećem tekstu na ovu temu opisaću distribucije i proceduru, videćete kako je prosto. Lako. Intuitivno!

Sigurnost i stabilnost

Ili SiS, kako ih nekad u šali nazivam. Ovaj deo teksta je najduži, stoga, ako nemate vremena, pređite na hardver i verujte mi na reč da bezbedniji sistem od Linuxa nećete naći. Ako ste ipak zaintrigirani, nastavite čitanje. Obećavam da neću biti dosadan.

Sa stanovišta stabilnosti gledano, Linux je najbezbedniji operativni sistem koji ćete ikada koristiti. Slobodno, postavite ono pitanje. Zašto? A sada razmislite koliko je logično:

• Ljudi koji prave viruse žele na svojim čedom nanesu što je više štete moguće. Ili da steknu što veću kontrolu. Winows je najzastupljeniji operativni sistem na svetu. Stoga, ti virusi će biti namenjeni baš njegovim korisnicima. Problem zakona mase smo već rešili, zar  ne?
• Instalirate program, a on vam usput doda bar još dva programčeta bez da vas pita. Onda poželite da ga se rešite, i usput, sasvim slučajno, izbrišete neki sistemski fajl, koji ima esencijalni značaj za rad vašeg ljubimca. Naravno, sistem se ne buni i nema problema. Do trenutka kada restartujete računar. Poznat scenario? Linux ima bolju autorizaciju. Tražiće vam lozinku svaki put kada želite da izmenite nešto što ima veze sa samim sistemom. Stoga, virusi ne mogu da se šetaju po vašem računaru i kreiraju i brišu datoteke i fajlove iz jednog jedinog razloga – jer im vi niste dozvolili.
• Linuxov kod je otvoren. Svako može da ga vidi i menja. Samim tim, više očiju gleda da zapazi svaki propust. Svaki korisnik. Naspram tima sastavljenog od ograničenog broja ljudi koji taj posao rade od 9 do 5, ceo Linux svet zapaža propuste dok sluša muziku, surfuje netom ili piše pesmu svojoj voljenoj. Proslede zajednici koja probleme rešava gotovo trenutno.

Što se tiče poslednje stavke, govorio sam hipotetički. Ja nikada nisam čuo da je virus ušao u mašinu nekog korisnika Linuxa.

Red je i da bacimo pogled sa stanovišta stabilnosti. “Čoveče, ovaj komp mi radi sve sporije i sporije, ima neke bagove, moraću da reinstaliram sistem”. Koliko ste puta čuli tu rečenicu? Mnogo, verujem. Reinstaliranje rešava slučaj. Do narednog puta kad ćete izgovoriti tu rečenicu. Dokle ćete trpeti tu torturu? Ili ste se već navikli, jer ne znate za bolje?

Možda razmišljate ovako: kompjuteri spadaju pod novu tehnologiju, samim tim nisu dovoljno razvijeni i stabilni. Još logičnije je da sve što stari vremenom gubi svoje sposobnosti i funkcije. Kako se vaš deda usporeno kreće u odnosu na vas, tako i vaš sistem ostari pa radi sporije. Da vam kažem još jednu dobru vest? Sve su to zakoni biologije. Zakoni tehnologije se, na sreću, razlikuju.

Ako se pronalazite u gornjem pasusu, probajte Linux i iznenadićete se. Pet godina nakon instalacije, Linux će vam i dalje biti na usluzi isto toliko brzo koliko i odmah nakon nje. Daće vam više vremena da radite, umesto da ga reinstalirate iznova i iznova. Samim tim je produktivniji.

Hardver

Kompatibilnost, kao što sam već napisao, nije problem. Nisam napomenuo i to da je kompatibilnost sa svim vašim štampačima, skenerima, kamerama, fotoaparatima i ostalim uređajima na istom nivou. Samo ubodite kabl u kućište računara, i Linux će vas odmah obavestiti šta ste povezali pitati da li želite da instalirate drajver za taj uređaj. Čak i seksi senzori na vašem laptopu odmah će raditi, sa sve lepim notifikacijama u gornjem desnom uglu na svaki dodir.

