Mene lično, Share asocira na pozitivnu energiju, druženje, razmenu ideja i iskustava, nove kontakte, edukaciju i dobar provod… Na jednom mestu, a istovremeno, na više lokacija po gradu. Share je bio spoj ljudi iz regiona, ali i iz sveta. Svi okuljeni na jednom mestu, sa jednom idejom… deljenja svega… iskustava, planova, dobrih i pozitivnih trenutaka i pre svega osmeha

Družio sam se sa ekipom iz ostalih gradova Srbije, ekipom iz Makedonije, Hrvatke, Bosne… Iz prve ruke razmenjivao ideje sa ljudima koji stoje iza projekata kao što su Tor, Face to Facebook, Piratska partija, ekipim koja je 2008. vodila Obaminu predizbornu kampanju, ekipom koja se u Google-u bavi alatima za decentralizovanu komunikaciju… Pričali smo o privatnosti, društvenim mrežama i njihovom uticaju na društvo, krizne situacije, kampanje, aktivizam… i još mnogo toga.

Opuštena predavanaj preko dana, uz poslednevno upoznavanja stranaca sa gradom, uveče smo začinili odličnim žurkama koje je ekipa koja stoji iza organizacije EXIT Festivala odlično isplanirala i organizovala, a naše je bilo samo da se pojavimo i provedemo kao nikad do tad.

Sličnu priču i najmanje istu količinu pozitivne energije očekujemo i ove godine. A ja bih se posebno osvrnuo na akciju ekipe Improv Everywhere, koja je tokom Share-a organizovana i koja nas je fino zabavila. Verovatno se sećate našeg “Disco Mobile” kluba u kome ništa nije mirovalo, već su se i zidovi kretali na potezu od Trga republike do Delijske česme u Knez Mihailovoj.

Za one koji ne znaju, Improv Everywhere je ekipa koja stoji iza akcije poput The No Pants Subway Ride, The Mp3 Experiment Eight, Frozen Grand Central i sl. A kako je kod nas sve to izgledalo, pogledajte na snimku ispod…

Vidimo se i ove godine!

P.S. Citat sa sajta konferencije:

SHARE konferencija će ove godine biti besplatan događaj. Svi zainteresovani delegati moći će kroz niz konkursa, radionica i akcija, u toku marta i aprila, da obezbede sebi prisustvo predavanjima na SHARE-u. Zbog ograničenog kapaciteta, u opticaju će biti 2.000 jedinstvenih narukvica koje predstavljaju propusnicu za preko 100 predavanja, izložbi, koncerata i DJ nastupa.

Sajtovi koji su na novim ćiriličnim domenima uglavnom su i ćiriličnog sadržaja, ali ima i onih koji su do sada na .rs domenima bili latinični, pa je novi samo prilepljen na stari sajt.

Stvar koja će vas verovatno nervirati je Punycode, što je naziv za algoritam koji Unicode stringove (npr nazive domena) bijekcijski konvertuje u uži set karaktera tj znake engleskog alfabeta. To zapravo znači, da bilo koja reč (zapravo bilo koji string) napisan na bilo kom jeziku, u Unicode setu karaktera može biti konvertovan u odgovarajući jedinstveni string u engleskom alfabetu i iz njega takođe jedinstveno vraćen nazad. Ako vas zanima kako ova konverzija zapravo radi (jednostavno je), pogledajte stranicu na Wikipediji a za jednostavno i brzo konvertovanje koristite priloženi IDN enkoder.

Da bi se izbegli tzv. IDN homografski napadi, većina Internet pregledača ovakve domene predstavalja u punycode obliku koji je sve samo zgodan za pamćenje i razumljiv ljudima. Slika ispod ilustruje razliku u prikazivanju domena u IDN i punycode obliku.

Pravilno (IDN) prikazivanje ćiriličnih domena, zavisi od vašeg Internet pregledača (browser-a) i svaki se podešava na poseban način, a ja ću ovde ukratko opisati podešavanja za dva trenutno najpopularnija pregledača:

Chrome

Google Chrome se jako jednostavno podešava za prikaz ćiriličnih domena. Potrebno je samo u podešavanjima u jezike dodati i srpski, pa će Chrome sam ćirilične domene prikazivati onako kako želimo. Za one koji se ne snalaze najbolje evo i lokacije gde se dotično podešavanje nalazi: “Settings” (gore desno, ikonica kljuiča za ovdijanje matica), zatim “Perferences”, pa “Under the Hood”, pa zatim u “Languages and Spell-checkerSettings…” kliknite na “Add” i prinađite “Serbian” i zatim potvrdite na OK.

Firefox

Mozilla Firefox se takođe jednostavno podešava, samo što ovaj postupak morate ručno odraditi. U address bar (tamo gde kucate www.imesajta…) ukcajte “about:config” (bez navidnika) i pritisnite [enter]. Ako je potrebno potvrdite klikom na [I'll be careful, I promise!]. Nađite opciju “network.enableIDN” i proverite da li je podešena na “true”. Još bolja varijanta je da uključite ovu opciju samo za naše domene tako što ćete dodati novi ključ tipa boolean (desni klik, New, Boolean) sa nazivom “network.IDN.whitelist.xn--90a3ac” i postaviti vrednost (value) na “true”.

Za ostale pregledače (browsere) pogledajte linkove ispod:

• Internet Explorer
• Opera
• Safari

Odavno nisam pisao o dizajnu jer je ta tema postala naša svakodnevica. Neprestano smo okruženi odlično dizajniranim i kreativnim stvarima jer bez njih nema ni prodaje, ni marketinga, ni oglasa u novinama, bilborda, a dobro dizajniran proizvod je obavezna stavka čak i kod stvarčica kod koje nam je funkcionalnost u prvom planu. Mnogima je kuhinja, zbog svoje nemena, a i sve manje vremena koje provodimo u njoj, verovatno poslednje mesto gde bi očekivali savermeni dizajn. Čarobnjak za kafu, pod simpatičnim nazivom DolceGusto je tu, ne da nas razuveri, već da nas oduva s’ nogu.

Sa ovim mališom sam se prvi put sreo pre par nedelja, na sajmu potrošačke elektronike i kućnih aparata i već tada mi je zapao za oko. Svojim futurističkim, a u isto vreme blago retro, dizajnom malo koga će ostaviti ravnodušnim. Na prvi pogled, uopšte ni ne izgledao kao jedan kuhinjkski uređaj, već podseća na pravog malog digitalnog ljubimca. Par dana posle sajma, usledila je i lokalna promocija gde smo sa ženama ćaskali o navikama ispijanja kafe, pa sam video i kako ovo malo čudo radi.

Okej, svi mi geekovi smo poznati po tome što pijemo dosta kafe i veliki smo ljubitelji (da ne kažem bap zavisnici) od iste. To je bio i jedan od razloga zašto sam na sajmu razgledao kojim kućnim aparatom bih mogao da obogatim svoj kuhinjski prostor. U opticaju su bili svemogući toster, uvek brza mikro-talasna i naravno aparat za kafu. Uređaj koji bi se našao na mom stolu, morao bi, pored specifikacija, da se uklopi i u vizuelni deo enterijera, a pogađate, glavni uslov je dopadljivi futuristički dizajn. Čarobnjak je učinio svoje i postao favorit!

