“Placebo marketing” – ono kad gazda veruje da je dobio nešto, a firma u stvari nije dobila ništa. Od marketinga.

Najčešće se prodaje preko Interneta.

The post Placebo marketing appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Sve je počelo sa novogodišnjom ruskom salatom. Koliko je krastavčića potrebno iseckati za nju? „Pa, jedno pet ovakvih, kao moj palac“, objasni mi moja draga. E sad, šta ako vaša draga ima manji ili veći palac? A onda, broj krastavčića ne zavisi samo od veličine palca, već i od toga za koliko se osoba salata pravi, dakle i od količine šunke, krompira, graška, majoneza… A od njihovog odnosa zavisi i ukus. Dakle, sadržaj kao što je „pet krastavčića, ovakvih, kao moj palac“ ima smisla samo u određenom kontekstu.

“Context is the surrounding information that makes content relevant “ – Katie Humphreys.
 

The post Krastavac u kontekstu appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

I zaista, brend je nekad bio ono što kompanija priča o njemu. Ona bi svoj opis smestila u imenicu, imenicu u slogan, a slogan u medije. I potrošači bi ga po toj imenici prepoznavali.

Ali, nova vremena su donela i neke nove principe – sada vlasnici brendova više nisu kompanije, već potrošači. Brend više nije ono što kompanija kaže, već ono kako ga potrošači vide. I opisuju. A potrošači ne gledaju u slogan, oni gledaju u brend, u ono što on radi, kako se ponaša, kako komunicira… I offline i online. I u “analognom svetu”, i na društvenim mrežama. I pričaju o njemu. Na osnovu svog iskustva koje su stekli u dodiru sa njim, ali i na osnovu iskustva drugih. I tako kreiraju brend. A brend? On mora da pazi šta radi.

The post Brend je glagol! appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

A ono „Oću ovaj keks sa tevelizora! Mama, oću gaaa!! Kupimi kupimi kupimi kupi…“ I mama kupi. Kome se uporno obraća „keks sa tevelizora“ u svojoj TV reklami? Mami? Ne? Pa, ona je kupac…?!

Ili „Žiko, sine, deder skokni preko puta i donesi ocu jedno pivo…“ Kome se svojom reklamom obraća pivo? Žiki sinu? Ne? Pa, on je kupac?!

Aha, mislite obraća se potrošaču korisniku? Nije uvek on taj koji kupuje, ali je on taj koji troši i koristi, pa se njemu treba obraćati. Logično.

Ali šta ćemo u slučaju „Caco dušo, skokni do pet šopa i kupi zrnevlje i vitamine, uzmi i paket sena, a mogla bi i kapi za oči, ova matora opet nešto čkilji…“? Kome se obraćaju proizvođači pet šopovskog asortimana? Kucama? Macama? Morskim prascima i papagajima…? Kornjači? Zlatnoj ribici? Ne? Oni se ne pitaju? Ali, oni su korisnici, potrošači i konzumenti… zar ne?

Pa dobro, kome se onda obraćaju sve te reklame?
 

The post Kome se obraćaju sve te reklame? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

I usred te prijatne i blago zadimljene atmosfere, otvaraju se naglo vrata i u kafić upada jedan nama potpuno nepoznat lik. I onako, s vrata – počinje da deklamuje. Zadržao se kratko, ispričao šta je imao i, kako je došao, tako je i otišao. I više ga nismo videli. Bar ne kad sam ja svraćao u kafić. I dan danas ne znam o čemu je pričao. Mislim da je nešto hvalio, ali ne znam šta. Nisam obratio pažnju.

Da mi je Žile, između dva citata, ishvalio neku motornu testeru, ja bih ga pažljivo saslušao, mada pojma nemam šta bih sa tom testerom. Da je Kata elaborirala neku đuvečaru u kojoj ona čuda pravi, i nju bih, naravno, saslušao, jer žena zaista zna o čemu priča. I zanimljivo to radi. Čak i Borine naslove ispratim s vremena na vreme, jer su njegovi komentari ponekad zaista genijalni, pa da je, u svom stilu, prokomentarisao upotrebu grtalice na nadmorskim visinama preko 3.200 metara, i na to bih, verovatno, obratio pažnju. Ali ovako upasti, s neba pa u rebra… Mislim, stvarno…

To vam je kao… kao kad neko napravi kampanju na društvenim mrežama. Dođe, ispriča šta ima i ode. Nit ga ima pre toga, nit ga ko vidi posle toga… Pa ne radi se to tako, prijatelju. Za sve postoji i mesto i vreme. I način.
 

The post Na netu, k’o i u realnom svetu appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

The post Ogovaranje brenda appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

The post Pripovetka ili bajka? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

The post Moć appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Ponekad zatreperi, nekad i povije, pa se opet uspravi. I sveća nastavi da gori.

A onda, pred sam kraj, kad sveće skoro da više i nema, plamen počinje da drhti, kao da se otima… kao da ga nešto odvlači, a on se ne da… kao da se poslednjom snagom hvata za tu, skoro već nepostojeću sveću… kao da ne želi da se odvoji od nje… Da li ste primetili?

I onda se plamen pretvori u dim. I nestane. I sveća se ugasi.
 

The post Život se gasi kao sveća appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Ovo su neki od ključnih elemenata za kreiranje uspešnog blog posta.

Za uspeh bloga bitni su linkovi. I to ne bilo kakvi, već linkovi sa uticajnih blogova i web sajtova.

Ovo je jedan od ključnih SEO saveta za svakog blogera.

“Pa OK”, reći ćete, “jeste tako, ali nije ništa novo. Manje više sva ta “blogerska” uputstva se svode na tako nešto”.

Da, klasika, kad je blog post u pitanju, ali… mogu li se ti saveti primeniti i ako je u pitanju prezentacija na nekom stručnom skupu?

Pogledajte prvi pasus, pa mi kažite šta se tu ne uklapa? Šta se od svega, što se odnosi na dobar blog post, ne odnosi i na dobru prezentaciju? Ko pronađe, nek ubaci u komentar.

Aha, treći pasus “šlajfuje”… Kakve veze imaju linkovi sa prezentacijom na nekom skupu? Linkovi su isključiva prednost (i vrednost) onlajn sveta. Je l’ tako?

Ili nisu?

 
Ako je prezentacija zaista dobra, obično vam priđu zainteresovane osobe iz publike, popričaju sa vama (“ostave vam komentar” ;)) i zatraže vam – vizitkartu. Vaš oflajn link. I nije nebitno kome ste je dali, zar ne? A sutra, kad ta osoba u nekom razgovoru dođe do teme koju ste obradili na svom predavanju, ona će drugoj osobi pokazati vašu vizitkartu. Tako će tema predavanja postati “anchor text”, a vaša vizitkarta “link” ka vama. I što je osoba kojoj ste dali vizitkartu uticajnija, taj link je bitniji po vas.

Grešim li negde?

The post Oflajn link bilding appeared first on Pedya Milicevic's Blog.