Јавна расправа-Стратегија одрживог развоја Републике Србије

All our goods are unlocked and brand new with all ...

2008-11-06T13:39:00.000+01:00

All our goods are unlocked and brand new with all working accessories intact plus 1year warranty and 30days return policy.

NINTENDO WII......$250USD NOKIA
N95 8GB...........$400USd
IPHONE 16GB.......$300USD
iPHONE 8GB........$250USD
IPOD 32GB.........$2700USD
Iphone 3g ........$400usd buy 2 get 1 free...
NOKIA N96.........$450USD
PS3 60GB..........$300USD
SONY ERICSSON XPERIA X1......$450USD
SONY ERICSSON G900...........$320usd
Samsung i900.................$350
Samsung i907.................$300
Sony Ericsson G705...........$300
Nokia E60....................$320usd

For Enquiries:
We offer prompt Shipping from OUR Warehouse,Typically the product will arrive within 48 Hours Via Either Fedex / Dhl / Ups Courier Sevices

NOTE: Shipping Charges are Base On Destination,So when Placing Order with Us Kindly Include your Location Such as State and Zipcode.

We strive to have excellent communication & customer service.

WARRANTY

We give 1 year warranty for every product sold out to our costumers, our products are company class 1 tested and approved by Global standard organization of wireless industries.

RETURN POLICY

Your satisfaction is our Goal. Please inspect your order upon delivery. If for any reason you are not satisfied with your purchase, please return your merchandise within 90 days for a prompt and courteous exchange or refund, whichever you prefer. Please note: the item returned must be in its original packaging in salable condition.

We sincerely Hope you would enjoy shopping with us and look forward to more orders from you.

Thanks

We fast delivery via UPS and FedEx shipping company 2 days
Providing OK.

And a lot cheaper in price if you are interested in purchasing contact
We via email below ...

Contact for more inquiry@
rima_comm_ltd@hotmail.com
rima_comm_ltd@yahoo.com

Концепт за учешће у јавној расправи о нацрту страт...

2007-11-20T17:25:00.000+01:00

Концепт за учешће у јавној расправи о нацрту стратегије одрживог развоја Републике Србије

