14 godina sam iz RNIDS-a pričao o domenima i ljudi su me smestili u tu neku svoju memorijsku fioku, zajedno sa domenima i RNIDS-om. To je postala neka vrsta mog identiteta. Ali, ja više nisam u RNIDS-u. Bavim se nekim drugim stvarima.

Nemam ništa protiv RNIDS-a, naprotiv, ali ne želim da mi on definiše identitet. A ni domeni.

U stvari – šta je zaista nečiji identitet? Mislim da ljudi uglavnom imaju problem da ga realno sagledaju. Ko su u stvari? Da li je nečiji identitet to što je menadžer? Ili dizajner? Ili član Upravnog odbora…? Šta se dešava s njima kad promene ne posao, već ono čime se bave?

Ja sam u životu bio i inženjer i bloger i marketar i ilustrator, bavio sam se i dizajnom i programiranjem i veštačkom inteligencijom… Ali to ne znači da sam stalno menjao svoj identitet.

Dok sam radio u RNIDS-u, i pre njega, onih par reči ispod slike na LinkedInu se uvek svodilo na trenutnu poziciju. Time sam se bavio ja i još hiljade drugih. To nije identitet. To je posao.

A onda sam otišao u penziju i… ozbiljno stavio prst na čelo. Penzioner nije identitet. Nije ni posao. Posle duže priče sa ChatGPT-jem (da, priznajem) i njegovog upoznavanja s mojim radom, došao sam do toga da ja “Pričam kompleksne priče na jednostavan način. I rečju i slikom.” I do priče o sebi.

To sam, u stvari, radio sve vreme. I dok sam bio plakater u KST-u, i dok sam crtao za Mobtel, Svet Kompjutera i Politikin Zabavnik. I dok sam pisao ovaj svoj blog, i dok sam pričao o domenima, ili, nekad davno, o mobilnim telefonima… Uvek je to bilo pričanje priča. I mislim da je to moj identitet. Ne RNIDS, ne domeni, ne bilo koja titula, nego – pripovedač. To sam bio. To sam sada. I to ću ostati. Da li su tema domeni ili nešto drugo, manje je bitno.

The post Pripovedač appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

Onda su te svoje priče drugari prepričavali pored vatre ispred pećina. Bilo je tu i mamuta i tigrova sa sabljastim zubima, raznih rogatih i čudnih bića, dosta laganja i nadlagivanja… I sve je to bio storytelling.

I svi oni crteži po pećinama su takođe storytelling. Samo što tad autori nisu pisali, nego crtali. A kad su izmislili pismo, onda su i pisali. Po pećinama, glinenim pločama, papirusima, kožama… Gde su stigli.

Dakle, nije storytelling izmišljen u 21. veku. Nastao je mnogo ranije. Samo se zvao pričanje priča. I nije ga marketing izmislio, samo ga je koristio. Oduvek. Jer, šta bi marketing radio ako ne pričao priče?

The post Storytelling appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

E, slično sam se ja osećao kad sam, prelistavajući svoj WordPress sajt na srpskom (na šta sam mnogo ponosan), shvatio da mi je ceo formular za komentare ostao – na engleskom. Baš ceo.

Celo jedno parče sajta sam potpuno promašio.

S obzirom na prethodno iskustvo, probao sam odmah Say What? plugin. Nešto je radilo, mnogo toga nije. Ni variranje parametara nije pomoglo. OK, ako ja ne znam, znam ko zna. Claude.

Nažalost, Claude me je ljubazno obavestio da sam potrošio besplatne tokene i da ćemo razgovor nastaviti za četiri i po sata. Ee… pa sad… nisam bio rad baš toliko da ga čekam. Obratio sam se Geminiju. On je, srećom, bio raspoložen za razgovor. I tako smo krenuli.

Na posao od nekoliko minuta.

Bar sam tako mislio.

Međutim, ono što je trebalo da bude rutinska stvar pretvorilo se u pravu malu avanturu.

Kad omane prethodna, uvek postoji sledeća ideja

“Probaj ovo.”

“Ne radi.”

“Onda probaj ovako.”

“Ni to.”

“Hm… A da pokušamo ovim putem?”

“Neće.”

Otprilike tako je izgledao moj razgovor sa Geminijem. Ništa nije radilo.

