Dr. Gordana Rasulić

Društvo za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Budućnost Pančeva održalo je tribinu u medija centru HIP Petrohemije. Jeste da zvuči kontradiktorno da se ekološka tribina održava u prostorijama jedne od fabrika iz južne zone koja u određenoj meri utiče na zagađenje životne sredine, ali možda je ta saradnja mali ali pozitivan korak ka rešavanju problema u gradu. Posetioci ove tribine videli su da ima i svetlih primera rešavanja ekoloških problema u gradu.

Vođa tribine je negirao bilo kakve uticaje Petrohemije na delovanje BUPA-e, i stavio do znanja da su oni potpuno nezavisni ali da cene svaku pomoć koja im se pruži. Cilj ovih tribina jeste edukacija i širenje svesti građanstava o ekološkim problemima u gradu i načinima da ih svi zajedno prevaziđemo.

Posetioci ove tribine imali su priliku da na realnim primerima vide kako se vrši remedijacija (sanacija) zagađenih zemljišta i voda i to upravo na teritoriji našeg grada, u HIP Petrohemiji. Svaka firma koja u procesu proizvodnje zagadi, vodu, vazduh ili zemlju, ona je obavezna da obavi remedijaciju i vrati životnu sredinu u prvobitno stanje. Ovaj proces je dugotrajan, skup i u našoj zemlji, kao i u našem gradu veoma retko se primenjuje.

Predstavnica firme “Dekonte”, je objasnila kako je ova firma vršila remedijaciju zagađenih podzemnih voda, koje su zagađene prilikom Nato bombardovanja izlivanjem etilen-dihlorida u zemlju. Proces je trajao više od godinu dana, i za to vreme primenjeno je više tehnologija remedijacije, kako bi se zagađujuća materija iscrpela iz zemlje. Detaljniju studiju o zagađenju životne sredine izazvane Nato bombardovanjem, u kojoj možete videti i detaljnije informacije o remecijaciji, količini zagađujuće materije koja je iscrpljena iz podzemnih voda u Pančevu, a koje je ova firma pružila na uvid preuzmite sa Mrtvog Pančeva – “Precision Bombing, Widespread Harm Two Case Studies of the Bombings of Industrial Facilities at Pancevo and Kragujevac During Operation Allied Force, Yugoslavia 1999″.

Imali smo priliku i da saznamo nešto više o ulozi mikroorganizama u procesu remedijacije zemljišta. Na prostoru Rafinerije obavljeno je testiranje remedijacije mikroorganizmima koje je u potpunosti uspelo i pokazalo da se na ovaj način zemljište može izlečiti u veoma kratkom vremenskom roku. Više o ovome pročitajte u tekstu dnevnog lista Pančevac – “Zagađeno zemljište moguće izlečiti“.

Osim ekipe Pancevo.co.rs nije bilo predstavnika drugih elektronskih niti štampanih gradskih medija na ovoj tribini. Tribinu nije posetio niko iz vladajuće koalicije, što je jedan od pokazatelja koliko grad sarađuje sa nevladinim organizacijama koje se bave ekološkim pitanjima. Moramo pohvaliti mlade ljude, učenike Hemijske škole koji su posetili ovu tribinu. Od lokalnih političkih stranaka bila je prisutna samo jedna članice opozicione stranke, koja je izrazila želju za saradnju sa ovom organizacijom, ali su članovi BUPA-e objasnili da su oni pokušali da sarađuju sa svim lokalnim strankama ali da niko nije imao previše vremena i razumevanja za njih. Nadamo se da će saradnja vlasti, stranaka, samih zagađivača i ove organizacije biti sadržajnija i bolja u budućnosti. Ali i sami građani se moraju uključiti u rešavanje ekoloških problema.

Dobar primer može se videti na području opština Boke Kotorske i delom Budve gde se jednom ili dvaput mesečno u plastičnim buradima sakuplja upotrebljeno jestivo ulje iz restorana i hotelskih kuhinja. Do sada je sakupljeno preko 25.000 litara ovog otpadnog, a veoma kancerogenog materijala. Cilj akcije je recikliranje i dobijanje biodezel goriva, glicerina ili masti za ruke. Nažalost, ovakvog prerađivačkog pogona nema u Crnoj Gori, pa će naši susedi deponovani materijal morati da izvoze preko granice, npr. u Srbiju. O štetnosti uljanih materija za otvoreni recipijent i kanalizaciju nema potrebe da se govori. U razvijenim zemljama sveta, hoteli i restorani treba da plaćaju da im se ova vrsta škarta odveze.

