Kojim to postupcima šefovi stvaraju frustracije kod svojih zaposlenih?

Druženje posle radnog vremena

Svakoj kompaniji se preporučuje da, sa vremena na vreme, organizuje druženja zaposlenih zbog zbližavanja i  izgradnje timske atmosfere. Tu su i proslave uspešno završenog posla, ili značajnog datuma za firmu. Šefovi, kod kojih nije uvek prisutno razgraničenje između poslovnog i privatnog, vole da sva ta druženja i sastanke organizuju posle radnog vremena. Zaposlenima ovo može biti dodatno prihičko opterećenje, jer oni to vide kao nastavak radnog dana. U ovakvim situacijama je najbolje zaposlenima staviti do znanja da dolazak nije obavezan i da niko neće trpeti posledice ako ne dođe. Naravno, sve aktivnosti u radno vreme su obavezne.

Preterano sastančenje

Šefovi vole česte sastanke, jer tako bivaju sigurni da je sve pod kontrolom. Međutim, istraživanja pokazuju da je veliki broj sastanaka samo gubljenje vremena gde se ponavljaju stalno iste teme. Zato i zaposleni ne vole sastanke jer im oduzimaju dragoceno vreme. Nema ničeg goreg kada znate da vam se približava krajnji rok, ali ste primorani da gubite vreme na dugačkom, dosadnom i nebitnom sastanku.

Zvanje telefonom na odmoru ili vikendom

Dobre kompanije znaju da zaposleni imaju pravo na slobodno vreme i privatan život. Stoga svako pozivanje zaposlenih tokom odmora i neradnih dana loše utiče na produktivnosti i i može dovesti da oni napuste firmu.

Neodlučnost

Ono što zaposleni često zameraju šefovima je nemogućnost da čvrsto i odlučno donesu odluku. Šef uvek treba da bude sposoban da  pruži smernice i savete, a ne da ostavlja da se radnici snalaze kako znaju i umeju.  Dobar menadžer ne sme da izbegava probleme, već mora da ih rešava. U suprotnom će posao trpeti, a zaposleni će biti ozbiljno frustrirani.

Postavljanje suvišnih pitanja

Poneki šefovi, u želji da osiguraju da posao bude odrađen kako treba, počnu da guše radnike. Neprestano zapitikivanje: „Kako ide?“ ili „Dokle si stigao?“ ili „Ne zaboravi na ovo?“ „Jesi li uradio ovo?“ zaposlene čini prilično nervoznim. Stiče se utisak da šef nije zadovoljan njihovim poslom i da oni ne mogu da urade osnovne stvari. Šef, umesto da se skoncentriše na druge poslove, preterano kontroliše zaposlene, što dovodi do pada produktivnosti u celom odeljenju.

Nepoznavanje posla

Nije retka situaciju da šef nikada nije radio posao koji trenutno obavlja njegov podređeni, pa često ne može da zna o čemu se tu tačno radi. Iz tih razloga šef može davati nerealne rokove ili postavljati nemoguće zahteve. Zaposleni je onda na ivici nerava, jer zna da je nešto nemoguće uraditi, ali ne zna kako da to šefu objasni.  Dobar šef treba da zna kako je biti u koži zaposlenog, da ga uvek sasluša i maksimalno proba da razume.

]]> http://radniodnos.com/2012/05/sta-zaposleni-ne-vole-kod-sefova/feed/ 0 http://radniodnos.com/2012/05/sta-zaposleni-ne-vole-kod-sefova/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=sta-zaposleni-ne-vole-kod-sefova http://feedproxy.google.com/~r/radniodnos/~3/paqWzZ2KokE/ http://radniodnos.com/2012/05/svaki-posao-je-privremen/#comments Sun, 27 May 2012 20:05:14 +0000 admin http://radniodnos.com/?p=303 Kod prethodnih generacija sve se unapred znalo. Završila bi se škola, našao bi se posao u struci, i na tom poslu bi se proveo ceo životni vek. Eventualno, ko je morao da se seli ili slično, promenio bi dva ili tri posla. Međutim, danas je situacija drugačija. Vladaju nova pravila.