Мишљење, предлози и примедбе на текст Нацрта Националне стратегије одрживог развоја Србије за период од 2008.г. до 2017. Израда и примена стратегије одрживог развоја била је потребна још крајем осамдесетих година прошлог века, а данас је она више него потребна јер је њена израда и примена међународна обавеза коју су прихватиле све чланице Уједињених нација укључујући и Србију. Затим, израда и примена Стратегије одрживог развоја је данас истовремено наведена обавеза и наша стварна потреба и један од важнијих услова за чланство у Европској унији.
Да би остварили основне принципе и дугорочни концепт одрживог развоја на глобалном, државном и локалном нивоу потребан је веома одговоран и стручан рад у континуитету на свим нивоима у Србији, а посебно на регионалном и локалном нивоу, уз адекватан ниво контроле спровођења усвојених стратегија одрживог развоја.
У претходних шест година урађен је приличан број стратегија развоја на нивоу Србије и на нивоу општина, односно локалних заједница. Један број урађених и усвојених стратегија развоја није у довољној мери урађен стручно и одговорно јер је приличан број надлежних руководстава (као наручиоца стратегије развоја) прихватио израду стратегије развоја углавном због лакшег приступа донаторским фондовима и прикупљању страначко-политичких поена а не због стварних, животних и безбедносних потреба грађана и државе у целини. То је један од основних разлога због кога највећи број урађених и усвојених стратегија развоја у Србији није у пракси примењен и није дао очекиване економске и остале ефекте а посебно у делу који се односи на привредни опоравак и развој, знатније повећање броја запослених, извоза и животног стандарда грађана. Надам се и потпуно сам убеђен да наведену судбину неће снаћи –доживети Национална стратегија привредног развоја Србије за период 2006-2012. а која је усвојена крајем 2006. и Национална стратегија одрживог развоја Србије за период 2008-2017. а коју данас разматрамо у виду нацрта.
На крају овог уводног дела желим да истакнем посебно задовољство због тога што је Влада Србије дала пуну подршку оживљавању и афирмацији савременог система програмирања и планирања одрживог развоја на свим нивоима у нашој држави а посебно на нивоу локалних заједница и региона као и подршку оперативном планирању развоја и процесу међусобног усклађивања планова развоја и њихове реализације.
На основу одређеног увида у текст нацрта Националне страгеије одрживог развоја Србије за период од 2008. до 2017. дајем следеће сугестије и допуне:
1.Насловну страну предметне стратегије треба допунити и естетски оплеменити јер је то један од првих општих утисака корисника исте и то:
• - Уместо текста главног наслова «Национална стратегија одрживог развоја» треба да стоји текст «Национална стратегија одрживог развоја Србије за период 2008-2017.»
• - У слободном простору горњег дела насловне стране треба ставити грб Републике Србије са текстом «Република Србија»
• У доњем делу слободног простора насловне стране предлажем да ставите фотографије препознатљивих и значајних грађевинских објеката Скупштине Србије и Владе Републике СРбије (у боји).
2.Основни садржај Стратегије одрживог развоја Србије на страни 3 треба допунити и јасније дефинисати један број поглавља и то:
• - пре поглавља под бројем 1 (Увод) треба увести два нова подпоглавља и то: Подпоглавље «Предговор» и подпоглавље «Резиме» предметне стратегије одрживог развоја. Веома је важно увести и обрадити подпоглавље које се односе на «Резиме» стратегије одрживог развоја Србије јер је то подпоглавље углавном намењено највишим руководиоцима домаћих и иностраних институција који немају времена и потребе да читају текст стратешких развојних пројеката у целини на 200 страна. Предметни «Резиме» треба обрадити на 5 до 10 страна текста формата А4. Предлажем да се то обавезно уради и поред тога што знам колико је тешко урадити добар «Резиме» за овакву врсту пројеката – стратегија.
• - Поглавље под редним бројевима 2, 3 и 6 треба да се обраде концизније и да се њихов текст угради у поглавље под бројем 1 (Увод) са посебно истакнутим поднасловом. Према томе, предлажем да се поглавља под редним бројевима 2, 3 и 6 укину само као поглавља.
• - Под новим редним бројем 2 предлажем да се уведе ново и веома важно поглавље под називом «Полазне основе достигнутог степена развоја Србије» или «Дијагноза постојећег стања и оствареног развоја Србије у претходном шестогодишњем периоду». Ово поглавље је веома важно и специфично за остварен развој у наведеном претходном периоду и за пројекције стратегије одрживог развоја Србије у наредном петогодишњем и десетогодишњем периоду. Без реалног сагледавања постојећег стања, достигнутог степена развоја и расположивих ресурса и потенцијала у Србији није могуће успешно дефинисати визију развоја Србије, националне приоритете развоја Србије, стратешке циљеве развоја Србије и укупну стратегију одрживог развоја Србије за наредни период.
• - Под постојећим редним бројем 4 (нови број 3) предлажем да уместо постојећег текста «Визија Србије» буде текст «Визија одрживог развоја Србије» јер је то у складу са главним насловом и садржином стратегије.
• - Под редним бројем 5 (нови број 4) предлажем да уместо наслова постојећег текста назива овог поглавља «Национални приоритети» буде текст «Стратешки циљеви одрживог развоја Србије» јер је то у складу са главним насловом «Стратегија одрживог развоја Србије». Извршити избор оптималног броја стратешких циљева развоја Србије који укључују и националне приоритете развоја Србије.
• - Поглавље под редним бројем 7 (нови број 5) уместо постојећег текста «SWOT анализа» предлажем текст «SWOT анализа стратегије одрживог развоја Србије».
• ** ШАНСЕ: Производња здраве хране за извоз по европским и светским стандардима; освајање нових производа и технологија са вишим степеном обраде за светско тржиште, и др.
• ** СЛАБОСТИ: Недовољно и нерационално коришћење постојећих производних капацитета; недовољно и нерационално коришћење људских-кадровских ресурса а посебно инжењера за привредни развој; извоз пољопривредних производа по нижим ценама уместо финалних производа са вишим степеном обраде и вишим ценама; низак степен конкурентности финалних производа на светском тржишту и др.
• ** ПРЕТЊЕ: Велики одлив искусних стручњака и младих талената у иностранство; велика јавна потрошња а посебно ако је већа од производње; глобалне климатске промене и епидемије међународних размера; бела куга; доминација страначке политике над струком и стваралаштвом, др.
Поглавље под редним бројем 8 (нови број 6) уместо текста «Привреда Србије» предлажем текст «Привреда одрживог развоја Србије» а који је у складу са насловом предметне стратегије развоја. Пошто сам свој радни век провео у привреди нормално је да треба да дам своје мишљење и одређен број предлога.
Једно од најважнијих и најсложенијих поглавља у овој Стратегији одрживог развоја Србије је поглавље «Привреда Србије» а чија се одрживост заснива пре свега на знању. Привреду Србије чини око десет привредних грана а међу њима су најважније и најсложеније производне привредне гране (индустрија, пољопривреда, грађевинарство и др.) са својим економским секторима. Од њиховог степена развијености, опремљености, ефикасности и остварених резултата производње и пословања на домаћем и светском тржишту у највећој мери зависи материјални положај друштвених делатности и непроизводних привредних грана (трговина, угоститељство, банкарство, и др.).
У претходних шест година уложена су велика финансијска средства у развој и веома савремено опремање (техничко) непроизводних привредних грана, друштвено-државних институција (трговине, банке, осигурање, министарства, царина, велики број агенција, полиција, угоститељство (кафићи), општинске управе (мада то још није довољно), уместо да смо један део од тих средстава уложили у привредни опоравак, техничко-технолошки развој производних предузећа, освајање нових и конкурентних финалних производа за светско тржиште, отварање нових радних места за незапослене и др. Да смо наведено остварили и да смо успешно завршили реструктурирање и приватизацију друштвених и државних предузећа у законском року, да смо боље и рационалније користили постојеће ресурсе и потенцијале и да смо више и паметније радили Србија би данас имала знатно већу производњу, већи извоз, већи број запослених, веће стране директне инвестиције, веће зараде запослених, већи друштвени производ, веће пензије и знатно већи животни стандард наших грађана, као врховни стратешки циљ нација и држава у свету, укључујући и Србију.
Пошто не можемо бити задовољни оствареним резултатима привреде Србије а посебно са оствареним резултатима производног дела привреде у претходном шестогодишњем периоду и пошто сам претходно истакао значај одрживог развоја привреде у стратегији одрживог развоја Србије у наредном периоду предлажем да се поглавље под називом «Привреда одрживог развоја Србије» («Привреда Србије») допуни у делу дијагнозе постојећег стања и у развојном делу. Затим, да се текстуални део који је дат на 22 страни допуни и «оплемени» најмање са једном табелом формата А4 и једним графиконом. (страна 17-18).
Наведена табела се односи на приказ 5 до 10 пројекција најважнијих економских показатеља за наредни петогодишњи или десетогодишњи период у апсолутним вредностима по годинама на основу којих ће се израчунати просечне стопе раста у % за наведене периоде. Такве и сличне пројекције економских показатеља привредног развоја Србије (повећање бруто друштевног производа од 6000 $ у 2007.г. на 12000 $ у 2012, повћећање броја запошљених од 2400000 у 2007.г. на 3200000 у 2012, повећање просечних зарада запослених од 350€ у 2007.г. на 720 € у 2012, повећање извоза од ___ у 2007.г. на ____ у 2012, смањење броја незапослених од 900000 у 2007.г. на ____ у 2012, повећање укупних инвестиција од ___ € у 2007.г. на ____ € у 2012, и др.) могу да послуже општинама као једна од добрих полазних основа за израду стратегије одрживог развоја за наредни петогодишњи период јер се очекује да ће све општине у Србији урадити у 2008.г. своје стратегије одрживог развоја за период до 2012. Ако то све Општине не ураде у 2008.г. са великом сигурношћу тврдим да ова национална стратегија одрживог развоја Србије за наведени период неће бити остварена.
Акциони план за спровођење националне стратегије одрживог развоја Србије у периоду од 2008. до 2017.г. је прихватљив, уз одређено усаглашавање са предложеним допунама и попуњавањем рубрика у табелама које се односе на укупне трошкове развојних циљева и изворе њиховог финансирања (страна 1-93).
Ускладити текст «Привреда Србије» (страна 17 до 38) са текстом у акционом плану на страни 8 до 13 јер се стиче утисак да акциони план није урађен на основу првог дела материјала који се односи на стратегију одрживог развоја Србије.
Раденко Станић, дипломирани машински инжењер
У Смедеревској Паланци, 25.10.2007.г.
Скенирани документи као прилог овом тексту могу да се нађу на веб адреси http://groups.google.com/group/radenko-stanic/files
Телефон 026/311-491
Е-пошта: radenko.stanic@gmail.com

Привреда Србије- одрживост заснована на знању - до...

