tag:blogger.com,1999:blog-40849585108017214522026-10-22T13:55:59.278+02:00Онлајн поезија, веб страна за књижевност, поезију данашњих песника и преводилаца на српски језик. Савремени песници. Српска савремена поезија.Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.comBlogger1573125tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-24854494699600970812026-10-20T22:30:46.704+02:002026-10-20T22:43:49.427+02:00

Био сам тамо.У тишини бетона и костијугдје ни птице не пјевају.Гледао сам дрво које памти,и сјенке које ћуте дуже од вјечности.Све ријечи су ми отпале са усанакао лишће у јесенпред вјетром што зна истину.Нијесам хтио да пишем,нијесам смио.Пјесма би била издајаоних који су умирали без гласа,међу зидинама које су гутале без спаса.Свака ријеч је застала у грлукао да је знала,ово што се не смије

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-20356405288984573302026-10-18T14:32:46.290+02:002026-10-19T00:29:28.740+02:00

Из сна кад скочиш у дрво лупни,јутро да не убије нагли тај скок;по соби траже ме пауци крупни,да постојим, треба ми сведок. Родитеље, два стуба племенита,претопи живот у сећање златно,сами смо с лицима у боји жита,плаши црнина, плаши бело платно.Душице, милујеш очи које просекô да носиш мој дах у рукама својим,одаје пусте гласове носетреба ми сведок да постојим.Песма је настала на Небу негде

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-14557969135443473762026-10-18T13:37:00.000+02:002026-10-18T14:47:31.015+02:00

Живимо по ћефу једнога човекашто занат је пекô на градском асфалту.На митингу, народа – непрегледна реказа киселу, сендвич и мизерну плату.Како да штујемо земљу, отачаство,кад све су нам згадиле лажне патриоте?Кад безочно отму част и достојантсво,због мрвица поштен трпи идиоте.И тако, по ћефу једнога човека,народ се понижава за мизерну плату.Ал' кад сложно крене набујала река,мишеви ће бежати по

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-38277718113447458292026-10-17T20:24:47.362+02:002026-10-17T20:25:58.509+02:00

Посматрам предмете на свом радном столу.Уочавам танак слој прашине на њему.Прашина је синоним за време.Она не оставља трагове на предметима, она ихОбавија и штити мртвилом непомичности.Због онога што мора остати.А, остаје само чистина,На месту где су били, када се помере.Чистина, прецизно одређена величином и обликом предмета,Условљена количином времена.Обележавање. Одавање простора. Потврда

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-62027331881306964982026-10-17T19:36:00.000+02:002026-10-17T20:37:25.017+02:00

Тренуци мога временазатворени су у мојој глави.Чувају неке успомене,мени битне и драге,а и оне лоше.Желео бих да их заборавим,да нестану, да их нема.Чувам их у сновима,често их сањам.Плачем са њима,смејем се.Волео бих када бих могаода прођу ноћне море,да их не сањам више.Младост ми је остала у њима,у мојим сећањима.Ваљда долазе по своје.Један део мене памти,други, као брана,покушава да

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-29496294790118636642026-10-14T13:56:34.326+02:002026-10-14T14:06:47.153+02:00

лаж је постала моје уточиштеод сутра мењам ствариједем мање слаткогфокусирам се на учењередовно вежбами заборављам телаж је онај део истинеотргнут од сналакше је са њомодболовати данлажем кад кажем да те нема више у песмамаили да сам сакриласве старе сликеда нема више шта да болилажем кад кажемја идем даље без обзира на свезаробљена у мехуру сећања, одувек

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-48485291617898059682026-10-14T13:46:42.223+02:002026-10-14T21:15:25.397+02:00

Док мило јагње сни у тавној ноћи пуној сенки и страхаКурјак у тору пирује, небом се magnum crimen надвија Овце су од вазда глупе, да'л су људи икада били бољи Чекали су на клање у реду без јаука, мирни и несретни На димници гаврани кô орлови стражаре, очију жедни Само очи девица копају, својим очима смрт не гледају Курјаци ће и онако појести јетру, док је крвава и топла Из огњила куљају ватрени

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-55350172246103957512026-10-14T13:28:14.575+02:002026-10-14T13:29:28.890+02:00

Октобар бележи све боје живота,ниже их на танку нит светлости.У свакој је нешто наше –смех сачуван у злату,загрљај у топлом бакру,растанак на рубу потамнелог листа.Ми смо путници који застанупред крошњом што се осипа,као пред писмом које не желе да склопе.У жилама листова препознајемо путевекојима смо једни другима долазили,док нам јесен шапуће под корацима.Четкица није наша.Октобар је умаче у

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-39702710643267291082026-10-14T13:09:26.329+02:002026-10-14T13:14:04.375+02:00