Svaki posao koji obavljate je privremen i manje siguran. On može nestati zbog promene situacije na tržištu, krize, smanjivanja troškova, novih tehnologija i mnogih drugih razloga. Ako imate svoju firmu ne možete biti sigurni da tražnja neće opasti i posao nestati. Čak i direktori kompanija mogu dobiti otkaz . Štaviše, direktorima i ostalim osobama na visokim pozicijama, u doba recesije, može biti teže da nađu posao. Svako će izbegavati da primi bivšeg direktora zbog prekvalifikovanosti.

Kako da budete spremni na ove promene? Kako da se spremite unapred i izbegnete nevolje?

1. Izgradnje mreže kontakata

Jaka i mnogobrojna poslovna poznanstva mogu učiniti da nikada ne brinemo zbog posla, jer uvek postoji neko ko nas ili može preporučiti ili zaposliti. Izgradnje mreže nije jednostavna, i na tome mora da se počne već sada. Većina radnih mesta ne dospe do oglasa, već se popuni putem ličnih preporuka.

2. Konstantno usavršavanje veština

Posao koji ne omogućava sticanje iskustva ili novih znanja nije dobar. Nažalost, pošto posao ne možemo uvek da biramo, moramo se potruditi da novo znanje steknemo sami. Prijavite se na kurs za učenje stranih jezika. Istražite Internet koji je prepun besplatnih kurseva i materijala za obučavanje. Budite prisutni na svim stručnim seminarima koji postoje u vašem okruženju.

3. Shvatite realnost

Pametni radnici shvataju realno stanje stvari. Samim tim se lakše nose sa situacijom ako budu otpušteni li  kompanija počne loše da posluje. Uvek imajte spreman CV i razmišljajte čime biste ga mogli popuniti. Nemojte se uljuljkati u sadašnje radno mesto. Jer ono za koju godinu može nestati. Promenite način razmišljanja.

4. Karijera u rezervi

Na zapadu je sasvim normalno da radnici poseduju nekoliko veština. Nemojte se samo ograničavati na ono što ste naučili u školi. Naučite nešto novo, novi zanat, novu veštinu. Nešto čime se možete baviti u slobodno vreme i što vam može priskočiti u pomoć ako vaše trenutno zanimanje postane zastarelo. Morate biti sposobni da se prilagođavate promenama na tržištu.

5. Lični brending

U zavisnosti od toga kojim se zanimanje bavite biće potrebno da izgradite svoj lični brend. Pokažite se kao ekspert u svojoj oblasti. Objavite članke u novinama koji traže mišljenje ljudi iz struke. Napravite profesionalni online profil. Krenite da pišete blog. Uključite se u online diskusije na LinkedIn-u. Nudite stručne savete i mišljenja.

1. Vodite spisak svih prijava na posao

Mnogi kandidati počnu da vode spisak svih oglasa na koje su se prijavili, ali od toga brzo odustanu. Ako se spisak neuspelih prijava, onda to može delovati prilično obeshrabrujuće. Ali ne smete tako da razmišljate. Pre svega, dešava se da poslodavci pozovu kandidate na razgovor nekoliko meseci nakon oglasa. U tom slučaju morate da znate koja je firma i koji oglas u pitanju. Neretko se dešava da poslodavac pozove i kaže „Dobar dan, vi ste se kod nas prijavali za tu i tu poziciju„, i pozove vas na razgovor a da ne navede ime kompanije. Kako ćete onda znate koja je firma u pitanju?
Drugi bitan razlog zbog koga morate da vodite spisak svih prijava je da morate da vodite računa koju ste biografiju poslali na koji oglas. Već smo pisali o tome da je neophodno da na svaki oglas za posao pošaljete prilagođenu biografiju. Ne smete uvek slati istu, već ona mora biti prilagođena poslu i kompaniji. Stoga se može desiti da u biografiji navedete neku činjenicu na koju potpuno zaboravite. Ako vas o tome pitaju na razgovoru možete da se zbunite. Stoga uvek morate znate koju ste biografiju poslali na koji oglasi, kako bi uvek mogli da je pronađete i proučite ako vas pozovu na razgovor.