2007-11-03T20:55:00.000+01:00

Привреда Србије- одрживост заснована на знању - добар виц. Па погледајте број коментара. Скромно, веома скромно. Свака част коментаторима јер има и веома добрих коментара али где је ту интелектуална елита Србије, где су ту школовани људи који нешто знају о развоју. Нема их.
Да ли ћуте због незаинтересованости (односно фућка им се за развој а поготово одрживи), или немају знања, или да употребим европејски израз - немају капацитета- да нешто смислено кажу.
На сајту Владе о одрживом развоју још је гора ситуација. Тамо нема никаквих коментара а овде код вас провинцијалаца их ипак има. Испаде да провинција шиша велеград по идејама и по заинтересованости за развој и то још одрживи.
Да су вама поверили да радите пројекат о одрживом развоју вероватно би сте више урадили.
Видим и да сте у некој радној групи.
Да ли се те радне групе уопште састају и нешто раде? Да су нешто радиле документ би био потпунији са много више чињеница. Али ово је Србија и може и овако и онако и округло па још и на ћоше.
Шалим се. Господо узмите се упамет и прерадите документ. А цвет српске интелегенције нека покаже шта зна или нека се повуче на полазне позиције и нека остави простор људима који нешто знају. Каква интелигенција таква и држава и такав (одрживи) развој. Слабо, веома слабо.
Пардон. Добра идеја са блогом али слаба публика па мало коментарише.

Zaboravih da vas pitam da li imate veze sa Evropsk...

2007-11-02T16:16:00.000+01:00

Zaboravih da vas pitam da li imate veze sa Evropskim pokretom u Srbiji? Nekako se ne bavite politikom već ste prilično originalni i koliko vidim uživate ugled kod nekih mojih prijatelja iz Srbije do čijeg mi je mišljenja stalo.
Pozdrav iz inostranstva.

Sve je to lepo na papiru. Ali kada se sučite sa st...

2007-11-02T16:11:00.000+01:00

Sve je to lepo na papiru. Ali kada se sučite sa stvarnošću biće malo drugačije.
A komentari su interesantni. Pre bi se reklo da treba pisati novu strategiju nego popravljati ovu.
Suviše malo podataka, modela, analiza. Nabacane konstatacije, bez sistema i jasnog formata definisanja iskaza. Sve u svem veoma slabo.
Čudi me da nema više komentara. Pogotovo što mi imamo neke "intelektualce". Gde su junaci/znalci da se pokažu.
Ćutanje je ili znak nezainteresovanosti ili neznanja. A ni jedno ni drugo nije opravdanje.
Predlažem smanjenje plata na univerzitetima u Srbiji zbog: nekompetentnosti, zbog nezaintersovanosti za razvoj zemlje, zbog neznanja, ...
Iz istih razloga predlažem smanjenje plata u ministarstvima, javnim preduzećima, razvojnim ustanovama i kod svih onih koji treba da nešto kažu o održivom razvoju a mudro ćute jer ih to ne interesuje i zbog neznanja da kažu išta suvislo.
O političarima ne vredi trošiti reči jer im je razvoj kost u grlu i svojim (ne)činjenjem pokazuju koliko im je do građana i budućnosti zemlje.
Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše. A razvoj (pogotovo održivi) je zadnja rupa na svirajci.
Jadna je ta naša intelektualna elita koja nema šta da kaže o ovom dokumentu.
Pa i vi iz Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci delujete bledo ili zbog nemanja para ili zbog krize u kojoj se nalazi NVO sektor u Srbiji (koji je propao da budem precizan). Vidim da imate ideja, znanja ali nemate više aktivnosti. Ako vam je ova aktivnost sve što ste mogli da organizujete onda ste jadni. Mada svaka čast na blogu. To vas vadi u mojim očima jer drugi nemaju ni toliko.
Pozdrav iz inostranstva.

Па шта је ово. Имамо и видео извештај са скупа. Ви...

2007-11-02T14:54:00.000+01:00

Па шта је ово. Имамо и видео извештај са скупа. Ви провинцијалци нисте баш за подцењивање. Честитка.
Више волим латиницу али кад већ користите ћирилицу да покажем да и ми из већих градова знамо да је користимо.

Umesto komentara citiraću neke karakteristike stra...

2007-10-28T19:04:00.000+01:00

Umesto komentara citiraću neke karakteristike strategija održivog razvoja (citirani tekst je iz 2000.g. ali je aktuelan i danas "Strategies for sustainable development in the thicket of national planning processes"):
Goal Stocktaking and long-term forecasting; long-term goal formulation; national, strategic development planning in accordance with the principles of sustainable development; policy coherence; institutional reforms; social mobilization; capacity development; abatement of the proliferation problem; orientation for donor community.
Strengths Holistic, cross-sectoral, long-term, process-oriented new planning type; framework creating coherence for long-term economic, social and environmental planning; stress on process, ownership and social mobilization; dialogue orientation; donor role limited to moderation.
Weaknesses Unclear planning and analysis tools beyond the environmental sector; unclear scoping; little implementation orientation; high demands upon capacity and pluralism in developing countries.
Risks Poor implementation; reduction to updating national environmental plans; abandonment of subtargets; low degree of ownership outside of the environmental sector.
Uz svo uvažavanje moram da primetim da su slabosti razvojnog planiranja na nacionalnom nivou po predloženom izuzetno prisutne, usudio bih se da kažem da je to nedopustivo za dokument ovog značaja.
Komponenta rizika je takođe izuzetno visoko prisutna i nema dovoljno dokaza da su preduzete mere da se oni (rizici) umanje.

Citiraću jedan tekst iz Vikipedije u vezi stratešk...