NESCAFÉ® Dolce Gusto® Melody™ 2, kako se zvanično zove ovaj mališa, ne samo da svojim izgledom i lakoćom korišćenja, a i održavanja, prirasta za srce prvim kontaktom već se savršeno uklapa u okruženja van kuhinje, pa je tako izvanredan cyber gadget i na radnom stolu. Do zlatnog napitka više se ne mora trčati do kuhinje, grejati voda, mutiti kafa iz kesice (a do pre par dana mi je i to delovalo kao ultra brzo rešenje). Čarobnjak za kafu za samo nekoliko sekundi priprema jednu od desetak vrsti kafa i to sve na dohvat ruke.

Ok, već ste shvatili da sam oduševljen njegovim dizajnom, ali moram da pomenem da sam se na prvi pogled zaljubio u njegovu Ferrari crvenu boju i da razmišljam da i ostale kućne sitnice lagano menjam crvenim kućnim spravicama jer se savršeno uklapaju uz moj crni radni sto, a i sama po sebi, crvena uvek pozitivno utiče na mene

Što se tiče samog korišćenja uređaja, prvih par kafa mi i nije ispalo kao što sam očekivao, ali sam ih (zajedno sa dobrovoljcima degutatorima) svejedno popio Glavna fora je u doziranju i proporciji vode, mleka i kafe (koji se jednostavno menjaju kroz zgodne patrone za punjenje) no na svakom pakovanju je uputsvo koliko čega ide, tako da svako već posle prvih par šiljica postaje pravi ekspert za pripremanje raznih vrsta kafa: kapućino, čokoćino, makijato, epsreso… U startu, kupovina jednog ovakvog uređaja možda deluje kao malo veći izdatak, ali se kasnije kroz korišćenje računica svede na svoje mesto. Ako volite dobru kafu, na dohvat ruke, bez čekanja i sve to iz jednog fenomenalno dizajniranog cyber ljubimca sa stola, za Dolce Gusto se kao pitanje ne postavlja cena, već bela, crna ili crvena boja

Moj crveno-crni čarobnjak za kafu i crna Canon šolja sa crvenom štraftom, zaljubili su se posle svoje prve zajedničke kafe…

 A na snimku ispod možete pogledati i otpakivanje aparata…

Na slikama ispod možete videti gornji deo stranice profila, gde je uvedena cover slika koja predstavlja nešto kao baner ili header slika na MySpace-u. Poigrao sam se sa istom i ubacio svoju fotografiju koja iskače iz frejma, a desno (na slici) dodao balončić sa porukom o blogu i Tviter nalogu. Ne sumnjam da će biti raznih kreativnih varijanti za ove cover slike, samo se pribojavam da će na kraju sve postati šareno kao nekad na MySpace-u.

Ispod je donji deo na kome je Timeline gde su hronološki poređane sve vaše aktivnosti od danas pa do rođenja u nazad. Naravno, možete kontrolisati šta će se tu prikazati a šta će biti skriveno, a ono što sam uspeo da primetim je da u slučaju dužih strana ovo i ne ide baš glatko već skrolovanje strane zna da zasecka jer JavaScript ne uspeva sve da izrenderuje dovoljno brzo.

U krajnjem slučaju pogledajte i sami ukoliko još niste dobili pristup novim profilima. Ukoliko ste nestrpljivi, pročitajte i sami kako da podesite novi fejsbuk profil sa tajmlajnom.

P.S. Ne mogu da ne prokomentarišem, u najmanju ruku neobične, kategorije za događaje koje opisujete u statusima:

• Work and Education

• Add a Job…
• Graduated…
• Military Service…
• Family and Relationships

• Got Engaged…
• Got Married…
• Add a Child…
• Add a Pet…
• Lost a Loved One…
• Living

• Moved…
• Mought a Home…
• Add a Roomate…
• Add a Vehicle…
• Health and Wellness

• Broke a Bone…
• Had Surgery…
• Overcome an Illness…
• Milestones and Experiences

• Learned a Language…
• Got a Licence…
• Traveled…
• Achievement and Award…

• What – menja se u odnosu na izabranu podkategoriju
• Location – gde se događaj desio
• Who with – sa kime ste bili
• When – kada se to dogodilo
• Story – tekst sa opisom šta se i kako dogodilo
• Photo – slike sa lica mesta
• Video – video sa događaja

Ne znam da li su ovolika kategorizacija i ovakav izbor tema/kategorija posledica nekog opakog data mining-a, ali ne želim ni da zamišljam koliko će se ljudi sprdati sa ovime…

Dragi (sarkastično) vi tamo što sedite u skupštini i za to primate višestotnohiljadarske plate, zaista ne uživam u ovakvom izražavanju, ali posle ovakve vesti jedino što mogu da vam kažem je: Da se jebete vi malo sa tim vašim platama i guzicama koje gladite u skupštinskim stolicama! Kada budete omogućili besplatno i normalno školovanje u ovoj našoj lepo zemlji Srbiji, onda bi vam možda i platili za udžbenike. U situaciji kakva jeste, gde jedan profesor ni nema literaturu za svoj predmet, drugi nam preporučuje englesko izdanje knjige iz ’82. godine (uz napomenu da postoji i poprilično ok nemačko, kao u rusko), a treći zahteva da se njegova originalna knjiga kupi i drži na stolu za vreme predavanja čisto mode radi, možete slobodno da me ‘apsite jer sam iskopirao tri njihove glupe knjige da bi uložio u svoje obrazovanje da bi sutra dobilo bolji posao i veću platu (pošto se učlanim u vašu političku partiju, progutam malo svog ponosa i poljubim dupe nekome u tim foteljama). Eto tako, ono malo dobre literature koja je postojala smo izskenirali i okačili kolegama da se besplatno služe, ulagajući u svoje obrazovanje i time krali novac izdavačima knjiga (jer su njihovi autori verovatno već na onom svetu gde im novac nije ni potreban) a ono za šta ista nije ni postojala, sami napravili besplatnu literaturu u metnuli je na wiki (ne da bi svi mogli slobodno da je koriste, dopunjuju i unapređuju, već nam je tako lakše da prepisujemo na ispitima jer je wiki smartphone friendly – a #fuckyeah ometači GSM signala ne rade jer su antene operatera na samo 2m iznad naših glava jer se ovima sa faxa isplati da im za to naplaćuju bezobrazno debelu rentu). Eto tako, ‘apsite nas slobodno jer kopiramo knjige za ispite, ali vas molim da ne po’apsite i one što kopiraju moje puškice koje sam napravio korišćenjem te iste literature, jer sam u istima uložio puno svog vremena i intelektualnog rada na ispravljanje grešaka iz kopirane nam literature. Takođe bih vas samo zamolio da pre no što počnete sa ‘apšenjem zbog tih krivičnih dela razjasnite samo još i da li se pod “delovi, a ne i cela kniga” smatra ako iskopiram onaj deo između predgovora i korica, bez predgovora i korica, jer mi u tom slučaju nije teško da platim još koji dinar za upotpunjavanje “cele knjige” čisto da bi se našao među kriminalcima. I da, još nešto: ako me zbog kopiranja knjige osude na zatvorsku kaznu od tri do pet godina, da li mi se u međuvremenu zamrzava studentski satus ili gubim pravo na dalje školovanje jer studije nisam završio u predviđenom roku koji ste propisali u svojim implementacijama Bolonjske deklaracije?

Cilj rasprave koju organizuje NUNS je objаšnjenje smisla i značaja grаđаnskog novinаrstvа, utvrđivanje prednosti i slаbosti ovog način prenošenja informacija u poređenju sа klаsičnim novinаrstvom. Posebno je vаžno upozoriti korisnike i jаvnost na moguće zloupotrebe i štetne posledice ovog vidа novinаrstvа. Cilj debаte je i dа ukaže na mogućnosti zа sаrаdnju grаđаna i novinаrа.