2. Napravite podsetnik

Kada izađe novi oglas za posao na internetu, nikako ne preporučujemo da se odmah prijavite. Kao što smo rekli proučite kompaniju, radno mesto, prilagodite biografiju pa se tek onda prijavite. Bitno je prijaviti se što pre, ali je istovremeno i bitno da prijava bude relevantna, odnosno da odgovara oglasu. Međutim, neki oglasi traju, duže neki kraće. Za neke je potrebno više vremena da prilagodimo biografiju, za neke manje. Stoga, često možemo zapasti u haos. Mislite da ćete poslati prijavu, ali na kraju shvatite da je rok istekao. Podesite podsetnik koje će vas automatski upozoravati dan pre isteka svakog oglasa. To može biti Gugl kalendar, alarm na telefonu ili bilo koja druga aplikacija.

3. Izgradite dnevnu rutinu

Mnogi stručnjaci smatraju da potraga za poslom oduzima puno radno vreme. Stoga je potrebno da napravite dnevnu rutinu aktivnosti. Na primer, pregledanje i traganje za oglasima ujutro od 9 – 10, pa pred kraj dana još jednom. Slanje biografija posle devet uveče i slično. Samo tako se nećete ulenjiti i upasti u monotoniju i depresiju koja je često prisutna kod osoba koje nemaju posao.

4. Napravite spisak svega što treba raditi

Traganje za novim poslom se ne sastoji samo od praćenja oglasa i slanja prijava. To je kontinuiran proces. Obuhvata izgradnju LinkedIn i drugih online profila. Izgradnju poslovnih kontakata, istraživanje kompanija, telefoniranje prijateljima, učenje i sticanje novih veština. Tu ima dosta toga da se uradi i zato treba biti strpljiv i napraviti spisak svega što treba da uradite. Svakodnevno ažurirajte spisak, kako bi imali u vidu koliko ste odmakli, i šta je sve potrebno da uradite. Ako nam zapne, spisak može biti jedan od pokazatelja šta nije u redu i zašto.

Istraživanja kod nas pokazuju da većina zaposlenih nije zadovoljna svojim poslom. Neki se čak žale na veliki stres, pritisak, kratke rokove i iscrpljenost. Međutim, većina i ne razmišlja o promeni posla zato što je dobar novi posao teško naći.

Photo by barkbud

Mnogobrojna istraživanja su se bavila ovim fenomenom i sva su došla do istih zaključaka. Osobe koje imaju probleme na poslu češće oboljevaju od svih bolesti. Nisu to samo psihička oboljenja, već i organska. Neka istraživanja, čak, zaljučuju i da je bolje nemati posao nego imati loš posao.

Kako se postaviti u ovakvim situacijama? Posao je potreban svakome od nas, ali i narušeno zdravlje može da nas ozbiljno košta u budućnosti.

Postoje dva rešenja.

Prvo, probajte da nađete drugi posao. Ako mislite da sadašnji posao negativno utiče na vašu psihu, i da pretpostavljate da nećete moći dugo da izdržite, onda morate da nađete novi posao. Stres utiče na ceo vaš život. Može dovesti do fizičkih oboljenja, ali može i poremetiti odnose sa najbližima i prijateljima i tako trajno oštetiti vaš život. Nekada nismo ni svesni da nervoza ili nezainteresovanost koju pokazujemo prema prijateljima upravo rezultat preteranih pritisaka na poslu. Postavite sebi pitanje, koliko je to vredno. Koliko vredi da zarad jednog posla sebi trajno narušite jedan jedini život koji imate?