Nekad mi se čini da bi, kad bih mogao da gurnem prst u USB, Linux na to odgovorio:

Kažiprst Miloša Jeremića je upravo povezan sa vašim računarom. Želite li da instalirate drajver kako biste mogli da ga koristite?

Dakle, nećete više koristiti stare verzije sistema jer za nove nije napisan drajver potreban da bi radio vaš stari štampač.

Uopšte, Linux dobro radi na svim računarima. Nebitno iz koje su godine.

Softver

Zašto bi trošili sate, pa nekad i dane da opremite svoj računar svim aplikacijama koje su vam potrebne? Zašto bi ih svakodnevno, umesto po potrebi dodavali? Linux ima sve osnovne programe u sebi. Čim ga instalirate dobijate office, plejer, pregledač internet stranica i sve ostalo što vam je potrebno. Umalo da zaboravim kodeke, flash player i sl. Eto dokle me je Linux doveo :)

Instaliranje softvera jednim klikom – može li lakše? Nećete tražiti po netu i skidati programe koji su vam potrebni. Upisaćete player u Search i dobiti liste sa opisima i slikama programa. Odaberite koji želite i kliknite na install. Gotovo.

Što se tiče aplikacija, promena i nije toliko velika. Veliki broj njih ima svoje Linux verzije. Chrome, Firefox, Skype, Flash player, i ostale…

Neke su toliko zgodne, da vam je recimo za chat (Facebook, MSN, Yahoo!, GTalk, ICQ, AIM, MySpace…) dovoljan jedan program. Jedan namena – jedna aplikacija. Eto ideje za jedan od slogana Linuxa :D

Jako bitno: sav softver vas pita želite li da ga updateujete čim sledeća stabilna verzija bude spremna.

Desktop

Jednom rečju – savršen.

Napomena: Ova fotografija nije montaža ili fikcija!

Zašto jedan? Kad ga instalirate, Linux ima 4 spremne radne površine. Ne morate više da punite taskbar. Prebacite poneki prozor na drugu radnu površinu. Ili šesnaestu? Da, možete ih i dodavati.

Pored toga, postoji bezbroj tema i ikonica na koje možete računati čim vam jedan izgled dosadi.

Prikaz informacija je možda i najvažniji. Koliko je sati? Koliko je stepeni napolju? Da li ste online na Skypeu? Koji account trenutno koristite? Koji layout tastature? Koju radnu površinu? Radi li bluetooth? Koju internet konekciju koristite? Koliko vam je pojačan kompjuter? Sve možete pročitati sa desktopa. A opet, sve je tako minimalistički osmišljeno da ništa ne odvraća pažnju.

Cena

Za vas, najbitnija stavka. Ona se ne menja. Ne raste. Na nju ne utiče svetska ekonomska kriza. Ista je za linux, sve drajvere, programe, i sve vezano za njega. Ona iznosi:

0 (izaberi valutu)

Znam ja, lukavi ste vi. Nađete i krek i kod, pa piraterija. Čemu sve to? Samo kršite zakon, ne updateujete sistem, itd itd… Zar nije lepše kada imate nešto svoje što vam punim pravom pripada pa se ponosite njime, nego kada ukradete i krišom koristite? Jeste.

Okolina

Linux se ne isporučuje na CD ili DVD u plastičnoj kutiji. Programi za Linux takođe. I kada ga naručite (poštarina se ne plaća), dobijete ga u kutiji od recikliranog papira. Obično ga režete na piši-briši. I može da spasi vaš stari računar, previše loš za Windows od svoje nesrećne sudbine. Biće mu rampa na putu da postane još jedan komad tehnološkog smeća. Ali siguran sam da vas reciklaža, za razliku od cene, ne zanima. Tako da prelazim na sledeću stavku.

Zajednica

Gde god da se nađete, online ili offline, ako je tu neki korisnik linuxa, postaćete prijatelji. Imaćete bezbroj tema za razgovor. Ova zajednica prihvata oberučke svoje članove. Lepo je biti deo toga!

Konačno!

Kraj. Kao i uvek, sve što vas zanima možete me pitati na twitteru, facebooku, google plusu, ili tako što ćete mi adresirati elektronsko pismo na anarcorder@gmail.com, a u sledećem delu odgovoriću na pitanje: Kako?

