Tihomir Stojanovic

Firefox OS - MobileMonday Srbija # 7

2013-05-20T12:59:00.000+02:00

Firefox OS - MobileMonday Srbija # 7

Citaram:

Zadovoljstvo nam je da vas pozovemo na sedmi MobileMonday Srbija događaj koji će se održati 27og maja, u KC Grad, sa početkom u 18h. Centralna tema će biti Firefox OS i zvanično lansiranje ovog operativnog sistema u Srbiji. Čućemo i kratak pregled dešavanja i trendova u mobilnoj industriji, kao i najavu događaja koje će Mozilla i Telenor organizovati u letnjem periodu.

Gost iz Global Mozilla organizacije će nam održati uvodno predavanje i upoznati nas sa Firefox operativnim sistemom, a tokom samog događaja ćete imati priliku i da isprobate prve uređaje zasnovane na Firefox OS. Predstavnici lokalne Mozilla zajednice će biti tu da odgovore na sva pitanja i prezentuju nam mogućnosti novog OS-a.

Srbija je jedna od prvih zemalja u kojima će uređaji bazirani na Firefox OS-u doživeti premijeru, a o samom lansiranju i njegovom značaju za domaće tržište će nam govoriti Nemanja Žilović, Customer Marketing Direktor Telenora Srbija. Takođe, čućemo i najavu događaja i radionica za developere koje Telenor i Mozilla planiraju za narednih nekoliko meseci.

Ni jedna mobilna platforma nije kompletna bez mobilnih aplikacija, a o najboljim praksama i smernicama za dizajn Firefox OS aplikacija će nam govoriti developeri iz Norveške kompanije Comoyo.

MoMo je već prepoznatljiv po neformalnom delu događaja, rezervisanom za upoznavanje i druženje. Ovog puta, osim samih Firefox telefona sa kojima ćete imati priliku da se poigrate, pripremili smo i prikladne geeky poklone, pa vas molimo da se registrujete, da bi znali šta da očekujemo.

Glavni sponzor događaja je Telenor, a zahvaljujemo se i RNIDS-u koji nas već tradicionalno podržava.

IAB Digital Day 2013. – twitter beleške

2013-05-17T15:36:00.000+02:00

14. maja 2013. godine, prisustvao sam jednodnevnom forumu “Digital Day” koji po treći put organizuje IAB Srbija. Glavna tema je bila “Advertising in Multi-screen Era” o kojoj su govorili predavači iz uglednih inostranih kompanija, a na kraju su je začinili stručnjaci iz Srbije u okviru glavne panel diskusije “Stručnost u vođenju digitalnih kampanja“. Predstavljeni su i rezultati istraživanja interneta u Srbiji koji su upoređeni sa Evropom.

IAB - Digital Day 2013. - četiri ekrana

Tokom celog dana sam tvitovao i zabeležio neke zanimljive podatke i citate koje ću ovom prilikom podeliti sa vama:

50% internet korisnika u Srbiji od 15 – 74 godina je online svaki dan
2012. godine je zabeležen rast online investicija u Srbiji od 17%
UK troši 35,9 % a Srbija 7,9 % budžeta na online aktivnosti. Ovo je zanimljiv podatak imajući u vidu da 65% evropljana koristi internet, a u Srbiji njih 52% što i nije tako velika razlika
44% evropljana poseduje “pametne mobilne telefone”, a u Srbiji takav uređaj ima 21% populacije. Ovaj trend se ubzano širi
36% Srba je online dok gleda televiziju
Srbi uglavnom čitaju vesti na news portalima, gledaju video i koriste društvene mreže
Veliki broj sajtova ne nudi podatke i servise koji su drugačiji u odnosu na offline ponudu pa se posetioci ne vraćaju na njih
50% korisnika “pametnih telefona” je kliknulo reklamu u okviru takvog uređaja
U 66% slučajeva, korisnici su putem mobilnog telefona tražili brend, ili proizvod, a u samo 40% rezultata su nakon toga dobijali sajtove optimizovane za korišćenje u okviru ovih uređaja
Retko koji sadržaj na internetu danas postaje viralan sam od sebe. Obično su u pitanju pažljivo planirane kampanje
Dostupna je tehnologija koja omgućava ubacivanje proizvoda u već snimljen video materijal. Na primer Coca-cola i McDonalds je već koriste i koliko sam video, zaista nikada ne bih pomislio da su ubačeni naknadno
U “ekonomiji pažnje”, prvih 30 sekundi će odlučiti šta ćete gledati narednih 30 minuta, ili tri sata
http://Nike.com ima više posetilaca nego MTV gledalaca i to im obezbeđuje sasvim drugačiju poziciju prilikom pregovaranjau odnosu na prošlost
Kampanje koje obuhvataju „više ekrana“ su uspešnije od onih koje su kreirane samo za jedan
Bitnija je poruka od ekrana na kome ćeš je prikazati
Na internetu postoji puno podataka, ali ne i pravih informacija
“Zamislite da vodite kampanje u koje se odvijaju putem televizije, desktop računara, laptopova, mobilnih telefona uživo. Ne morate da zamišljate”
Kreativa dobija sve veći značaj u kampanjama
Bitni su kvalitet i tehničke karakteristike sadržaja. HD video se više konzimira u odnosu na drugi manje rezolucije
“Budite ponosni na sadržaj koji ste kreirali ako zelite da ga podelite”
TV reklame sve češće pozivaju ljude da da konzumiraju neki sadrzaj, ili obave još neku aktivnost na internetu u okviru koga se nastavljaju

