Objasniš AI-u ton svoje komunikacije i ciljnu publiku, svoju svrhu i osnovne vrednosti, problem koji rešavaš i po čemu si poseban i – pustiš ga da piše.

Zar nije jednostavno?

Pa… Nije.

Kompanije znaju sve o sebi, sve karakteristike i funkcionalnosti, ali… to je sadržaj za katalog. Ne za priču. Nju mnoge kompanije ne umeju da ispričaju.

E sad, da li tu AI može da pomogne? Da opiše problem potencijalnog kupca i ponudi rešenje koje ga logično vodi baš do te kompanije, a ne neke druge? Teško.

Problem je što većina kompanija na svet gleda iz svog ugla, a taj ugao nikog ne zanima. Osim nju samu. Ispričati svoju priču iz ugla kupca sasvim je druga stvar.

AI piše na osnovu onog što dobije. Ako mu daš spisak karakteristika, vratiće ti lepši spisak karakteristika. Ako mu daš opšte vrednosti, dobićeš opštu priču. Ne tvoju. I tu nije zakazao AI, nego onaj ko ga je „nahranio“.

AI ume da složi strukturu, da drži ritam i napiše odličan naslov. Ali ne može da „pronađe“ priču koju kompanija nikada nije umela da ispriča. To mora čovek.

Zato najbolji tekstovi ne nastaju kada AI radi umesto čoveka, već kad radi sa njim. AI je odličan pripovedač, ali čovek i dalje mora da smisli priču.

Da li vi uspešno pričate svoje priče? Ili vam fali neko ko to ume?

The post Da li uspešno pričate svoje priče? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

The post Migavci appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

The post Praviti i napraviti appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Nulti korak: bekap. Pre svega ostalog.

Pre nego što sam na bilo šta kliknuo, napravio sam bekap. Plugin UpdraftPlus, dva klika, gotovo – baza i fajlovi sačuvani lokalno i na Google Drive-u. Savet koji sam dobio, i koji važi kao pravilo bez izuzetka: prvo bekap, pa čačkanje.

Zvuči trivijalno. Ali kad ste poslednji put napravili bekap svog sajta? To sam i mislio.

Kad “štap i kanap” više nisu rešenje

Polazna tačka je bila promena WP teme. Moja stara tema (Mistylook) nije bila prilagodljiva različitim ekranima, što je bio ogroman problem. Plugin koji sam koristio za mobilni prikaz radio je nekako, ali je bio zakrpa, ne rešenje.

Zato reših da pretražim teme. Sam. Genije. Pretražiti sve besplatne WordPress teme je koliko zametan toliko i besmislen posao. Kako da ih filtriram? Pitao sam sina i dobio pametan odgovor (uvek pitam pametnije od sebe ): „Pitaj tvog AI drugara“. I tako, kretosmo (besplatni) Claude i ja u avanturu…

Kriterijumi za novu temu su bili jasni:

• Bočna traka (koristim vidžete),
• Slika u zaglavlju (brending element koji imam 15+ godina i nisam bio spreman da je se odreknem),
• Tema mora biti prilagođena mobilnim uređajima.

Zvuči jednostavno. Nije baš bilo.

Prve preporuke su bile Astra i GeneratePress – odlične teme, ali bez mogućnosti da sliku u zaglavlju postavim onako kako sam želeo. Onda smo (kažem “smo”, jer smo Claude i ja u ovom bili zajedno) prošli kroz Hueman, Simple Nova, Ribosome, Catch Everest…

Ne sećam se kako je nekad bilo, ali sad je pregled tema „uživo“, pre aktivacije, krajnje jednostavan – direktno u administratorskom panelu WordPress-a klikneš na temu i odmah vidiš kako bi izgledala sa tvojim sadržajem, bez njenog aktiviranja. Pa je aktiviraš ako ti se svidi.

Na kraju sam odabrao Ribosome – minimalistička, prilagođena mobilnim uređajima, bočna traka (sidebar) na mestu, slika u zaglavlju. I potpuno besplatna.

Kako izbaciti engleski sa sajta

Nova tema, sajt izgleda dobro. Ali po njemu i dalje piše “Select Month”, “Related posts”, “View all posts by”, “About”… Sve na engleskom, usred srpskog teksta.

Prvo logično rešenje bilo je da promenim jezik sajta u WP podešavanjima. Problem – postoji srpski prevod, ali samo ćirilični. Moj blog je na latinici. Kvalitetno preslovljavanje celog sajta bio bi ozbiljan posao na koji u tom trenutku nisam bio spreman. Dakle, ćirilica je otpala. Za sada.