Biodizel se koristiti nezavisno ili u mešavini sa dizelom dobijenim rafinacijom sirove nafte i to u bilo kom odnosu. U zavisnosti od udela bio-goriva u mešavini, biodizeli se nazivaju B100 (čist, 100% biodizel), B5 (5% biodizel i 95% fosilni dizel), B20 (20% biodizel i 80% fosilni dizel), itd. B100 smanjuje rizik od kancera kod ljudi za 94%, a B20 za 27%. Fosilni dizel se razlaže samo 50% u toku prvih 21 dan posle prosipanja, dok se biodizel razlaže 98% bez posledica, za isto vreme.

Karakteristike biodizela su slične običnom dizelu, a poboljšanje proizlazi  iz sadržaja kiseonika u biodizelu što obezbeđuje bolji proces sagorevanja, vodi ka smanjenju emisije izduvnih gasova i poboljšava podmazivanje motora, što znači veću efikasnost i trajnost.

Primena biodizela, u poređenju sa fosilnim dizelom, obezbeđuje u smislu zaštite životne sredine smanjenje efekta staklene bašte, kao i redukovanu emisiju sumpornih oksida, suspendovanih čestica i ugljenmonoksida. Prednosti i nedostaci upotrebe biodizela zavise od toga koja se mešavina koristi, kao i od rada motora, odnosno, vrste motora.

Sumporni oksidi: Danas, 1 tona konvencionalnog fosilnog dizela u EU sadrži maksimum 350 ppm sumpora u proseku. Kada dizel sagoreva, sumpor se oslobađa u atmosferu u obliku sumpordioksida, doprinoseći formiranju kiselih kiša. Biodizel gotovo da nema sumpora (0-0.0024 ppm).

Čvrste čestice: Udisanje suspendovanih čestica dokazano je kao ozbiljan problem i opasnost po zdravlje čoveka. Emisija u izduvnim gasovima ovih čestica kod biodizela je 40% manja nego kod fosilnog dizela.
Ugljenmonoksid: Biodizel sadrži oksigenate koji poboljšavaju proces sagorevanja i smanjuju emisiju. Ova činjenica značajno smanjuje (najmanje 20%) emisiju ugljenmonoksida.

Biodizel je prvo i, za sada, jedino alternativno gorivo koje je prošlo kompletnu evaluaciju izduvne emisije i potencijalnih zdravstvenih rizika po programu propisanom od strane Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA – Environmental Protection Agency).

Tekst objavljen 10. oktobra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

U eksperimentima na životinjama dokazana su mutagena i kancerogena svojstva pojedinih polutanata iz vazduha, a po podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine oko 1% karcinoma pluća povezuje se sa aerozagađenjem. Studije objavljene poslednjih godina pokazale su da nema bezbednog nivoa aerozagađenja i da sa povećanjem njegovog nivoa, raste i rizik umiranja od svih uzroka smrti, posebno karcinoma pluća.

U takozvane “klasične“ polutante, tj. polutante koji se i najčešće određuju u vazduhu gradskih sredina, spadaju sumpor-dioksid i čađ. Sumpor-dioksid, a uz njega i sumpor-trioksid, sumporna i sumporasta kiselina i njihove soli, jedan je od najčešće prisutnih polutanata u vazduhu. Najznačajniji izvor sumpornih oksida je sagorevanje fosilnih goriva – uglja i nafte i to najviše iz termoelektrana, zatim industrija i saobraćaj. Zagađivanje vazduha sumpor-dioksidom opada u zemljama koje značajnije koriste gas i druge obnovljive izvore energije. S obzirom na dobru rastvorljivost u vodi, zdravstveni efekti sumpornih oksida ispoljavaju se uglavnom u gornjim delovima organa za disanje. Međutim, ima dokaza da čestice ugljenika iz čađi mogu poslužiti kao nosač sumpor-dioksida duboko u plućima, zbog čega se njegova toksičnost, u prisustvu povišenih koncentracija suspendovanih čestica u vazduhu, ispoljava na znatno nižem nivou.