Na Tviteru je, preko heštaga #mctwitter, bilo boguće pratiti raspravu na ovu temu i pre samog održavanja sastanka, a iskusniji korisnici su već i mogli da predvide dalji tok rasprave.

Kako su svi branili svoju stranu, napadajući onu drugu, a istovremeno svi donekle bili i u pravu, a i u krivu, suzdržao sam se pisanja ovog teksta dok se situacija malo ne smiri kako ne bih podlegao jednoj ili drugoj struji. Pa da počnem…

A pre nego što počnem, nisam mogao a da ne primetim da je tamo bilo puno novinara koji imaju naloge na Tviteru a da su meni lično (što i ne čudi jer nisam iz te priče) totalno nepoznati (bar što se tiče nikova na Tviteru). Peđa se potrudio pa je napravio listu novinara na Tviteru koja se redovno ažurira, pa ako vam to išta znači, bacite pogled…

Čemu cela polemika o novinarima i Tviteru?

Pa ukratko, za one koji nisu pratili. Vesti o blokadama puteva na Kosovu dobili smo preko Tvitera. Slično kao i prošle godine sa zemljotresom u Kraljevu, neko od tviteraša javio se direktno iz centra zbivanja i u realnom vremenu slao informacije o tome šta se konkretno dešava. Novinari (kad kažem novinari, mislim na sve medijske kuće i njihove zvanične kanale) su tu vest preneli tek par sati kasnije (što je mereno u tviteraškom vremenu, a Boga mi onim iz stvarnog života, skoro uvek, davno prošlo vreme) što je bio dovoljan povod da se šire narodne mase zapitaju “Šta je taj Tviter?” i “Ko je taj mali sa Tvitera koji izveštava sa Kosova?“. Tu se već nekako priča postavila kao “Novinari vs Tviter(aši)“.

Šta kažu/misle novinari o Tviteru i obratno?

Kako je težište same priče bilo postavljeno malo nakrivo, takvi su bili i stavovi sa obe strane. Zorаn Stаnojević, urednik Rаdio-televizije Srbije, izjavio je da ”tvitovanje nikad neće prihvatiti kao novinarstvo“, što je pokrenulo lavinu subjektivnih reakcija od strane tviteraša. Iz mase se javila Anita koja je ustala i rekla “Ćao! Ja sam Anita i ja sam tviteraš” – u fazonu: Ja sam jedna od mnogih, ko mi/nam to dira Tviter. Kao što rekoh svi su vukli u svoju stranu i svi su do nekle bili u pravi, a i u krivu.

Ko je tu u pravu, a ko greši?

Dragan Varagić je lepo rekao: “Većina novinara koristi Internet kao da je 2002. Treba da nauče šta je Internet iz 2011“. Većina (ne samo) novinara ne kapira u potpunosti način funkcionisanja savremenih Internet servisa, što samo po sebi nije toliki problem u odnosu na to što oni misle da kapiraju te na osnovu toga celoj priči prilaze sa određenim predrasudama. Čak je i na licu mesta, moderator Vojislаv Stevаnović pročitao moje pitanje (koje je @DedaBor retvitovao) kao Dedino. Sa druge strane i sami tviteraši predstavljaju ništa drugo do jedno javno mnjenje, koje je eto, možda čisto tehnički naprednije u odnosu na one druge. Samim tim vođeni su talasima trendova i takođe neotporni na propagandu i nametanje mišljenja i informacija. Verovatno mnogo manje nego što je to slučaj sa ostalima, ali ipak nije za zanemariti, no to i nije tema ove priče pa hajd’ da sagledamo stanje stvari.

Gde smo? Šta smo?

Da se razjasnimo, ovde se priča o “profesionalnom novinarstvu” koga zastupaju novinari i “građanskom novinarstvu” koga zastupa narod, koji u ovom slučaju kao medijum za prenos informacija koristi društvenu mrežu Tviter, koja je trenutno najbolje sredstvo za prikupljanje, analizu i distribuiranje informacija i trendova.

Da se takođe razumemo, građansko novinarstvo nikada neće biti profesionalno, niti to treba da bude. Niko ovde ne otima novinarima hleb iz ruke niti ih pljuje za ono što oni rade. Kao što bilo koji poznavalac npr engleskog jezika, nikada neće biti profesionalni prevodilac, iako u nekim situacijama podjednako dobro mogu da prevedu određeni tekst. Dakle, tviteraši nisu novinari, ali neretko mogu vesti da proture kvalitetnije od samih novinara. Sa druge strane, novinari mogu jako lako i pre svega kvalitetno da se inkorporiraju kao tviteraši, a da njihove medijske kuće iskoriste Tviter kao servis u svoju korist, umesto što ga ignorišu i time sebi prave štetu.

Kako zapravo novinari treba da posmatraju/koriste Tviter?

Tviter kao Internet servis: Preko njega se informacije prenose slično kao i preko ostalih Intenet servisa. Bez obzira da li vam se Tviter sviđa ili ne, ljudi su tamo. Nemojte ih ignorisati! Potrebno je da budete tamo gde su ljudi, dakle (i) na Tviteru! Ovaj okrugli sto je podržala i Američka ambasada – preko Tvitera.

Tviter kao izvor informacija: Pouzdanost informacija i odgovornost na Tviteru? Stvar izgrađenog kredibiliteta. Mogla se osetiti neka klima koja kaže “tviterašima se ne može tek tako verovati“. A šta, imejlerima, skajperima i telefondžijama može? Ovde je Tviter samo kanal za prenos informacija, pouzdanost izvora je priča sa sebe. Kad smo već kod toga primetio sam i da novinari pate od toga da znaju ko je, glavom i bradom, osoba koja im daje informacije. Treba li da podsetim da je WikiLeaks anoniman izvor informacija? Što se odgovornosti tiče, tu je slična situacija kao i sa medijima…

Pobrinite se da ljudima isporučite informaciju, a na njima je kome će verovati. Ni novinari nisu cvećke i veoma često prenose neproverene informacije, pa čak i sami sebi zabijaju auto-golove. Pomenuo bih još jednu stvar: Kad kažem(o) da ne gledam(o) TV i da se informišem(o) samo preko društvenih mreža, to ne znači da ne čitam(o) novine i sl. već da najčešće izbor vesti koje do mene (nas) dođu bude filtriran kroz društvene mreže. Te vesti i dalje najčešće stižu upravo iz medijskih kuća, samo što do mene (do nas) dođu zajedno sa komenatarima ljudi iz naše okoline, pa i njihovu percepciju shvatam objektivnije jer usput pohvatam i mišljenja ljudi od poveranja.

Sasvim je normalno da novinari ne mogu uvek da budu na licu mesta, posebno kada su iznenadne stvari u pitanju. Verovatnoća da će se na licu mesta naći neki Tviteraš (ili korisnik bilo koje društvene mreže) je mnogostruko veća. Taj neko sa telefona (kao što je to Stefan radio iz Zvečana) informacije i fotografije u realnom vremenu može da pošalje na neku od društvenih mreža odakle se iste viralno šire. Ako novinska kuća nema reportera na licu mesta, uvek može iskoristiti dojave/slike od strane ovakvih ljudi (uvek se mogu ograditi i da je nezvanično). Kao što je i sada već svima poznati tviteraš Stefan Živković rekao: “ljudima je bitno da vest dobiju odmah, nebitno da li je na tviteru ili sajtu novina“.