Drugo, morate naučiti da se manje nervirate kao i da svoju nervozu kanališete na odgovarajući način. Pokušajte da se bavite sportom, idite na meditaciju, nabavite kućnog ljubimca. Probajte bilo šta što bi vam u kratkom roku učinilo da budete smireniji i da ne dozvolite da posao negativno utiče na vas.

Photo by KOMUnews

1. Podnosite izveštaje

Šefovi nekada nisu ni svesni koje tačno zadatke svakodnevno obavljamo. Nemojte da mislite da ih ne treba opterećivati sitnicama. Regularno izveštavajte svog šefa, barem usmeno, ali bolje i pismeno, o svim svojim dnevnim zaduženjima, koji su sve problemi iskrsli i šta je moralo da uradite. Ovo je često i šansa da sa sebe skinete deo odgovornosti odluka koje morate da donesete samostalno. Isto tako može biti i prilika da pitate šefa kako da se ponašate u određenoj situaciji. Nemojte biti skromni. Ako niko ne zna na čemu i šta radite, onda vas niko neće ni nagraditi.

2. Dobrovoljno potražite još posla

Ako u toku dana imate period kada nemate posla, onda se javite šefu i zatražite dodatni zadatak. Možda možete iskoristiti priliku da pomognete nekome ko je prenatrpan poslom.

3. Uvek izgledajte kao da radite

Ako u toku radnog vremena razgovarate telefonom sa prijateljima, posećujete Fejsbuk ili bilo šta slično to svako može da vidi. Zato ćete delovati kao veliki neradnik, iako to, možda, i nije tačno. Budite diskretniji, i ako već morate da obavljate privatne stvari na poslu gledajte da to niko, ama baš niko, ne primeti.

4. Budite tačni

Budite tačni u dolasku na posao ili sa pauze. Delovaćete kao ozbiljan i vredan radnik. Šefovi naročito vole zaposlene koji dolaze na vreme, i smatraju da su to vredni radnici, iako u realnosti ovo uopšte ne mora da bude tačno.

5. Budite prisutni

Uvek se trudite da budete prisutni i aktivni na svakom sastanku ili grupnom dešavanju. Time ćete pokazati interesovanje za posao. Zapisujte sve što je rečeno na sastanku, i kasnije nakon nekoliko dana pomenite šefu. On će to posebno ceniti kao znak interesovanja i zalaganja.

Photo by njaminjami

Međutim, mnogo opasnije su one izjave upućene direktno šefu ili drugoj nadređenoj osobi. Ako se pogrešno protumače mogu nas koštati posla ili napretka u firmi. Koje su to izjave koje nikada ne smete da kažete svom šefu?

Potrebna mi je povišica

Povišica nikada ne podrazumeva ono što je vama potrebno, već se odnosi na vaše zasluge ili doprinos firmi. Umesto toga možete reći “Povećao sam prihode za 15 posto, mislim da zaslužujem povišicu”.

Ovo ne može da se uradi

Iako je projekat koji ste dobili gotovo nemoguće uraditi, nemojte to nikada direktno reći. Ako izgovorite ovu rečenicu možete delovati kao neznalica ili kao neko ko neće da se potrudi. Umesto ove rečenice, obrazložite sve poteškoće koje postoje. Šta se može ili treba uraditi? Šta i kako onemogućava nastavak projekta?

Ovo smo već probali

Sa ovom izjavom ćete delovati kao radnik koji ne voli izazove i promene. Bolje krenite sa pristupom nabrajanja svih poteškoća koje su se javile prethodni put, i šta se može učiniti da se one prebrode.  Šta može biti drugačije ovog puta.

Ne mogu sa njim/njom da radim

Žalba na kolegu često može delovati kao nezrelost i nedostatak profesionalnosti. Dobar zaposleni uvek može naći načina da se izbori sa problematičnim kolegama. Ako već ne možete da izdržite, nemojte da kritikujete nikoga na ličnoj osnovi, već samo razlike u stilu i pristupu obavljanja posla.

