View Larger Map

gde za sada brojimo 4 samuraja pored mene, ali nadam se da do kraja godine bude nas jos vise.

Sajt se sprema, a ja sam umoran tako da očekujte još neki post od mene sa još nekim detaljima …

Gledam ovih dana je totalno pljuvanje u medijima, pa i čak kod Moosheme, koja je dala neki svoj pogled na celu stvar.

Ja sam naravno svoje iskustvo sveo samo na 2 sata čekanja u redu ( redove dekretom inače ne čekam ) , naravno uz urgenciju lokalnog šefa sektora. Standarna procedura je u Nišu da do 16:00 se prikupljaju zahtevi, a ono do 19:00 je po svemu sudeći uregencije, i čija je “rakija jača” .Inače su tu po redovima bile i ženice koje su tu ravno treći dan ( od 7 do 16 h ).

Čekajući taj red ( čitaj čekajući petoro ljudi da im se procesiraju podaci ) , saznao sam zašto je sve to toliko nenormalno od lokalnog IT stručnjaka policije ( nisam stavio u navodnike stručnjak, a čućete i zašto ).

Trenutni sistem na kome se procesiraju zahtevi gradjana je kupljen pre 8 godina. Znači neko je tada ( za vreme Živkovićeve vlade ) otišao i dao nekoliko desetina miliona eura da se kupi ceo informacioni sistem. Za one koji nisu upoznati sa procedurom kupovine bilo kog informacionog sistema ( pa čak ni IS policije ), zna da mora da se odradi evaluacije organizacije na koju se implementira informacioni sistem. E to kod nas nije uradjeno, već je neki batica ( za svoj deo kolača verovatno ) , otišao i još par drugih batica koji su ga tamo poslali, i kasnije odobrili transakciju odlučila da je ovo najbolji sistem za nas Srbe.

Gledavši to iz ove perspektive to nema ni zdrave logike, ali ono što je najgore u celoj toj koncepciji je što je kupljen softver pre 8 godina, a implemenitiran nakon 8 godina. Svako od vas zna šta znači 8 godina za bilo koju industriju,a u softverskim merilima to ne da nema logike, već je za anale verovali ili ne.

Šta se dalje dešava, osim toga što su implementirali sistem sa predvidjenim vremenom od 3 do 5 minuta po zahtevu, oni su uradili sledeću ludost; Napravili su centralizovani sistem podataka u zemlji Srbiji, i naravno koristići svoju internu infrastrukturu ( zarad sigurnosti podataka i kuma Miloice koji prodaje optiku ). Problem u tome je što njihva infrastruktura jednostavno ne može da prihvati da svako mesto u Srbiji ( veća mesta imaju i po par stanica za podnošenje zahteva ) kreira zahtev do servera, ili jednostavno propusna moć linka ne može da izdrži pik u navali i puca. Svaki zahtev je pri podnošenju forme vuče i salje informacije u centralni server koji je u Beogradu, tačnije koji je u kovanici novca. Neko bi pomislio, pa hajde da se izmedju sebe dogovore da šalju podatke prvo na svoj lokalni server ( to su u Nišu predlagali ) , pa da ona tokom noći se šalju gigabajti podataka u centralnu bazu. E pa ta koncepcije jednostavno nije nekom odgovarala ( čitaj nekome u Topčideru ) , jer onda bi morali da imaju treću smenu i kako će onda oni da to urade… Mmmm da.

Osim svega iznesenog, postoji još par “hitova”, a to je da trenutni hardware koji se koristi za biometriski unos ( RC Skener , i klasičan skener ) nije kompatibilan sa aplikacijom ( and again , 8 godina su 8 godina ) , i onda se desi da u toku jednog zahteva službenici ( koji ruku na srce znaju svoj posao) moraju da par puta restartuju sistem.

Drugi potpuni hit je i to da svaki izvod iz državljanstva i matične knjige rodjenih mora da se skenira, pa opet dolazimo do skenera koji puca. Neko jednostavno nije mogao da se dogovori da deli podatke na opštinskom nivou ( ili neko voli da muči ovaj narod ) .

Suma sumarum, situacija je katastrofalna pošto pored toga da se kreira zahtev morate da čekate i minimum 14 dana da se ta lična karta i kreira, a u medjuvremenu dobijete list a4 papira koji vam služi kao zamena lične karte. Lepota!

To je bilo jedno vreme koje se sećam sa setom, vreme koje najviše podseća na ovo danas kada je internet bio slobodan. Nikada neću da zaboravim napstera, pa zatim onaj servis ( ne mogu da se setim imena ) , koji je deljenje muzike svodio na sistem da ti uploaduješ na njihov server , pa onda punom brzinom skidaš nazad.