Tviter kao alat za analizu trendova: Kao servis na kome u realnom vremenu možete propratiti feedback na bilo koju stvar, Tviter je idealni alat za testiranje javnog mjenja, analiziranje aktuelnih vesti i trendova, kao i čisto praćenje zanimljivosti. Tviter se može iskoristiti za mnoge stvari, ali to bih prepustio “Internet stručnjacima”

Tviter za plasiranje informacija: Već pomenuh da se na Tviteru informacije i vesti šire jako brzo. Na njemu su ljudi koje sve zanimljive vesti i onako razmenjuju međusobno. Budite pametni pa se prilagodite format vaših vesti za plasiranje na Tviter i učestvujte i sami u njihovoj distribuciji. Zajednica će vam biti zahvalna. Jedan od retkih svetlih primera kod nas je portal Trojka.rs, koji ne samo da aktivno učestvuje na društvenim mrežama, već i sami tekstovi na sajtu nisu copy/paste tekstova iz print izdanja, već predstavljaju prave Internet tekstove sa linkovima i ostalim multimedijalnim sadržajima.

Tviter kao društvena mreža: Tviter nije samo još  jedan u nizu Internet servisa. U pitanju je društvena mreža sa svojom jedinstvenom atmosferom gde se rađaju i posebne tviteraške interne fore i fazoni. Na Tviteru, ne samo da možete saznati bitne vesti, sarađivati sa poslovnim kolegama i razmenjivati iskustva sa ljudima sličnih interesovanja, na njemu se možete dobro zabaviti, steći prijatelje, ubiti vreme kada ste u prevozu, na putovanju, kad ne možete da zaspite i sl. Dvoje su se tako i smuvali

Sve u svemu…

I ako se ne slažem u potpunosti sa analizom i stavovima, Bane Grković je napisao odličan tekst o tome kao novinari treba da gledaju na tviter kao alat koji će im pomoći ad budu bolji. Pomenuo bih i fin članak o tome kako (strani) novinari koriste Tviter, a čisto zbog razbijanja predrasuda, pomenuo bih i Dedin tekst “Novinarstvo VS blogovi“.

Svakako preporučujem novinarima da makar privatno probaju (i da nauče da je koriste) ovu sve popularniju društvenu mrežu, kao i ostale savremene spravice koje olakšavaju život i rad. Tviteraši će njihove sposobnosti svakako prepoznati i znati da cene, a medijskim kućama je definitivno potrebno prilagođavanje novim trendovima kako zbog njih tako i zbog nas kao zajednice…

Vaš TL je samo vaš i imate kontrolu nad njim

Ono što vi vidite na vašem timeline-u ili home ekranu je verovatno jedinstveno samo za vas. Zavisi isključivo od toga koga vi pratite. U tome imate potpunu slobodu i na vama je da odlučite čiji će se tweetovi tu naći. Ako vam je TL pretrpan, dosadan ili sadrži vama nebitne stvari (šum) pravo je vreme da pospremite svoj nalog. Uklonite (unfollow) one koji smetaju i dodajte one koji su vam zanimljivi. Iskoristite najbolje iz Twittera, umesto da on koristi vas.

Ono što tweetate je ono što vas predstavlja

Pedya je lepo opisao da, ako ste dovoljno aktivni na webu, ljudi stiču nekakav uvid u vaše stavove i način razmišljanja, pa samim tim i percepcija vaše virtuelne ličnosti postaje određeni brend. Mnogi od vaših followera vas verovatno ne poznaju privatno i sliku o vama kreiraju isključivo na osnovu onoga što im vi tweetate. Tweet možete i da obrišete, ali ne i efekat koji je on proizveo, zato razmislite pre no što nešto napišete. Once on the internet – always on the internet!

Twittosfera ili Twitter zajednica, da ne kažem community

OK, sada kada smo razjasnili ko su vama drugi ljudi na Twitteru i ko ste vi njima, vreme je da se kompletna priča multiplicira za svakoga ponaosob. I ako se ne zna tačan broj korisnika Twittera na našim prostorima, sasvim je izvesno da se njihov broj neprestano povećava. Svakodnevno se učlanjuje sve više novih korisnika, a i oni stari se lagano aktiviraju. Sve je veći broj i ljudi iz politike, biznisa, estrade, a raste i broj virtuelnih mikro zvezda, kao i popularnih virtuelnih ličnosti čiji identitet nje poznat.

Sama priroda Twittera je takva da sa ljudima niste po defaultu međusobno povezani friendship-om, kao npr na Facebook-u, MySpace-u ili sl. Vi pratite one koji vam se na bilo koji način sviđaju i vas takođe prate oni kojima se vi sviđate. Kada dođe do uzajamnog praćenja, sasvim je verovatno da ste jedno drugome cool i da vas povezuju neke zajedničke stvari. U takvom okruženju, sasvim je prirodno da se ljudi međusobno poštuju i trude da budu od pomoći jedni drugima. Odnos među Twitterapima se može uporediti sa međusobnim odnosom radio-amatera.

TweetUp-ovi i ostala Twitteraška okupljanja

TweetUp (TU) tj okupljanje korisnika Twittera i najčešće se organizuje na nivou jednog grada (#TweetUpBG, #TweetUpNS, #TweetUpNI, #TweetUpKG…) . Svrha TweetUp-a je da se ljudi, koji se poznaju u online svetu upoznaju i IRL (In Real Life – u stvarnom svetu). Druženja su otvorena za sve, bez obzira da li već znate nekoga ko je ranije prisustvovao ili ne. Ljudi su otvoreni za nova poznanstva i zaista sa zadovoljstvom prihvataju sve nove članove. Kada kažem članovi, ne želim da to zvuči kao da se tu plaća neka članarina, već oni koji jednom dođu, nekako spontano postanu stalni gosti na sledećim okupljanjima.

Otvoreni TweetUp-ovi se najčešće organizuju na dva načina:

1. Predloži se neki termin u narednih nedelju-dve i ljudi se prijavljuju online ako im odgovara da u dogovoreno vreme dođu na dogovoreno mesto. Ostavi se dovoljno vremena da zainteresovani usklade svoje obaveze i budu slobodni za zakazani termin;
2. Par twitteraša se spontano nađe na nekom mestu (bilo da je neko došao u goste iz drugog grada ili se nađu na kafi ili sl.) i onda pozove i ostale da im prave društvo. Svi su dobrodošli i na ovakvim okupljanjima se obično viđa već poznata ekipa, za razliku od prethodnog tipa gde skoro uvek dođe i po neko nov.

Pored ovih regularnih, otvorenih ili standardnih community TweetUp-ova, organizuju se i tematski, korporativni ili izlet TweetUp-ovi.