Suspendovanim  česticama naziva se veliki broj različitih materija koje se sastoje od sitnih čvrstih čestica ili manjih tečnih kapljica prisutnih u atmosferi. To je kompleksna mašavina organskih i neorganskih materija različitog hemijskog sastava. Njih čine: čestice poreklom iz dizel motora, leteći pepeo, mineralna prašina (poreklom iz uglja, azbesta, krečnjaka, cementa), čestice fluorida, metalna prašina i metalne pare, pigmenti boja, ostaci pesticida u vidu izmaglice, dim, čađ i dr. Podela suspendovanih čestica na grube, fine i ultrafine važna je sa aspekta njihove mogućnosti prodiranja u periferne delove pluća, dužine zadržavanja u vazduhu, kao i dometa (domet najsitnijih čestica je preko 1000 km). Nekada su čestice praćene kao čađ, dok se danas prate kao: TPS (ukupne suspendovane čestice merenjem njihove težine), RM10 (čestice sa prečnikom ispod 10 mikrometara), RM2,5 (ispod 2,5 mikrometara), i SPM (suspendovane čestice u vazduhu ).

Rezultati studije Američkog udruženja za rak pokazali su da je svako povećanje srednje godišnje koncetracije PM2,5 za 10µg/m3, bilo praćeno porastom karcinoma pluća za 8%. Uticaj PM2,5 na pogoršanje zdravstvenog stanja je bio uočljiv bez obzira na to koliki je bio “prag sigurnosti”. Mortalitet je bio najviše povezan sa PM2,5, sulfatnim česticama i sumpor-dioksidom.

Dve najveće studije do sada su Nacionalna studija mortaliteta i morbiditeta usled aerozagađenja u SAD-u i projekt Aerozagađenje i zdravlje – evropski pristup. Prva studija je pratila zdravstvene ishode kod 50 miliona ljudi u 20 najvećih gradova SAD-a. Svaki porast koncentracije čestica PM10 od 10 µg/m3 bio je praćen porastom dnevne stope opšte smrtnosti od 0,21% i stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti od 0,31%. Druga studija je pokazala neznatno jaču povezanost između negativnih zdravstvenih ishoda i aerozagađenja. Kod 43 miliona ljudi u 29 evropskih gradova, porast dnevnog mortaliteta bio je 0,6% za svako povećanje koncentracije PM10 od 10 µg/m3. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti je bio viši za 0,69%.

U Institutu za zaštitu zdravlja u Nišu izračunali su da se 19 prevremenih smrtnih ishoda na urbanom području Grada Niša u periodu od 2001. do 2003. godine može smatrati posledicom delovanja koncentracija čađi viših od 10 µg/m3.

Tekst objavljen 3. oktobra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Buka produžava vreme uspavljivanja, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja, i zato se njeni efekti ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima. Takođe, ona se smatra značajnim faktorom rizika za nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska, kao i značajnim faktorom uticaja na mentalno zdravlje. U Podgorici 2005. godine komšija sa višeg sprata je ubio vlasnika kafića, koji je odbio da na njegovu molbu utiša muziku; ovaj primer dovoljno ilustruje uticaj buke na psihofizičko zdravlje čoveka. Buka izaziva stres, koji kasnije dovodi do ozbiljnih bolesti.

Nekoliko studija je ukazalo na određene psihološke smetnje kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke: česte glavobolje, osećanje napetosti i nemira, razdražljivost, depresivno raspoloženje, umor, povećana potrošnja sedativa i analgetika.
Buka izaziva kod čoveka agresiju i umor, onemogućava mu da se koncentriše na posao koji obavlja. Ona je uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja, a u 30 odsto slučajeva skraćuje život stanovnika velikih gradova. Uporedo sa zagađenjem vazduha i lošim kvalitetom vode za piće, akustičko zagađenje dovodi do slabljenja imuniteta čoveka i otvara put ka bolesti.

Ljudi koji zbog svoje profesije moraju osam sati dnevno da se nalaze u uslovima stalne buke pate od srčanih oboljenja, problema sa varenjem, pa čak i čira na želucu, oštećenja sluha i nervoze.
Buka nije opasna samo za ljude. Ako se saksije sa cvećem nalaze u bučnoj prostoriji, ono će početi da vene. Zbog buke, kokama nosiljama se smanjuje nosivost, pticama opada perje, a lisice koji se uzgajaju na farmama radi krzna toliko pomahnitaju da ubijaju svoje tek rođene mladunce. Ako hoćete da ubijete pacova, dovoljno je da uključite zvučnike do maksimuma.