To nije moj posao

Ako vam šef da određen zadatak, onda to postaje deo vašeg posla. Nema veze ako to nije pominjano prilikom zaposlenja. Svaka žalba bi negativno delovala na vaše ocene i napredat. Ako imate nekoliko zadataka na kojima radite istovremeno, pitajte šefa čemu treba dati prioritet.

Ovaj da kažemo incident, će uskoro biti zaboravljen u more drugih internet događaja, ali pokušaji poslodavaca da dobiju radnike koji će da rade besplatno neće. Naime, kako možete videti iz ovih članaka čak i stranci imaju problema sa ovom pojavom iako je kod njih nezaposlenost manja, ljudi imaju više veština i znanja i više prilika za posao. Pročitajte sledeće članke:

http://www.nytimes.com/2010/04/03/business/03intern.html?pagewanted=all
http://www.guardian.co.uk/money/2011/oct/30/unpaid-interns-charity-sector

Očekujte da ova pojava neće nestati, ma koliko nas zakoni štitili. Mada ,ne verujemo da će nas zakoni štititi, jer se oni i donose u dogovoru za firmama i kompanijama. Činjenica je da nezaposlenost postoji u celom svetu, i da stoga mnogi nisu u poziciji da biraju. Osnovno ekonomska logika nam govori da , u uslovima nezaposlenosti, poslodavci diktiraju uslove na tržištu. Oni ih postavljaju i menjaju kako njima odgovara, jer naprosto ponuda poslova je znatno manja od potražnje. Teorije zavere, čak, smatraju da je nezaposlenost inherentna osobina kapitalizma, i da se čak i namerno forsira od strane vlade kako bi se populacija držala pod kontrolom. Nezavisno od toga činjenica je da nezaposlenost neće nestati u narednim godinama jer ni razvijene zemlje nisu uspele da se izbore sa tim.

Postavlja se pitanje zašto bi neko radio za džabe? Odgovor je veoma jednostavan, zbog iskustva i zbog male verovatnoće da ipak na kraju dobije posao za stalno. Rad za obećanje zvuči smešno, ali mnogima je čak i to obećanje bolje nego da ne rade ništa. Isto tako, sadašnji zahtevi na tržištu rada u pogledu iskustva i veština znače da osobe koje nemaju iskustvo praktično imaju vrlo male šanse da nađu posao. Stoga je iskustvo veoma bitno. Kod nezaposlenih je ovaj problem još više izražen, jer oni dodatno stagniraju u profesionalnom smislu.

Ipak nemojte sebi da dozvolite da iskustvo stičete na taj način tako što ćete zarađivati pare nekom drugom, a nećete dobijati ništa za uzvrat. Iskustvo ne mora da se stiče samo na radnom mestu već i raznoraznim drugim aktivnostima.

To može biti volontiranje, članstvo u nekoj organizaciji, dobrotvorni rad, predavanja… Neke aktivnosti možete i sami da organizujete. Na primer, možete organizovati dobrotvorni koncert u vašem mestu za pomoć lokalnoj bolnici. Možete se prijaviti da volontirate u lokalnoj organizaciji za zaštitu životinja. Krenite da pišete blog o vašoj profesiji ili delatnosti. Bilo kakva aktivnost bi lepo izgledala u radnoj biografiji i popunila prazninu između poslova. A nikada se ni ne zna koga možete sresti prilikom ovih aktivnosti.

Dok ste nezaposleni to predstavlja dobru priliku da naučite nešto novo i steknete nove veštine. Naravno, gledajte da naučite ono za čim postoji potražnja na tržištu rada. Internet predstavlja odlično mesto za nalaženje besplatnih kurseva.  Umesto da radite besplatno za druge, radite nešto za sebe.

CV koji je dugačak jednu stranicu jeste poželjniji, ali to nije pravilo. Nemojte pokušavati da, po svaku cenu, sve zbijete na jednu stranicu. Naprosto sve zavisi od konkretne situacije. Duži CV je opravdan ako zaista imamo šta da stavimo u njega. Ako su nam potrebne dve ili tri stranice da stavimo sve što je relevatno, onda ne treba ništa da skraćujemo na silu.