• Korporativni TU organizuje neka kompanija da bi na istom predstavila neke svoje servise, proizvode, uslugu ili sl. i isti se obično dele na taj prvi formalni deo i drugi neformalni gde se ljudi i predstavnici kompanije međusobno druže.
• Tematski TU obično organizuju ljudi povezani oko neke zajedničke teme i na istom se uglavnom razmenjuju iskustva u okviru neke uže priče. Ovde može biti apsolutno bilo šta kao povod okupljanja, od ćaskanja o e-poslovanju, rasprodaji majica za podršku Japanu, degustacija sladoleda i sve što vam padne na pamet a zanimljivo je ostalima. Nekad to ide u krajnost pa se ljudi, malte ne, svakodnevno okupljaju čisto da bi se međusobno viđali. Ako ništa drugo, to pobija onu čuvenu zabludu da se ljudi zbog Interneta otuđuju i ne druže IRL
• Izlet TU obično predstavlaj organizovani vikend u prirodi gde se grupica ljudi organizuje preko Twittera i otputuje negde zajedno na vikend. Pola Srbije je tako uživalo u Somboru, ja sam bio u obilasku Hrvatske itd…

Twitter je (skoro) real-time

Večina se seća prošlogodišnjeg zemljotresa u Kraljevu i bukvalno instant reakcije na Twitteru, koja je rezultovala akciji Ja Za Kraljevo. Preko TW smo uživo pratili i dešavanja tokom raznih masovnih okupljanja poput #bgpride, #protestmladic i sl. Puno ljudi je upravo preko TW saznalo za hapšenje Mladića, ubistvo Ksenije Pajčin i sl. Kad već pomenuh Xeniju, ja sam npr za taj nemili događaj saznao za manje od 5 min od prvih dojava. Dva sata su svi o tome pričali na TW, a onda se halabuka lagano smirila. Mene zove keva na mob posle 3h i kao pita kao bejking njuz, “Jesi čuo za Kseniju?”, na šta joj ja odgovorih sa “Majka, pa to je bre bilo još pre 3 sata“.

Geolokacija i Twitter

Ako izuzmemo prave geolokacijske servise poput Foursquare-a, i sam Twitter poseduje mogućnost da se na tweet nalepe GPS koordinate koje označavaju odakle je isti poslat. Čak i bez toga, ljudi često jedni drugima dojavljuju kakvo je stanje na putevima, gde su zastoji, gde se nalaze radarske kontrole i sl. Sećam se primera kada je neko od twitteraša javio da je zaglavljen u koloni na auto-putu pred Beogradom, pa su ostali koji nailaze iz istog pravca znali da izađu na prethodnom isključenju.

Globalni servis bez granica

Ne samo da je Twitter globalni servis i da se putem istog nesmetano ostvaruje komunikacija širom naše planete, već imamo i konkretne primere povezanosti ljudi iz našeg regiona. Ne samo da se na Twitteru druže svi iz Srbije, Hrvatske, BiH, Makedonije i sl. već se to druženje iz virtuelnog sveta veoma često prenosi i u stvarni, tako da često imamo goste u Beogradu, a i mi odavde često putujemo po okolnim zemljama. Sećam se da je jedne noći neka cura iz Zagreba tweetnula da joj je otišao noćni prevoz, pa je neko odavde pogledao na sajtu kada i gde ima sledeći i javio joj preko TW da, tipa, za 10 min ima bus na dve reskrsnice odatle.

Interni Twitter fazoni

Twitter nikad ne spava i na njemu se tweeta u sve tri smene.

• #prvasmena počinje kada @MilosDjajic kaže “Dobro jutro!“. Traje do ručka, koji je svakome u različito doba, tako da se spontano pretapa u #drugasmena.
• #drugasmena je najaktivnija i skoro je nemoguće pratiti je. Tu uglavnom odgovaramo samo na konkretne menšne. Milka Canić nije uticajna poput Miloša, pa njeno “Dobro veče!” ne označava kraj #drugasmena.
• #trecasmena se spontano aktivira oko ponoći, kad @torbica počne da pominje #krmljao. Tokom noći je TL poprilično cool i miran, pa se praktikuje menšnles.

Menšnles je posebna kategorija tweetova gde se twitteraši direktno ili indirektno obraćaju jedni drugima bez da stavljaju @ u sam tweet, a nekad čak i ne pominju ime osobe kojoj se obraćaju. Često samo oni međusobno znaju o čemu pričaju i na šta se njihovi tweetovi odnose, ali ako pratite od prilike istu ekipu, često možete iz konteksta, pohvatati šta se događa i koga tovare. Skoro pa k’o u Španskim sapunicama Nekad je zanimljivo pratiti te menšnles konverzacije jer se gomila ljudi sa strane uključi u temu, pa npr kao nekad na IRC-u, u javnoj sobi, svi pričaju o nekoj temi. Devojke često polimišu uz hashtag #sise, dok se momci nadovezuju na provale koje izvaljuje @moderan_mladic.

Favstar je nešto što inače nema veze sa Twitterom, ali ga mnogi ego manijaci koriste za boostovanje svoje i reputacije svojih bližnjih u krugovima istih tih bližnjih. Naime, kako na TW ne postoji famozni “Lajk“, neko se dosetio da napravi servis koji kombinuje Favorite i Retweet, pa Favstar zavnisnici naperno pišu tweetove koji će druge Favstar zavisnike navući da ih, neizlazeći iz Favstara Fejvuju i RT-aju… Ako vam ovo zvuči zanimljivo, probajte, očigledno zna da bude zabavno

Followback-eri su ljudi koji prate sve koji njih prate i koji prate druge ljude da bi im ovi uzvratili follow. Što će reći, bitno je da su brojke što veće. Pomno prate brojke na svojim statistikama i poput promena na berzi nerviraju se kada ih neko otprati i slave svakog novog pratioca.

Shitter – nekada se u WC išlo sa novinama ili su se pak posebni časopisi tamo nalazili samo za prekraćivanje vremena tokom olakšavanja u toaletu. Danas njihovo mesto lagano zauzimaju tableti, a vreme se sve češće prekraćuje uz tweetanje sa šolje. Prosto je neverovatno kako ljudi dobiju nalet inspiracije dok sede na WC šolji, a tweetovi nastali na ovom mestu najčešće se označavaju hashtagom #shitter. Kod nas, posebno mesto za tweetanje sa šolje zauzima @sivinjski koji je verovatno overio najveći broj šolja na balkanu

#MaleStvari – @eniac-ova ideja da se u obliku interaktivne novogodišnje čestitke zahvali svim ljudima oko sebe koji su svakodnevno svojim malim stvarima uticali na nejgov život, naprosto je postala veća od njega samog. Izgleda da Nebojša nije jedini kome #malestvari ulepšavaju život, pa je tako ovaj hashtag prihvaćen od strane zajednice kao unverzalni oblik iskaivanja velike ljubavi u malim tweetovima uz hashtag koji će ih izlistati na sajtu temalestvari.com

To je to za sad. Kad se setim još nečeg glupog, a istovremeno i zanimljivog dodaću na listu
P.S. Za one koji ne znaju, mene možete naći na http://twitter.com/plagosus

Šta je to #krmljao na Twitteru?

Pod hashtag #krmljao srpski tviteraši (a videh da su počeli i ostlai iz regiona) postavljaju (linkove na) slike neke zanimljive klope koju žele da podele sa ostatkom TLa. O klasifikaciji će biti reči kasnije, pa bih samo pomenuo da se fotke klope kače direktno otuda gde se ista konzumira i to malte ne u realnom vremenu. Najčešće to rade ljudi u društvu, a veoma često se i okupljaju upravo tim povodom – radi druženja i zajedničkog konzumiranje hrane.

Kako je #krmljao dospeo na Twitter?

Pre nekog vremena, Twitter zajednica u Srbiji okupila je dovoljnu kritičnu masu da ima dovoljno aktivnih ljudi u svako doba dana, ili kako tviteraši to vole da kažu: u sve tri smene. Od tih ljudi koji su aktivni noću u #trecasmena, spontano smo Kiza i ja krenuli da se družimo baš u to doba. Prvo smo ubijali vreme kafenišuči, a onda krenuli da obilazimo i lokalne fast-food-ove koji rade u sitne sate. U međuvremenu smo, kako zbog posla, tako i privatno počeli više da putujemo i pritom se hranili na raznim zanimljivim mestima, a kako tweetamo o svemu i svačemu, počeli smo da twitpic-ujemo i slike svih tih zanimljivih jela i slatkiša koje smo degustirali. Kako obojica (a isto važi i za ostatak društva) volimo i možemo da pojedemo poprilično puno, a klopa je obično bila preukusna, često de dešavalo da se bukvalno prejedemo – za šta naš narod ima izreku “prejeli se kao krme“. Tako je spontano uz Twitpic fotke sve te klope počeo da se izdvaja hashtah #krmljao. Mene su mnogi po tome i pamtili, pa mi je dugo vremena u opisu profila na Twitteru pisalo “onaj koji jede noću“, čisto sprdnje radi.

