Kada su platne kartice u pitanju, prvo smo svi potrčali da izvadimo plastične kartice u svojoj banci, a onda se nervirali kada u našim omiljenim ugostiteljskim lokacijama kažu da primaju samo gotovinu. Zatim smo ushićeno povadili tonu kartica, što fizičkih banaka, što online servisa (Skrill, Payoneer…) za plaćanje, pa se nervirali što ne mogu sve da stanu u novčanik. Posle ovih turbulentnih perioda, tržište je konačno sazrelo za tehnologiju beskontaktnog plaćanja koja je dostupna na velikom broju prodajnih mesta.

Kada su u pitanju stvarčice koje smo nosili u torbama, vremenom su sve progutane od strane našeg omiljenog svemoćnog gadgeta – mobilnog telefona. Sve manje sa sobom nosimo foto aparate, rokovnike, papirni imenici skoro da i ne postoje, a slična situacija je i sa diktafonima i drugim pomoćnim sredstvima. Konačno je bankarstvo našlo svoje pravo mesto u tom digitalnom kutku i to ne u vidu m-Bankinga, već u jednoj od najkorisnijih tehnologija današnjice, poznatoj kao NFC.

Šta je Wave2Pay?

Wave2Pay je aplikacija za beskontaktno plaćanje Banke Intese, koja je zasnovana na HCE (Host Card Emulation) tehnologiji u kombinaciji sa Android telefonima koji poseduju već pomenutu opciju NFC (Near Field Communication).

Verovatno ste već imali prilike da se susretnete sa platnim karticama kojima plaćate tako što ih samo prislonite na aparat za čitanje kartica. E sad, zamislite da sa sobom ne morate da nosite 5 različitih kartica, niti da iste tražite po torbi/novčaniku, već da plaćanje obavljate tako što samo prislonite svoj mobilni telefon, a zatim ukucavanjem svog mPin-a odobrite transakciju. Sve u par sekundi.

Šta je potrebno za aktivaciju ovog servisa?

Potrebno je da imate otvoren račun u Banca Intesa, kao i aktivnu platnu karticu Visa Inspire i/ili Visa Electron. Ako imate bilo kakvu karticu u Intesi, vrlo verovatno imate baš ovu koja vam je potrebna.

Potrebno da je vaš pametni telefon ima Android 4.4 (KitKat) ili noviji i opciju NFC, kao i da sa Play Store-a preuzmete instalaciju.

Ako ste ispunili ove preduslove, treći korak je odlazak u banku zarad aktivacije servisa i izdavanja pristupnih kodova. Detaljnije o samom procesu aktivacije možete pročitati na web sajtu banke.

Kako radi Wave2Pay i kako se koristi?

Kao što sam već pomenuo, radi se o digitalnom novčaniku koji se nalazi u vašem mobilnom telefonu. Vi u aplikaciju zapravo učitate svoju karticu ili više njih i od tog trenutka ih virtuelno nosite u mobilnom telefonu.

Kada na kasi vidite iznos koji želite da platite, samo izvadite mobilni telefon, aktivirajte ekran i prislonite uređaj na čitač kartica tj POS terminal namenjen za beskontaktno plaćanje. Većina prodavnica ih već ima, a i kasirke su konačno naučile da ih koriste.

Slično kao i sa regularnim karticama sa podrškom za beskontaktno plaćanje, u većini slučajeva će to biti dovoljno, tako da samo ispratite poruku na ekranu svog telefona. Ukoliko je iznos veći od 2.000 din, potrebno je da transakciju odobrite svojim pinom, čisto da vas neko ne bi opelješio i to je to.

Ovo je najbrži način za plaćanje računa jer je uvek pri ruci, zajedno sa mobilnim telefonom, za koji smo već zaključili da ne želi da se odvoji od nas.

Naravno, aplikacija omogućava instant uvid u stanje, kao i listu svih transakcija napravljenih kako virtualizovanim tako i fizičkim karticama. Tu su naziv prodajnog mesta, vreme i iznos transakcije, zatim status (odbijeno, odobreno, rezervisano, proknjiženo) i na kraju lokacija transakcije (ukoliko ste uključili geolokaciju), tako da u svakom trenutku možete da proverite gde ste spiskali svoju platu.

Ne znam za vas, ali meni je ovo jedna od onih cool i spejsi tehnologija koje se lagano uvuku u svakodnevnu upotrebu.

The post Mobilni novčanik za beskontaktno plaćanje #Wave2Pay first appeared on plagosus.

Naime, pre par nedelja sam prisustvovao prezentaciji sistema pod nazivom FitPass. U pitanju je mreža raznih fitnes objekata kojih trenutno na teritoriji Srbije ima preko 450. Ono što ovaj sistem razlikuje od onih na koje smo navikli jeste činjenica da se ne radi o lancu jedne teretane, već je u šest gradova (Beograd, Novi Sad, Pančevo, Kragujevac, Niš i Lazarevac) moguće odabrati bilo koju od mnogobrojnih lokacija i treirati u njoj. Ukoliko se sutra nađete na drugom mestu, svoj dnevni trening možete odraditi na drugoj zgodnoj lokaciji.

Sem mogućnosti odabira bilo koje lokacije, posebno je interesantna i mogućnost odabira disciplina. Iskreno, ni ne znam koje su sve disciplilne koje su u ponudi, ali mogu reći da sam se zainteresovao za plivanje, stoni tenis i streličarstvo. Tu se negde pominju i saune, tako da se između treninga, možete i opustiti na mestu koje vam u datom trenutku odgovara iz bilo kog razloga. Idealno za nas digitalne nomade.

Drugi problem koji se često javlja kod početka treniranja je čuveni ponedeljak od koga se uvek kreće. Mi, u firmi, smo odlučili da kolektivno pobedimo ponedeljak tako što smo iskoristili posebne benefite za kompanije. Svi do jednog iz kancelarije smo uzeli kartice i našli teretanu blizu firme koju možemo zajedno da posećujemo pre/posle radnog vremena. A između tih zajedničkih termina, svako zabode po jedan koji lično preferira. Ja još nisam obišao sve sa liste što mi je delovalo interesantno, ali očekujte detaljniji opis ličnog iskustva nešto kasnije na blogu.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

Za geekove koje zanima kako sve ovo funkcioniše, u pitanju je NFC kartica koja je personalizovana imenom i prezimenom, a svi objekti u FitPass mreži poseduju NFC čitače i odgovarajući softver za očitavanje i evidenciju. Ako vas zanima šta je na kartici, istu možete očitati i bilo kojim telefonom opremljenim ovom tehnologijom bežičnog povezivanja

Bilo kako bilo, ovo je super rešenje kako za nas bez stalne fiksne lokacije, ali i za firme koje bi da animiraju svoje zaposlene. Kompanije svakako imaju posebne popuste ukoliko naruče kartice za više radnika, a zaposlenima je zgodnije kada imaju društvo koje ih svakodnevno bombarduje svojim statistikama potrošenih kalorija sa svog Google Fit naloga.

Mene je npr Nikola navukao na Google Fit još pre nego što sam imao Smartwatch koji prati moje dnevne aktivnosti, tako da sam pređene korake merio samo Android telefonom. Već sam tada, zarad statistike, počeo da pešačim umesto da se vozim par stanica busem. Ovo sa grupnim posetama će tek reanimirati međusobno nadmetanje.

The post Ajmo svi zajedno #FitPass first appeared on plagosus.