Čitamo se i komentarišemo!

Bez razmišljanja smo prihvatili pomalo ružne reči tipa blog, portfolio, subscribe, tagovi, postovi, copyright, download, share… Lista je podugačka. One su deo svake prezentacije i ima ih na svim stranicama jer je njihovo značenje skoro neizbežno.

Da ne pominjem da se i etiketiramo kao developeri, admini, copywriteri… I svi radimo na webu.

Pročitajte zašto to nije u redu, i rešenja koja predlažem.

Zašto reći ne?

Prvi razlog je to što ih veliki broj starijih ljudi, kao i onih koji ne poznaju engleski tako dobro, ne razumeju. Smatram da ne bi trebalo da delujemo diskriminušuće prema njima. I oni su ravnopravni korisnici interneta i kao takvi deo su u zajednice. Možda na ovu kritičnu masu treba obratiti više pažnje jer će baš njeni pripadnici kupiti proizvod ili sa više kredibiliteta proširiti informacije koje se nalaze na određenim stranicama (primetićete da nisam iskoristio reč sajt), u odnosu na devetnaestogodišnjake koji će razumeti ama baš sve.

Ovih reči zvanično u srpskom jeziku nema, i to je, rekao bih, drugi razlog zašto ih ne treba koristiti. Živimo u Srbiji, gde govorimo srpskim jezikom, i sadžaj prezentujemo publici koja još od malena uči da govori i piše istim tim srpskim jezikom. Ovde mišljenja mogu da budu podeljena na dve ekstremne strane: jedni će dići palčeve i reći “tako treba, patrioto, treba i na ćirilici” dok će drugi reći “dođavola s tim, pišimo engleski kao ceo svet”. Ali tu nema diskusije. Što se prve grupacije tiče, učimo i ćirilicu i latinicu kao dva ravnopravna zvanična srpska pisma, izbegnite komentare na tu temu. Druga grupo, kada nam engleski bude bio zvanični jezik, tada ćemo svi početi da ga koristimo. Mešavinom samo unosimo opštu zabunu.

Treći razlog, nekad je baš besmisleno.

Sa razlozima i debatama možemo nastaviti, ali smatram da nema poente. Ko razume, shvatio je. Pa da vidimo šta bi mogla da budu…

Moguća rešenja

Problem može da se reši na dva podjednako dobra načina: korišćenjem odgovarajućih ikonica, odnosno nalaženjem adekvatnih reči. Ovo je bitno, pročitajte do kraja.

Ikonice kao spas

Ikonice, mali grafički simboli koji mogu da trenutno stave do znanja korisniku šta će se desiti klikom na njih. Vizualna rešenja su uvek bila dobra rešenja.

Internet rečnik

Moj predlog, odnosno poziv na akciju je da zajedno odlučimo koje ćemo reči koristiti pri izradi prezentacija, radi standardizacije, i da napravimo rečnik. Ako je neko u mogućnosti da kupi domen i hostuje (e, ovo sam morao) to na nekoj posebnoj adresi, voleo bih da mi se javi na email adresu. Možda je dobro rešenje i neki javni (dobra zamena za public) Google dokument koji ćemo svi moći da menjamo (ne editujemo). Do tad, svoju listu predloga držaću na adresi http://www.milosjeremic.com/rs/recnik, a vi mi na neki od načina sa kontakt stranice ili u komentarima šaljite predloge.

Potrebno je i kategorisati sadržaj.

Možete predložiti i #oznaku na twitteru ili neki novi sleng. Twitter oznaka je #recnik.

Hajde, pokažimo kakva smo zajednica i koliko dobrih i velikih stvari možemo učiniti zajedno. Još jednom:

http://www.milosjeremic.com/rs/recnik

Postoji li neko ko se konektovao na internet, otvorio pregledač a da nije skrolovao do futera bar nekolicine internet prezentacija? Ne verujem. Koliko njih je bar u jednom od tih par futera moralo da vidi famozno “W”? Šta je to, šta znači, i kako to da je toliko rasprostranjeno?

Dragi čitaoci, prezentujem vam – WordPress.