Gde je dobar #krmljao?

Kako smo krenuli da pravimo selekciju i delimo savete gde je najbolja klopa, prvo na Fejsu, a onda i na Twitteru, redovno su nas ljudi pitali za detaljnije opise lokala u kojima je fotka načinjena, pa smo u celu priču uvezali i Foursquare – geolokacijski servis koji poslednjih meseci beleži ogromnu popularnost na našim prostorima, tako da sada, jednim klikom na link u tweetu dobijate tačnu lokaciju (sa sve GPS koordinatama), sa kontakt podacima lokala, slikom klope i našim ‘stručnim’ komentarom Uskoro kreće sa radom novi Internet servis koji će biti posvećen samo tome: povezivanjem prijatelja sa dobrom klopom – Foodsplore.

Šta sve spada, a šta ne spada pod #krmljao?

Kako je hashtag spontano počeo da se širi i van našeg društva, na jednom od sastanaka krokodila, iz zezanja smo rešili da malo standardizujemo stvari i definišemo nepisani standard za #krmljao.

Da bi neka klopa mogla da se taguje hashtagom #krmljao, potrebno je da zadovolji jedan od sledećih uslova:

• Da je obilna;
• Da je jeftina;
• Da ima dobar odnos cena/kvalitet;
• Da je netipična/egzotična/retka/zanimljiva;

I da pored toga u degustaciji učestvuje bar dvoje ljudi. Dakle, nije zanimljivo ako neko spremi klopu kod kuće i jede je sam, već je fora da bude bar neka mini ekipica od dvoje ili više ljudi – čisto eto zbog druženja i zezanja. Sve ostalo, naravno, nije zabranjeno, ali nije #kizaapruvd

Odakle termin “krmljao” a ne neki drugi?

Postoji jedna grupica ljudi iz Kruševca koja se drži i druži zajedno gde god da se nađe, pa se tako često okupimo zajedno prilikom čega se bavio raznim društvenim aktivnostima. Kad kažem “društvenim aktivnostima“, tu mislim na sve studentske aktivnosti: partijamo, igramo PES, pijemo vops, igramo cugopol, svirmao/pevamo, sinhronizujemo strane filmove u vidu parodija i sl. Između ostalog, tako je i nastala PESaklija. Celo ovo društvo uređivalo je sajt uzivotu.com koji je trenutno nedostupan, ali potrudiću se da oživim iz nekog backup-a ovih dana, gde su se nalazile razne interne zezalice “rečnik života“, “filozofija života“, “video snimci života” i ostale “…iz života” stvari. U dotičnom rečniku, opisane su mnoge reči iz internog slenga koje su se kasnije proširile i na naše društvo van tog kruga, a jedna od njih bila je i “krmljao“. Inače, krmljao se kao izraz, međ’ javnošću proširio posredstvom popularnog YouTube klipa u kome akter pominje “Šta sam jeo? Šta sam krmljao?“. Ovaj video je, kao i većina ostalih popularnih, doživo puno remejkova, remiksa i sl. tako da je sada YT preplavljen raznim verzijama. btw nisam siguran da li je izvorno značenje na romskom jeziku, ali se ruralno ovaj termin koristi jako dugo vremena, no do YT klipa ga je malo ljudi čulo.

Tviteraši hejteri, savremeni reformisti srpskog jezika i ostali…

Dok ne vratim backup starog sajta, evo jednog linka sa foruma gde je deo našeg “rečnika života” kopiran, pa je izmežu ostalog uhvaćen i deo opisa termina krmljao. Post na forumu je iz 2009. a originalni rečnik datira još od ranije. usput bih iskoristio priliku da pozdravim sve follow-ere na twitteru koji su tu od početka širenja #krmljao fenomena jer oni znaju celu priču, kao i njeno postepeno spontano širenje. A ovima koji bi želeli da nešto na silu veštački promene mogu samo da poručim, da nikoga ni na šta nismo primoravali ni do sada, pa nećemo ni na dalje. Do trenutnog stanja stvari došlo se apsolutno spontano i bez ikakvog plana, a onima koji ne žele da prate ili im smeta što posle ponoći volim da okačim fotku egzotičnih slatkiša, evo slika dugmeta koje će rešiti njihove probleme u životu.

Za ostale, evo pokrenuh i fan stranicu na Fejsbuku, pa lajknite ako volite dobar #krmljao

BEST mini cultural exchange Zagreb-Beograd

[18-20.02.2011.] O BEST miniCE sam već pisao, ali nisam pomenuo da je zvanično naziv bio (ne)kulturna razmena. Ovim nazivom duhovito je aludirano na pozitivno povezivanje naše dve studentske grupice, a provod je ostavio tako jak utisak da su mi neki ljudi, koje sam tom prilikom upoznao, danas češće na kafi od većine društva sa faxa.

Tu se stvorila i ljubav prema Zagrebu koji sam za nekih 2 meseca obišao već 4-5 puta (a da nikada u životu nisam bio ranije).

Koncert benda Fandango u Beogradu

[04.03.2011.] I ako sam pre koncerta čuo samo jednu pesmu, članicu benda Stašu znao sam sa twittera, a i cela ekipa koja je te večeri bila u gradu bila je nekako u tviteraj fazonu, pa smo puni entuzijazma krenuli da zauzmemo prvi red u Ciklonu i pozdravimo mini koncert našeg novog omiljenog twitter benda

Tako je Fandango ušao u istoriju kao prvi srpski bend koji je svoje fanove zaradio putem ove društvene mreže, a mi smo se super proveli i krenuli da ih preporučujemo svima

Njima želim puno sreće u daljem osvajanju scene, a nama još puno zabave na njihovim nastupima…

Dan Internet domena Srbije – DIDS 2011

[10.03.2011.] DIDS 2011, koji je održan u Privrednoj komori Srbije, poslužio je kao odličan izgovor da se na jedno mesto okupi većina ljudi koji su na bilo koji način umešani u trenutno stanje stvari na domaćem Internet prostoru. Bilo je tu puno zvaničnika, akademskih predstavnika, vlasnika raznih kompanija koje posluju na našem WEBu, Internet preduzetnika, developera, aktivista i sl. Ne samo da je ovo bio jedan od događaja sa najviše prijavljenih korisnika Foursquare-a, već je spontano organizovan i afterparty TweetUp pa smo druženje nastavili do kasnijih večernjih sati.

Na samom skupu smo saznali dosta toga o funkcionisanju samog .RS top level domena, kao i planovima za ćirilične domene, a pričalo se i o uspešnim projektima sa domaćeg WEBa. Bilo je reči i o IPv6 protokolima, kao i o planovima za budućnost. Sve u svemu, bila je ovo višestruko dobra konferencija, pa se nadamo još bogatijem programu iduće godine.