U današnje doba masovnih medija i medija na svakom ćošku, zavučenih u svaku sveru naših života, ne možete otići na fax ili posao, ne možete se videti sa ortacima, a da vam usput pažnju ne privuku ogromni bilbordi. Ne samo da ih ima svuda, već više nisu ni statički. Odavno su se proširili digitalni ekrani koji blešte i pozivaju vas da pažnju, makar na delić sekunde, ostavite na njihovoj površini na kojoj se nalazi poruka koja čeka da doleti do vas i ureže vam se u sećanje.

Reklame su namenjene širokoj populaciji. Targetirane su na kompletan jedan sloj ljudi koji pripadaju ciljnoj grupi. Promovišu svakojake neke cool stvari, gradeći neki urbani lifestyle iliti životni stil dostojan jedne metropole poput Beograda. Svi mi na kraju upadamo u taj vrtlog koji nazivmo ‘trend’ i želimo da budemo deo toga. Da budem cool. Jer ako nismo u trendu, onda nismo cool. Right?

Pojedinac se uklapa u masu i koliko god različit bio, postaje samo jedna jedinka u tom vrtlogu plasiranog životnog stila koji čini jednu (ponovo ću reći) metropolu. Jer cool je biti u trendu…

U glavi mi se vrte stihovi pesme ‘Jebao vas trend‘, iz dueta Sivilo feat. Struka:

Trendovi, trendovi
jebali vas trendovi
online svi smo frendovi
nose se isti brendovi

 

Slusaju isti bendovi
svi smo hipsteri predobri
ok nam brat pretopli
u zemlji sto nekad geto bi

 

Geto bi izgleda
da nije vise
oziljci su i dalje tu
al’ danas puder sve to brise

Sve oko nas je šminka. Svako bi da je nešto što nije. Da je deo nečega što je u trendu. Nečega što je cool. Veliki brendovi to promovišu i pretvaraju nas u robove savremenog životnog stila.

Kad smo kod metropole… Ja sam, kao dete iz provincije, uvek imao averziju prema Beogradu. Valjda zbog Beograđana. A onda sam se preselio u taj famozni Be-Ge i shvatio da je lepota ove metropole upravo u tom spoju različitosti ljudi iz svih krajeva zemlje. Spoju individualiteta i različitosti. Oni Beograđani, Beograđani – što su iz Beograda, su zapravo najcool ljudi u ovom gradu. A svi ostali, kojima su se vreme i prostor životne sudbine urkstili sa Beogradom zapravo čine ovaj grad metropolom.

Svi ti ljudi koji su oni, takvi kakvi jesu. Svi mi, koji imamo svoje Ja. Svi smo mi ono što jesmo. Tak’i smo, kak’i smo. Uvek smo bili i uvek bi trebalo da budemo svoji. Drugačini ni ne možemo.

Eto zašto mi je ova kampanja pun pogodak. Pravo na taj isti bilbord! Takav je isti i Mek. Uvek isti, gde god da je. U svakoj zemlji na svetu. Nije pokleknuo pred raznim metropolama sveta. Gde god da odeta i uđete u Mek, on je Mek. Onakav kakvog ga poznajete. I upravo to promoviše i kod drugih.

Ako ne verujete, možete se i sami uveriti. U toku je kampanja aplikacije #faceXpress koja (u popularnim McDonalds restoranima) prepoznaje vaše raspoloženje. Ukratko, kamera vas snimi i prepozna emocije, a u skladu sa tim postavi interesantnu odgovarajuću pozadinu iza vaše slike i (po vašoj želji) tu sliku objavi na bilbordu, da i ostali vide vas u vašem izdanju. Bez laži, bez prevare.

[There is a video that cannot be displayed in this feed. Visit the blog entry to see the video.]

The post McDonalds ti dozvoljava da budeš ono što jesi jer #JaSamUvekJa first appeared on plagosus.

Telenor Banka je u osnovi banka kao i svaka druga. Bavi se osnovnim bankarskim poslovima. Trenutno ne nudi neke popularne bankarske usluge poput kreditiranja građana, ali zato nudi neke druge, meni lično zanimljivije i potrebnije usluge.

Internet Bankarstvo

Pre svega, počevši od samog otvaranja računa, sve se radi online. Sam zahtev za otvaranje računa popunjavate na njihovom web sajtu. Kod otvaranja računa je bitno da potvrdite svoju e-mail adresu, kao i broj mobilnog telefona. Bitno je napomenuti da usluge nisu ogrničene na korisnike ovog mobilnog operatera, već je moguće registrovati se sa svih mreža. Jeidno što je potrebno (naravno zbog NBS-a) lično odraiti je potpisati ugovor (sa već pripremljenim, online popunjenim, podacima u bilo kojoj od Telenorovih poslovnica. Zanimljivo je i da sami možete birati broj svog žiro računa, naravno online.

Web sajt je vrlo moderan, pregledan, lepo izgleda i nezavistan je od platforme sa koje pristupate (ne zahteva Internet Explorer i sl.) – ja npr pristupam sa Linuksa. Posle potpisivanja ugovora, nećete nikad morati da idete u banku i čekate u redi. Preko weba imate kompletan uvid u stanje svojih računa, kartica, transakcija i uređaja koju su povezani sa vašim nalogom. Kad smo kod uređaja, možete koristiti više različitih uređaja (računar, mobilni, tablet…) za pristup svom računu.

I druge banke su do sada imale omogućeno internet bankarstvo, ali tek kada već imate račun, a redovni su bili i problemi sa ograničavanjem korisnika na određenu platformu (npr Windows).

Mobilno bankarstvo

Od mobilnih platformi, trenutno je dostupna samo aplikacija za Android operativni sistem. U narednih dva meseca će stići i WindowsPhone aplikacija, a do kraja godine je najavljena i iOS verzija, tako da će sve platforme biti podržane. BlackBerry korisnici će verovatno moćid a koriste Android apliakciju (ako neko može ovo da mi potvrdi neka napiše u komentaru).

Ono što je bitno za naglasiti je da uz pomoć mobilne aplikacije možete koristiti sve bankarske usluge koje ova banka nudi, što je zapravo ključna stvar. Preko aplikacije možete locirati najbliže poslovnice, bankomate i sl. Možete proveriti kursnu listu i izvršiti konverziju valuta. Možete poslati novac bilo kome preko broja mobilnog telefona, emaila, žiro-računa ili platiti svoje račune samo jednim klikom. Takođe zanimljiva opcija je i upravljanje karticama, odakle možete o(ne)mogućiti da se kartica koristi za plaćanje, podizanje novca ili kupovinu preko Interneta, kao i promeniti pin kod.

Bankarske usluge

Kada su same bankarske usluge, koje sam gore već pomenuo, u pitanju, izdvojio bih sledeće:

• Slanje novca na mobilni ili email – Jednostavno odaberete neki kontakt iz imenika i pošaljete novac na broj telefona ili email. Ukoliko koristnik ima račun u Telenor Banci, transakcija će aputomatski biti obavljena. U suprotnom dobiće uptstvo gde i kako da podigne novac. Jednostavno i efikasno.
• Plaćanje računa jednim klikom – Svoje standardne račune (telefon, info-stan, kablovska, struja…) možete jednim klikom platiti ili odložiti za kasnije. Jakoo zgodno za sve koji mrze čekanje u redovima ili dosadno popunjavanje online obrazaca.
• Upravljanje karticama – Kao korisnik banke, dobijate MasterCard debitnu karticu (ili više njih) koju možete koristiti kao i sve ostale kartice, mežutim iz same apliakcije možete uključiti ili isključiti pojedine kanale plaćanja ili promeniti pin za bilo koju karticu. Jako zgodno ako imate ženu ili klince pa im date po jednu karticu, za ne-daj-bože.
• Plaćanje dinarima i eurima – Ovo još nisam probao, ali bi trebalo da je na bankomatima moguće plaćati i dinarima i eurima. Isto valjda važi i za podizanje novca.
• Slanje (i primanje) novca u inostranstvo – Ni ovu uslugu još nisam imao prilike da probam, ali bi trebalo da je jednostavnije nego do sada. Generalno gledano, čak i ako nije, bitno je da ova usluga postoji.