Izgledalo je da su Code Snippets plugin i PHP rešenje koje nam treba. Ali… deo formulara se preveo, deo (opet) nije. Ispostavilo se da nam problem pravi zvezdica (npr. u Comment *) koja nije običan tekst, već deo HTML strukture. Tu je PHP bio nemoćan.

Kad ni to nije uspelo, Gemini je predložio potpuno drugačiji pristup.

Ako tekst ne možeš da promeniš…

…možeš da ga zameniš.

To mi se dopalo.

Originalni tekst više nismo pokušavali da menjamo. Samo smo ga sakrili i preko njega prikazali prevod. Sve to putem CSS-a smeštenog u Appearance → Customize → Additional CSS.

I… radilo je.

Osim dugmeta za slanje komentara, naravno.

Umesto “Post Comment” pisalo je “Pošaljite komentar”, ali nije imalo na šta da se klikne.

Dugme nije bilo samo tekst, iza njega je stajao JavaScript, a mi smo upravo taj aktivni element sakrili.

I onda još jedna sjajna ideja (ne moja, naravno).

Originalno dugme smo ostavili tu gde jeste. Potpuno providno. Preko njega smo „nalepili“ pravougaonik sa srpskim tekstom. Kad posetilac klikne na “Pošalji komentar”, on zapravo aktivira originalni mehanizam dugmeta.

I sve to odradi CSS.

Ovo možda nije najlepše rešenje iz programerskog ugla, ali jeste iz ugla održavanja sajta. Nismo dirali fajlove teme, nismo instalirali nove pluginove i obezbedili smo se da sledeće ažuriranje WordPress-a ne poništi sav trud. A nismo rizikovali ni rušenje sajta.

Na kraju, dobio sam potpuno preveden, funkcionalan formular, a WordPress tema se ponašala kao da se ništa nije desilo.

Šta je „pouka“ ove priče?

U radu sa veštačkom inteligencijom, ljudi često očekuju da na postavljeno pitanje odmah dobiju tačan odgovor. Moje iskustvo je nešto drugačije.

AI vrlo često predloži nešto što ne uspe.

Kad mu ukažeš na to, on promeni pretpostavku i predloži sledeći korak.

Možda ni on neće uspeti. Možda ni onaj sledeći.

Ali nijedan neuspešan pokušaj nije uzaludan – u svakom se sazna nešto novo, isključi se (još) jedna mogućnost i bude korak bliže rešenju.

Dok sam „pričao“ sa Geminijem, nije to bio razgovor sa sveznajućom mašinom, daleko od toga. Više je ličilo na razgovor kolega koji zajedno rešavaju neki problem. Jedan izbacuje ideje, drugi ih testira u praksi. Nekad pogode iz prve, nekad tek iz desetog pokušaja.

I upravo tu vidim najveću vrednost AI-ja.

Ne u tome što uvek zna tačan odgovor (jer ne zna), nego u tome što je beskrajno strpljiv saradnik. Ne umori se posle petog neuspelog pokušaja. Ni sedmog. Ni trinaestog.

Samo mirno predloži sledeći.

Mnoge njegove ideje neće uspeti. Ali neke hoće. I ako naučite da sarađujete sa njim, zajedno ćete često stići do rešenja do kog sami verovatno ne biste stigli.

The post Još jedna WordPress avantura sa AI-jem appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

Objasniš AI-u ton svoje komunikacije i ciljnu publiku, svoju svrhu i osnovne vrednosti, problem koji rešavaš i po čemu si poseban i – pustiš ga da piše.

Zar nije jednostavno?

Pa… Nije.

Kompanije znaju sve o sebi, sve karakteristike i funkcionalnosti, ali… to je sadržaj za katalog. Ne za priču. Nju mnoge kompanije ne umeju da ispričaju.

E sad, da li tu AI može da pomogne? Da opiše problem potencijalnog kupca i ponudi rešenje koje ga logično vodi baš do te kompanije, a ne neke druge? Teško.

Problem je što većina kompanija na svet gleda iz svog ugla, a taj ugao nikog ne zanima. Osim nju samu. Ispričati svoju priču iz ugla kupca sasvim je druga stvar.