Sledeći pokušaj je bio Loco Translate, popularan plugin za prevođenje. Instalirao sam ga, pokušao i otkrio da trenutno ne radi kako treba sa najnovijom verzijom WordPress-a (da, WordPress je upravo bio izbacio verziju 7, plugin još nije stigao da se ažurira).

Claude je tada predložio drugačiji pristup. Plugin Say What? ne menja jezičke fajlove, već direktno zamenjuje tekstualne nizove. Uneseš originalni tekst, uneseš prevod, uneseš podatak u “text domain” i – gotovo.

U teoriji.

U praksi, naučio sam nekoliko stvari na teži način:

Prvo, tekst mora da se kopira tačno onako kako piše u izvornom kodu stranice (page source). “Related Posts” i “Related posts” nisu isti tekst. Jedno veliko slovo i plugin te gleda i ne razume šta hoćeš od njega. Ovo sam otkrio tek posle nekoliko neuspelih pokušaja i pregleda izvornog koda stranice.

Drugo, bitan je takozvani „text domain“ (to je polje u koje se unosi određeni parametar koji definiše iz kog plugina ili teme tekst dolazi). “Related posts” iz Ribosome teme treba da ima tekst domain “ribosome”. Isti tekst iz WordPressa ima drugačiji text domain. Ako pogrešiš taj parametar, prevod ne radi – i nema nikakve poruke o grešci, ništa, samo tišina. Mislim, plugin ćuti, a šta sam ja tom prilikom izgovorio nije za objavu.

Treće, postoje tekstovi koje nije lako prevesti na ovaj način, jer su deo samog jezgra WordPress-a i koriste promenljive vrednosti (npr. broj komentara i sl). Tu smo se baš namučili. „Iskreno — za jedan string koji prikazuje broj komentara, možda nije ni vredno daljeg mučenja“, reče Claude na kraju. I poslušao sam ga. Taj tekst sam ostavio na engleskom.

Kontakt forma, iza koje stoji plugin Contact Form 7, bila je na engleskom. Nisam znao gde šta treba menjati, pa sam pitao Claude-a. Objasnio mi je da se svi natpisi, oznake polja i pomoćni tekstovi mogu uređivati direktno kroz formu. Skrenuo mi je pažnju i na tekstove koji se pojavljuju u segmentima “Mail” i “Messages” (gde su sistemske poruke tipa “Poruka je uspešno prosleđena. Hvala.” i sl). I to treba prevesti, inače ostaje na engleskom. Sad je sve na srpskom.

Mali dodatak: Kontakt forma ne čuva poslate poruke, pa ih možeš zauvek izgubiti ako, iz bilo kog razloga, ne stignu do tebe. Tu uskače Flamingo, besplatni plugin koji je kreirao isti autor kao i Contact Form 7. On čuva sve poslate poruke i možeš ih pretraživati u administratorskom delu WordPress-a, u delu Flamingo/Inbound Messages.

80-ak neispravnih linkova i jedan veb vremeplov

Blog postoji godinama. Za to vreme neki tekstovi su izgubili smisao, a neki linkovi sadržaj. Nepostojeći video materijali, izbrisani tekstovi, slike, promenjene adrese… Nestali su čitavi sajtovi. To je generisalo 80-ak neispravnih i još toliko “sumnjivih” linkova.

Za njihovo sređivanje koristio sam Broken Link Checker. Instaliraš, sačekaš da skenira sajt i dobiješ listu svega što ne valja, sa tačnom lokacijom (koji post, koji link). Možeš da uneseš ispravku ili ukloniš link direktno iz plugin interfejsa, bez otvаrаnja svakog posta ponaosob.

Međutim, nisam želeo da samo obrišem one linkove koji više ne važe. Pokušao sam za svaki nestali tekst da pronađem odgovarajuću zamenu, po mogućstvu iz vremena kada je tekst napisan, da bi neko ko danas pročita taj tekst mogao da stekne sliku šta je zaista tamo pisalo i na šta se tekst pozivao. Tu sam koristio svojevrsni veb vremeplov – Wayback Machine, sajt koji prikazuje kako su veb stranice izgledale u prošlosti. Štaviše, Broken Link Checker u opciji „Edit URL“ nudi link upravo sa Wayback Machine sajta. Ako ga nađe. A ako ga ne nađe, onda peške…

Nisam uspeo sve da spasem, ali ono što sam uspeo, vredelo je uloženog truda.