Ako ćemo narodskim jezikom, najprostija definicija bila bi:
Wordpress je platforma otvorenog koda za upravljanje sadržajem koji se prikazuje na sajtovima.
Ljudi koji su ga napravili vole da kažu kako je on u isto vreme besplatan i od neprocenjive vrednosti.

To što je otvorenog koda znači  da svako može da vidi kako je napravljan i (ukoliko zna PHP programski jezik) da ga uređuje po sopstvenom nahođenju. Stoga, WordPress baza sadrži preko 1500 tema i skoro 17.000 dodataka i taj broj vrtoglavo raste. Koliko je popularan govori podatak da baš ova platforma pokreće preko 25 miliona sajtova širom sveta.

WordPress.com i WordPress.org

Mnogi su zbunjeni razlikom između ova dva projekta. Pokušaću da vam objasnim kratko i jasno.

WordPress.com je nešto slično kao Googleov Blogger.com – uz njega dobijate vašdomen.wordpress.com i možete besplatno voditi svoj blog koji hostuje sam WordPress. Potrebno je samo napraviti nalog i odabrati temu – i spremni ste, u par klikova.

WordPress.com može raditi i sa vašim domenom, ali ograničava u pogledu prilagođavanja samog sajta. Recimo, možete samo izabrati neku temu od ponuđenih, ne možete je sami menjati bez doplate.

WordPress.org možete korisiti samo ukoliko imate svoj domen i hosting. Preuzima se kao .zip ili .tar.gz kompresovana arhiva, raspakuje i uploaduje preko FTPa na koren sajta (detaljnije o instalaciji u sledećem nastavku feljtona). Potrebno je odvojiti još samo par minuta za unos esencijalnih podataka, i sajt može početi sa radom.  Sa ovom varijantom imaćete mnogo veću kontrolu nad svojim podacima. Moći ćete da instalirate više tema i dodataka. Jednom rečenicom – ne postoje nikakava ograničenja.

Nastavak teksta kao i kompletna serija članaka fokusiraće se na wordpress.org.

Šta sve može WordPress?

Ova platforma pokreće najraznovrsnije tipove sajtova: od blogova i portfolia, preko portala i internet prodavnica, pa sve do društvenih mreža.  Hajde da prošetamo kroz njene osnovne funkcije:

• Ne zahteva nikakvo programersko znanje za postavljanje sadržaja
• Dostupan je na više jezika (da, i na srpskom)
• Lako formatiranje sadržaja
• Deljenje sadržaja na kategorije
• ‘Etiketiranje’ (označavanje) sadržaja
• Stilizovane sekcije sadržaja (citati, programerski kod, informacije itd)
• Dobra optimizacija za pretraživače
• Kontrola strukture linkova
• Komentarisanje sadržaja
• Povratna informacija u vidu komentara kad god neko linkuje vaš sajt

Uz neke dodatke koji se preuzimaju besplatno (ili koje, dragi programeri, napravite sami) možete dodatno proširiti njegovu funkcionalnost. Moguće je sve što zamislite. Granice ne postoje.

A šta traži za ono što daje, i koji su uslovi korišćenja?

Uglavnom, prva asocijacija na ‘besplatno’ jesu reklame. Sa WordPressom to nije slučaj. Ova platforma je zaista besplatna u svakom smislu te reči. Možete dobiti čak i besplatnu podršku od članova zajednice preko zvaničnog foruma. Dakle, ne traži ništa za uzvrat. Izdat je pod GPLv2 licencom, i ne zahteva čak ni da ostavite link ka zvaničnom sajtu negde na stranici.
Postoje samo dva uslova: da bi mogli da koristite WordPress, morate da imate instaliran PHP i MySQL na server, jer je ceo sistem baziran na njima. I to je to. I zaista nije nikakav problem ispuniti ih. Skoro svi hosting provajderi ispunjavaju ove uslove (skoro je tu da se ogradim od greške, ja ne znam niti jednog koji nema ovu podršku). Čak, mnogi nude i automatsku instalaciju sistema, vaše je samo da objavite i uređujete sadržaj!

Odlučio sam, koristiću wordpress. Šta dalje?