Zanimljivo je i što, prilikom potpisivanja ugovora, dobijate formular za procentualno isplaćivanje plate gde deo zarade (npr za plaćanje računa i kupovinu preko Interneta) možete dobijati na račun Telenor banke, a ostatak na starom računu druge banke, za ostale životne troškove, ili štednju ako ste srećnik kome ostaje i za to.

Ima tu još nekih usluga, kamata, smanjenih provizija i još koješta, ali ono što je najbitnije sam već pomenuo. Nema čekanja u redovima, čak ni za otvaranje računa; sve se radi online; odlična mobilna aplikacija i funkcionalan web sajt, dovoljna su preporuka da otvorite makar i najsnovniji, besplatni račun. Dodaću kasnije i screenshotove iz aplikacije, pa bacite pogled.

The post Telenor Banka i sve što treba da znate o njoj first appeared on plagosus.

Međutim, kao što klikom na gornji link možete i sami zaključiti, nedugo zatim cela tematika bloga, zajedno sa mojim IRL životom dobili su totalno drugi smer, pa je usled profesionalnog napredovanja i izgradnje karijere, deo privatnog života vezan za ishranu najviše propatio. Rezultat toga video se na mojoj liniji, koja je na vrhuncu, sa 30ak kilograma viška, bila prošlog leta. Kako je postojala pretnja da nasledim domen debeljuca.com od Ćose, rešio sam da nešto po tom pitanju promenim, jer mi još jedan blog u portfoliju zaista nije bio potreban.

Kada čovek nešto čvrsto reši, onda je pola posla već obaveljeno.

Krenuo sam da se bavim problematikom fizičkog izgleda i došao sam do stare dobre računice: 30% fizičke aktivnosti, 70% ishrana. Fizičke aktivnosti mi nisu preterano manjkale, ali je njihovo drastično pojačavalje jako bitno u stvaranju kalorijskog deficita. To mi nije toliko teško palo, jer je bitniji deo bila ishrana.

Krenuo sam u teretanu i posle svega dva meseca, uspeo sam da se uvučem u odelo sa srednjoškolske mature, što je samo po sebi fin uspeh, a ujedno i motivacija za neodustajanje. Tu sad zapravo sledi onaj deo za koji me je jako puno prijatelja pitao…

Kako da jedem skoro sve, a da ipak smršam?

Iskreno, nisam stručnjak za ovu oblast, ali mi jako debilno zvuče sve one dijete gde se polovina namernica potpuno izbacuje iz ishrane. Ne znam kakav je efekat toga na fizičko zdravlje, ali samo zamislite da od danas više ne jedete picu, palačinke, čokoladu i još po koje svoje omiljeno jelo i shvatićete koliko to utiče na psihičko opterećenje.

Nisam izbacio gotovo ništa od namernica iz ishrane, ali sam mnogo toga jako smanjio i što je još bitnije naučio šta se sa čime kombinuje, a šta ne. I takođe, jako bitno, uveo sam tempo i raspored kada, šta i koliko jedem. Najbitnije je da ne gladujete i da ne maštate o tome “šta bih sve sad pojeo da nisam na dijeti“.

Dakle, evo čime se najčešće hranim. Kažem ‘najčešće’, jer se ne pridržavam toga slepo, već mi ovaj spisak služi kao vodilja kako bi treblo, pa ako nekad malo prekoračim, potrudim se da kasnije malo povučem u drugu stranu. Naravno bez ekstrema u oba smera i bilo kakvog preterivanja.

Doručak:

• Ovsena kaša sa jogurtom – probao sam i odvratno mi je.
• Tonus hleb, ajvar i mladi sir – retko konzumiram, ali može da prođe
• Proja i kiselo mleko – obožavam oba, jedem skoro svakog dana
• Lanene pločice i jogurt – kupim one sa lukom, suve su ali ukusne
• Barene pileće virsle i kuvana jaja (po 2-3kom) – takođe mi je ok, ali retko konzumiram

Prepodnevna užina:

• Neka voćka – jabuka ili češće banana. nisam Apple fan, ali banane obožavam

Ručak:

• Sve vrste mesa (200-300g) – obožavam i pridržavam se.
• Hleb izbaciti – ne mogu bez hleba pa uzmem npr tortilju ili parče tost hleba
• Kupus ili zelena salata – ovo skoro nikada nisam jeo
• Grilovano povrće – takođe jedna od stvari koju ne volim
• Izbaciti još i krompir, pirinač, mahunasto i sl.
• Strogo izbegavati još i šećere, brašno, sokove, pekare, paste, slatkiše

Poslepodnevna užina:

• Bademi, lešnik, kikiriki ili zelene masline – zabavno i ukusno

Večera:

• Omlet od 4 belanceta i 1 celo jaje (po želji dodati ili malo sira, pečenice, šunke)
• Tunjevina, riba, lignje… sve u kombinaciji sa barenim ili grilovanim povrćem
• Sve vrste mesa (čak i ćevap ili pljeskavica) sa ajvarom ili grilovanim tikvicama – salate slabo jedem, ali meso je uvek ok

Ovoga se pridržavati 6 dana nedeljno, a jedan dan je onaj grešni gde može sve, čak i Mek – ja recimo obožavam picu

Dobro, sem praviln(ij)e ishrane, može li još neki dodatak?

Znate kako, pravilnu ishranu ne može ništa da zameni. A kako je u današnje vreme jako teško (a zna da bude i skupo) pravilno se hraniti, dosta toga se može blago korigovati raznim dodacima. Ovo mi nije osnova, ali svakako ne izbegavam u manjim količinama.

Dijetalna vlakna – jako bitna iz mnogo razloga. Normalizuju rad creva kao i njihovom zdravlje, a smanjuju i nivo holesterola i šećera u krvi. Nalaze se u mnogo namernica, prevashodno voću i povrću, za koje ste već pročitali da nisam baš neki veliki fan istih. Kako voće, a posebno povrće čine manjinu u mojoj ishrani, pogledao sam šta od nekih proizvoda za dopunu ishrani sadži veći izvor ovih vlakana i našao sam Herbafast Fiber. Bilo mi je bitno da takav proizvod ne služi kao zamena za obroke, već kao njihova dopuna pa sam uzeo da probam. Prijatnog je ukusa pa super dođe kao osveženje u letnjim danima jer sokove i onako pokušavam da izbegavam.

Vitamini – su jako, jako, jako bitni i to svi znamo još od malih nogu. Kako retko uzmem pa zagrizem limun poput kriške jabuke, jednom dnevno u čašu hladne vode ubacim šumeću tabletu sa nekim od vitamina. Najčešće uveče, kako to ne bi uticalo na varenje druge hrane, jer sam poslednji obrok sa nekadašnjih 2-3 ujutru pomerio na 19-20h. Tu nekad (ne baš tako retko) progutam i koje parče čokolade, ali pijem jako puno vode što je takođe bitno.

Zvuči šašavo, ali deluje…

Znate kako, siguran sam da postoji efikasniji i lakši ili brži način za dovođenje linije u red i što je još bitnije očuvanje zdravlja dok ne bude kasno, ali smatram da je najbitnije prilagoditi se promenama i uvesti ih na odgovarajući način kako ni telo ni um ne bi trpeli bilo kakav stres po tom pitanju. Na taj način vam neće biti taško da se istih pridržavate i odustanete od svoje ideje posle mesec dana.