#PlitviceUp i obilazak vodopada

[16-21.03.2011.] Prilikom mog prvog obilaska Zagreba, upoznao sam se IRL sa tweepsima sa neta sa kojima sam se pratio od ranije, a kako su oni već tada planirali vikend u Nacionalnom parku Plitvička jezera, dogovorili smo se da se za sledeće okupljanje sretnemo upravo tamo. Kako bih iskombinovao još neke usputne događaje, došao sam u sredu na čuveni #rakijateam, svratio na sastanak kod BEST-ovaca, a na kraju posle Plitvica ostao još koji dan duže u Zagrebu.

Plitivička jezera su zaista fenomenalna i zaista su opravdano na 3. mestu najlepših vodopada na svetu, pa ih svima preporučujem da ih posete. Samo sam tog dana iskucao preko 1000 fotki i redovno ih prelistam čisto da se podsetim kako je lepo bilo. Kažu da je leti, kada sve ozeleni, totalno drugačiji doživljaj, a isto važi i za zimu kada se sve kompletno zaledi i bude tako statičko kao na fotografiji. Eto, meni je to dovoljan razlog da ponovo posetim ovaj raj na zemlji, a isto bih preporučio svima. Zaista je fenomenalan prizor koji treba videti sopstvenim očima.

Pored svega toga, ekipa sa kojom sam tamo bio je totalno cool i opuštena i svi su totalni gikovi. Ne samo da niko ne ispusšta gedžete iz ruku i ne pravi pauze između tweetova duže od par sati, već su i svi na Foursquare-u, a neki se fanatički čekiraju na svakom ćošku Nikada neću zaboraviti ni Medoslava koji je tako počeo da nas proganja i u virtuelnom svetu

Share Conference 2011

[07-09.04.2011.] Jedna od verovatno najznačajnijih novih konferencija ove godine svakako je Share. Za one koji ne znaju, ako takvi uopšte postoje, SHARE Conference je nova forma festivala pokrenuta od strane State of Exit Fondacije. Na jednom mestu okuplja regionalne zvezde Internet i društvenog aktivizma, umetnike iz sfere novih medija i priznate muzičare. Ono što je bilo posebno interesantno jeste neverovatna koncentracija hipstera na jednom mestu svim mestima.

Pored odličnih predavanja preko dana, svake većeri je na više lokacija bilo puno fenomenalnih žurki na koje su dolazili i ljudi koje preko dana niste imali prilike da vidite. Ekipa iz Exit Fondacije je odradila zaista dobar posao i sve je bilo na vrhunskom nivou. Posebno bih naglasio značaj ove konferencije za ovdašnju Piratsku partiju jer su se među predavačima našli i čiveni Rick, kao i Samir Allioui koji je ostao na druženju još par dana kasnije. Velika mi je čast što sam imao prilike da ih lično upoznam, a nadam se da je ovo tek početak.

Ne mogu a da ne pomenem sjajnu Improv Everywhere ekipu iz New York-a, sa kojom smo organizovali workshop pod nazivom Disco Mobile. Bilo je to sjajno popodne u centru Beograda, gde smo organizovali otvoreni klub “Disco Mobile” koji se kretao na relaciji Terazije-Trg Republike-Delijska česma.

BEST General Assembly 2011, Karataš

[14-23.04.2011.] Odmah zatim, usledila je Generalna skupština BEST-a, za koju smo se pripremali već par meseci unazad. Posle lude žurke za doček preko 250 stranih delegata i celodnevne ceremonije otvaranja u DOB-u, svi smo se zaputili put Karataša na Đerdapu gde su narednih desetak dana odrđavane međunarodne sednice preko dana i gde smo se svake večeri družili uz razne žurkice.

Kako mi je ovo bio prvi ovako veliki skup u BEST-u, a ujedno i jedan od najznačajnijih u ovoj studentskoj organizaciji, iskustva su svakako neprocenjiva. A verovatno najbitnije od svega predstavljaju nova poznanstva i kontakti sa studentskim predstavnicima iz svih delova Evrope. Ne samo da su pali dogovori da većinu i posetim u nekoj bliskoj budućnosti, već je sve ovo samo početak jednog velikog, pre svega druženja, a zatim i akademsko-poslovnih saradnji.

Primarijada 2011 Čanj, Montenegro

[27.04.-04.05.2011.] Tradicionalni naučno-sportski susreti Prirodno-matematičkih fakulteta iz regiona svake godine se održavaju oko Prvog maja. Ovogodišnja primatijada održana je u Čanju u Crnoj Gori, a cela akcija oko odlaska do tamo, tamošnjeg provoda i povratka nazad je priča o kojoj bi mogla i cela knjiga da se napiše

Kako su žurke u njihovoj organizaciji uvek fail što se muzičkog izbora tiče, već par godina za redom, nosimo naše ozvučenje i pravimo sopstvene žurkice za društvance, koje se nekako uvek spontano pretvore u naj partijanje na Primatijadi. Tako je i ove godine na njihovoj žurci nastupao Ivan Gavrilović koji je iste večeri viđen (i uslikan) na našoj žurci kod nas u hotelu.

Kao što pomenuh, highlight putovanja bio je povratak ultra fancy vozom Željeznice Crne Gore koji je bolji od većine evropskih u kojima smo imali prilike da pravimo nered. Kada nekad sledeći put bilo ko od nas bude išao ka dole, obavezno jurimo rezervaciju za termin kada bude išao baš taj voz.

#IstraUp i izlet do Slovenije

[06-12.05.2011.] Još na #PlitviceUp-u smo se dogovorili da za sledeće veće okupljanje tviteraša odemu negde u Istru. U međuvremenu smo dobili dobru ponudu za vile Dvori od Škrapi koja se nalazi u srcu Istre i odlučili da se tamo provedemo ovaj nezaboravni vikend. Eniac i ja smo se put Zagrijeba uputili sa Dinketom i njegovom suprugom Sarom u njihovom novom autu Honda Civic 1.8 PE Sport (Hatchback) od 140KS (nadam se da sam dobro napisao, jer je ovo bitna info.).

Vila je bila fenomenalna, a pored kuhinje, terase, bazena i terena za golf, overili smo i saunu u podrumu. Fotke svega postoje, ali je bolje da ih ne gledate Sama Istra nas je oduševila svojim pomorsko-kontinentalnim duhom, odličnim putevima i starim zdanjima koja su preuređena i izvlače maksimum prirodnih potencijala za turiste i putnike namernike. Obišli smo Motovun, Grožnjan, spustili se do mora u Umag, a kad smo već bili tu, skoknuli smo i do Pirana u Sloveniji.

Ovde ne moram pominjati da sam posle ovih putešestvija ponovo svratio na koji dan do Zagreba, da obiđem društvo i usput završim neke sitne posliće. Sve u svemu, već se dogovaramo kada ćemo se ponovo okupiti u Istri <3

Noć muzeja, Beograd 2011

[14.05.2011.] Događaj za koji sam kao bloger i tviteraš dobio karte, a na koji sam svakako planirao da tradicionalno odem, svakako zaslužuje mesto na ovoj listi. Pominjali smo na twitteru da ljudi u muzeje idu samo kada su ovakvi organizovani događaji, jer obično samo bleje po parkovima i cirkaju pivo, pa smo zaključili da bi “noć u muzeju piva” zapravo bio sasvim zanimljiv i posećen događaj

Bilo kako bilo, iskoristio sam ovu priliku da se, posle nekih 8 godina, vidim sa drugaricom iz kraja i obiđem ono što, na žalost, obilazimo jednom godišnje. Uspeli smo da obiđemo 16 lokacija od kojih mi se posebno svideo Muzej automobila, u kome ima jako zanimljivih oldtajmera, uključujući i prvi Ferrari u Beogradu (Ferrari 308 GTS iz 1978.). Najzanimljivija tura, zapravo je bila kroz hemijski deo zgrade PMF-a gde smo pored časa istorije imali prilike da učestvujemo i u više zanimljivih hemijskih eksperimenata, među kojima su stvaranje veštačke krvi, hlađenje tečnim azotom na skoro -200ºC, nešto što je ličilo na veštačko pivo, a pritom menjalo boje i još koješta čega se iskreno ne sećam. Uglavnom, zaista zabavno i lepo organizovano veče.