AI piše na osnovu onog što dobije. Ako mu daš spisak karakteristika, vratiće ti lepši spisak karakteristika. Ako mu daš opšte vrednosti, dobićeš opštu priču. Ne tvoju. I tu nije zakazao AI, nego onaj ko ga je „nahranio“.

AI ume da složi strukturu, da drži ritam i napiše odličan naslov. Ali ne može da „pronađe“ priču koju kompanija nikada nije umela da ispriča. To mora čovek.

Zato najbolji tekstovi ne nastaju kada AI radi umesto čoveka, već kad radi sa njim. AI je odličan pripovedač, ali čovek i dalje mora da smisli priču.

Da li vi uspešno pričate svoje priče? Ili vam fali neko ko to ume?

The post Da li uspešno pričate svoje priče? appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

The post Migavci appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

The post Praviti i napraviti appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

Nulti korak: bekap. Pre svega ostalog.

Pre nego što sam na bilo šta kliknuo, napravio sam bekap. Plugin UpdraftPlus, dva klika, gotovo – baza i fajlovi sačuvani lokalno i na Google Drive-u. Savet koji sam dobio, i koji važi kao pravilo bez izuzetka: prvo bekap, pa čačkanje.

Zvuči trivijalno. Ali kad ste poslednji put napravili bekap svog sajta? To sam i mislio.

Kad “štap i kanap” više nisu rešenje

Polazna tačka je bila promena WP teme. Moja stara tema (Mistylook) nije bila prilagodljiva različitim ekranima, što je bio ogroman problem. Plugin koji sam koristio za mobilni prikaz radio je nekako, ali je bio zakrpa, ne rešenje.

Zato reših da pretražim teme. Sam. Genije. Pretražiti sve besplatne WordPress teme je koliko zametan toliko i besmislen posao. Kako da ih filtriram? Pitao sam sina i dobio pametan odgovor (uvek pitam pametnije od sebe ): „Pitaj tvog AI drugara“. I tako, kretosmo (besplatni) Claude i ja u avanturu…

Kriterijumi za novu temu su bili jasni:

• Bočna traka (koristim vidžete),
• Slika u zaglavlju (brending element koji imam 15+ godina i nisam bio spreman da je se odreknem),
• Tema mora biti prilagođena mobilnim uređajima.

Zvuči jednostavno. Nije baš bilo.

Prve preporuke su bile Astra i GeneratePress – odlične teme, ali bez mogućnosti da sliku u zaglavlju postavim onako kako sam želeo. Onda smo (kažem “smo”, jer smo Claude i ja u ovom bili zajedno) prošli kroz Hueman, Simple Nova, Ribosome, Catch Everest…

Ne sećam se kako je nekad bilo, ali sad je pregled tema „uživo“, pre aktivacije, krajnje jednostavan – direktno u administratorskom panelu WordPress-a klikneš na temu i odmah vidiš kako bi izgledala sa tvojim sadržajem, bez njenog aktiviranja. Pa je aktiviraš ako ti se svidi.

Na kraju sam odabrao Ribosome – minimalistička, prilagođena mobilnim uređajima, bočna traka (sidebar) na mestu, slika u zaglavlju. I potpuno besplatna.

Kako izbaciti engleski sa sajta

Nova tema, sajt izgleda dobro. Ali po njemu i dalje piše “Select Month”, “Related posts”, “View all posts by”, “About”… Sve na engleskom, usred srpskog teksta.

Prvo logično rešenje bilo je da promenim jezik sajta u WP podešavanjima. Problem – postoji srpski prevod, ali samo ćirilični. Moj blog je na latinici. Kvalitetno preslovljavanje celog sajta bio bi ozbiljan posao na koji u tom trenutku nisam bio spreman. Dakle, ćirilica je otpala. Za sada.

Sledeći pokušaj je bio Loco Translate, popularan plugin za prevođenje. Instalirao sam ga, pokušao i otkrio da trenutno ne radi kako treba sa najnovijom verzijom WordPress-a (da, WordPress je upravo bio izbacio verziju 7, plugin još nije stigao da se ažurira).

Claude je tada predložio drugačiji pristup. Plugin Say What? ne menja jezičke fajlove, već direktno zamenjuje tekstualne nizove. Uneseš originalni tekst, uneseš prevod, uneseš podatak u “text domain” i – gotovo.

U teoriji.