Najstrašnija posledica buke jeste nesanica. Pas koji ne spava umire za četiri dana. Kod ljudi koji ne spavaju tri-četiri dana dolazi do poremećaja aktivnosti centralnog nervnog sistema. Naučnici su dokazali da je uslov za dobar san pre svega tišina dok čovek spava. Još u srednjem veku ljudi su se sudili s komšijama zbog buke.

Na buku reaguju baš svi, zaključno sa još uvek nerođenim bebama. Budućim mamama se preporučuje da od 25 nedelje, odnosno šestog meseca trudnoće, na svaki način izbegavaju bučna mesta, da buka ne bi ostavila posledice na ponašanje bebe po rođenju. Potvrđeno je da plod čuje sve već od šestog meseca. Od majčinih otkucaja srca, do spoljašnjih tonova.

Posledice ili kad je buka u modi
•    Kada buka dostigne 140 dB ljudsko uho je ne čuje kao zvuk, već je doživljava kao bol.
Posle pet godina redovnog odlaska u diskoteku, svaki četvrti posetilac gubi sluh.
•    Savezna uprava za zaštitu životne sredine u Nemačkoj uspela je da izračuna da su dva infarkta od 100 direktno povezana sa akustičkim zagađenjem jer posle praga od 55 dB konstantan šum dvostruko povećava rizik od visokog krvnog pritiska.
•    U Kini se najstrašnijim mučenjem smatrao metod da se čovek liši sna i istovremeno izloži jakim zvucima.
•    Za dobar san bilo bi poželjno da buka ne prelazi 30 dB.
•    Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela, a sve što je glasnije za organizam je opterećenje.

Tekst objavljen 26. septembra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Na nivo zagađenosti vazduha utiču starost, odnosno kvalitet vozila, zatim kvalitet goriva, propusna moć ulica, plan saobraćaja unutar jednog grada (između ostalog i to da li postoje prstenovi koji vode tranzitni saobraćaj van grada), organizacija gradskog saobraćaja, položaj grada, meteorološke prilike područja i dr.

U pogledu materija koje se ispuštaju iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem, najprisutniji su: ugljen monoksid, benzen, azot dioksid, formaldehid, toksični metali, npr. olovo, policiklični aromatični ugljovodonici, pre svih benzo(a)piren (BaP), koji nastaju iz nepotpunog sagorevanja dizel motora.

Ekonomski razvijeni gradovi značajno su smanjili prisustvo sumpor dioksida (SO2), čađi, olova, ali je u njima čest problem prizemnog ozona koji se javlja od smeše izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunčevog zračenja. U poslednjih desetak godina, u Evropi se posebno prati količina mikročestica (od 2,5 mikrona i manje) za koje se smatra da se dobrim delom izdvajaju iz dizel goriva. Bez obzira na to što su u visokorazvijenim zemljama uspeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do tehnološki čistih procesa, i dalje se beleži visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti respiratornog trakta, astme), čiji je, prema procenama, jedan od glavnih uzročnika upravo saobraćaj.

Glavni predstavnik policikličnih aromatičnih ugljovodonika je benzo(a)piren. Reč je o kancerogenoj materiji koja se izdvaja iz izduvnih gasova automobila i koja ne bi smela da se nađe u vazduhu u koncentraciji većoj od 0,1 nanograma po metru kubnom. Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su izračunali jedinicu rizika za ovu materiju: ako je B(a)R prisutan u vazduhu više od 1 mikrograma, svakog dana u toku godine, za 70 godina ljudskog života postoji mogućnost da na 100.000 stanovnika 9 oboli od raka pluća. U gradovima Srbije se beleži stalno povećanje B(a)R-a, on prilično prelazi dozvoljenu granicu i na pojedinim mestima dostiže i 1 mikrogram. U jesenjim i zimskim periodima njegovo prisustvo je veće, jer B(a)R nastaje i kao produkt nepotpunog sagorevanja fosilnih goriva.