Međutim, ono što je bitno za CV je da on mora da bude čitljiv sa kratkim i konkretnim rečenicama i vizuelno pregledan. Poslodavac treba da bude u mogućnosti da odluči da li ste vi prava osoba za njega nakon 5 – 10 sekundi skeniranja pogledom. Stoga je izgleda izuzetno bitan.

Kod radne biografije je takođe bitno i da imate u vidu da CV nije o vama, nego o tome kako vi možete obavljati posao i doprineti poslodavcu. Zato u CV ne treba stavljati lične podatke, kao i druge stvari koje nisu bitne za posao.

1. Izgradnja mreže kontakata (networking) je presudna

Ovaj trend je potekao sa zapada, kao i poslovica: “Nije bitno šta znaš, već koga znaš”. Preporuke i dobri kontakti su veoma bitni za snalaženje u poslovnom svetu. Mnoge firme ni ne oglašavaju radna mesta, već ih popunjavaju putem preporuka postojećih zaposlenih. Kompanije polaze od zaključka da je bolje zaposliti nekoga za koga postoje garancije da je stručan i vredan, nego rizikovati sa nekim nepoznatim. Ali isto tako i za napredovanje na postojećem poslu i izgradnju biznisa je potrebno znati prave ljude u industriji koji mogu pomoći  savetima, ekspertizom, kontaktima i slično. Stoga je danas izgradnja mreže kontakata presudna za uspeh u karijeri.

 2. Nezaposlenost je realna pretnja

Nezaposlenost se ne dešava samo onima koji ne žele da rade ili koji ne umeju da rade. Ako ste i najveći stručnjak u svom poslu, može vam se desiti da budete nezaposleni. Štaviše ako ste preveliki stručnjak mogu vas proglasite prekvalifikovanim, i izbegavati da vas zaposle misleći da ste suviše skupi. Sa godinama za nalaženje posla postaje bitnije koje kontakte imate, a ne šta znate. U maloj zemlji kao što je naša, ne postoji mnogo mogućnosti za iskazivanje veština. Stoga, imajte u vidu da je nezaposlenost nešto što može svakome da se desi.

3. Timski rad je bitan

Osobe koje mogu bolje da komuniciraju sa svojim kolegama kao i da rešavaju interpersonalne konflikte su traženije na tržištu rada. U školama i na fakultetima se, međutim, podstiče individualan i samostalan rad. Nema dogovaranja, i zajedničkih projekata. Danas se skoro svi poslovi obavljaju u timovima ili uključuju kontakt sa kupcima. Stoga su za uspeh veoma bitne osobine komunikacije i saradnje sa kolegama.

4. Vaše veštine ili posao mogu postati zastarele

Tehnologija se u svetu danas menja veoma brzo. Stvari koje danas obavljamo na jedan način, mogu početi da se obavljaju na sasvim drugi način. Stoga je veoma važno biti u toku sa svim promenama. Međutim, sa uvođenjem novih tehnologija dolaze i nova zanimanja, dok se neka zanimanja ukidaju.  Zato je potrebno biti spreman na prekvalifikaciju i prelazak na nova zanimanja.

5. Nije sramota dobiti otkaz

Kod nas ovaj osećaj sramote potiče iz doba komunizma kada je maltene otkaz dobijao samo neko ko se teško ogrešio o pravila poslovanja firme. Dakle, otkazi su bili vrlo retki. Međutim, danas se situacija menja. Otkaz postaje svakodnevnica. Štaviše, otkaz se ne dobija samo zbog nezadovoljavajućeg rada, već i zbog zatvaranja cele firme ili određenih delova.  Mnogi danas uspešni ljudi i osnivači velikih kompanije su dobijali otkaze i po nekoliko puta. Otkaz vam može biti podsticaj da isprobate neke druge prilike. Naravno, otkaz nikada nije prijatan, naročito u situacijama kada ne postoji mogućnost za nalaženje drugog posla, ali je bitno imati na umu, da otkaz nije znak vaše nesposobnosti.