Sensation White @ Belgrade Arena 2011

[21.05.2011.] Sensation (koji se ranije zvao Sensation White jer je potojala i Black varijanta) je verovatno najuzbudljiviji muzički događaj na celom svetu. Krenuo je kao žurka u Amsterdamskoj Areni, da bi od 2005.  krenuo da se organizuje u još nekoliko svetskih metropola. Od ove godine stigao je i u Srbiju, pa je Beogradska Arena pretvorena u okean beline, u kome je preko 20.000 ljudi sele noći đuskalo uz ritmove svetskih imena elektronske muzike, a specijalni efekti su atosferu dodatno podigli do granica za pamćenje.

Od izvođača će u šećanju posebno ostati nastupi Sander van Doorn-a koje je bukvalno pokidao, a i Mr. White mu je bio za petama. Od ostalih su pozitivno iznenadili Chuckie, kao i ErickE. Zahvalio bih se ovom prilikom Telenoru, koji je kao generalni sponzor zaslužan za održavanje ove manifestacije kod nas, a veliko hvala i za karte koje sam upravo od njih i dobio

Sve u svemu, bio je ovo spektakl koji zaista treba doživeti. Čisto muzički gledano, sasvim dobar party, a ako u ukupnu ovenu ubrojim i samo atmosferu i famu oko uniformisanosti i dress code-a, kao i ostatk specijalnih efekata, Sensation postaje spektakl koji zaista ne treba propustiti i koji svakako treba doživeti, makar jednom u životu. Usputno je ovo bio i odličan test za multimedijalne mogućnosti moje nove Nokije E7, koja se zaista pokazala u pravom svetlu, a HD snimke načinjene te večeri, možete pogledati na mom YouTube kanalu.

Ideja X festival oglašavanja, Zagreb

[26-27.05.2011.] Ideja X je događaj koji je privukao veliki broj gostiju iz okruženja jer su se među predavačima našli svetski magovi iz sveta oglašavanja i marketinga. Iz Srbije je krenula ekipa iz ETARGET-a, Fastbridge-a, kao i ostale poznate SM/PR zvezde domaćeg Interneta: Torbca, Eniac… Da ne dužim: konferencija – sasvim solidna; predavanja – takođe; žurke – ni nalik domaćim; networking – kako se ko snašao.

Iskoristili smo priliku da skoknemo i na lokalni prolećni #VgTweetUp u Velikoj Gorici, gde sam upoznao puno zanimljivih ljudi, od kojih sam dobar deo znao samo sa neta, a posebna mi je čast bila upoznati Mariju Lugarić – blogerku koja je zastupnica u Hrvatskom saboru. Usput sam pohvato još neke poslovne kontakte, a uspeo sam čak i da otkrijem neke čari Jaruna zbog kojih ću ga letos najmanje još jednom posetiti

I da, umalo da zaboravim, na Ideja X zurci, sasvim slučajno (zapravo, Eniac mi je rekao) upoznao sam legendu Hrvatske tvitosfere, čoveka sa glavom ribe na avataru, mudrim rečima u tweetovima i neiscrpnom inspiracijom na TL, onog zbog koga smo svi šararizovani, šararmantni, zbog koga uživamo da se šarimo… šefa kancelarije odeljenja za kulturu Grada Rijeke, glavom i bradom Ivana Šarara! #nohomo

Sve je krenulo kada mi je Nikola poslao link sa zanimljivim fenomenom da čuveni program za crtanje MS Paint u sebi skriva interesantnu elektronsku kompoziciju. Naime, bilo koja aplikacija (bilo koja datoteka zapravo) predstavlja niz binarnog zapisa predstavljen jedinicama i nulama, koje svojim kombinacijama obrazuju smislene informacije koji se u različitim programskih formatima datoteka tumače različito. Odatle i ideja da se u nekom programu za rad sa audio zapisom otvori izvršna datoteka neke aplikacije, gde će ista biti protumačena kao zvučni zapis, kaok bi ista mogla biti preslušana.

To je teorija, koju sam želeo da proverim u praksi. Iskopitao mspaint.exe i preimenovao ga u mspaint.wav pa pokušao da pustim u Winamp-u… Međutim to nije prošlo. Probao onda da reimenujem u mspaint.mp3 i ponovo prevukao u playlistu svog omiljenog programa za preslušavanje muzike gde se desilo nešto zanimljivo… Krenuli su da se čuju neki neartikulisani zvuci… popuš šuštanja na starim radio stanicama… samo nekako digitalnije

A onda trenutak od koga su mi se zaledile vene u telu… Počeo sam da premotavam ‘snimak’ u nadi da ću čuti nešto zanimljivije od digitalnog šuma, kada je počeo da se nazire neki ton sličan onom kada na TVu tražite neki kanal pa se zaslučuje zvuk, a umesto slike i dalje vidite samo sneg. Sve se odigrava u sred noći, a čisto zbog atmosfere pomenuću da sam sam u stanu, u sobi sa ugašenim svetlom gde pred monitorom kofein transformišem u programski kod. Premotavan ja tako levo-desno po 5 sekundi i koncentrisan žmurim u nadi da ću uspeti da raspoznam bilo kakav zanimljiv zvuk… i u jednom trenutku čujem taj nekerovatni glas, koji zvuči tako poznato, a u isto vreme totalno neočekivano kako kaže: “Hej momak…“. Istog trenutka sam refleksno zabo’ MUTE dugme na tastaturi i ostao sleđen… Sekunda je trajala večnost i srce je počelo da lupa kao nenormalno… Dlanovi se znoje, a oči lagano počinju da fokusiraju pogled na ekran na kome se od miliona pixela stvarala slika koju upravo opisujem…

Ne verujem šta se upravo dogodilo i pustam onaj mspaint.mp3 ponovo… I ponovo samo onaj isti digitalni šum… Ponovo premotavam levo-deno… žmurim i pokušavam da čujem išta poznato… ali ništa… Počinjem polako da se smirujem i puls kreće da se normalizuje… Kad u jednom trenutku, ponovo onaj glas “Hej momak…“. Ponovo sleđen, pogledom zakovanim u monitor, počinjem da tripujem svakakve gluposti… Kad svest polako počinje da se vraća u stvarnost…

Ne, nije MS Paint oživeo poput računara iz filma “Pi”, niti je komp počeo da razmišlja kao oni roboti iz filma “Ja robot”, niti da se sveti poput mašina iz “Matrix”-a ili “Terminator”-a… Samo je Winamp skontao da nakon sitnih delova koje je tumačio kao šum ne uspeva da dekodira dalje i prebacio se na sledeću pesmu u playlist-i, koja je igrom slučaja bila “Lavež mikrofona“, koja pukom slučajnošću kreće bez instrumentala gde poznati glas Denira kaže “Hej momak… Ličnu kartu, da vidim…“, ali onaj trenutak kada se to sve nije razjasnilo u mojoj glavi predstavlja taj osećaj da je kompjuterski kod oživeo… koji će još dugo biti urezan u moju svest…

Kakav trip, jebote!