Većinu servisa koji su postojali tada danas su ili kompanije koji nemaju biznis model koji imaju sada ( Napster, Netscape i mnogi drugi ), ili su jednostavno prešli u neki drugi biznis model poput mog tada omiljenog servisa  za slanje sms-a ( a i prvog koji sam ikada koristio) Quios.

Nikada neću da zaboravim tu lepotu vremena slanja poruka sa interneta, u vreme kada je servisni centar Mobtel-a bio misaona imenica ( poruke su dolazile svakog prestupnog eona ).

Sav taj hype interneta koji je postojao otišao je u Dotcom balončiću koji je rezultovao krahom miliona investiranih para. Investitorima je trebao još jedan  Netscape, tačnije još jedan IPO koji bio doneo takav povratak investiranih para. Takav jedan IPO se desio kada je Google izašao na NYSE, i ljudi koji su bili dovoljno pametni ili sretni da tada kupe akcije, danas su ozbiljni milioneri.

Moja priča danas nije vezana za neku komparaciju kako je nekada bilo dobro, a kako je sada. Evolucija industrije i telekomunikacija je dovela Internet biznis na jedan drugi nivo, trendovi su drugačiji i tempiraju ih veliki igrači, tačnije igrači koji imaju dovoljno para da izdrže igru mačke i miša.

Pravi primer te igre se ogleda u uspehu YouTube, koji je danas vodeći igrač na svetskom tržištu u serviranju video sadržaja. Za razliku od njegovog vlasnika koji ima inovativnu tehnologiju, Youtube nije primer gde se ogleda inovativnost , već je uspeh u tome koliko jak igrač stoji iza tebe. Troškovi su nezamislivi, ali će sve to da se isplati.

Moj strah danas je da je preterano mnogo para ušlo u Internet kompanije, kada kažem preterano mislim na modele kako će 70% kompanija da isplati taj novac, i na koji način će biti to profitabilno.  Da li će brokeri sa Wall Streta da budu mudriji nego što su bili izmedju 1999-2001, jer ako gledamo sadašnju ekonomsku situaciju u real estate sektoru, Amerika nije naučila na svojim greškama, tačnije nije pratila postulate koji su donešeni nakon tih grešaka.

Šta vi mislite o ovome, i koji je Vaš omiljeni servis bio pre jedno 10-12  godina  ?

Srbija je i dalje duboko u duši socijalitičko društvo, i ako sav socijalizam predat agenciji za privatizaciju, što je i legitimno u odnosu na ekonomsku klimu u kojoj je svet. Jednostavno mi nismo Kinezi, da imamo ljudskih resursa da tempiramo bilo čije tržište …

Pored mnogih stvari u pred izbornom  procesu kod Amerikanaa mi se dopad. Jedna od njih je i situacija da se tačno zna svaki peni koji je prikljupnjen za kampanje u predizbornoj i izbornoj trci. U njihovoj verziji je ponos da vi imate više para u kampanji od protivnika, jer onda to stvara sliku da ste vi uspešniji, tj da vas vide investitori kao boljeg kandidata i  u uložiće više novca u vas.

Ono što meni nije jasno, jeste sledeće … Nebitno o kojoj frakciji da pričamo, media buying na svim mogućim medijima ide u prilog frakciji koja na sva usta priča kako su za narod i kako će oni da sklone “tajkune” i tako te pro kapitalističke individue iz našeg jadnog društva. Nije mi jasno kako niko nije postavio pravo pitanje ko je koliko odvoio novca i sa koje strane je taj novac došao. Ako je to kapital koji ne ordinira sa prostora Srbije, šta investitori žele od pripadnika političkih stranak za te novce.

Ovo je samo nasumična misao …. Mislite o tome

Tom logikom, ako se sve svodi na rasploganje resursa ( ljudskih, novčanih kao i tržišnih ) , te i pratnja pulsa tržišta u kome delamo smatram da sam sposoban da se danas bavim bilo kojim poslom ( koji poznajem u vidu raznih aspekata same procedure života projekta ) . Projekat, ma kakav da je ima svoj život, i sam ljudski život je jedan projekat koji počinje divnim aktom radjanja.

Ja potičem iz lepog grada, grada punog duha na obali Nišave. Niš je grad koji ima sve aspekte da bude fenomenalan, jer pre svega ljudi koji su tamo su fenomenalni, ali na moju veliku žalost u zadnjih 5-6 godina osetan uticaj oslebljivanja morala i duha, kao i moralnih vrednosti ljudi koji tamo žive.