2007-10-26T22:03:00.000+02:00

Citiraću jedan tekst iz Vikipedije u vezi strateškog planiranja

It is practiced widely informally and formally. Strategic planning and decision processes should end with objectives and a roadmap of ways to achieve those objectives.

The following terms have been used in Strategic Planning: desired end states, plans, policies, goals, objectives, strategies, tactics and actions. Definitions vary, overlap and fail to achieve clarity. The most common of these concepts are specific, time bound statements of intended future results and general and continuing statements of intended future results, which most models refer to as either goals or objectives (sometimes interchangeably).

One model of organizing objectives uses hierarchies. The items listed above may be organized in a hierarchy of means and ends and numbered as follows: Top Rank Objective (TRO), Second Rank Objective, Third Rank Objective, etc. From any rank, the objective in a lower rank answers to the question "How?" and the objective in a higher rank answers to the question "Why?" The exception is the Top Rank Objective (TRO): there is no answer to the "Why?" question. That is how the TRO is defined.

People typically have several goals at the same time. "Goal congruency" refers to how well the goals combine with each other. Does goal A appear compatible with goal B? Do they fit together to form a unified strategy? "Goal hierarchy" consists of the nesting of one or more goals within other goal(s).

One approach recommends having short-term goals, medium-term goals, and long-term goals. In this model, one can expect to attain short-term goals fairly easily: they stand just slightly above one's reach. At the other extreme, long-term goals appear very difficult, almost impossible to attain. Strategic management jargon sometimes refers to "Big Hairy Audacious Goals" (BHAGs) in this context.) Using one goal as a stepping-stone to the next involves goal sequencing. A person or group starts by attaining the easy short-term goals, then steps up to the medium-term, then to the long-term goals. Goal sequencing can create a "goal stairway". In an organizational setting, the organization may co-ordinate goals so that they do not conflict with each other. The goals of one part of the organization should mesh compatibly with those of other parts of the organization.

U Strategiji održivog razvoja Republike Srbije sigurno treba uvažavati rečeno. Mislim da to nije slučaj sa ovim tekstom.

Hajde da budemo realni. Strategije održivog razvoj...

2007-10-22T19:57:00.000+02:00

Hajde da budemo realni. Strategije održivog razvoja se rade malo drugačije uz intenzivno uključenje javnosti u toku njene izrade, da budem precizniji uz uključenje zainteresovanih javnosti (ili stakeholdera).
Na sajtu Strategije imamo sve samo ne spisak participativnih aktivnosti, a izveštaje sa sastanaka sa raznim "javnostima" uopšte nema - jednostavno rečeno ne može se govoriti o participativnom pristupu već, kako neko reče, o ekspertskom pristupu. Participativni postupak u ovom slučaju je simulacija participacije, koje nije bilo pa onda ajde da na kraju nešto uradimo (u izveštaju će pisati da je bilo x sastanaka sa y učesnika, itd.).
A stručna javnost je posebna priča. - ona ćuti: da li zbog nezainteresovanosti?, da li zbog nedovoljne stručne potkovanosti?, ili zbog uverenja da je ovo politička priča pa nema svrhe ni komentarisati jer će neki političar da kaže "ćutite vi tamo ima da bude kako mi (političari) kažemo". Ovo su mogući razlozi ali oni nisu i opravdanje. Ukoliko šira stručna javnost (ekonomisti, sociolozi, ekolozi, itd.) pogotovo sa akademskim titulama (imamo toliko doktora nauka, magistara, itd.) ne reaguje u situaciji kada se donosi doktrinarni razvojni dokument (jer strategija održivog razvoja to jeste, izvinite na profesionalnoj deformacijai) onda mi i nemamo neku "stručnu javnost" nego skup školovanih ljudi koji nemaju svoj stav i u koje ne možemo da se pouzdamo (upravo zbog njihovog ćutanja i nekorišćenja znanja - ako ga ima, ili ga nema pa se nema šta ni koristiti!?). Pitam se da li su se univerziteti (ima ih više) iole bavili Strategijom održivog razvoja Republike Srbije, pa brojni fakulteti, pa SANU, pa privredne komore, pa razvojne agencije, pa ....
Čisto sumnjam?!.
Zbog rečenog je ova Strategija (zbog odsustva javnog dijaloga) osuđena na neuspeh (ili sumnjiv uspeh) zato što nikoga i ne interesuje (institucije, stručna javnost i građane) šta u njoj piše, ili interesuje ali je to toliko loše pa nije za javnost.
Pa javna rasprava na kraju procesa izrade Strategije je tu da pokrije tu provaliju u participaciji koje objektivno nema da bi se na kraju reklo da je nekog "participativnog postupka" bilo.
Pa vidite li vi da se na samom sajtu Strategije ne nalaze informacije o održanim prezentacijama a pogotovo nema komentara kojih je (možda) bilo. Jedino ovaj blog (hvala autorima) nudi neku mogućnost da se javno (bez moderiranja - ranije se govorilo cenzure) objavljuju prilozi.

Samo bih citirao neke formulisane ciljeve:‎(1) Еко...

2007-10-22T09:30:00.000+02:00

Samo bih citirao neke formulisane ciljeve:
‎(1) Економски раст - право људи да живе боље. ‎
‎ (2) Раст запослености и смањивање незапослености – могућност људи да живе од свога рада‎
‎(3) Стабилна и реформисана привреда - одржива привредна структура‎
‎(4) Уравнотежен регионални развој - смањење утицаја „проклетства територијалног порекла“. ‎
‎(5) Социјална одговорност, друштвена равнотежа и већа социјална кохезија. ‎
‎(6) Живот у друштву и привреди са мањим макро и микро ризицима. ‎