U praksi, naučio sam nekoliko stvari na teži način:

Prvo, tekst mora da se kopira tačno onako kako piše u izvornom kodu stranice (page source). “Related Posts” i “Related posts” nisu isti tekst. Jedno veliko slovo i plugin te gleda i ne razume šta hoćeš od njega. Ovo sam otkrio tek posle nekoliko neuspelih pokušaja i pregleda izvornog koda stranice.

Drugo, bitan je takozvani „text domain“ (to je polje u koje se unosi određeni parametar koji definiše iz kog plugina ili teme tekst dolazi). “Related posts” iz Ribosome teme treba da ima tekst domain “ribosome”. Isti tekst iz WordPressa ima drugačiji text domain. Ako pogrešiš taj parametar, prevod ne radi – i nema nikakve poruke o grešci, ništa, samo tišina. Mislim, plugin ćuti, a šta sam ja tom prilikom izgovorio nije za objavu.

Treće, postoje tekstovi koje nije lako prevesti na ovaj način, jer su deo samog jezgra WordPress-a i koriste promenljive vrednosti (npr. broj komentara i sl). Tu smo se baš namučili. „Iskreno — za jedan string koji prikazuje broj komentara, možda nije ni vredno daljeg mučenja“, reče Claude na kraju. I poslušao sam ga. Taj tekst sam ostavio na engleskom.

Kontakt forma, iza koje stoji plugin Contact Form 7, bila je na engleskom. Nisam znao gde šta treba menjati, pa sam pitao Claude-a. Objasnio mi je da se svi natpisi, oznake polja i pomoćni tekstovi mogu uređivati direktno kroz formu. Skrenuo mi je pažnju i na tekstove koji se pojavljuju u segmentima “Mail” i “Messages” (gde su sistemske poruke tipa “Poruka je uspešno prosleđena. Hvala.” i sl). I to treba prevesti, inače ostaje na engleskom. Sad je sve na srpskom.

Mali dodatak: Kontakt forma ne čuva poslate poruke, pa ih možeš zauvek izgubiti ako, iz bilo kog razloga, ne stignu do tebe. Tu uskače Flamingo, besplatni plugin koji je kreirao isti autor kao i Contact Form 7. On čuva sve poslate poruke i možeš ih pretraživati u administratorskom delu WordPress-a, u delu Flamingo/Inbound Messages.

Još jedan detalj – ceo formular za komentare mi je ostao na engleskom. Promašio sam ga. A Claude nije mogao da mi pomogne. Rešio sam i to, ali bila je to ozbiljna WordPress avantura…

80-ak neispravnih linkova i jedan veb vremeplov

Blog postoji godinama. Za to vreme neki tekstovi su izgubili smisao, a neki linkovi sadržaj. Nepostojeći video materijali, izbrisani tekstovi, slike, promenjene adrese… Nestali su čitavi sajtovi. To je generisalo 80-ak neispravnih i još toliko “sumnjivih” linkova.

Za njihovo sređivanje koristio sam Broken Link Checker. Instaliraš, sačekaš da skenira sajt i dobiješ listu svega što ne valja, sa tačnom lokacijom (koji post, koji link). Možeš da uneseš ispravku ili ukloniš link direktno iz plugin interfejsa, bez otvаrаnja svakog posta ponaosob.

Međutim, nisam želeo da samo obrišem one linkove koji više ne važe. Pokušao sam za svaki nestali tekst da pronađem odgovarajuću zamenu, po mogućstvu iz vremena kada je tekst napisan, da bi neko ko danas pročita taj tekst mogao da stekne sliku šta je zaista tamo pisalo i na šta se tekst pozivao. Tu sam koristio svojevrsni veb vremeplov – Wayback Machine, sajt koji prikazuje kako su veb stranice izgledale u prošlosti. Štaviše, Broken Link Checker u opciji „Edit URL“ nudi link upravo sa Wayback Machine sajta. Ako ga nađe. A ako ga ne nađe, onda peške…

Nisam uspeo sve da spasem, ali ono što sam uspeo, vredelo je uloženog truda.

Jedan red koda i dva klika – kad znaš gde

Stranica “Preporuka” je imala uključene komentare – potpuno nepotrebno za stranicu koja je statična prezentacija. Rešenje je bilo da u podešavanjima stranice, panel “Discussion”, uklonim kvačicu sa “Allow comments”. Dve sekunde posla. Kad znaš kako.