Trenutani gorući problem Nišlija je sam menadžement. Nedostaje energija gradu da se pokrene i krene u bolje sutra, melanhonija koja se nadvila nad Nišom umara.

Ja i pored 6 godina života u Beogradu, se i dalje osećam kao Nišlija, pa i da sam u New Yorku deklarisao bi se kao Nišlija sa privremenim stanovanjem u apratmanu na 5toj aveniji.Biti Nišlija je nešto više od geografske longitude i latitude pri izradi natalne karte.

Ovim tekstom hoću da predočim, šta bih ja danas uradio da me stave 4 godina u poziciji da budem neka izvršna vlast, jer se spremaju izbori i sav hype u vezi njih se oseća od trenutka pada vlade,a i naravno bez sumnje biće nešto što ćemo osetiti do samih izbora. Jedno vas molim, Vas koji čitate ovo parče virutalnog papira da ne shvatite ovo kao nešto što je dobro ili loše, već samo kao moju viziju onoga kako bih ja uradio, i pozivam celu blogosferu da o svojim rodnim gradovima, opštinama i kvartovima i šta bi oni uradili povodom svoje priče.

Trenutno stanje

U Nišu trenutno ne postoje jaki mehanizmi posla, u prevodu postoje par fabrika ( Filip Moris i još 10ak privatnih ) koji prave neki ozbiljni turnover kapitala. Takvo stanje se svodi da u centru grada, prodavačica u butiku posluje sa 60 eura baznom platom, sa dodatkom od % prodaje. Trenutno stanje kulturnih sadržaja i ne postoji, Niš trenutno kao grad nema bioskopsku salu u centru grada, pozorište je možda i jedina svetla stvar u gradu ( samo što niko ne posećuje ), proći gradom i nije neki event.

Verovatno postoji još mnogo stvari koje ja ne vidim, i da budem iskren retko sam u Nišu, a tako bih voleo da to promenim ….

Ono što ja vidim je sledeće i neću da idem u neku širu elaboraciju, govoriću samo o korenu promena koje bih ja uveo.

Evo ovako , ono što je kritično trenutno je neki cash flow u Nišu. Trenutno svi govore samo o “Beogradizaciji” , te kako su im ovi krivi, te oni krivi , a iskreno … ako pomognemo sebi, pomoći će nam i drugi. Jer budimo realni, niko i slovima niko ne voli da sluša tužne priče, i da vidi da nismo u stanju da počistimo svoje dvorište. Niš jednostavno je nepresušan izvor istorije, ljudi su jako gostoljubivi, trude se i da u ovom vremenu uvek budu za čokanj dobre rakije, šoljicu dobre kafe …

Moja osnovna ideja bi bila da eksploatišem Konstantina Velikog , Turke i sve ono što je kroz Niš prohujalo od Ilira pa na dalje. Englezi imaju par velikih kamena u sred ničega i od toga su napravili svetsko čudo.Kudos to that. Neko bi se zapitao, a kako ja to mogu da uradim, pa krajnje je prosta situacija, brendiranje, marketing , pr … na svetskom nivou. Postoje čak i u Srbiji ljudi koji nikada nisu bili u Nišu, dok je svako bio u Novom Sadu, ako govorimo o mladjim ljudima. Inicijalna ivesticija od par miliona eura u te svrhe , koje bi otišle na manje pr i marketing kompanije koje hoće da se pokažu da su u stanju da se nose sa jednim takvim menumenntom projekta kao što je Niš.

U slučaju da bi ovaj projekat uspeo i na Aerodromu Konstantin Veliki bi počeli da sleću puni avioni turista koji bi želeli da vide Niš i sve te lepote koje Niš pruža, kao i razni sadržaji koji nisu tako daleko od Niša ( radius od 40 km ) , doveo bi Niš u poziciju da trenutna infrastuktura kafića i butika na svakom kubnom metru bude maximalno exploatisana. Ono što bi verovatno bila trenutna potreba je da se u najkraćem roku poveća broj ležećih mesta u Nišu , jer realno u Nišu hotela ima jako malo ( i to malo što je je u jako lošem stanju ). Lokalna inhouse ekonomija bi cvetala ( od raznih kućnih gift shopova do tradiocinalne Niške hrane za poneti ) . Ovo sve pričam jer bi se osetilo jako brzo šta znači svež kapital u Nišu …