Pošto sam malo čitao literaturu o formulaciji razvojnih ciljeva a u praksi se bavim privrednom problematikom moram da primetim da je ovo poglavlje krajnje površno formulisano. Pa zar ne postoje indikatori ekonomskog rasta i da cilj bude unapređenje tih indikatora u željenom pravcu (saglasno pravilu SMART) u određenom vremenskom intervalu (recimo periodu važnosti strategije). Ovako imamo situaciju da ćemo nešto raditi a koliko ćemo uraditi nije važno. Još gore je da ovakva formulacija ciljeva podstiče neodgovornost jer cilj nije merljiv a samim tim za njihovo dostizanje niko nije odgovoran.
Kao privredniku meni ovo ništa ne znači jer nemam kvantifikovane ciljeve nacionalne strageije održivog razvoja da bih doneo neke moje odluke.
Ovakvo formulisanje ciljeva je bilo moguće u socijalizmu da bi se izbegla odgovornost ali u tržišnoj ekonomiji to nije dozvoljeno posebno ako se koristi dobra praksa EU.
Za utehu je da su i druga poglavlja sa sličnim formulacijama tako da je ceo dokument neodređen i "visi" u vazduhu jer nema temelje (bazne indikatore) i nema ciljeva koji su merljivi (promena vrednosti indikatora).
Posebna je priča oko mera koje su proizvoljno navedene i ne vidi se njihova međusobna povezanost. Ne vide se kratkoročni i srednjoročni ciljevi. Samo se navode dugoročni ciljevi.
Kratkoročni ciljevi (obično za 1-3 godine) su u suštini prioriteni ciljevi a mere za njihovo sprovođenje su prioriteti ili prioritene aktivnosti koje treba preduzeti (ili barem započeti) odmah da bi se nešto desilo, odnosno dostigao prioritetni cilj.
Prioritetni ciljevi se uvek moraju kvantitativno iskazati jer su oni rezultat preduzetih aktivnost.
Srednjoročni i dugoročni (starteški) ciljevi su ishodi prioritetnih mera.
Jednostavno zaključujem: Strategiju treba radikalno preraditi jer ovakva kakva je neprimenljiva. Više će konfuzije napraviti nego što će uvesti red u razvojnim naporima Srbije.

Мало сам изненађен да једна не-Београдска организа...

2007-10-20T21:30:00.000+02:00

Мало сам изненађен да једна не-Београдска организације може да професионално обради ‎јавну расправу коришћењем Интернета и да покаже како треба радити.
Анониман је уочио питање ‎одређења (граница) система а ја бих истакао питање везано за недоследности у анализама ‎и натегнутости приоритета. Мислим да је избором три стуба Стратегије требало ‎артикулисати три приоритета (а видимо да су аутори Стратегије писали нешто друго) али ‎морам да приметим да је структура циљева у оваквим документима сложена. Видим да су ‎писци неких коментара веома стручни (усудио бих се да кажем да су у неким аспектима ‎стручнији од оних који Стратегију написаше и добре новце добише) па ће разумети о чему је ‎реч.‎
Скуп индикатора који је само набројан треба да буде искоришћен за формулисање исказа о ‎циљевима који су SMART.‎
Али авај немамо почетне вредности индикатора тако да било шта да се уради биће добро - ‎кад би смо се шалили јер када не знамо где смо свеједно је куда идемо а то значи да ‎расипамо ресурсе луњајући/лутајући по стазама и богазама одрживог развоја. У таквој ‎ситуацији пре ћемо имати одрживу стагнацију него развој (када се развој посматра целовито ‎а не само на основу раста БДП или БНП које је лако исфорсирати – продати све што се има ‎поготово ресурсе и успут се задужити – као што се са Србијом дешава).‎
Посебно се плашим неких који као једини критеријум успеха виде БДП а не виде и друге ‎карактеристике развојних успеха (који се исказују преко индикатора) којих има подоста. То је ‎исто као када би у кокпиту авиона А380 био само један тастер са једном лампицом са ‎коментаром да је то довољно за безбедан лет на велика растојања. Као што знамо то није ‎случај и у кокпиту било ког авиона имате десетине тастера и лампица а у А380 имате их ‎стотине (мада су неке интегрисане у командни монитор испред пилота). Они који ‎поједностављују ствари као у наведеном примеру су изгледа учествовали у креирању ‎Стратегије. Другим речима ми смо у (одрживим) проблемима.‎

Interesntan vam je pristup u promociji događaja. ...

2007-10-20T16:23:00.000+02:00

Interesntan vam je pristup u promociji događaja. Izgleda da ce cela Srbija znati da se diskutovalo o održivom ‎razvoju Republike Srbije u Smederevskoj Palanci. Nisam siguran kakav će vam biti odziv ali bilo bi dobro da bude dobar ‎jer ima o čemu da se priča. Diskusije koje su stigle i javno publikovane su interesantne, posebno o SWOT analizi. ‎
Pogledao sam strategiju i u svetlu komentara u vezi SWOT analize naišao sam na niz interesantnih stvari.‎
‎1. Nije jasno određenje sistema za koji se radi Strategija održivog razvoja. Ako je posmatrani sistem Republika ‎Srbija saglasno Ustavu Republike Srbije bilo je bitno konstatovati unutrašnju karakteristiku sistema a to je da postoje dva ‎podsistema: jedan pod jurisdikcijom UN (teritorija AP Kosovo) a drugi, ostali deo teritorije Srbije. ‎
‎2. Koliko vidim prema mestima gde će se prezentacija održati nekako je zaobiđena centralna Srbija odnosno ‎Šumadija. Takođe je zaobiđena cela teritorija AP Kosovo i Metohija. S druge strane nesrazmerno veliki deo prezentacije ‎je na teritoriji AP Vojvodina kao da se želela poslati jasna poruka o teritorijalnom ustrojstvu Srbije koje je sa stanovišta ‎organizatora poželjno. ‎
‎3. Komentari vezani za ciljeve su isto tako interesantni pa bih samo napomenuo da jedan od bitnih ciljeva iz ‎platforme Vlade Republike Srbije, a to je očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, nije naveden.‎
‎4. U vezi rečenog spoljnje okruženje nije uopšte korektno analizirano jer je Srbija okružena zemljama članicama EU ‎i zemljama koje to nisu a koje imaju tu težnju. Takođe neke zemlje se zalažu za cepanje Srbije a druge ne. Posebna je ‎priča odnos velikih sila prema Srbiji gde imamo s jedne strane da su SAD posvećene cepanju Srbije jer im se tako hoće ‎dok s druge strane imamo Rusiju koja ima puno razumevanja za poziciju Srbije. Ovakva pozicija velikih sila ima direktne ‎implikacije na Strategiju održivog razvoja Srbije u mnogim aspektima. U Strategiji (ako se taj dokument može tako ‎nazvati) ni reči o ovome.‎
Ne videh akcioni plan ali on bi bio sigurno posebna priča jer na bazi ovako formulisane Strategije ne može da se ‎napravi smisleni akcioni plan a o monitoringu i evaluaciji ne može biti ni reči.‎
Posebno upada u oči prioritet u vezi članstva u EU. Ako je to prioritet (koji realno ne zavisi u velikoj meri od nas ‎građana Srbije) onda se postavlja pitanje da li je priscu ovog dokumenta bio od značaja boljitak građana Srbije ili samo ‎puko članstvo (zadovoljenja normi koje se očekuju i koje su potrebne za članstvo) koje bez sadržaja nema nikakvog ‎smisla. ‎
Sve u svemu nema mnogo razloga za zadovoljstvo Strategijom, odnosno treba je radikalno preraditi.
Ovakav ‎dokument koji treba da bude, kako neko reče, krovni mora da bude urađen sa mnogo dubljim razumevanjem trenutnog ‎stanja u kome se Srbija nalazi i koje je izostalo i sa mnogo boljim modelom prelaska iz jednog stanja u drugo. Ovde to ‎ne videh. Ono što sam video je spisak lepih želja, priča koja je ispričana da se popuni prostor, lopatom nabacanih ‎podataka bez veće upotrebne vrednosti, itd. ‎
Da ne bude zabune to me ne čudi previše jer i neke druge «strategije» su slične ali ipak je ovo dokument koji će ‎opredeljivati život građana Srbije u dužem vremenskom periodu. Razumem i uslovljavanje sa strane da se takav ‎dokument donese ali mi nije jasno da se nedovoljno vodilo računa o detaljima koji kvalitet strateškog dokumenta znače. ‎Strategija održivog razvoja je doktirnarni dokument u domenu sveukupnog razvoja društva i kao takav je trebao da bude ‎i urađen. Valjda će i javna rasprava pokazati manjkavosti u ovom dokumentu i da će se signalizirati na vreme da se iste ‎otklone.‎