 Ако ништа друго оно у мислима, у машти.Девојко врла, беспрекорна.А заузврат тражити ама баш ништа нећу.Поклонићу Ти опет, тада, и оно што се не продаје, што се чува, драгоцено,Готово свеже, недавно рођено, цвеће брижљиво неговано.А што је, сетих се устрептао, већ увелико код Тебе дубоко дражесно похрањено.Желим да поделимо тишину и раскош срца нашег раније јединственог, узпламтелог.Пре него

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-64561784072425210682026-10-02T22:03:51.312+02:002026-10-02T22:13:12.244+02:00

Како је безнадежноволети се каоЧехов и Олга Книпер,писати писма са Сахалина у Москву,лечити болеснике,глумити у Художественом театру,стављати шминку, стављати маске,бити у тајном браку са песником.Како је безнадежно волети јако,бесповратно, једино могућеу овом свету new age снова.Како је старомодно,како је лепо, како је рускиписати стихове, у неком кафићуу Пожаревцу или у Подмосковљуили у Пожеги.

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-86184733396215529802026-09-25T16:36:20.712+02:002026-09-25T16:37:11.696+02:00

Још једна песмакојуупркос свемунећунаписатиизгубио сам речипред сумракдок си стајалапред огледаломи чешљала сенегдеу даљиничује се сиренаброда који управонапушта луку.

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-29475888840338950682026-09-23T14:27:14.252+02:002026-09-23T14:31:09.373+02:00

(Желела сам у мракуда нацртам савршену нијансу таме,али ми је недостајало светлада видим шта сам нацртала.)Тако сам се радовала твом осмеху.Смишљала сам начине да допрем до твоје среће.Желела сам да угрејем све твоје туге,јер знала сам како је живети бол.Желела сам да загрлим детекоје је живело у мрачној соби.Желела сам да нацртам прозоркроз који можеш побећи.Желела сам да полетиш.То и сада

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-19154681408034265452026-09-22T15:51:50.763+02:002026-09-22T20:17:08.574+02:00

Ово је моја опроштајна песма, пишем је себе радиЛамент подајем себи, рекох, писан да оставим трагИз ћутње дубоке и самоће, речи ми навиру стихомПосвећен ходам багремаром у цвату, тражим мирДопусти да будем благ, нежан као златоруно јагњеЧекам да се пробуди река и досањам мост ка тебиУ животу од чаме, љубав носи надања верујућимаБездан нас можда и дели, веру у васкрснуће имамСа мртвима спавам, не

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-30836949753339694792026-09-21T20:09:43.499+02:002026-09-21T20:12:50.891+02:00

Ти си мој менует у поноћ,жар од праискона устрептала.Зов гугутке нежне у свитањашто умилно јутро наговештава.Моје си ћутање и дрхтањекоје жудно плетем у стихове.Плам си тела које немир вијеи горућа чежња што нутрине грије.Моје си душе дубина и суштинакоје одвајкада од погрешних тајним.Љубав одмалена чекана и измаштана,слатки бехар који ускликтало гајим.Саткане од исте тајанствене ствари,у бљеску

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-75323357062843488852026-09-10T22:46:22.769+02:002026-09-10T22:53:11.775+02:00

Уронити у средиште шумеваљати се на светлом пропланкурвати се са сочним травкамаосетити бујање младог јасенаослушкивати чекићање детлићапробијати се кроз густишмирисати зреле дрењинемахнути лисици што се удаљавагрлити храстове пуне полетаочијукати са крејом, бргљезом, црвендаћемна крају, као онај Ирац¹,и сам постати дрво...¹ По филму Горана Паскаљевића "Како је Хари постао дрво" (Прим.

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-59426826168685070282026-09-09T21:05:47.539+02:002026-09-09T21:36:15.692+02:00

Колским путем док ходам,од новембарског поподневногсунца,заслепљеног вида;јасновиде, на ивици плача,неке друге очи у грудимавидам.Нигде човека у близини;само звуциаутомобила удаљених, имноштво црно-белих птица,што се на земљу спустише гласно.Кад ме као магнет,нека чудна привуче њимасила;уз крештање снажно, пут небасе вратише уплашенептице.Уместо грлатих птица црно-белих;као рој мушица, из

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-82067239607221598462026-09-08T14:06:20.174+02:002026-09-08T14:07:51.017+02:00

Владару злата са сунчевог скута,стражару ноћних љубави и сновадок милујем драгу у мраку крај пута,месечином златном будиш јутра нова.Раздрљених груди простирку сребрнурастачеш над нама дрско, без пардона.Крадљивче светлости, разбојниче таме,ноћас си ухапшен док зора не сване!Чезни, тугуј, пати, грехове испаштај,помрачен у тами у апсани маштајкако у ноћима радознало гледаш,да је љубим тајно, без