Pričajući o svežem kapitalu, dolazimo do jako bitne teme koju Niš ima. Sav trenutno ozbiljniji novac koji se stvori u Nišu oridinira iz zemalja zapdne evrope, ali ne tako što je UBS došao i inkasirao u gradsku kasu par miliona CHF , već tako što su mladi momci ( a i devojke ) , u potrazi za boljim životem otišli u privestveno Švajcarsku , pa odatle kojekude… Novac od prodaje narkotika, prvenstveno kreiran na zapadu , a i u lokalnoj zajednici prolazi u ruke gradjana Niša. Tome mora da se stane na put, za sva vremena. Jednostavno mi je jasno , da trenutna gradska vlast ima to na umu, ali u jednoj mini akcija Sablja bi mogli da se sklone svi likovi krimogenog karatkera sa ulica Niša. Grad treba da opet bude bezbedno mesto, za gradjane i posetioce.

Neko će reći, ok pa ne može Niš samo da živi od turizma … Ja se snažno slažem sa time. Niš je nekada bio simbol elektronike, ali kao što neki kažu danas kada bi hteli da u EI sklope mobilni telefon verovatno bi bio veličine omanjeg tenka. Niš ima taj gen, gen za tehnologijom koji je u godinama koji su iza nas nekako utapkan u tu melanholiju celog grada. Postoji naravno i par dobrih primera , kao što je Pakom Grupa koja je obelela obraz niške pameti , uz pomoć niškog kapitala u vidu AIK banke ( isto dobar primer , koji je zaboravio lokalnu zajednicu ).

Moja ideja bi bila stvoriti u napuštenim halama biznis inkubatore za nova preduzeća podpomognuta uz neke snažne startup fondove ( nacionalni investicioni plan , i verovatno puno stranih fondova ) , za projekte koji bi se bavili prenstveno projektima koji mogu da budu konkurentni svetskom tržištu. Ja lično funcionišem na internetu , te bi verovatno bio veliki uticaj kreiranja raznih projekata koji bi okarakterisali na kraju balade , to kao Srpska silikonska dolina ( ali ne u vidu najvećeg ratia silikona u grudima ) .

Što se tiće gradske vlade, ceo mehanizam bi bio u najkraćem mogućem roku bio modernizovan i prebačem na Open Source rešenja, od CRM-a do ERP rešenja, te bi ceo grad bi jedan konzistetni informacioni sistem eVlade. Veoma dobar primer je uradila Estonija, i verovatno bi neki tim otišao prvo na konsultacije na tu temu. Uz saradnju sa RATELOM , pokušao bih da u prvoj godini dovedem jedan nadlink , koji nije u vlasništvu Telekoma Srbija , već verovatno iz Bugarsko-Rumunskog čvorišta, što bi rezultovalo bržem rastu dot.com industrije i u samom stanovništvu ( zamislite farmu sajtova o turizmu Niša, kreiranih od nišlija, za nišlije .

Što se tiče kapitalnih investicija, Niš sa opštinom Niškom banjom ima potencijala za čuda. Ja ne mogu i dan danas da se načudim pričom oko aqua parka koji je trebao da bude izgradjen na putu za Pirot , pre Niške Banje. Gradska vlada je odbila čoveka sa bankarskim garnacijama za projekat, koji je došao da kupi zemlju i da napravi Aqua park . Obrazloženje je bilo “pretražili smo njegovo ime na internetu i ništa nismo našli, te je logično da je prevarant”. Niš bi morao da posećuje sajmove koji promovišu investicije, da smanji namete i poreze za potencionalne investitore koji žele da dovuču svež kapital i nova radna mesta u Niš, jer realno tako jedino može da postane regionalni centar. Uz dobar tok , smanjio bi regitraciju biznisa na 2 radna sata, i omogućio da novi biznisi dobiju grejs period nameta samog grada.

Što se tiče same edukacije, ove sve stvari ne bi mogle da budu moguće bez kvalitetnog programa školovanja, te bi sa ministrastvom prosvete preuzeo neke ingerencije za promenu programa i približavanju sistema školovanja od srednje škole pa do fakulteta, gde bi bio najveći akcenat na promene kod tehnološko-biznis orjentisanim školama, gde bi ljudi koji bi studirali imali opcijui i da dok studiraju i rade i uče.

Uglavnom , ovo je jedan već preveliki dokument za čitati, ali bih voleo da čujem i druge kako bi to uradili kod sebe… Ja samo mogu da se nadam da će ovo doći do nekoga ko će voditi grad, te da će ako ništa drugo razmisliti šta je to što može Niš da učini boljim mestom nego što je to danas.