Kada već nabrojaste sve usvojene strategije mogli ...

2007-10-16T14:13:00.000+02:00

Kada već nabrojaste sve usvojene strategije mogli ste da barem u prilogu napravite njihovu rekapitulaciju i da pokažete kako su povezane sa ovim dokumentom. Predlažem da napravite matricu povezanosti gde će se za svaku usvojenu strategiju navesti strateški cilj (može i prepoznati prioritet) i veza sa formulisanim ciljevima iz ovog dokumenta. Iz formulacija u ovom odeljku ne vidi se rečena povezanost već se samo konstatuje, odnosno treba da verujemo na reč.
Takođe bi bilo potrebno napraviti stablo ciljeva iz svih posmatranih strategija da bi se videla njihova međusobna povezanost.
Takođe se ne vidi neophodan stepen adaptacije/prilagođenja već usvojenih strategija sa Strategijom održivog razvoja koja, koliko vidim, ima ambiciju da bude krovna.
Iz dokumenta je teško zaključiti kakva je uslovljenost/povezanost ciljeva, odnosno teško je identifikovati ciljeve jer se uočava visok stepen nekonzistentnosti u formulacijama. Poseban slučaj su formulacije ciljeva koje ne uvažavaju dobru praksu u njihovoj formulaciji u stručnoj literaturi - pravilo SMART.

Jedini je problem što ne uspeh da prepoznam koji s...

2007-10-16T13:51:00.000+02:00

Jedini je problem što ne uspeh da prepoznam koji su strateški ciljevi odnosno kako piše "темељних, стратешких и конзистентних циљева, који се заснивају на потребама грађана Србије за достизањем квалитетнијег живљења и бољег животног стандарда". Takođe nisam uspeo da prepoznam vezu između nacionalnih prioriteta i vizije. Čudno!?

Drago mi je da je g. Milan Milosevic podrobno obja...

2007-10-16T10:09:00.000+02:00

Drago mi je da je g. Milan Milosevic podrobno objasnio sta je SWOT, ali mislim da ce time jos samo dodatno da zbuni "expertski" tim koji je radio SWOT. Ja cu probati da bidem vrlo koncizan i prostim recima cu "expertima" objasniti sta je SWOT:
1. SWOT daje odgovore na pitanje "Gde smo SADA?"
2. Odgovori za prednosti (Strengts) i nedostatke (Weaknesses) se odnose na sam sistem koji se analizira (iznutra).
3. Odgovori za mogucnosti (Opportunities) i pretnje (Treats) se trebaju odnositi na okruzenje van sistema koji se analizira.

Koje greske je pravio "expertski" tim?
- npr. u mogucnostima(sansama) "experti" stavljaju citiram: "smanjenje korupcije i povecanje nivoa transparentnosti". Dakle stavljaju svoje zelje i pretpostavke. Gospodo "experti" SWOT se radi za TRENUTNO STANJE, a ne za vaše ZELJE! Vi ste verovatno hteli da kazete da je trenutno u Srbiji MANA sto postoji korupcija i netransparentnost. To je trenutno stanje, pa samim tim to treba da ide u NEDOSTATKE (problem unutar sistema) ili u PRETNJE (ako mislite da je to van sistema koji analizirate).

Ovo su osnove SWOT analize. Uopste ne zelim da se upustam u to sta ste uradili sa ovakvim (kvazi) analizama. Ako ste slucajno znali da koristite i neku dodatnu analizu koja bi iz SWOT-a dovela do nekih rezultata, onda ste sigurno izvukli 100% pogresne zakljucke. Ali, postio ste koristili SWOT proforme, verujem (i vidim) da ste zakljucke formirali na osnovu svojih predubedjenja.

Jadna takva strategija koja se bazira na pogresnim analizama, a zakljucci baziraju na onome sto mislite da bi trebalo da bude.

Slavisa Jelenkovic dipl.ing. menadzmenta
Opstinska uprava Pirot

p.s.
Nadam se da ce i "experti" citati ove nase komentare...

Колико видим око SWOT анализе је почела доста жив...