Laganim ali sigurnim tempom, ja sam još krajem prošlog leta počeo da se spremam za letovanje one tamo iduće godine i skijanje u međuvremenu, pa lagano… prve znake sam već osetio na svojoj koži, a dokle ću stići na kraju videćemo.

Ja sam već dva puta menjao konfekcijski broj i nikako da se naviknem na standardni i to zna da predstavlja problem, posebno ako želite da kupite neke lepe stvari. Moja sledeća stanica je “L”, a vi pročitajte još jednom ovo odozgo i prepišite na papir na frižideru

The post Kada dođe vreme da se dovedete u red: Ishrana za mršavljenje first appeared on plagosus.

U vremenu kada je i dalje ne baš sjajna situacija na tržištu rada i kada je preko 22% stanovništva nezaposleno, na sve strane se pominje potreba za jačanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Odavno smo zaključili da je najfleksibilnije raditi kao freelancer ili preduzetnik. Zverko je odavno pisao o tome šta sve treba da znate o freelancingu, a Rečević je objasnio i šta je tačno razlika između samostalnog i običnog preduzetnika, pa pročitajte, čisto za znate o čemu pričam.

Gledajući iskustva ljudi iz svog okruženja, mogu reći da je idealni trenutak za pokretanje svog IT biznisa onda kada ste već počeli da radite na nekim pravim projektima (za keš, za druge ljude, na produktima koje neko zapravo koristi) i kada treba svoj rad da naplatite. Da bi legalno mogli bilo šta da naplatite, najbolje je da se registrujete kao pravno lice PR (preduzetnik ili preduzetnička radnja) ili D.O.O. o čemu je Ptiki detaljno pisao.

Mladi freelanceri odmetnuti u preduzetnike

Dok većina mladih (pričam o kolegama iz IT sektora) još za vreme studija počne da radi nešto sa strane, onako freenalce, neki ređi slučajevi reše da krenu put svojih snova, pa potkovani svojim znanjem i poktepljeni preduzetničkim duhom zaplove na talasima entuzijazma u okeanu preduzetništva. Neke entuzijazam popusti, neki se zaposle u pravoj firmi “od 9 do 5”, neki se ožene… a neke čak i posluži sreća pa uspeju da žive od onoga što rade.

Da, namerno sam rekao “sreća”, jer je za jedan uspešan projekat potrebno mnogo više od samog znanja.

Šta je sve potrebno za jedan potencijalno uspešan (start up) projekat?

Da se razumemo, ne postoji magična formula za uspeh. Niko vam ne može garantovati da će vaša ideja promeniti svet, ma koliko ona revolucionarna bila. Sa druge strane, ni većina najuspešnijih projekata nije kranula od originalne ideje. Dakle, tajni recept za uspeh ima neke javno poznate sastojke i ovo su najbitniji:

Ljudi aka tim – Bez kvalitetnih ljudi se ništa dobro nije izrodilo. Dobra ekipa pak uspe i nemoguće stvari, tako da prepreke ne predstavljau kamen spoticanja, već nove izazove koje će tim preći na najbolji mogući način, a usput se i zabaviti u tome. Pod tim bih podveo i entuzijazam, jer je on definitivno i nabolji motivator.

Znanje – I pod znanjem podrazumevam ono upotrebljivo znanje u oblasti kojom se vaš posao bavi, ali i ostalo usputno, da ne kažem sporedno, znanje za snalaženje u ćivotu. Bilo da se radi o procenama i komunikaciji sa ljudima, džongliranje budžetima ili jednostavno razumevanje ostalih članova tima, sva osoba sa sobom donosi neke svoje kvalitete koji zajedno pojačavaju kvalitet gore pomenutog tima.

Analiza – Šta god da radite, od krucijalnog je značaja da znate šta radite i kako to radite. Postoje razne metrike i načini za praćenje rada, a pravilna analiza tržišta, urađenih stvari i daljih planova može vaš projekat sahraniti ili lansiratu u eksponencijalni rast. Triput meri, jednom seci i kad god misliš da si sigurna, proveri još jednom.

Ideja – Kao što već rekoh, dobra ideja nije garancija za uspeh, ali je svakako neophodna da bi uopšte počeli nešto da radite. Ideja je potreban, ali ne i dovoljan uslov za početak. Koliko god luda ideja bila, ona može poslužiti kao osnova za razradu poslovnih modela i biznis planova, koji se kasnijim pivotiranjem mogu oblikovati u skalabilni i još bitnije profiabilni biznis.

Mentorstvo – Neki ljudi se rode sa osećajem za filing koji nazivamo talentom, a drugi pak imaju osnovu koja se radom i trudom može nadograditi do nebesa. Kao što neki ljudi preko noći postanu medijske zvezde zaslugom svojih talenata, a neki svoj posao izgrade posle višegodišnjeg školovanja i znanja stečenog iskustvom i mukotrpnim radom, tako je i za preduzetništvo potrebno po malo od oba sastojka. Da bi se uopšte upustili u pokretanje svoje kompanije, potrebno je da imate čuku, a sa druge strane, to je samo temelj za mnoge druge aktivnosti koje slede kasnije, a koje jako efektivno pokupiti od strane kvalitentih mentora.

Sredstva – Ono što smo, igrajući igrice kao klinci, nazivali resursima, u životu jedne kompanije predstavljaju osnovna sredstva za rad. U slučaju IT preduzetnika, za početak će dovoljni biti i krov nad glavom, hrana i voda, računar i veza sa Internetom. Kasnije svakako sledi i neki poslovni prostor, sala za sastanke, mrežna i telekomunikacijska infrasruktura, knjigovodstvo i još tona stvari od koje boli glava, pa će vam verovatno trebati i posebna osoba koja će se time baviti.

Realizacija – Sve ovo prethodno navedeno neophodno je da bi se krenulo u razvoj nekog proizvoda. A da bi isti uopšte imao smisla, potrebno je isti dovršiti i dovesti u funkcionalno stanje. Upravo ovo je jedan od najvećih problema u životu svakog proizvoda. Često zafale resursi, dođe do raspada tima, kašnjenja sa završetkom i objavljivanjem proizvoda ili se u trenutku objavljivanja dočeka hladan tuš u vidu nepostojanja potrebe za samim proizvodom. Najbitnija, naglašavam, najbitnija je realizacija. Ako imate tim koji ideje (kakve god da su) uspešno sprovodi u delu, pola posla ste već obavili.

“Nemojte brinuti o neuspehu, ionako je dovoljno da samo jednom budete u pravu.” — Drew Houston (Dropbox)

 

Trakcija – Glavni pokazatelj uspeha (sem zarađenog novca, naravno) vašeg projekta su njegovi korisnici. Svi smo čuli za odlične proizvode koji su ostali bez korisnika ili ih nikada nisu pridobili. Nije dovoljno samo da naravite najbolje od najboljeg. Bitno je da korisnici to krenu da koriste i na kraju plate. Možda je Google+ dobar primer, možda i nije, o tome možemo diskutovati, ali činjenica je da je ova društvena mreža pokidala u svemu gde je Fejsbuk fejlovao, sem u jednom – da postane najmasovnija stranica koju korisnici zavisno posećuju po više sati dnevno.

Partneri – Čime god da se bavite, u nekom trenutku moraćete da sarađujete i sa drugim ljudima. Ako ništa drugo, ono makar da naplatite svoj rad. A, pošto živimo u Srbiji, na ovaj deo morate obratiti posebnu pažnju. Jako je bitno da se dobro upoznate sa pravnim regulativama, bankarskim sistemom, da sve partnerske odnose regulišete ugovorima i da za sve uredno vodite ispravne papire. Ako vas od samog pomena svega ovoga već boli glava, nađite partnera kome verujete i prepustite mu da brine o svemu što nije u opisu vaše eksperize.