Evo da i ovde objavim osim foruma i facebook-a. Danas u 5 je drugo zvanično okupljanje Devprotalk.com foruma. Članovi i čitaoci , dobrodošli .

Što se tiče projekata vezanih za Web 2.5 ( 2.0 je previše izlizano ) , situacija je dobila suludi tempo. Imamo dnevni priliv raznih startup-a , veliki igrači kupuju sve što vredi; od Yahoo-a , pa do kreiranja VC fondova samo ako se priklonite nekoj tehnologiji ( AIR, SilverLight , Iphone apps, Android apps … ) , ili mozda nekoj platformi ( FaceBook apps , MySpace apps , Google OpenSocial … ) tako da je tu ostalo mesta samo za najače, ili bolje rečeno za one sa najviše novca da izdrže tempo.

Pravi primer skupa kreativnosti, kontakata u industiji i novca je Youtube. Video market share je treenutno na 64 % u koristim Google servera, svi ostali mogu da samo rade neke varijacije …
Jedini način da udjete u flow situacije u SF i SV , je da budete dovoljno kreativni i više nego pametni da bi isplivali na površinu i budete primećeni …

U jedno sam siguran, da je ova godina, godina u kojoj će mnogo stvari da se iskristališe. MySpace početkom 2007 godine dobio krivu pada novih korisnika, FaceBook-u je ovo godina sa najvećom krivom rasta , ali isto tako sam siguran da je ovo zadnja godina za FaceBook i sve slične All-in-One socijane mreže.

Prava prilika je danas da se kreiraju pod niše, fokusirane na odredjeno tržište, na odredjeni set ljud. Pravi primer je NING , koji je izrastao u najoptimističniji startup, iz prostog razloga što dozvoljava ljudima da imaju svoj personalni ( javni/ privatni ) socijalni online svet.

Osim socijalnih mreža i dodatne vrednosti koje one nose, imamo i situaciju sa online proizvodima i plasiranjem nekog biznis modela istih. U bilo kom slučaju, pored svih brilijantnih ideja koje imate, i nekih sitnih mini projekta, komponenti i šta sve ne … potrudite se da to spakujete u neku lepu mašnu, i počnete da prodajete, delite , šta god. Jedno je sigurno, da ako ne plasnirate sebe nekom, niko neće ni da vas primeti , i možda na sledećoj “interaciji” imaćete pravi uspeh.

Što se mene tiče, ova godina je godina za “rezalting”. Moja firma Haragei , je u punom zamahu, i zadnji lokalni klijenti se završavaju i nadam se stavlja tačka na Srpsko ( možda i Balkansko ) tržište. Web sajt je u pripremi, jer stvarno je više trés dégute, da pored toga što se kreirani sajt za klijenta bi trebao da se prezentuje budućim klijentima ( zajedno sa svim onim copy linkova iz futera sajtova koje smo radili … ) , postoji jedna solidna baza stvari koji bi smo dodali u Labs deo sajta, raznih code snipeta do celih malih aplikacija ( ne vezano za tehnologiju ) i to podelili sa svetom

Osim toga, sajt i jeste jedan način komunikacije sa budućim investitorima i biznis andjelima, jer prosto ma-koliko-dobro mi to radili, sve se svodi na to : “ok dude, where the f**k is your portfolio …” .

Haragei u asocijaciji sa odredjenim sličnim firmama, će uskoro objaviti alijansu zarad kreiranja odredjenih naših web rešenja, koji uz malo više sreće mogu da postanu next big thing , u sveri poslovanja gde se produkt plasira.

Nadam se da ću na budućem company blogu preseliti buduće postove orjentisane za posao i industriju, a ovde ostaviti ono moje , privatno …

nastaviće se …

Ostaje nam u tom slučaju razni servisi za naručivanje koje dobijamo spamom našeg poštanskog sandučeta,  kao i par online varijanti.

Prva i najomiljenija je izum Zire , poznati Donesi.com , imamo tu i listu isprobanih flajera dobijenih spamom, a ja bih sada da izvodjim jedan meni novi sajt.

U pitanju je Moja Kuhinja, sajt malog lokalnog biznisa. Ono što je meni fascinantno je iako su oni mali u zabačenoj ulici u centru grada, imaju opciju da se se prijavite na dnevni meni preko mail-a, kao i svakodnevno ažuriranje istog dnevnoj menija na sajtu .

Ja sam upravo probao , i mogu da samo dodam da mi je žao što nisam “otrkrio” njihovu hranu ranije …

Elem, što se tiče šta se dešavalo u vezi mene i mog posla u zadnjih 3 meseca više o tome u sledećim unosima.