Jedan red koda i dva klika – kad znaš gde

Stranica “Preporuka” je imala uključene komentare – potpuno nepotrebno za stranicu koja je statična prezentacija. Rešenje je bilo da u podešavanjima stranice, panel “Discussion”, uklonim kvačicu sa “Allow comments”. Dve sekunde posla. Kad znaš kako.

Blok “O autoru”, koji se automatski prikazuje ispod svakog posta, logičan je za sajt sa više autora, ali besmislen kad sve tekstove piše jedna osoba. Uklonjen je jednim redom CSS-a (.author-info { display: none; } ) u Appearance → Customize → Additional CSS. Mnogo jednostavno. Kad ti taj jedan red napiše Claude, i objasni ti gde da ga staviš.

Ako vam ipak zatreba, da znate – taj biografski tekst tema vuče iz WP korisničkog profila, polje “Biographical Info”.

Najkorisnija stvar koju Claude nije uradio

Najzanimljivije u celoj priči je to što Claude uopšte nije radio posao umesto mene.

Nije kliktao po WordPress-u. Nije podešavao sajt. Nije donosio odluke. Radio je nešto mnogo korisnije – pomagao mi je da razumem i rešim problem, i predlagao sledeći korak.

Kroz ceo ovaj proces, Claude je bio savetnik kome sam mogao da opišem problem na srpskom, u razgovoru, bez tehničkog žargona – i uvek sam dobijao konkretan odgovor. Ne generalan (“instaliraj neki plugin za prevod”), nego specifičan (“probaj Say What?, i evo tačno šta da uneseš u polje text domain”). Kad nešto nije radilo, nastavili bismo da tražimo. Kad ni to nije radilo, predložio bi mi da prekinemo potragu, da nije vredno daljeg truda. Nije mi „zahalucinirao“ neko nepostojeće rešenje.

To je nešto na šta nije spreman svaki AI alat.

Sajt me košta hosting. To je sve.

Znanje koje mi je trebalo? Malo HTML-a iz nekog prethodnog života, Gugl i AI koji zna da preporuči temu, pronađe plugin i prepozna parče HTML koda. AI koji zna da kaže i “pokušaj ovo”, ali i “batali to, nije vredno truda”.

Jedino što ne možeš da delegiraš Claudeu je – šta želiš da postigneš. To moraš sam da znaš.

Briga o sajtu nije samo za “one koji se razumeju”. Uz konkretan cilj, strpljenje i pravu pomoć, možeš sam da uradiš mnogo više nego što misliš.

The post Obućar je najzad sredio cipele appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Pojednostavljeni brending proces ide ovako nekako:

1. Marketinška komunikacija oblikuje percepciju
2. Percepcija utiče na reputaciju
3. Reputacija gradi brend
4. Brend se potvrđuje kroz sve tačke dodira sa kupcem

Tako formiran brend onda utiče i na buduću komunikaciju (šta sme da obeća) i na poslovne odluke (šta mora da isporuči). Krug se zatvara.

Da li brendu treba, u svemu tome, i neka vizuelna identifikacija – to je već neka druga priča…

The post Marketing i brending appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

AI alati su “bukvalni”. Oni ne razumeju šta je neko hteo da kaže – znaju samo šta je rekao.

Kad AI ne uradi “ono što si mu rekao”, nije on kriv. Greška je do tebe, ne do njega. Jer on radi u skladu sa upitima, ne željama. Kad mu daš adekvatan upit, dobićeš željeni rezultat.

A tek kad umeš da kontrolišeš i ulaz i izlaz, znaš da koristiš AI.

The post AI tačno zna šta hoćeš. Ili ne…? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Vrlo često motiv postoji. Sakriven, zamaskiran, ali postoji. Jer takvim ponašanjem sebi stvaraju neku korist. Makar to bio i samo subjektivni osećaj koristi.

Ali često motiva nema. Jednostavo – može im se.

Da li je to bahatost? Arogantnost? Ili, prosto, svest o tome da neće biti posledica?

Stara priča kaže da se u svakom čoveku odvija neprekidna borba između dva vuka. Jedan je dobar, a drugi zao. Pobeđuje onaj kojeg više hraniš.

Želim da verujem da bi većina, i bez straha od posledica, ipak hranila onog dobrog. Jer tako treba.

Da bi ga hranila čak i uprkos posledicama.

Možda sam ja samo naivan. Ali radije ću ostati mator i naivan nego poverovati da je bahatost prirodno stanje organizma.

The post Kad hraniš zlog vuka… appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Znaš ono kad stojiš pred frižiderom. Nisi gladan. Ali… ima kolača.

I onda ide već poznati dijalog u glavi:
– Da uzmem još jedan?
– Pa… mogu. Što da ne.

I uzmeš.