Nije lako, ali nije nemoguće

Da je lako, nije. Posebno u startu kada vam je sve strano i dok ne stanete na noge. Ali isto tako nije ni nemogće napraviti dobru priču iz Srbije. Da nismo toliko hendikepirani nedostatkom zakonskih regulativa i osakaćenom međunarodnom saradnjom dokazali su mnogi: Nordeus, Devana, activeCollab, Limundo, Infostud…

Bitno je da shvatite da ne mоrate sve sami. Verovatno i ne možete sve sami, ali to je takođe ok. Ako se sećate priče o zajedničkom radnom prostoru, obradovaće vas vest da je konačno pokrenuto i nekoliko HUB-ova u Beogradu.

Ako ste se prepoznali u ovom tekstu ili jednostavno imate neku ludu ideju za IT projekat i želete da je sprovedete u delo, dobro pročitajte sve gore napisano i updateujte svoj plan. Ukoliko vam u planu fale neki sastojci, pogledajte šta npr nudi ICT Hub koji se upravo pokreće. Dobre su šanse da se upravo tamo nalazi delić puzzla koji vam nedostaje. Kada ste mali i novi, inkubator je idealno mesto za početak jer vas štiti i dopunjuje u svemu što vam u startu fali.

Zato je ovo dobra prilika za sve ljude sa interesantnim idejama koju ne bi trebalo propustiti jer je u priči mnogo više od jeftinog stola u atraktivnom prostoru. Što bi Marc Ecko rekao, više ne postoji izgovor da makar ne probate.

Istovremeno želim da najavim novu sekciju na blogu, posvećenu upravo preduzetništvu ;]

The post Kako da pokrenete svoj IT biznis u Srbiji first appeared on plagosus.

NAPOMEA: Većina tekstova sa ovom tematikom je uklonjena sa drugih sajtova i blogova. Od objavljivanja ovog teksta, bilo je sumnjivih konekcija i sa serverom na kome se hostuje plagosus blog. Ako tekst čitate na plagosus.net domenu, odoleli smo napadima :]

Drugovi i drugarice, prirodna katastrofa u vidu poplava nezapamćenih razmera koja nas je zahvatila nespremne i neorganizovane, pokazala je mnogo toga i definitivno će ostati upamćena kao istorijski trenutak. Šta god da se dešavalo ovih dana, definitivno će ostati u istoriji kao bitna stranica, ne samo Srbije već i Balkana kao celine.

Kako živimo u vremenu kada se do inormacija može doći do nebrojano mnogo načina, a isto tako se iste na sve načine mogu ugušiti, svedoci smo velike medijske manipulacije slične onoj ‘90. godina. Za razliku od tada, rast Internet penetracije u Srbiji, kao i sve veća popularnost društvenih mreža omogućavaju slobodan protok informacija, pa je i cenzura sve teža.

Međutim i pored svega toga, jedno je ono što svi znamo, a drugo je ono što će ostati zapamćeno. Tako je bilo i sa NATO bombardovanjem ‘99. tako je bilo i sa raspadom bivše Jugoslavije, tako je bilo… uvek! Jedne stvari se dešavaju na ulicama, a druge se vrte u medijima. I to uvek, sasvim slučajno, u korist vladajućeg režima. Upravo zato pišem ovaj tekst, o stvarima koje svi znate, a neko ne želi da ih zapamtimo, jer ovo što se upravo dešava u Srbiji ne sme biti zaboravljeno!

Kiša od koje i vazduh postaje tečan

Prošlonedeljna kiša zagorčala je život svima. Od urbnih ljubitelja starki koji su svakodnevno bili mokrih nogu, do poljoprivrednika kojima je poplavila useve. Ne znam za vas, ali ja se ne sećam da je iko najavljivao biblijski potop, posebno ne u većim gradovima.

Ja sam još na početku kišne sezone ponovo u funkciju vratio zimsku obuću, a po prvi put u životu kupio sam i kišobran. Oni koji me znaju, znaće da ga malte ne nikada ranije nisam koristio. Imao sam par komada koje je neko zaboravio kod mene, a iste sam ja takođe zabroravio prvom prilikom kada sam ih negde poneo. I bez potopa, kiša je bila nepodnošljiva.

Ovo vreme nije zaobišlo ni moj stan, koji je posle par dana neprestanih padavina počeo da prokišnjava. Prvo sam zatekao mokre zidove u hodniku, zatim u dnevnoj sovi, a vrhunac je bilo cirenje vode iz plafonjerke kroz grlo sijalice koja je i dalje svetlela. Ubrzo je dobar deo stana ostao bez struje, koje ni sada, posle prestanka kiše nema, a iz predostrožnosti sam isključio skoro sve osigurače na razvodnoj kutiji.

U stanu mi rade samo svetlo, frižider i dve ili tri utičnice odakle na smenu uključujem grejanje, toster, ketler i punjače za telefon i laptop. Nadam se da će se uskoro sve osušiti i da će mi proraditi makar bojler zbog tople vode. I pored svega toga, daleko sam od situacije da se žalim, kada vidim kako su prošli ostali…

(Ne)sprmnost za vanredne situacije

Znam da svakoj većoj poplavi prilepe etiektu “biblijskih razmera”, ali ovo što se dogodilo zaista nije zabeleženo u modernoj istoriji. Kiša, potopi i izlivanje reka na nivou koje se desi jednom u sto godina, nije nešto što bi trebalo da očekujemo kada u vremensoj prognozi vidimo nedelju dana kiše, ali svakako treba da bude nešto na šta bi, makar u teoriji, trebalo da smo pripremljeni za ne daj Bože.

Nekada je postojao plan civilne zaštite, a danas ne da većina stanovništa nema predstavu o upravljanju u kriznim cituacijma, već ne postoji ni članak na Vikipediji o tome na srpskom jeziku (za prvu pomoć, evo teksta na hrvatskom). Danas, ne da kao država nemamo plan niti ideju o tome šta u takvim situacijama, već nema ni lidera da pokrenu inicijativu da se od nekud zapravo i krene.

Nemojte mi reći da je to netačno, da postoji plan, organizacija, institucije, jer čak i ako postoje, debelo su zakazale u ovim nemilim događajima i bolje im je da se izvlače iz mišije rupe u koju su se zavukle poput odvažnog nam predsednika i ministra za vanredne situacije.

Pobogu, u Beogradu nastane opšti haos i kolaps u saobraćaju kada padne manja kišica, a šta bi se desilo kada bi Dunav izlio ne smem ni da pomislim.

Poplave i poplavljena područja

U ovom trenutnu i nije poznato gde je sve poplavljeno jer se u medijima priča o svega par lokacija u Srbiji i Republici Srpskoj. Ono do čega možemo doći putem Tvitera i informacija koje prenose radio amateri je da je katastrofalno stanje u Obrenovcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, a alarmantno je i u Smederevskoj Palanci, Bajinoj Bašti, Kostolcu, Bariču, Jagodini, Paraćinu, Trsteniku, Kruševcu, Kraljevu, Vrdniku, Lajkovcu, Ubu, Topoli… Svuda… već prvog dana evakuisano je preko 4000 ljudi, a tek je posle nastao haos.

Katastrofalno stanje je i u susednoj Bosni i Hrvatskoj, a pominje se i Crna Gora.