Na primer, u Beogradu je saobraćaj dominantan izvor zagađenja vazduha, u periodu van grejne sezone, a u toku grejne sezone njegov udeo je 40–50 procenata od ukupnog zagađenja. Toplifikacija i gasifikacija pomoći će da se efekat zagađivanja vazduha od zagrevanja smanji na minimum. Važno je, mada ne uvek i jednostavno, promeniti navike, a veliku ulogu tu može da odigra prosvećivanje stanovništva u zaštiti životne sredine.

Dizel motori, koji se odlikuju ekonomičnošću i velikim obrtnim momentom, imaju izražen problem sa povećanom emisijom čestica čađi. Ove sitne čestice sa lakoćom ulaze u naše disajne organe i završavaju u plućima, gde proces njihove razgradnje traje od šest meseci do godinu dana. Najveće zlo leži u činjenici da sitne čestice čađi za sebe vezuju otrove koji su formirani u cilindrima pod izuzetno visokim pritiscima i temperaturama. Pored toksičnih, njih odlikuju kancerogena i mutagena dejstva i kao takve, ove supstance predstavljaju ekstremnu opasnost po zdravlje. Pored čađi veoma opasno dejstvo po okolinu (a posebno na biljni svet) ima olovo do čije emisije dolazi razgradnjom tetraetilolova, jedinjenja koje se koristi kao antidetonator motornih benzina.

Drumski saobraćaj je veoma značajan izvor buke. Njen nivo zavisi od nivoa značaja saobraćajnice na kojoj se buka posmatra, kao i od trenutne gustine saobraćaja. Tako se najviši nivoi buke opažaju na magistralama gradskog značaja: 68.8 -78.0 decibela (dB), a zatim na magistralama lokalnog značaja: 62.6 – 78.2 dB. Relativno nizak nivo buke karakterističan je za stambene ulice 51.2 dB-59.8 dB.

Tekst objavljen 19. septembra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Ozonski sloj se proteže od 15–50-og km visine, ali je najkoncentrisaniji između 20-og i 25-og km i iznosi samo 0.001 posto vazduha (10 ppm). Molekul ozona se sastoji iz tri atoma kiseonika (O3) i, dok njegovo prisustvo u troposferi (0–10 km) predstavlja problem, u stratosferi (10–50 km) je neophodan za održavanje zdravlja i života na Zemlji. Prizemni (troposferski) ozon, najčešće je sastavni deo gradskog smoga i izaziva probleme disajnim organa kod ljudi i oštećenje na biljkama. Količina ozona u troposferi povećala se u poslednjih 50 godina čak dva puta, a samo u proteklih deset godina za deset odsto.

Ozonski omotač zaustavlja većinu štetnih sunčevih UV-B zraka, a potpuno nas štiti i od smrtonosnog UV-C zračenja. Ultraljubičasto zračenje predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje zbog svojih genotoksičnih, mutagenih, kancerogenih i imunotoksičnih svojstava. Česta i duža izloženost povećanom UV-B zračenju svakom živom biću bitno smanjuje imunitet na brojne bolesti, uključujući i rak, malariju, herpes, alergije i neke zarazne bolesti. Treba naglasiti da imunološki sistem nikako ne zavisi od boje kože, jer su i tamnoputi i svetloputi ljudi u jednakoj opasnosti od UV-B zračenja! Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju i zato se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Nekome se može učiniti da su oblaci pravilna zaštita od UV zračenja, ali to je puka predrasuda s obzirom na to da propuštaju čak 80 odsto zračenja.

Ozonski omotač najčešće uništavamo ispuštajući hemikalije koje sadrže hlor i brom, koji zatim učestvuju u složenim hemijskim reakcijama koje neminovno vode ka uništenju ozonskog omotača. Na stanjivanje ozonskog omotača utiču mnogi činioci (vulkani, nuklearne eksplozije i dr.), ali je ključni činilac nepovoljno delovanje hlorofluorougljenika (CFC), koji služe kao sredstvo za hlađenje u hladnjacima i klima uređajima. Niske temperature pojačavaju nepovoljno delovanje CFC, pa ozonski sloj u područjima najnižih temperatura potpuno nestaje, odnosno u njemu nastaje rupa. Ozonska rupa s lakoćom nastaje u području Južnog pola, a značajno stanjenje ozonskog omotača događa se iznad šireg područja Severnog pola pa je zbog takvog stanjenja u Kanadi UV zračenje zimi skoro jednako jako kao i leti. Ako se ne prestane sa upotrebom CFC i sagorevanja fosilnih goriva, izračunato je da će za samo tri decenije prosečna temperatura na površini Zemlje porasti za 4,5 stepena, što će, uz efekat staklene bašte, lančano dovesti do delimičnog otapanja polova, podizanja nivoa mora za jedan metar i potapanja 11,5 odsto svetskog kopna.