Panel diskusija

Na osnovu svega što je rečeno, zaključak bi bio da treba ulagati u sadržaj i to pre svega video pošto njegova konzumacija vrtoglavo raste i obuhvata sliku, pokret, tekst i zvuk u jednom paketu. Kampanje treba koncipirati tako da se sadržaj prikazuje u okviru sva četiri ekrana (TV, kompjuter, tablet i mobilni telefon) čime se uvećava mogućnost da dođete do željene publike , klijenata i potrošača uz konstantnu brigu o kreativi i prilagođavanju u realnom vremenu.

U okviru panela se diskutovalo i o tome da li Srbija ima dovoljan broj stručnjaka za digital, da li ova znanja mogu da se nauče iz knjiga, da li klijenti treba da zaposle jednu ili više osoba koje će se baviti isključivo digitalom i koji je uzrok pojave velikog broja agencija koje čine jedna do dve osobe i koje tvrde da imaju dovoljno znanja i sposobnosti da osmisle i realizuju online projekte.

Proleće - zelena livada, šuma i sunce koje se probija kroz grane - fotografija

2013-05-16T10:44:00.001+02:00

Proleće - beskrajno zelena livada, šuma i sunce koje se probija kroz grane

Fotoaparat: Canon EOS 650D

Žuta traka i pešački prelaz - fotografija

2013-05-16T10:39:00.000+02:00

Žuta traka i pešački prelaz

Fotoaparat: Canon EOS 650D

Bilbord, odraz trafike u staklu - fotografija

2013-05-16T10:34:00.002+02:00

Bilbord, odraz trafike u staklu

Fotoaparat: Canon EOS 650D

Kišni dan u Beogradu - fotografija

2013-05-16T10:28:00.000+02:00

Kišni dan u Beogradu

Fotoaparat: Canon EOS 650D

Priprema i slanje saopštenja, najave događaja i drugih vesti za internet portale

2013-05-09T21:14:00.000+02:00

Online redakcija - gledajte svet njihovim očima (izvor)

Nakon deset godina iskustva sa Mrežom kreativnih ljudi i rada sa velikim brojem online medija u okviru agencije Represent Communications ovo je nekoliko korisnih saveta kako da pripremite i pošaljete saopštenje, najavu događaja, ili neku drugu vest ako želite da bude objavljena.

Sadržaj

Pošaljite informaciju koja predstavlja nov i kvalitetan sadržaj i koja uz minimalne izmene može da se objavi i bude zanimljiva posetiocima portala

Vest

Vodite računa o tome da pošaljete vest, a ne neko obaveštenje koje je svima već poznato i koje je bitno samo vama.

Prilagodite sadržaj

Istu vest možete napisati na takav način da u jednoj verziji bude zanimljiva automobilskim portalima, a u drugoj ekonomskim, ili studentskim.

Formatiranje

Pošaljite tekst u word dokumentu sa memorandumom bez pravopisnih grešaka, i jednu, ili više izdvojenih fotografija pošto su one svima neophodne kao ilustracija teksta (najduža stranica treba da bude minimum 600 px i 72 ppi). Ukoliko imate video fal, postavite ga na Youtube (omogućite embedovanje) i neki od servisa za deljenje fajlova (na primer Sendspace).
Skraćenu verziju teksta možete kopirati i u okviru tela maila pošto će urednici, ili novinari čitati poruke i putem mobilnog telefona pa najčešće neće biti u mogućnosti da otvore attachment, ali će ako ih zainteresujete rado sve proslediti saradnicima za objavu.

Upoznajte redakciju

Poželjno je da pre slanja vesti kontaktirate redakciju, ukratko se predstavite i upitate ih da li bi im taj i taj tip vesti bio zanimljiv i da li objavljuju saopštenja, najave događaja, odnosno u kom obliku bi im oni bili zanimljivi. Naravno, sve ovo možete učiniti i prilikom prvog slanja sadržaja ako nameravate da održite dobar i dugotrajan odnos.
Idealno je da upoznate redakcije medija sa kojima ćete redovno sarađivati i održavati ličan i offline kontakt.