Zaista je teško zamisliti razmere ove poplave, sve dok ne pogledate fotografije iz vazduha i shvatite da su nekadašnja žitna polja postala veliko nepregledno more, a da ulice gradova liče na kanale u Veneciji. Mislim da zaista nema potrebe da detaljnije pišem šta se gde dešavalo, jer to možete i sami pronaći ako na Guglu, Tviteru ili Fejsbuku ukucate “poplave”. Jadni svi ti ljudi koji su ostali bez krova nad glavom. Ima tu i ljudi koje lično poznajem, a siguran sam da svako od vas zna nekoga koga ova katastrofa nije zaobišla.

Granice nisu ništa drugo do linije u atlasu

I ovaj Marčelov stih još jednom je pokazao da ni priroda sa jedne strane, a ni ljudi u nevolji sa druge, ne poznaju granice i da su one samo veštačka tvorevina kako vladari ne bi ulazili u tuđ posed prilikom ubiranja poreza. Poplava je zahvatila ceo region, a ljudi su još jednom pokazali koliko su veliki!

Zaista sam ponosan kada vidim kako su se brzo i u kolikom broju odazvali svi. I pripadnici vojske, policije, specijalnih snaga, spasioci, ali pre svega mislim na civile… od studenata koji volonterski pomažu u mnogim prihvtilištima za evakusane do starih ljudi koji nude smeštaj za porodice koje su ostale bez domova. Svaka čast Srbijo! Pokazala si kakve ljude imaš!

I ovom prilikom želim da pohvalim i javno se zahvalim u ime svih nas sve koji su se našli u nevolji. Ova lista obuhvata samo mali deo njih: ruski spasioci, hrvatski policajci, slovenački vatrogasci, crnogorska vojska i još mnogi drugi… Ovih dana se piše nova istorija Balkana!

Bitnu ulogu u koordinaciji informacija imala je i Internet zajednica, a o znajaču Tvitera će verovatno tek biti reči kada se posle svega odradi neka ozbiljna analiza. Pročitao sam informaciju da se čak i MUP zahvalio tviterašima jer je na osnovu njihovih informacija spašeno preko 2000 života.

Od starta je pokrenut i sajt poplave.rs na kome se u realnom vremenu koordinišu sve informacije vezane za nestale i evakuisane. Krucijalnu ulogu odigrao je i Crveni Krst Srbije, čija pomoć tek sada posle evakuacije ima najveći značaj.

Svi su zadivljeni brojem ljudi koji su uskočili u pomoć za razne načine. Kako je ko i koliko mogao. Makar to bio i SMS na 1003 kao donacija za ugrožene. Svi se divimo humanosti, ali i stepnu organizacije koji su ljudi, malte ne sami, posetigli. Svedoci smo mnogobrojnih slučajeva gde su, kako naši prijatelji, tako i potpuni neznanci, došli do svojih najbližih tako što su informacije o njihovim lokacijama deljene putem društveih mreža i na kraju dospele do spasilačkih timova koji su ih evakuisali helikopterima. Zaista prizori koji ostavljaju bez daha!

Političari su govna!

Zaista nije ni vreme ni mesto za trošenje vremena na njih, ali moram da pomenem. Od onih koji ovu situaciju koriste za bildovanje svog PR-a, do onih koji se nisu ni pojavili da se obrate naciji. Dragi političari, pre nego što nastavite sa svojim pozerskim i patetičnim izjavama na televiziji, skupljajući jeftine poene kod siromašnog stanovništa prikazujući kako u helikopteru donosite hleba i vode i kako u plitkim cipelama, bez kabanice spašavate ljude iz poplave, kao što ste onomad spašaval iz zavejanih područja, setite se da prema tim ljudima imate i određenu odgovornost! Nije vaše samo da suvereno vladate i presipate novac poreskih obaveznika u svoje džepove, već snosite odgovornost za postupka od kojih zavise životi vaših građana. Narod je sa razlogom ogorčen!

Nemojte da se hvalite organizovanošću, jer vaša organizacija nije postojala, dok se ljudi nisu dobrovoljno i samostalno organizovali da pomognu. Nemojte da zloupotrebljavate jadne ljude zarad svojih vlasitith ciljeva, koji su daleko od zaštite života građana. Evo šta se dešavalo u Šapcu. Ne pokušavajte da cenzurišete Internet jer mi nismo sisali vesla, a vi nemate pojma kao ti kompjuteri funkcionišu. Ako ste napravili sranje, bolje priznajte grešku. Budite ljudi! Ako niste radili svoj posao, bolje podnesite ostavku umesto što se krijete ispod kamena.

I na kraju, šlag na tortu, ukinuti su #radioamateri jer zataškavanje istine nikada nije bilo potrebnije. Šta li ćete raditi kada shvatite da tviteraši nisu samo hejteri, već su isto što i radio amateri, samo mnogo masovnije i pristupačnije građanima. Tviter radi i besplatno preko interneta i bez Interneta preko SMS-a. Šta je sledeće? Ukinućete nam Internet kao u Egiptu ili cenzurisati sve kao u Kini?

Možete zaustaviti jednog, ali ne možete zaustaviti sve nas.

P.S. Pošto sam prilikom pisanja ovog teksta pretpostavio da znate neke stvari koje nisam dovoljno jasno opisao (mada su uglavnom linkovane u tekstu, ali ima ljudi koji ne klikću na linkove) iskoristiću ovaj dodatni pasus za pojašnjenje.

• Na televiziji se pominju samo poplave u Obrenovcu. Eventualno Šapcu, Sremskoj Mitrovici i Bariču. Gore u listi je bar još 10ak gradova u kojima su životi ljudi ugroženi (u nekima već ima i žrtava) a nalaze se u medijskom mraku, a ne dobijaju ni pomoć (Ljudi koji aktivnije prate politiku kažu da se tamo na vlasti ne nalazi SNS. Slučajnost?). Kruševac (čisto eto kao primer) niko nije pomenuo, a mojim kućnim prijatljima je poplava uništila novosagrađenu kuću na periferii grada.
• (U vreme pisanja ovog teksta) Na televiziji se, iz nekog razloga, pominje samo pomoć koju su poslali rusi, dok se za pomoć okolnih zemalja ni ne nazire (a iskreno, više me je zadivila njihova pomoć – uzevšu u obzir istorijske događaje na ovim prostorima, kao i činjenicu da su poplave i kod njih).
• Pominje se neka državna organizacija, a evo ukratko kako su se organizovali u Šapcu: Zatražena je pomoć dobrovoljaca. Skupilo se na hiljade ljudi iz raznih krajeva zemlje (NS; BG, NI) i otišli tamo. Busevi ih ostavili u sred ničega, pa oni sami pešačili još par kilometara, da bi došli na mesto bez ikakve opreme, lopata, džakova i gde ih policija nije pustila da rade bilo šta dok se ne završe neke stvari u opštini (čitaj, smena vlasti). Ti ljudi su džabe tamo išli rizikovajući svoje živote, a bilo je i maloletnika. Što se Beograda i organizacije tiče, pozvani su dobrovoljci za Makiš, trebalo ih je par stotina, došlo je par hiljada. Trebalo je dobrovoljaca za Savamalu, ponovo je došlo par hiljada ljudi. Sami ljudi došli, da odbrane Beograd.
• Kada je premijer u pitanju, on se jedini i cimao da ode da se slika sa lica mesta u svom superherojskom autfitu, sa plitkim cipelama i bez kišobrana i kabanice da mu se naočare zamagle… Kao kada student na ispit izlazi neobrijan da bi probudio empatiju… Svaka njemu čast što se iscimao makar za toliko, ali ovo ostalo što priča bolje da se nije ni pojavljivao kao ovi što ne mogu jer još nemaju kancelarije i sekretaricu (čitaj: Velja) ili pak ovi drugi kojima je baterija telefona prazna da bi se Instagramisali (čitaj: Toma).
• Što se radio amatera tiče, oni su zapravo više sami napravili zbrku jer nisu iskomunicirali najpreciznije. GSS odrađuje svoj posao u Obrenovcu, koristeći veze radio amatera, ali je njima zabranjen pristup (što je i logično, s obzirom kakvo je trenutno stanje tamo na terenu) a sve sa etiketom “da se ne širi panika”. Dragi moji, ista priča je bila i za pijaću vodu. Voda nije baš najispravnija, ali nećemo objaviti da se ne širi panika… bila je samo jedna od teroja koja je uspaničila ljude. Kada je ovakva situaicija u pitanju, nema “da se ne širi panika” nego spašavaj šta se spasti može. Sve suprotno istini samo još više diže paniku jer narod svašta priča kada mu se ne objave zvanične informacije, a to tek tiže paniku. A što se panike tiče, za to ste sami krivi jer ne postoji civilna zaštita da obuči ljude šta u ovakvim situacijama. A neznanje stvara paniku!
• Na temu cenzure: 16. maj. “Gradonačelnik Beograda Siniša Mali uputio je molbu građanima Obrrenovca da ne napuštaju svoje domove“. Verovatno iz najbolje namere, verovatno “da se ne širi panika” i šta se na kraju desilo? Ako već ne zna šta priča i ako je napravio grešku, neka lepo prizna kao čovek. Niko ovo nije očekivao, ne krivimo ni njega ni Vučka. Ali nemojte da nas pravite budalama. Ovakvom centurom postižete kontraefekat. Da podsetim, ova vest je uklonjena sa sajta beograd.rs.
• I još samo ovo na temu medijske manipulacije. Pročitjte zvaničnu objavu proglašenja vanredne situacije na teritoriji Srbije. Primetite kako su pod ovaj naslov mučki provučeni pasusi o usvajanju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i kako se OD ARAPA ZAJMIMO MILIJARDU DOLARA.