Manje ozona, više…
•    Uticaj prosečnog Amerikanca na okolinu je 30 do 50 puta veći od uticaja prosečnog stanovnika zemlje u razvoju.
•    Stanjenje ozonskog omotača za 10% na godišnjem nivou uzrokuje blizu 2 miliona novoobolelih od katarakte i 26% novih slučajeva obolelih od raka kože.
•    Koliko je teška borba protiv industrije koja zarađuje na štetnim proizvodima pokazuje i podatak da je u Americi krijumčarenje u tom području po jačini odmah iza krijumčarenja droge.
•    Učestalost raka kože, unazad pedeset godina, je povećana za čak 900 procenata!
•    Naučnici procenjuju da svako oštećenje ozonskog omiotača za jedan procenat donosi 2-3 procenta povećanja učestalosti raka kože.

Tekst objavljen 12. septembra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Na čelu komunalne policije će najverovatnije biti načelnik komunalne policije, koji će biti odgovoran gradonačelniku, a biraće ga Skupština grada. Dužnosti komunalnog policajca biće uklanjanje stvari i drugih predmeta sa javnih površina, u slučaju da su nepropisno postavljene, zatim, vođenje računa o stanju komunalnih objekata, uređenje grada i održavanje čistoće na zelenim površinama, održavanje kućnog reda u stambenim zgradama, kontrola buke, kontrola javnog gradskog i prigradskog prevoza, kao i taksi-službe. Kada je reč o urbanizmu, komunalna policija kontrolisaće izgradnju objekata i prisustvovaće prilikom rušenja nelegalne gradnje. Kakve će stvarno nadležnosti imati komunalna policija, ostaje nam da vidimo nakon pojavljivanja nacrta zakona, odnosno, njegovog usvajanja.

Komunalni policajci, kako se očekuje, imaće posebnu uniformu, legitimaciju, biće naoružani, a kaznu nesavesnim sugrađanima moći će da naplate na licu mesta, jer će imati pravo da ga legitimišu. Imaće status službenog lica, čime će u značajnoj meri biti pojačana njihova bezbednost prilikom obavljanja posla; napad na njih biće tretiran isto kao i napad na pripadnike MUP-a.

Mnoge loše navike u ponašanju građana moraju se menjati. Svakako će biti kažnjeni oni koji ne čiste za svojim kućnim ljubimcima i šetaju ih bez povoca, oni koji bacaju papiriće i opuške na ulici, puštaju glasnu muziku u kući, kafićima ili automobilima, pale vatre i slično.

Strategija razvoja opštine Pančevo u svom petom delu, koji se odnosi na zaštitu životne sredine, pridaje značaj lokalnoj ekološkoj policiji kao resursu koji će pomoći u očuvanju životne sredine.

Tekst objavljen 12. septembra 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Često se u gomilama koje gore nalaze plastika, guma ili čak stiropor. Ono što većina ljudi ne shvata jeste biološka pogubnost čestica, pepela, čađi, otrovne pare i gasova koji se oslobađaju prilikom paljenja smeća. Činjenica da su vodeće bolesti kod naših mališana upravo oboljenja respiratornih organa – bronhitis i astma, navodi nas da ozbiljno preispitamo naše ponašanje prema najmlađim sugrađanima.

Sitne čestice sa lakoćom ulaze u disajne organe i završavaju u plućima, gde je potrebno određeno vreme da bi se razgradile. Poslednjih godina veliki broj novih naučnih dokaza potvrdio je da postoji jaka povezanost između koncentracija čestica u vazduhu i negativnih zdravstvenih efekata. Sagorevanjem plastike stvaraju se visokokancerogeni VCM (vinilhlorid monomer), dioksini i furani. Dioksini, pored karcinoma, izazivaju i endokrini dizbalans i poremećaje reproduktivnih organa. Hormonski poremećaji, rak, rađanje dece sa defektom i povećan broj respiratornih poremećaja dokazani su kod ljudi koji su bili izloženi isparenjima zapaljene plastike (Health & Environment 01/02, 2003).