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-66942153890997754102026-09-08T13:38:22.199+02:002026-09-08T13:39:11.315+02:00

Копно гориопкољено њеним мрачним мислима.Праве пожар, па га бране;чудни неки камени војници.Спасилац је близу, али непомичан,као да је у другој димензији.Шаљем му вапаје.Осећаш ли формирање паклана врховима твојих прстију?Ако га дозовем именоми позовем се на заједничке успомене,сваки исход је подједнако могући онда је ова песма у рукама спасиоца.Добијамо одраз у огледалу:Спасилац у служби

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-68356474309535372182026-09-07T12:41:32.432+02:002026-09-07T12:55:41.990+02:00

Од листа ми се учинило да си ти.Да ме зовеш.Да се смијеш.Да ми црташ срце на прашини ноћи.Окренух се.Ништа.Само грананад старом кућоми тама што миришена смокве.А могао сам да се закунемда си прошла.Да ти је хаљиназакачила лишће,да си засталату негдје иза мене.И на трн се убола.

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-49849412428145142412026-09-07T12:35:09.068+02:002026-09-07T15:34:51.208+02:00

Живот је стаза кроз високе траве,по њој нас воде и радост и боли;а људи дођу као птице плаве —један нас рани, а друга нас воли.Сретала сам душе тихе као вода,и срца хладна као зимске ноћи;неко ти подари цвет крај твога хода,а неко узме веру да ћеш даље моћи.Тишина је моја кућа без врата,у њој се склоне све неизговорене речи;као мајка што дете од туге прихвата,она моје ране невидљиво лечи.Кад реч

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-39525743245860588682026-09-06T11:54:00.000+02:002026-09-21T20:01:40.323+02:00

Нагутала сам се твоје празнине.Бубри у мени као бескрајно врење.Згрчена у твом нехату зебем.Гледаш ме, али не видиш.Враћаш нас на почетак.Зар не знаш да нема лепотеу сећањима која гњиле као незарасле ране,у завојима туге на згаришту наде,заробљеној у крику који ће нас мукло дочекатина крају покидане приче,да нам се, последњи пут,зарије у умртвљене погледеи неповратно распори стварностна

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-14773404291242118412026-09-05T12:35:45.527+02:002026-09-05T12:47:15.022+02:00

УДИШЕШ јесен, лишће жути и опадаОпада лишће у мени шуште речиФијуче ветар кроз голо грањеКао кроз мој скелет цвили као да дишем прозуО животу спрам давно угашене лампеВидим дечака петролејку штоЈош увек светли у сећању старца што у мракуПрелистава листове година сећа се„Сећање крвари као живот“¹Осећа студ у костима што са гораПриближава се и чује онај лепет крилаИз којег је негда поезију читаоСад

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-54054324088844102572026-09-04T13:18:00.000+02:002026-09-08T13:20:13.107+02:00

Увек су је привлачиле велике дубинесвета ослобођеног времена.Искра сјаја иза отвореног ока.Права стварност иза огледала.Тама јесте прва проговорила,али она је одлучила да слуша.И даље је нејасно да ли је тоузрок или последица. Као и отворено питање –Ко је постала, када се пробудила,након што је све издржала?Бела крила и ореол?Копита и рогови?Хермафродит.

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-14794904369366673452026-09-03T22:15:07.885+02:002026-09-03T22:16:01.085+02:00

Гледам јутрос поседовни листпитај Бога из које године.На покрзаном, остарелом папирулепо мастилом пише: Катастарска општина та и та,Потес Кладеначка долина, 14. ари, њива 7. класе,Бела земља, шума, класа та и та;Баре, Вирине, Лазове,све ливаде посне и лескове шуме.А, нигде, у напомени не видим да пише:Корито речно, полегло жито,напукли јарам, поломљен рог;не пише нигде пролећни мраз,туга под

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-4084958510801721452.post-76082941807153536152026-09-03T21:52:00.000+02:002026-09-03T22:52:32.183+02:00

У зору ме је дочекао пас,уморан и љут грохотом залаја.Није те ни требало од мене чувати.Ти спаваш заточена у протеклој ноћи,недосањаним сном о бескрају,вечно опијена сјајем.И мислиш: вече је твој подијумза пад тешке хаљинениз смртоносну литицу стрмог бедра.А ја сам отишао —жалосно хватајући нагост твоје кржљаве душеу разбијеним очима огледала,кришом силазећи у мрак пукотина,тамо где пољупца није

Онлајн поезијаhttp://www.blogger.com/profile/05538923514355406640noreply@blogger.com0