“an unscientific point of view on the beginning and evolution of life … and how it could probably end.”

Ako nekim čudom niste videli njegove prethodne radove klik ovde, ili ovde, ili posetite njegovu vimeo stranu za još poneki…

U poslednje vreme sve je više jako dobrih kratkih filmova online, jedan od kojih kačim ovde danas… Oni su dokaz kako je uvođenje mogućnosti snimanja videa u DSLR fotoaparate donelo pravu revoluciju u video/film industriji, kao što su svojevremeno digitalni fotoaparati doneli u fotografskoj. Sada mnogo više ljudi može da prišti kameru (tačnije fotaparat ) koja daje professional-looking video, pa sve više mladih ljudi ima šansu da se iskaže ovim putem ili počnu svoju karijeru tako… Naravno biće mnogo više video šuma online, kao što ga sada ima sa fotkama (a i sa videom, gledajte šta sve ljudi kače na youtube…) i sve više konkurencije, ali verujem da če se vremenom to sve srediti i raslojiti kako treba…

Anyway, da se vratimo na ovaj konkretan filmić – režiju je potpisao Oscar Sharp, a snimao ga je Anthony Gurner Canon-om 7D:

Nemam pojma ni sam kako sam naleteo na njih, ali baš mi se sviđaju! Tačnije nisam siguran koliko je to konkretno njihov uticaj, ili je samo u pitanju to da ja baš volim bossu U svakom slučaju je prijatno iznenađenje jer ne znam, čini mi se, nikoga sa ovih prostora kome je to glavni žanr – ako vi znate, comment

Trebalo bi uskoro da im izađe prvi album, a do tada imate 3 pesme na myspace-u, od kojih su za dve snimili spotove, koji takođe, uopšte nisu loši Enjoy!

Ostatak fotki na sajtu su mu onako, tehnički korektne, ali ništa posebno…

Par pitanja i odgovora posle predavanja:

Ovo predavanje je inače održano u školi vizuelnih umetnosti u Njujorku na master studijama iz interaction design-a. Na njihovom vimeo nalogu možete naći još par sjajnih predavanja, npr ovo sa Matt Mullenweg-om, tvorcem čuvene blog platforme WordPress.

Takođe na ovoj strani na sajtu 37signals možete naći dosta njihovih zanimljivih predavanja, prezentacija, intervjua o tome šta su sve naučili kroz godine rada u kompaniji koju su sami osnovali, na sopstvenim web aplikacijama.

(via blog of 37signals)

(via kottke)

U samom startu je album bio u prilično teškoj poziciji zbog gomile očekivanja, naime prethodni njihov album, Demon Days, mi je jedan od omiljenih albuma. Dao sam mu malo vremena i slušao ga poprilično kako bih se navikao na njega, na taj zvuk, na nove pesme… Rezultat – album mi se jako sviđa!

Ima sjajnih gostovanja kao i na svakom albumu do sada, nekih na koje smo već navikli (De La Soul npr), ali i dosta novih neverovatnih – npr Snoop otvara album, pa po dve pesme sa Little Dragon, Bobby Womack-om kao i sa Mos Def-om (koga inače obožavam, ali odavno nisam čuo da je napravio neku pesmu koja mi se nešto baš posebno svidela).

Album je prilično kompletan, lepo uklopljen u celinu i super teče, osim par pesama koje mi pomalo odskaču od ostalih – npr White Flag i Superfast Jellyfish… Previše ima jako dobrih, instant klasik pesama da bi ih sad sve nabrojao, ali evo izdvojiću par: Rhinestone Eyes, Some Kind of Nature, On Melancholy Hill, naravno prvi singl Stylo i možda moja omiljena pesma na albumu Broken…

Pored par gore pomenutih pesama koje mi ne leže baš, ima dosta onih koje i nisu toliko upečatljivo Gorillaz (gomila čudnih zvuka koji prvo zvuče kao buka, ali se zapravo neverovatno uklapaju + prepoznatljiv melanholični glas, tekstovi i smisao za melodiju Damona Albarna, tj njegovog animiranog lika 2D-a)… Tj te pesme kad biste čuli na radiju ne biste imali pojma da su u pitanju Gorillaz – konkretno mislim na već pomenute White Flag, Welcome to the World of the Plastic Beach sa Snoop-om, kao i Sweepstakes sa Mos-om, pa Cloud of Unknowing…

Ali i pored par malih manjkavosti, sve više što ga slušam, album mi se sve više sviđa i moram priznati da je dostojan naslednih prethodnih albuma!

Na kraju ispade ipak ne tako mali review… Kako se vama sviđa album?

P.S. Ako vas zanima šta o albumu i svakoj pesmi na njemu ima da kaže basista Gorillaz – Murdoc, kliknite ovde.

“The incredible true story of how the world’s greatest Street Art movie was never made…” “The world’s first street art disaster movie”

Mislim da nema nikakve potrebe pričati o tome ko je Banksy, niti puno razglabati o filmu koji još nije izašao – samo je bitno da znate da izlazi na proleće! Evo pogledajte trejler i prključite se isčekivanju

Čuo sam za ovu seriju još odavno, ali me nije nešto privukla po tome što sam čuo, a i samo mi je falila još jedna serija. Međutim onda sam naleteo na ovu uvodnu špicu koja me je potpuno oduševila, i kako je snimana, i pričom koju nosi, koja je sjajan uvod u samu seriju! Radili su je DigitalKitchen, ovde možete pogledati takođe interesantan making of, a evo same špice:

Nakon špice sam poskidao obe sezone, totalno se navukao i odgledao ih sve u roku od nekoliko dana… U pitanju je dakle vampirska serija, kao što vidite sa plakata, ali ne tipična vampirska serija na koje ste navikli. Japanci su napravili i krenuli da prodaju flaširanu sintetičku krv, pa su vampiri mogli da izađu iz kovčega i obelodane svoje postojanje i sada se bore za podjednaka prava kao i svi ostali. Sve se dešava u nekoj američkoj zatucanoj zabiti, pa malo treba vremena na početku da se navikne na jezik kojim pričaju, jer uglavnom govore onim odvratnim, južnjačkim, seljačkim engleskim, al kad se naviknete, onda je ok.

Inače, imao sam ranije potpuno isti ovakav post – oduševila me je špica za Dextera i zbog nje sam krenuo da gledam seriju… A pogađajte ko je i tu špicu radio? DigitalKitchen, naravno!

Takođe, ukoliko ste prospustili sjajan sajt o umetnosti uvodnih ili završnih špica za serije i filmove – The Art of the Title Sequence, go check it out.