Sve materije kruže u prirodi i na kraju završavaju u organizamu čoveka. Nastali pepeo, raznet vetrom, zagađuje zemljište, pada na povrće i voće ili ga čovek direktno udiše, a spiran vodom zagađuje podzemne vode. Više nije pitanje da li je karcinom pluća bolest u ekspanziji u našem gradu; pravo pitanje je da li smo sagledali sve potencijalne aspekte i uzroke njegovog nastanka.

Veći broj gradova u okruženju, koji za razliku od Pančeva ne predstavljaju crnu tačku Evrope, štampali su letke i brošure radi podizanja ekološke javne svesti svojim građanima. Verujem da će naša gradska vlast uvideti da je neophodna edukacija stanovništva u svim uzrastima.

Vatrogasna služba je na vreme intervenisala u pomenutoj ulici nakon prijave komšije koji očito ne želi da boravi u zadimljenim prostorijama. Ovim putem se mole građani da ne pale suvu travu niti bilo koji drugi otpad.

Ustav Republike Srbije u svom 74. članu jasno kaže da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako dužan da čuva i poboljšava životno okruženje. Da li to treba ozbiljno shvatati ili se slobodno može i dalje bahato ponašati?

Tekst objavljen 15. avgusta 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva.

Većina reka u gotovo svim zemljama sveta postale su kanali otpadnih voda. U njih se uliva otpad iz gradova, pesticidi i hemikalije sa poljoprivrednih gazdinstava, otpad iz fabrika i ulje sa brodova koji njime plove. Ne zaboravimo da u rekama ima živih bića (biljke, ribe i dr.) kojima je svakako potrebna čista voda kao i čoveku. Nitrati, fosfor i ostali zagađivači podstiču rast specifičnih vrsta algi koje guše svaki oblik života u reci, ubijajući njenu floru i faunu.

Prema procenama, u mora i okeane godišnje se ispusti oko 6 miliona tona nafte i njenih derivata, 200.000 tona olovnih spojeva, 5.000 tona žive i ogromne količine pesticida. Osim toga, znatne količine nafte i njenih derivata dospevaju u mora i okeane kao posledica udesa tankera i kvarova na naftnim platformama.
Najveći deo površine na našoj planeti – oko ¾ ukupne površine – pokriven je vodom, a samo 1% od te količine može se koristiti za piće. Četvrtina svih zaliha slatke vode na planeti nalazi se u Južnoj Americi, a dvadeset odsto u Kanadi. Najveći rezervoar slatke vode na planeti je Bajkalsko jezero u Rusiji sa akumuliranih 23.000 kubnih kilometara zdrave vode. Poznato je da SAD ne gleda blagonaklono na Rusiju i zemlje Južne Amerike, a jedan od razloga je svakako voda.

Ako je 20. vek bio vek nafte, onda je 21. vek vek vode. Žak Kusto je pred smrt dramatično upozoravao: ”Budućnost čovečanstva u 21. veku zavisiće od vode. Ljudi toga moraju da budu svesni i da preduzmu sve da zaštite i sačuvaju izvor života.“ Zamena za naftu će biti pronađena, kao i odgovarajuće tehnologije, ali zamena za vodu, koje nema dovoljno, svakako ne postoji. Armije Bolivije i Perua sukobile su se oko vode jezera Titikaka. Bivši izraelski premijer Arijel Šaron tvrdio je da je osnovni uzrok izraelsko-arapskog rata 1967. godine bio plan Sirije da skrene tok reke Jordana. Izrael je napadima iz vazduha sistematski uništavao izvore, bunare, akumulacije i druge vodoprivredne objekte u Libanu i pojasu Gaze.