Nije problem u tom jednom kolaču. Problem je što se „mogu“ nikad ne pojavi samo jednom. I ne ostaje samo u kuhinji.

„Mogu“ je ono kad:
– kažeš „da“ jer ti je glupo da kažeš „ne“
– guraš bez pauze jer „samo još ovo“
– platiš skuplje jer „ima se“

I tako mnogo puta.

I svaki put ima smisla. I svaki put deluje bezazleno.

A onda jednog dana shvatiš da si prečesto radio ono što si mogao, a ne ono što je trebalo.

Jer se nisi uvek zapitao:
– Da li treba?

“Treba” uvek traži kontekst. Traži da znaš gde ideš, šta je važno i, što je najteže – šta nije.

„Mogu“ je opcija. „Treba“ je kompas.

The post Mogu, ali… da li treba? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

I evo, otprilike, njegovog objašnjenja: AI nije čarobni štapić. Nije ni Terminatorova prethodnica. Najviše liči na kolegu koji uvek ima odgovor – čak i kad ga nema. I tu negde počinje problem.

Šta se zapravo dešava kad koristiš ovakve alate? Dobijaš odgovor koji zvuči pametno, izgleda profesionalno i stiže za 4 sekunde. I to je trenutak kada većina ljudi smatra da je gotovo. Ali nije gotovo. Ne zato što je AI loš, nego zato što je previše dobar u onome što radi – davanju odgovora. Po svaku cenu.

Odgovor je brz.
Ubedljiv.
Lepo strukturiran.

I ponekad potpuno pogrešan.

Upravo zato je kritičko razmišljanje danas važnije nego ikad.

AI možeš da koristiš kao asistenta – i to je dobitak. Ili kao prečicu – i tu stižeš na klizav teren.

Najveću vrednost AI donosi kada ubrzava tvoje razmišljanje. Ne kada ga zamenjuje. AI ti može pomoći da stigneš brže do cilja, ali korišćenje prečice je ozbiljan problem, jer preskačeš baš onaj deo puta koji objašnjava kako si stigao na cilj.

Kako prečica izgleda u praksi?

Neko te pita: “Zašto je ovo dobro rešenje?” Ako ponoviš ono što je AI rekao, bez razumevanja – na prečici si. Ako objasniš svojim rečima, eventualno uz primer – koristio si alat kako treba. Jer AI je radio za tebe, ne umesto tebe.

Razliku između te dve situacije ne čini alat. Razliku činiš ti.

Osnovno pitanje je: Da li koristiš AI da razmišljaš brže – ili da ne razmišljaš uopšte?

The post Da li želiš da razmišljaš brže, ili da ne razmišljaš uopšte? appeared first on Pedya Milicevic's Blog.

Dok smo radili, ChatGPT mi je postavio jedno vrlo zanimljivo pitanje: Da li želiš “presudu” ili “mapu”? U prevodu: da li želim konačan odgovor o tome koji je alat najbolji, ili smernice za izbor alata.

I tad mi je sinulo: Realnost je „kontekstualna“, tj. izbor treba da zavisi od konkretnog posla. Zato sam izabrao „mapu“.

Dakle, pogrešno je pitanje: „Koji je AI najbolji?”

Pravo pitanje je: “Koji AI da koristim za ovaj konkretan posao?“

Ovo je kratak pregled njihovih upotrebnih vrednosti (opširniji je u infografiku):

ChatGPT
Za razmišljanje, strukturiranje i kreaciju.
Kad imaš haos (u glavi ili na papiru) i treba ti neko da napravi red.

Claude
Za dubinu i preciznost.
Kad greška košta, isplati se sporiji, promišljeniji pristup.

Perplexity
Za istraživanje sa referencama.
Kad krećeš od nule, on pronađe odgovore i kaže ti gde ih je našao.

Ukratko: Nijedan alat nije univerzalno najbolji. Svaki ima svoj „teren” na kom dominira.

Ja najčešće koristim (besplatni) ChatGPT. Svojevremeno sam ga „nahranio“ svojim tekstovima, pa sad prilično dobro „razume“ kako razmišljam i pomaže mi u brejnstormingu, sređivanju ideja, uređivanju tekstova… Ponekad mi nacrta i pokoju dobru ilustraciju. Često me iznenadi kako to dobro uradi, ali ume da bude i tvrdoglavo nekoristan. Ti „mračni“ trenuci ga čine mnogo „humanijim“ nego što bih ja to voleo.

A vi? Imate li svog favorita? I za šta ga stvarno koristite?

The post Koji je AI najbolji appeared first on Pedya Milicevic's Blog.