Super. Odabrali ste po većini populacije najbolju platformu za kontrolu sadržaja na internetu. Šta dalje? Pa, ovako: instalacija, upoznavanje sa korisničkim interfejsom, odabir najboljih odgovarajućih dodataka, par vrsta optimizacija wordpress sajta, odabir besplatnih i premium tema, kreiranje sopstvenih… Spisak je podugačak. Želite da znate kako?
Svratite kod mene vremena na vreme, skuvajte kaficu, zavalite se i čitajte ;)

P. S.
Ukoliko ste napredniji korisnik i ne možete da čekate da prođe par uvodnih postova a imate pitanja, pišite na anarcorder@gmail.com i odgovoriću u kratkom roku.

Greška broj jedan – Mali vam je

Pogledajte internet oko sebe. Ovaj naš, domaći. Velika većina blogova i magazina ima jako malu veličinu fonta. Prosek je, po slobodnoj proceni, 12-13 piskela. Da li ste svesni da se na taj način vređaju ljudi koji prave internet pregledače (iliti browsere) ? Da li je to saopštenje ljudima iz Googlea, Mozille, Opere, Applea da su glupi? Pojasniću.

Podrazumevano podešavanje veličine fonta svakog browsera iznosi 16px (odnosno 12pt, 1em ili 100% u drugim mernim jedinicama). Možda ćete na trenutak pomisliti da je to preveliko, ali varate se. Kada počnete koristiti ovu veličinu fonta, sve će vam drugo biti malo. Znate li koliko ljudi ima koji primenjuju CTRL+ScrollUp na vašim stranicama? I dva je previše.

Hajde da razmislimo malo o ovome: 16px na ekranu jednako je kao 11px ili 12px u štampi. Čudno? Ni malo. Pogledajte sliku ispod:

Da li je jasno da, kada uporedimo distance knjige i ekrana od očiju, tekst kao da se nastavlja sa ekrana na knjigu? Šesnaest piksela (100%) nam se samo čini prevelikom veličinom jer smo navikli da gledamo u male. Kada jednom budemo počeli da je koristimo, sve ostalo će nam biti premalo i u priču će uskakati zumiranje.

Slova koja sada čitate nisu velika. Takva su kakvim je vaš pregledač u startu želeo da ih prikaže. 100%. Skinite naočare, odvojite facu od ekrana, zavalite se i čitajte!

Greška broj dva – Mislite da je rolanje loše

Primetio sam kod mnogih web dizajnera da polaze od toga da su ljudi lenji i da brzo beže sa web stranica. Samim tim, bacaju svakakve informacije na posetioce. Ne razmisle šta je bitno i šta treba istaći u prvi plan, već, bojeći se da će slučajni prolaznik brzo otići i da neće videti sve, zbudže previše detalja na premalo prostora. Na taj način vređate korisnike. Mislite da su lenji? Da ih mrzi da skroluju stranicu? Ili im saopštavate da su glupi što to rade po ceo dan, jer nema potrebe? Obrazložiću i ovo.

Ako je skrolovanje loše, onda su svi sajtovi loši. U skrolovanju nema ama baš ničeg pogrešnog – baš ni kao u listanju kanala na TVu ili u okretanju stranica knjige.

Korisnici ne treba sami da prave selekciju, posao dizajnera je da im prezentuje informacije na najbolji mogući način. Zaintrigirajte ih. Pa će skrolovati i na taj način svojevoljno zaći u svaki kutak sajta i videti sve informacije.

Treća greška – aktivno belo

Active white space – kako ga zovu ljudi sa engleskog govornog područja, izuzetno je bitan segment svakog paragrafa i u štampi i na ekranu. Gledajući balkanske sajtove često primećujem pokušaje za uništenjem prostora oko teksta na kome se ne nalazi ništa. Mogu da izdvojim dva najzastupljenija pokušaja: 1) trpanje svega i svačega u sidebar, i 2) predugačke linije teksta.

Prvi je pogrešan jer nepotrebne informacije odvlače pažnju posetioca od sadržaja – same srži svake stranice. Drugi je pogrešan jer zamara oči. Za ekran je deset do petnaest reči u jednom redu idealno. Sve preko toga je previše. Izbrojite broj reči u redu prve knjige koje se dohvatite. Možda ih ima i manje. Ako preterate sa dužinom reda, oči će imati veći problem da kad završe njegovo čitanje pronađu početak sledećeg. Kao što ne želite da čitaoci zumiraju stranicu da bi povećali font, isto tako ne želite da menjaju veličinu prozora da bi im bilo prijatnije oku.