Uprkos velikoj važnosti vode ljudi često nisu svesni njenog značaja i uloge u našem životu. Naši preci pili su vodu koju su nalazili u prirodi, ali danas to skoro da nije moguće; nekada se u Tamišu moglo kupati, ali danas to nije preporučljivo. Sve prirodne vode zagadio je ljudski faktor. Nemojte dati čoveku vode par dana i on će umreti: voda za čoveka znači život. Ona čini oko 70% ukupne telesne težine ljudi. Voda je suštinska gradivna materija svih ćelija i tkiva, kao i svih telesnih tečnosti. Svetska zdravstvena organizacija je vodu svrstala među 12 osnovnih indikatora zdravlja, a istraživanja koja je sprovela, ukazuju da je 80% savremenih bolesti u direktnoj vezi sa kvalitetom vode za piće.

Danas tek svaki peti stanovnik planete ima pristup vodi, svaki drugi ima mogućnost da pije zdravu vodu, svaka peta porodica trećeg sveta vodu za piće mora da kupuje. Svakih osam sekundi zbog zagađene vode u svetu umire jedno dete. U najskorijoj budućnosti voda će biti najprofitabilniji biznis, ali i detonator za krvave ratne sukobe. Iako se svrstava u red zemalja sa zadovoljavajućim resursima vode, Srbiji godišnje nedostaje gotovo deset milijardi kubnih metara vode – četvrtina stanovništva pije nekvalitetnu vodu.

Tekst objavljen 29. avgusta 2008. u PPRESC
Nenad Marković, dipl. inž. ekološkog inženjerstva

Tako, naprimer, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu daje javnosti najveći prostor i najšira ovlašćenja u postupku. Učešće javnosti u procesu odlučivanja smanjuje rizike u realizaciji projekata. Na primer, u slučaju rekonstrukcije industrijskog objekta u blizini stambene zone, građani imaju pravo i mogućnost da direktno utiču na rekonstrukciju, kroz postupak procene uticaja projekta na životnu sredinu. Ovaj postupak se vodi pre početka radova i obezbeđuje da projekat obavezno ispuni uslove koji se odnose na zaštitu normalnih uslova stanovanja i života, kao i poštovanje drugih obaveza u pogledu zaštite životne sredine (zaštita voda, vazduha, zemljišta, i dr.).

Postupak procene uticaja na životnu sredinu sastoji se iz tri faze:
•    Faze odlučivanja o potrebi procene uticaja;
•    Faze određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja;
•    Faze odlučivanja o davanju saglasnosti na studiju.

U zavisnosti od toga o kojoj fazi je reč, prava zainteresovane javnosti odnose se na: obaveštavanje o podnetim zahtevima u svim fazama, podnošenje mišljenja i predloge na podnete zahteve, uvid u studiju o proceni uticaja, učešće u prezentaciji i javnoj raspravi o studiji, žalbu u svim fazama postupka i pokretanje upravnog spora protiv konačne odluke nadležnog organa o davanju saglasnosti na studiju, uvid u kompletnu dokumentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja. O ovim pravi, javnost se upoznaje upravo iz oglasa koje šalju nadležni organi. U praksi je česta pojava da se u postupku izlaganja i javne rasprave ne iznese ni jedna primedba niti stav o izloženom dokumentu, što je posledica nedovoljne informisanosti javnosti o sprovedenim procedurama.

Obaveštavanje javnosti se realizuje putem najmanje jednog lokalnog lista na području koje je zahvaćeno uticajem planiranog projekta, odnosno aktivnošću, s tim da se obaveštavanje može vršiti i putem elektronskih medija. Mimo postupka obaveštavanja javnosti, zakonom je uređena i procedura stavljanja određene dokumentacije na uvid. Zakon o proceni uticaja tako obavezuje nadležne organe da javnosti stavi na uvid kompletnu dokumentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja, u roku od 15 dana od dana podnošenja pismenog zahteva. Izuzeci od ovog pravila se odnose na dokumentaciju zaštićenu oznakom poverljivosti, osim podataka o emisijama, rizicima od udesa, rezultatima monitoringa i inspekcijskom nadzoru, koji ne mogu biti zaštićeni kao tajna.

Dakle, puno je razloga da ubuduće kada vidite „zelene oglase“, obratite pažnju na navedene adrese. Ako vam je neka u blizini, samo petnaestak minuta biće dovoljno da saznate šta to investitori „petljaju“ u vašem komšiluku. Poznavalje komšijskih namera nikada nije bilo na odmet.

Tekst objavljen 22. avgusta 2008. U PPRESC

Nenad Marković
dipl. inž. ekološkog inženjerstva