Blok “O autoru”, koji se automatski prikazuje ispod svakog posta, logičan je za sajt sa više autora, ali besmislen kad sve tekstove piše jedna osoba. Uklonjen je jednim redom CSS-a (.author-info { display: none; } ) u Appearance → Customize → Additional CSS. Mnogo jednostavno. Kad ti taj jedan red napiše Claude, i objasni ti gde da ga staviš.

Ako vam ipak zatreba, da znate – taj biografski tekst tema vuče iz WP korisničkog profila, polje “Biographical Info”.

Najkorisnija stvar koju Claude nije uradio

Najzanimljivije u celoj priči je to što Claude uopšte nije radio posao umesto mene.

Nije kliktao po WordPress-u. Nije podešavao sajt. Nije donosio odluke. Radio je nešto mnogo korisnije – pomagao mi je da razumem i rešim problem, i predlagao sledeći korak.

Kroz ceo ovaj proces, Claude je bio savetnik kome sam mogao da opišem problem na srpskom, u razgovoru, bez tehničkog žargona – i uvek sam dobijao konkretan odgovor. Ne generalan (“instaliraj neki plugin za prevod”), nego specifičan (“probaj Say What?, i evo tačno šta da uneseš u polje text domain”). Kad nešto nije radilo, nastavili bismo da tražimo. Kad ni to nije radilo, predložio bi mi da prekinemo potragu, da nije vredno daljeg truda. Nije mi „zahalucinirao“ neko nepostojeće rešenje.

To je nešto na šta nije spreman svaki AI alat.

Sajt me košta hosting. To je sve.

Znanje koje mi je trebalo? Malo HTML-a iz nekog prethodnog života, Gugl i AI koji zna da preporuči temu, pronađe plugin i prepozna parče HTML koda. AI koji zna da kaže i “pokušaj ovo”, ali i “batali to, nije vredno truda”.

Jedino što ne možeš da delegiraš Claudeu je – šta želiš da postigneš. To moraš sam da znaš.

Briga o sajtu nije samo za “one koji se razumeju”. Uz konkretan cilj, strpljenje i pravu pomoć, možeš sam da uradiš mnogo više nego što misliš.

The post Obućar je najzad sredio cipele appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

Pojednostavljeni brending proces ide ovako nekako:

1. Marketinška komunikacija oblikuje percepciju
2. Percepcija utiče na reputaciju
3. Reputacija gradi brend
4. Brend se potvrđuje kroz sve tačke dodira sa kupcem

Tako formiran brend onda utiče i na buduću komunikaciju (šta sme da obeća) i na poslovne odluke (šta mora da isporuči). Krug se zatvara.

Da li brendu treba, u svemu tome, i neka vizuelna identifikacija – to je već neka druga priča…

The post Marketing i brending appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

AI alati su “bukvalni”. Oni ne razumeju šta je neko hteo da kaže – znaju samo šta je rekao.

Kad AI ne uradi “ono što si mu rekao”, nije on kriv. Greška je do tebe, ne do njega. Jer on radi u skladu sa upitima, ne željama. Kad mu daš adekvatan upit, dobićeš željeni rezultat.

A tek kad umeš da kontrolišeš i ulaz i izlaz, znaš da koristiš AI.

The post AI tačno zna šta hoćeš. Ili ne…? appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.

Vrlo često motiv postoji. Sakriven, zamaskiran, ali postoji. Jer takvim ponašanjem sebi stvaraju neku korist. Makar to bio i samo subjektivni osećaj koristi.

Ali često motiva nema. Jednostavo – može im se.

Da li je to bahatost? Arogantnost? Ili, prosto, svest o tome da neće biti posledica?

Stara priča kaže da se u svakom čoveku odvija neprekidna borba između dva vuka. Jedan je dobar, a drugi zao. Pobeđuje onaj kojeg više hraniš.

Želim da verujem da bi većina, i bez straha od posledica, ipak hranila onog dobrog. Jer tako treba.

Da bi ga hranila čak i uprkos posledicama.

Možda sam ja samo naivan. Ali radije ću ostati mator i naivan nego poverovati da je bahatost prirodno stanje organizma.

The post Kad hraniš zlog vuka… appeared first on Pedya Milicevic’s Blog.