Dodatni saveti

Ako ste pročitali gore navedeno, razumeli i složili se, upamtite još tri pravila:

1. Visina reda je jako bitna. Ako su redovi previše zbijeni operećuju i mute vid. 150% od veličine fonta je odličan početak.
2. Kontrast. Malo tamniji font na malo svetlijoj pozadini ume da bude lep, ali nikako ne i koristan. Ukoliko imate prenapadan dizajn, morate se plašiti da niko neće primetiti šta pokušavate da kažete. Pustite čitaoce da čitaju šta pišete! Ni potpuni kontrast (crno na belo) nije idealan. Benchmark kaže: #333 na #fff (dizajneri će znati o čemu pričam).
3. Tekst u vidu slike je odličan. Ali samo za izbegavanje. Korisnici žele da pretražuju tekst, da kopiraju tekst, da selektuju tekst… Jednom rečju, da se poigravaju sa tekstom. Zato zavrnite rukave i naučite taj CSS malo bolje ako želite da ukrasite naslove! Bolje je i za SEO.

Reč autora: Nikome ja ovde ne solim pamet, niti sam sve ovo izmislio. Samo mislim da korisnici ne bi trebalo da rade posao dizajnera, i pokušavam da doprinesem što upotrebljivijem domaćem webu. Hvala. 

Šta biste čitali?

U kombinaciji drugih tastera sa tasterom g birajte koju ćete stranicu pregledati, na sledeći način:

• g + h : home
• g +  r : replies / mentions
• g +  p : profile
• g +  f : favorites
• g +  m : messages
• g +  u : go to user (otvara se polje gde treba ukucati username korisnika čiji profil želite da pregledate)

Čoveku se mogu precizno objasniti želje i potrebe kako bi mogao da pomogne, ali ne na esperantu ukoliko govori samo srpski i engleski. Isto tako, malim Google bibliotekarima moguće je staviti do znanja šta se tačno traži, ali samo na njima razumnom jeziku.

Ako im se traže recepti, pokazaće na gomilu sa svim vrstama recepata. Ako se pitanje precizira i ako se traže recepti za kolače sa orasima ili svi recepti sem onih za kolače sa orasima, znaće da odgovore preciznije.

Upoznajte naše male bibliotekare:

Intuitivne osnove

Već je poznato da unos bilo koje kombinacije reči rezultira pretragom svih tih reči:

Ako se stave navodnici (“neke reči”) zahteva se tačno poklapanje, odnosno rezultat će biti samo one stranice koje sadrže baš te reči, ne i one slične njima:

Znak plus (+) kaže da tražimo pojam koji dodajemo samo zajedno sa prethodno unetim pojmovima.

Znak minus (-) isključuje određeni pojam iz pretrage. Uporedite rezultate sa slikom iznad.

Zvezdica (*) će tražiti uneti pojam sa svim mogućim referencama. Ako se u polje pretrage unese * dizajn, Google će tražiti sve reči koje se mogu kombinovati sa dizajn (grafički dizajn, web dizajn, logo dizajn…).

Operator OR (or) radi baš to što znači, traži jednu ili drugu (ili koliko ti duša želi) reči. Za unos stolica or frizider or akvarijum se kao rezultat dobijaju sve stranice koje u sebi sadrže jednu od zadatih reči.

Ima jedno dugme na tastaturi koje je zapostavljeno. Nalazi se pored jedinice, a nije dvojka. Pritiskom na njega u kombinaciji sa Shift dobija se ~ znak i on prikazuje tražene pojmove , ali i sve njihove sinonime. Za internet ~vodič, recimo, dobili bi rezultate koji uključuju i internet pomoć, internet saveti, internet tutorijal…

Dodatni savet: Sve ove opcije mogu se koristiti i u kombinaciji, pa bi tako sa čokolada +bela OR sa lešnicima dobili rezultate koji sadrže bela čokolada ili čokolada sa lešnicima.