Sve u svemu, državo, ne bismo te više zadržavali!

Političari: Sram vas bilo!

Građani Srbije: Svaka čast!

The post #Poplave u Srbiji 2014 first appeared on plagosus.

Telefoni, odavno najmanje služe za telefoniranje, a već duže vreme svi aparati imaju ‘sve’ funkcije od kojih 90% korisnika ne koristi ni 10% mogućnosti. U tom silnom moru portabl uređaja, izdvaja se par uspešnih porodica uređaja, koji već godinama dobijaju svoje naslednike, koji nisu toliko revolucionarni, ali ipak uspevaju da pomere granice.

Kao veliki fan gadgeta, posedujem veliki broj uređaja koji su (bes)korisni u raznim situacijama, a zajedničko im je to što svoje (večno) slabašne baterije dopunjuju putem USB veze. Koliko god mi je u početku bilo cool što sve veći broj spravica ima mogućnost punjenja putem USB-a, pa samim tim i deljenje jednog univerzalnog punjača, tako me sada već smara što uveče moram strateški da odaberem ko će prvi zauzeti svoje mesto na punjaču, a neretko neko izvisi.

Zato sam počeo da pravim selekciju gadgeta po trajanju baterije i njihovoj vrednosti naspram provedenog vremena na punjaču. Postavljajući to kao prvi izazov za novi Samsung Gear 2 Neo pametni sat, morao sam sebi da odgovorim na pitanje: da li ovaj uređaj uopšte ima smisla?

Šta je Samsung Gear 2 Neo?

Gear 2 Neo je naslednik Samsungove serije pametnih satova baziranih na Androidu koji spadaju u kategoriju prenosne tehnologije (eng. wearable technology). U pitanju je najnovija tehnologija spakovana u uređaj koji nosite sa sobom u obliku starog dobrog časovnika čija je osnovna funkcija, kao i u prethodno pomenutom slučaju telefona, odavno prevaziđena.

Za razliku od svojih prethodnika, Gear 2 Neo poseduje Tizen operativni sistem, koji je takođe baziranna Linuxu) i sa pametnim telefonima baziranim na Androidu povezuje se putem Bluetooth veze. Ja sam ga testirao sa najnovijijim Galaxy S5 telefonom, a trenutno postoji bar 17 drugih uređaja sa kojima se ovaj sat može spariti.

Naravno, mogućnosti ovog uređaja se mogu proširiti instaliranjem dodatnih aplikacija, za čiji razvoj postoji i SDK, a korisnici dodatke mogu preuzeti i putem povezanog telefona. Kako softverska podrška novijih platofmi uvek prestavlja goreću temu diskusije, ovde ću se uglavnom osvrnuti na hardverske mogućnosti ovog… sata.

Sam uređaj je modernog i dopadljivog dizajna i sa sobom nosi mogućnost prilagođavanja raznim ukusima, počevši od dostupnosti u više različitih boja. Isto važi i za same teme softvera koji se prikazuje na ekranu, pritom misleći i na izgleda samog časovnika i ali na palete boja, pozadinske slike, rasporede ekrana i sl. Prva stvar koju ćete primetiti nakon povezivanja sa telefonom, svakako je vremenska prognoza na početnom ekranu, a prijatno će vas iznenaditi i mogućnost prikazivanja notifikacija i obaveštenja sa telefona koji vam stoji u džepu.

Gear 2 Neo služi i kao neka vrsta daljinskog za mobilni, jer sa njega možete pozivati kontakte iz imenika, javljati se na pozive, pustati muziku i još koješta što vam nije ni padalo na pamet. A pre nego što se zapitate, napisaću i da je naravno otporan na vodu i prašinu, fina stavka koju deli sa Galaxy S5 telefonom.

Ono na šta Samsung još od perthodne generacije svojih uređaja stavlja akcenat je briga o zdravlju kroz fitnes i praćenje stanja oorganizma. Gear 2 Neo poseduje senzor za praćenje otkucaja srca, tako da u realnom vremenu možete pratiti svoj puls, pređene korake i ostale korisne informacije. Naravno, sve je to ispraćeno softverskom podrškom za režime hodanja, trčanja, planinarenje i vožnje bicikle.

I za kraj tehnikalija, definitivno jedna od najzanimljivijih opcija je i WatchON Remote. Najnovija generacije Gear uređaja, za razliku od svojih prethodnika ne poseduje kameru, ali je tu infra-crveni port preko koga možete kontrolisati TV, resivere i klima uređaje. Podrška za rezne uređaje je ograničena, ali je u listi ponuđen zaista veliki broj različitih brendova, pa su šanse da ćete naći svoj TV zaista obećavajuće.

Gear 2 Neo u realnosti

Sve je to interesantno na papiru, ali šta se dešava u realnosti?

Najčešća stvar koju su me ljudi pitali, je “šta to čudo radi”, a to sam uglavnom nabrojao u prethodnom delu teksta. Od opcija koje sam u realnosti koristio svakako su vreme, vremenska prognoza i pedometar. Korisne su i notifikacije, kao i pregled kalendara, ali za to je potrebno da imate podešen svoj kalendar, kao i da ga zapravo koristite.

Druga veoma bitna stvar je trajanje baterije. Uz neko normalno korišćenje (pri tome mislim na ‘moje normalno korišćenje’, što za većinu ljudi spada pod ‘intenzivno korišćenje’) bateriju ćete dopunjavati manje od 2x nedeljno. Za punjenje je potreban minijaturni adapter za micro-USB koji se dobija u kompletu i pozitivna stvar je što se uređaj dosta brzo puni.