2007-10-15T18:53:00.000+02:00

Колико видим око SWOT анализе је почела доста жива дискусија. Пошто имам нека сазнања цитираћу их уз напомену да су рађена за потребе израде стратегије локалног развоја али су применљива и у овој ситуацији.
SWOT анализа је кључни алат за идентификацију компаративних предности подручја и пружа главне улазне ‎податке за одређивање елемената за развој. Реализује се путем “браинсторминг” дискусије (унутар група), ‎о интерним (подложним контроли) снагама и слабостима те екстерним (неподложним контроли) претњама ‎и приликама.‎
Снаге су предности/фактори који заједници или регији дају њене конкурентске предности односно чине ‎подручје атрактивним местом за живот и пословање.(Помоћ у идентификацији снага било би питање: “У ‎коју сврху би ова снага била корисна?”; нпр. за директна страна улагања, за почетак бизниса, за ‎могућности нових радних места, итд).‎
Слабости су фактори или трендови који представљају препреке или ограничења за развој. ‎Оне могу бити: друштвене, физичке, финансијске, законске, политичке, националне, традиционалне, итд.‎
Могућа питања:‎
‎-Где смо слаби и шта лоше радимо?‎
-Шта можемо побољшати?‎
‎-Шта треба да избегавамо?‎
Процена снага и слабости зависи од контекста одређеног аспекта ‎
Прилике су услови који олакшавају или омогућују развој конкурентских предности. Основни елемент за ‎идентификовање неке прилике је тренд.‎
Могућа питања:‎
-Који трендови би били корисни за развој?‎
-Које снаге би могле постати и шансе?‎
-Које позитивне промене се предвиђају?‎
Претње су неповољни трендови који доводе до губитка или опадања конкурентности или развоја (стагнације) уопште.‎
Могућа питања:‎
-Сa којим се препрекама суочавамо?‎
-Који трендови изазивају опадање или појављивање препрека у развоју (негативни ‎трендови)?‎
-Да ли неке промене изван подручја утичу на развој?‎
Неколико савета:‎
-SWOT мора да води до конкурентских предности подручја ( у нашем случају је то Република Србија), тако да то није “списак за ‎куповину” заинтересованих страна.‎
-SWOT мора бити јасан и искрен/реалан.‎
-SWOT мора бити кратак и циљан.‎
-Сва четири фактора SWOT-а морају се анализирати једни у односу на друге (матрица).‎
-Резултати “браинсторминга” о SWOT-у, морају се пажљиво анализирати.‎

Начин поступања код SWOT анализе може да се представи и тако што ћемо поставити неколико кључних ‎питања: ‎
+Штa пoсматрам? ‎
-Тачно препознавање предмета анализе (секторски и/или просторно)‎
+Која унутрашња својства има разматрана структура? ‎
-Сваки предмет анализе има у одређено време специфину унутрашњу структуру, а свака ‎карактеристика структуре има позитиван или негативан утицај на развој (снаге и слабости):‎
-‎•‎препознавање постојећих унутрашњих структуралних карактеристика ‎
‎-•оцена унутрашњих карактеристика структуре и категоризација у снаге или слабости ‎
+Који су спољњи утицаји? ‎
-Спољњи чиниоци утичу на сваки предмет анализе при чему неки подстичу развој а неки га ‎спречавају (шансе и претње): ‎
‎-•‎препознавање постојећих спољњих утицаја ‎
‎-•оцена спољњих утицаја и категоризација у шансе или претње

На бази SWOT анализе која је представљена у виду матрице могу да се дефинишу различите ‎стратегије на бази њене пажљиве анализе:‎
---Стратегија снага и прилика (SО)‎.
Употребити унутрашњу снагу да би се ‎искористиле спољње шансе
---Стратегија слабости и шанси (WО)‎. Савладати унутрашње слабости ‎користећи шансе из окружења
---Стратегија снаге и претње (SТ)‎.
Употребити унутрашњу снагу како би ‎се савладала спољња претња
---Стратегија слабости и претње (WТ)‎. Минимизирати унутрашње слабости и ‎избећи спољње претње.

Да би се одредила одговарајућа комбинација стратегија које су понуђене у матрици, мора се узети у ‎обзир следеће:‎
- степен тренутног развоја/ неразвијеним земљама или заједницама препоручује се да користе ‎стратегију снага и прилика (СО) - стратегија maxi-maxi;‎
- како фокусирана стратегија задовољава неке потребе (нпр. стратегија кризе: стратегија SТ -‎снага и претњи);‎
- која је сврха планирања развоја (нпр. превазилажење тренутних проблема - стратегија ‎реформе).‎

Пажљивом анализом формулација из Стратегије одрживог развоја Републике Србије долази се до закључка да речено није уважавано,односно ако Републику Србију посматрамо као систем ситуација је још гора јер су снаге и слабости унутрашњи фактори система који се посматра а прилике и претње спољњи фактори (они који делују на систем) а у формулацијама имамо да су неке од унутрашњих карактеристика система сврстане у шансе или претње што методолошки није коректно.
Такође је проблем и у изјавама SWОТ анализе које су непрецизне (оне морају да буду прецизне и да могу да се верификују). Имајући у виду комплексност проблема (израда Националне стратегије одрживог развоја) много већа пажња је морала да буде посвећена наведеним аспектима и без наведених методолошких лутања. У пракси можемо наћи разрађеније SWOT анализе коришћене за израду локалних и регионалних стратегија развоја тако да је недопустиво да SWOT анализа за Националну стратегију одрживог развоја буде неразрађена и са методолошким неусаглашеностима.

Презентирана Стратегија одрживог развоја Републике...

2007-10-15T09:53:00.000+02:00

Презентирана Стратегија одрживог развоја Републике Србије одражава ставове експертског тима који ју је радио и не одражава ставове Европског покрета у Смедревској Паланци имајући у виду ограничен обим ангажовања у њеној изради (1 састанак марта 2006.г. на коме смо давали сугестије (Конференција «Стратегијa одрживог развоја Републике Србије» 28. марта 2006.)‎, 3 координациона састанка са члановима ширег састава радних група за израду Стратегије и могућност да је коментаришемо пре њеног јавног презентовања (могућност коју смо и искористили и где смо изнели примедбе и о SWOT анализи)).

Zao mi je sto neko ko povrsno zna sta je SWOT anal...