6. Obrazovanje nije preduslov  za uspeh

Diploma fakulteta ili doktorat nisu garancija da ćete biti uspešni u karijeri. Uspeh je rezultat više faktora u koje spadaju: sreća, spremnost na rizik, preduzetnički duh, neodustajanje i slično.

7. Poslodavac neće uvek nagraditi ili primetiti vaš trud

U školi ili na fakultetu se zna pravilo. Ako učimo dobićemo veću ocenu, ako ne učimo nećemo. Međutim, u realnom svetu ova uzročnost ne postoji. U nekim kompanijama je sasvim  uobičajeno da naporniji rad i zalaganje za kompaniju ne budu nagrađeni. Poslodavac nekada nije ni svestan vaših zasluga, naročito ako spadate u grupu ljudi koji nisu nametljive prirode. Cilj svake kompanije je ostvarivanje što većeg profita. Zato i zaposleni predstavljaju trošak koji se želi minimizovati. Ako primetite da vas poslodavac gleda kao trošak a ne kao investiciju, onda je najbolje da potražite drugi posao.

1. Prepoznajte stres

Pre svega, morate biti svesni da ste žrtva stresa. Da li ste na poslu više nervozni nego van njega? Da li zazirete od svakog radnog dana? Jedva čekate petak ili kraj radnog vremena? Ako su svi odgovori pozitivni, vrlo je moguće da patite od stresa.

2. Pronađite glavne uzroke stresa

Nakon toga je potrebno da otkrijete koji je glavni uzrok stresa. Da li je to loša organizacija, mrzovoljne kolege, veliki obim posla, složenost posla, odnos sa šefom itd. Porazmislite dobro šta vam tačno smeta kod posla. Onog trenutka kada prepoznamo glavne uzročnike, lakše će nam biti da se izborimo sa njima ili pronađemo rešenje. Na primer, ako je pitanju veliki obim posla, možete zamoliti šefa da vam obezbedi pomoć. Ili ako su neki zadaci suviše nejasni ili teški, možete potražiti  pomoć kolega. Kada shvatite koji je problem u pitanju, lakše ćete se uhvatiti u koštac sa njim.

3. Nemojte preuzimati na sebe tuđu krivicu

Mnoge osobe imaju sklonost da krive sebe zbog neuspeha celog tima.  Međutim, postupke drugih ljudi je gotovo nemoguće kontrolisati i stoga se ne treba nervirati zbog tuđih grešaka. Bitno je da znate da ste vi sami dali sve od sebe.

4. Nemojte biti perfekcionista

Dokazano je da su osobe kod kojih sve mora da bude savršeno pod većim nivoom stresa od ostalih. Ako ste i vi perfekcionista, probajte da kontrolišete ovu osobinu jer možete dospeti situaciju da sami sebi postavljate nerealni zahteve.

5. Bolja organizacija

Da li radite više poslova istovremeno? Dokazano je da sa povećanjem broja poslova koje radimo uporedo, nivo produktivnosti opada dok nivo hormona stresa raste. Stoga, napravite plan rada i odvojite koliko vam vremena treba za svaku aktivnost. Začudićete se kako ćete odjednom postati mnogo produktivniji. Isto tako je bitno odrediti i prioritete i posvetiti pažnju onome što je najbitnije.

6. Naučite da kažete ne

Ako ste trenutno zauzeti velikim broje obaveza, svaki novi zadatak samo povećava nivo opterećnost. Zato morate da naučite da učtivo odbijete nove zadatke dok ne završite postojeće.

7. Brinite o svom zdravlju

Zdravo se hranite i dovoljno spavajte. Što je vaš organizam fizički zdraviji lakše će se izboriti sa stresom.

8. Odmor ili pauza

Ako pritisak postane neizdržljiv onda je najpametnije malo razbitriti misli i povećati koncentraciju odlaskom na kraću pauzu. Nemojte se ni libiti da uzmete odmor od nekoliko dana jer to može čuda da učini za vaš organizam.