Od ostalih opcija, za koje nisam očekivao da će me privući, a ipak su uspele su definitivno aplikacija za praćenje fizičkih aktivnosti. Gejmifikacija svega toga je definitivno pun pogodak jer ćete nesveno, prateći npr pređene korake, sami sebi zadavati dnevnu i nedeljnu misiju da oborite sopstveni rekord. Posledica toga je dosta više pešačenja, pa ćete se jako često odlučiti da razdaljinu od jedne stanice preći pešaka umesto čekati GSP, jer statistika…

I definitivno, najcool stvar – univerzalni daljinski upravljač koji je uvek pri/na ruci. Bilo da ste u krevetu, kafiću, kladionici ili kod drugara na žurci, skoro pa uvek će se nacrtati situacija za prankovanje ljudi, super cool gadgetom sa malim Betmenovim faktorom.

Na kraju dana, nisam siguran da li je kupovina ovakvog uređaja opravnada, ali je definitivno zanimljiva, a na momente i korisna sprava. Imajući u vidu da ga možete dobiti besplatno uz kupovinu Samsung Galaxy S5 pametnog telefona uz neku od tarifa kod Vip-a, ovo je zaista dobra ponuda kojom možete ‘ubiti dve muve jednim udarcem‘ i uz jedan od najboljih telefona današnjice dobiti ovaj super cool sat na poklon.

P.S. Za Galaxy S5 ne treba trošiti reči. Bilo da ste fan uređaja iz protivničkih tabora, teško da ćete naći kompletniji i brži telefon od S petice. Lično mi se više sviđa od S4, jer je manje zaobljen pa podseća na S2, čiji sam bio fan. Ako vam novac nije problem, držite se Galaksije

The post Digitalni pogled na vreme: Samsung Gear 2 Neo first appeared on plagosus.

Većina ljudi koja me prati na Internetu poslednjih godina, zna da sam preduzetnik koji se bavi programiranjem i srodnim IT tehnologijama na Internetu. I pored toga što poslednjih, malo više od godinu dana, radim u velikoj agenciji, u osnovi sam i dalje preduzetnik. Samim tim, spadam u manjinu onih koji imaju posao, a nisu oslobođeni svakodnevne borbe sa birokratijom.

No, ovog puta se neću (toliko) žaliti na birokratiju već na još goru stvar zbog koje se živciram prethodnih skoro pa mesec dana – neradništvu!

Stil života jednog preduzetnika, gledano sa strane, možda izgleda sasvim lagodan i opušten. Radiš kada ti se radi, sam si svoj gazda, uplaćuješ sam sebi radni staž, poreze i ostale državne harače… i sve deluje super (ako zanemarimo onu večnu borbu sa birokratijom) dok je jednog dana npr ne razboliš. Ja npr već tri godine nemam zdravstvenu knjižicu! Iako uredno plaćam zdravstveno osiguranje, procedura za vađenje papirologije je identična kao za papirologiju potrebnu za dobijanje kredita u banci.

Sećate se kada mi je falilo hiljadu eura za učešće za kupovinu automobila? E pa, taj novac sam odavno zaradio, a kredit nikada nisam dobio. Zašto? Jer sam mali preduzetnik u Srbiji i nisam stalno zaposlen. A zašto se nisam stalno zaposlio? Zato što je to komplikovanije od svega prethodno navedenog.

Bilo kako bilo, od ono malo para koje sam godinama štedeo (za učešće za kredit/lizing) na kraju sam kupio polovan automobil, star 10ak godina, što je neka krajnja granica za motore sa “Euro 3” normom i to sam odlučio da isti uvezem iz EU, jer mi je računica pokazala da ću tako uštedeti oko 1000 EUR u odnosu da sam za istu svotu novca automobil pazario ovde. Plus je još gomila nekih drugih faktora poput lažne kilometraže, sumnjivog održavanja i sl, definitivno pomogla da odluka ipak padne na uvoz.

Nije tajna, kupio sam polovnu Opel Astru i to pre nekih mesec dana. Proces kupoprodaje, odjavljivanja stranih tablica, dobijanja privremenih col tablica, osiguranje i sl. trajao je svega par sati – naravno u EU. A proces špredicije, carinjenja i registracije ni dan danas nije okončan i ne nazire se kraj.

Jedna od poslednjih informacija koje sam dobio je da je, od pet carinika koji rade na carinjenju automobila, njih četvoro na odmoru – jer je jel’te sezona slava, a onaj peti povremeno svrati na radno mesto pa ne stiže da odradi – ništa. Istovremeno, kolege koje rade na carinjenju ostale robe, nemaju puno posla oko praznika, pa po ceo dan igraju karte.

Na pitanje, kada bih mogao da očekujem gotove papire potrebne za registraciju, odgovor je “biće”.

Da nije u pitanju moje lično iskustvo, verovatno bi me ova priča asocirala na neku od domaćih humorističkih serija koje prikazuju taj old school mentalitet ljudi koji rade u državnim firmama. Verovatno bi sve bilo šaljivo, pa bi uz opasku “ako si čekao x godina, sačekaj još par dana” nastavio sa “jbg, tako je kako je… šta da se radi”. Ali neću bre!

Dešavale su mi se slične stvari i ranije. Dešavale su se verovatno i većini od vas. I svi smo u fazonu, šta mogu… ćuti i nadaj se boljem… Čemu boljem? Dok se sami ne promenimo, ništa bolje se neće desiti! Dok nam tako funkcionišu državne firme i ustanove, ništa se u ovoj zemlji neće promeniti na bolje.

Te ljude, koji sede i ne rade ništa, već piju kafe i igraju karte na poslu, mi finansiramo. Od naših poreza se njima isplaćuje plata. I nije realno da ne rade ništa, a da žive na našoj grbači. Državna preduzeća su uglavnom neprofitabilna ili zarađuju mnogostruko manje od sličnih u privatnom vlasništvu. Pogledajte NIS na primer. Koliko je samo povećana efikasnost te kompanije od kada su stručni ljudi došli na upravna mesta. Ljudi rade, a ne sede po kancelarijama i igraju karte.

Nemate predstavu koliko sam se samo nervirao prethodnih mesec dana, čekajući da se neko tamo nakani da radi svoj posao. Verovatno se očekuje da nekoga ja platim (čitaj: gurnem koju crvenu za ubrzavanje procesa) nekoga za posao za koji je plaćen da radi. Verovatno je većini to normalan način funkcionisanja u našoj državi. E pa, meni nije!

Dok se puno mladih ljudi oko mene žali kako, i sa završenim fakultetom, master studijama i ko zna čime još, ne može da nađe posao, neki tamo sede i igraju karte… plaćeni za to što ne rade… Jer su tako u mogućnosti.

Pričamo o Internet biznisima, PayPal-u, e-poslovanju, a domaći zakoni ne da ne poznaju stvari poput rada od kuće, rada na daljinu, fleksibilnog i skraćenog radnog vremena i sl. već ne omogućava komplikuje i jednostavne oblike zspošljavanja od kojih postoje dva: na određeno i na neodređeno vreme.

U toku je javna rasprava o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji se tiče upravo ovoga što sam gore pomenuo, a Dragan Varagić je o tome nedavno detaljnije pisao. Ako se već priča o tome, mojih 2 centa ide za to da se konačno definišu oblici rada koji već godinama unazad ne samo da postoje, već i u realnosti funkcionišu. Pa da ljudi koji tako rade imaju mogućnost da se legalno zaposle, a ne da platu primaju na fore i fazone. I da oni što ne rade, mogu da lete sa posla i oslobode mesto za nekoga ko želi da radi, a nema vezu da se zaposli.

Verujem da ima dosta ljudi koji bi se složili sa mnom, ali i puno onih koji povodom toga ništa neće preduzeti. Zato sam za sve Internet aktiviste pronašao odgovarajuću Fejsbuk stranu: Stop neradnicima!

The post Kad bi svako radio svoje, gde bi nam kraj bio… first appeared on plagosus.