2007-10-15T08:39:00.000+02:00

Zao mi je sto neko ko povrsno zna sta je SWOT analiza radi ovako ozbiljne stvari. Molim Vas da nekoliko puta procitate sta znace "sanse" u SWOT analizi, pa ako i dalje ne kapirate, pozovite me da Vam objasnim.

Slavisa Jelenkovic
Opstinska uprava Pirot

Nešto mi nije jasno. Dilemu ću ilustrovati nekim d...

2007-10-14T18:24:00.000+02:00

Nešto mi nije jasno. Dilemu ću ilustrovati nekim definicijama prioriteta.
ZDNet Definition for: Priority
A particular order, or sequence, in which things take place (items processed, users served, etc.). A priority is based on a predetermined assignment of value, or importance, to different types of events and people.
----------------------
Iz http://www.yourdictionary.com
pri·or·ity
1. the fact or condition of being prior; precedence in time, order, importance, etc.
2.
1. a right to precedence over others in obtaining, buying, or doing something
2. an order granting this, as in an emergency
3. something to be given prior attention

----------------------
Iz http://www.m-w.com
1 a (1): the quality or state of being prior (2): precedence in date or position of publication —used of taxa b (1): superiority in rank, position, or privilege (2): legal precedence in exercise of rights over the same subject matter
2: a preferential rating; especially : one that allocates rights to goods and services usually in limited supply "that project has top priority"
3: something given or meriting attention before competing alternatives

----------------------
Iz http://encarta.msn.com
Definition:
1. greatest importance: the state of having most importance or urgency
Give this case priority treatment.
2. somebody or something important: somebody or something that is ranked highly in terms of importance or urgency
You've got to get your priorities right.
3. right of precedence: the right to be ranked above others
4. earlier occurrence: the state of having preceded something else

-------------------
Odmah se navode prioriteti ali nema scenarija (alternativa) koje su uzete u obzir. Ispada da Srbija ima samo jedan mogući scenario za dostizanje definisane vizije. Tu ne bi bio problem da je ova tvrdnja potkrepljena činjenicama odnosno modelom koji dokazuje da je ovakav scenario jedino moguć. Igranje na jednu kartu je mnogo opasno.
Takođe ovde ne videh vezu sa tri stuba strategije gde su trebali da se definišu tri ključna prioriteta (1. prioritet/stub: privreda zasnovana na znanju, 2. prioritet/stub: društvo sa izgrađenim socijalnim kapitalom i uvaženim socijalnim položajem građana, i 3. prioritet/stub: zaštićena i unapređena životna sredina). Nekako mi ovi prioriteti u ovom poglavlju deluju nategnuto i nepovezano sa osnovnim principiima održivog razvoja.
Možda grešim ali ovakva definicija prioriteta mi ima neki prizvuk političkog stava a kao što znamo kod političkih stavova često nema mnogo racionalnog i promišljenog.
Ako možete da mi date korektno metodološko obrazloženje bio bih vam zahvalan.

Umesto mnogo priče o ovom odeljku Strategije citir...

2007-10-14T15:56:00.000+02:00

Umesto mnogo priče o ovom odeljku Strategije citiraću jedan tekst (http://www.mindtools.com) vezan za SWOT analizu.
"SWOT can be used in two ways - as a simple icebreaker helping people get together and "kick off" strategy formulation, or in a more sophisticated way as a serious strategy tool. If you're using it as a serious tool, make sure you're rigorous in the way you apply it:
* Only accept precise, verifiable statements ("Cost advantage of US$10/ton in sourcing raw material x", rather than "Good value for money").
* Ruthlessly prune long lists of factors, and prioritize factors so that you spend your time thinking about the most significant factors.
* Make sure that options generated are carried through to later stages in the strategy formation process.
* Apply it at the right level .
* Supplement it with other option-generation tools - none is likely to be completely comprehensive."
Postavljam pitanje da li je neko u timu koji je radio Strategiju razmišljao o njenoj primeni (SWOT analizi) kao ozbiljnom strateškom alatu ili je ona korišćena samo za razbijanje leda na sastancima?
Pa i ako je za razbijanje leda suviše je površna.

Хвала на питањима. Одговори су редом следећи:1. Že...

2007-10-14T13:14:00.000+02:00

Хвала на питањима. Одговори су редом следећи:
1. Želeo bih da uz komentar dostavim i nekoliko ilustracija (slika) ali ne znam kako?
Илустрације оставите на неком сајту а овде наведите линк ка наведеној локацији. Препоручујем да отворите налог на Гугл-у и да формирате Гугл групу у оквиру које добијате 100 МБ простора за ваше документе. Водите рачуна да овако формирана Гугл група буде јавна да би сви могли да приступе документима.
2. Takođe bih želeo da čitaoce uputim na interesantne lokacije i interesantne publikacije o održivom razvoju ali neznam kako da ugradim linkove?
Наведите линк као низ алфанумеричких карактера. Уколико знате да користите HTML можете навести и HTML ознаку линка.
3. Do kada je komentarisanje predviđeno?
Јавна расправа у вези Стратегије одрживог развоја Србије траје до краја новембра. Ми планирамо да овај блог буде трајно активан тако да можете коментарисати кад год пожелите али да би ваши коментари били узети у обзир потребно је да их доставите најкасније у току новембра.
4. Da li će neko čitati komentare koje ovde ostavim?
Сви коментари ће бити достављени руководиоцу пројекта а такође су јавно доступни свима који посте овај блог.

Imam nekoliko pitanja:1. Želeo bih da uz komentar ...

2007-10-14T12:54:00.000+02:00

Imam nekoliko pitanja:
1. Želeo bih da uz komentar dostavim i nekoliko ilustracija (slika) ali ne znam kako?
2. Takođe bih želeo da čitaoce uputim na interesantne lokacije i interesantne publikacije o održivom razvoju ali neznam kako da ugradim linkove?
3. Do kada je komentarisanje predviđeno?
4. Da li će neko čitati komentare koje ovde ostavim?

Zahvaljujem vam se na vašem naporu da omogućite ko...

2007-10-14T11:04:00.000+02:00

Zahvaljujem vam se na vašem naporu da omogućite komentarisanje u jednoj formi koja je pogodna kako za davanje sugestija na ceo dokument tako i na pojedine delove. Svakako ću se uključiti u javnu raspravu pošto imam određenih primedbi i sugestija.