Prosta matematika

Da, Google zna matematiku. Prostim i uobičajenim simbolima zadat mu zadatak rešava k’o od šale.

Sabiranje (+), oduzimanje (-), množenje (*),  deljenje (/), procenat od broja (%), stepenovanje (^ ili **), i kvadratni koren (sqrt(broj)) samo su neke od operacija koje može da izvrši.

Dodatni savet: Ukoliko se zadaje niz brojeva, nema potrebe za unošenjem svakog ponaosob. Korišćenjem .. posao je znatno lakši. Za 17..123 Google će potražiti sve brojeve od 17 do 123, kao da je unešeno 17, 18, 19, 20, 21 … 123. Za napredniju matematiku koristite WolframAlpha.

Korisne komande

Kada kažem komande, bukvalno to i mislim. Ti general, i Google je tu da bude tvoj vojnik i da ti služi. Samo mu se, kao što sam na početku rekao, treba govoriti jezikom koji razume.

Komandom filetype: ili ext: zahteva se dokument sa tačnom ekstenzijom. filetype: .pdf ili ext: .doc tražiće samo tekstualne ili PDF dokumente. Naravno, i .jpg .png i sve ekstenzije koje znate jesu podržane.

Komandama url: i allinrul: zahtevaju se reči koje se sadrže u nazivu domena, odnosno sve reči koje se sadrže u nazivu domena.

Na isti način intitle: , allintitle: i intext: , allintext: zahtevaju da se reči koje su unešene (ili sve reči koje su unešene) sadrže u nazivu web stranice, odnosno u samom tekstu.

Direktno iz najpopularnijeg svetskog pretraživača možete pretraživati i bilo koji sajt, komandom site:www.nekisajt.com reči za pretragu.

info: prikazuje kratak opis sajta, dok define: pronalazi višejezične definicije zadatog pojma ili skraćenice.

I za kraj, poznati cache: koji prikazuje stranice kakve su bile u momentu kada su zadnji put sačuvane u Google bazu.

Dodatni savet: Postoje još neke komande kao što su phonebook, movie, books, stocks, weather, time i druge koje traže samo baze koje im je rečeno da traže.

Sve ovo su saveti koji bi mogli da se nađu u prvih par poglavlja knjige nazvane “Priručnik za korišćenje Googlea”. Naravno da postoji još naprednih i naprednijih opcija. O njima nekom drugom prilikom.

Ultimativni savet za što bolje savladavanje pretrage: Tražite!

Ovoga puta “odgovorni” se ne odnosi na poštovanje rokova. Odgovorni je jer odgovara svim uređajima, ekranima, browserima, mobilnim telefonima, netbukovima, tablet računarima… Shvatili ste.

Skoro svi klijenti žele da im se sajtovi lepo vide na mobilnim uređajima. Osim što imamo (ili bar neki od vas) tridesetoinčne monitore, imamo (takođe neki od vas) i BlackBerryje, iPhoneove, Kindleove, da ne pominjem megabajte koje trošimo preko 3Ga (bar neki od nas) da bi pregledali sajtove…

Ovaj tip kodiranja omogućava da se jedan jedini (bez prefiksa m. i slično) sajt prikaže onako kako treba na svim urećajima. Sajt u koji trenutno gledate se sam prilagođava rezoluciji ekrana na kome ga vidite.

Ne verujete?

Menjajte veličinu prozora svog internet pregledača i pratite šta se dešava! A onda posetite istu ovu adresu preko bilo kog od svojih mobilnih uređaja!

Lepo, zar ne? Ova tehnika se u svetu primenjuje već neko vreme, ali na domaćem webu još uvek nisam primetio da neko na ovaj način vodi računa o svojim klijentima i/ili korisnicima.

Eto, možda sam, u neku ruku, pionir :)

Značilo bi mi da ostavite komentare sa svojim mišljenjem na temu, a ja ću, ukoliko budete bili zainteresovani, uskoro napisati opširan i detaljan članak. Ima još dosta toga da se radi, još ovo nije ni blizu savršenog, tako da mi svaka kritika znači. Dodajmo i to da nemam ni iPad niti smartphone da testiram to što sam upravo uradio, pa bih vas zamolio da to učinite umesto mene.

Hvala unapred!