Trikovi
Unesite u naziv fotografije imena ličnosti koje se spominju u tekstu, ili neki drugi kratak opis koji će omogućiti novinarima da je brzo prilagode za objavu i smanjiti mogućnost greške.
Naziv treba da bude napisan malim slovima, a umesto razmaka koristite srednu crtu. Primer: "kako-pripremiti-i-poslati-saopstenje". Nemojte koristiti naša slova.
U tekstu maila možete čak navesti šta sugerišete kao opis fotografije. Podrazumeva se da svaki od njih (baš kao i njihova imena) treba da bude različit (umesto "petar-petrovic-1" pa "petar-petrovic-2", druga fotografija treba da bude "petar-petrovic-coca-cola-konferencija-o-medijima").
Vodite računa o tome da tekst bude kratak, ali ne previše kako bi ponudio dovoljno informacija. Vizuelno izvucite uvod, podnaslove i ključne reči i zaključak. Šaljite ga na latinici sem ako portal objavljuje i na ćirilici. U tom slučaju pošaljite obe verzije zajedno.
Koristite linkove, ali na kraju teksta i maksimalno jednom do dva puta u okviru njega (ne kao veb adresu, već kao tekst koji vodi ka nekoj veb lokaciji - ne http://tihomirstojanovic.com već Tihomir Stojanović).
Mail pošaljite ujutru oko 9.30 h radnim danom. Većina novinara ne voli da ga nakon što ste poslali info pozovete putem telefona da proverite da li je dobio mail pa to nemojte činiti sem ako ne naletite na osobu kojoj na taj način dajete posebnu pažnju i koja to voli.
Ekskluzivne informacije sačuvajte za najbolje i najvernije redakcije. Možete ih "častiti" tako što ćete nešto poslati samo njima, ali na taj način rizikujete da se zamerite drugima. Bolje je da svima pošaljete info, ali da neki informaciju dobiju prvi.
Nakon što pripremite sve, dobro proverite datume, imena, linkove i kontakt podatke pošto se većina internet portala neće baviti naknadnim ispravkama sem ako im to nije veoma važno.
Pratite objave i nemojte tražiti od novinara da vam pošalje link ka objavi jer je ona najverovatnije samo jedna od nekoliko desetina tog dana. Naprotiv, zahvalite im se i pošaljite info gde ste sve proširili link ka njihovom sajtu što će oni umeti da cene.

Ukoliko sam nešto izostavio, slobodno me dopunite putem komentara. Hvala.

Personalizovana Coca-Cola limenka sa mojim imenom

2013-04-26T12:23:00.000+02:00

Personalizovana Coca-Cola limenka sa mojim imenom

Coca-Cola limenka - Tihomir

Danas sam od kompanije Coca-Cola dobio personalizovanu limenku sa mojim imenom. Ideja je odlična i jedva čekam da vidim šta su sve naumili sa njom.

Šta se dešava kada se "smartphone" pokvari?

2013-04-23T14:39:00.000+02:00

"Pametni telefon" (izvor)

Prvo ste zabezeknuti.

Zar to nisu savršene sprave?

Da li je moguće da se i one kvare?

Pokušavate da ga upalite još nekoliko puta i na pamet vam dolazi stara dobra ideja o vađenju baterije, ali ovaj put to nije moguće. Novi telefon nema mogućnost zamene baterije. Shvatili su da ih svi menjamo kao čarape na maksimum dve godine kada istekne ugovor sa telekomunikacionom kompanijom, a i šta vi tu pobogu imate da "čačkate".

Kažete sebi, nije ništa strašno, to je samo telefon. Uzmete drugi aparat (običan, stariji mobilni telefon), pošaljete sms zadovoljni što ste obavili posao. Par minuta nakon toga u razgovoru sa nekim poželite da proverite svoj raspored obaveza i shvatite da morate da sednete za kompjuter, otvorite Google kalendar i pokušate da zapamtite deset obaveza koja vas čekaju narednog dana. Kažete sebi da ovaj spisak možete odštampati, živeli ste i pre bez sve ove tehnologije. Zar ne? Sada na dnevnom nivou menjate planove, premeštate obaveze i usklađujete ih. Uskoro će to parče papira postati bezvredno. Ko će odvojiti pola sata da prepiše sve što vas čeka makar narednih nedelju dana? Ja sigurno neću.

Ubrzo nakon toga prisetite se da je deo vaših listi i beleški na servisu Evernote. Fotografije su srećom na mini SD kartici, ali vas mrzi da pronađete adapter i ubacite ih u laptop kako biste ih pogledali. Uradiću to neki drugi put baš kao i sa hiljadom drugih koje su na eksternom hard disku za backup. Kontakte da i ne spominjem. Srećom neradni je dan pa su mi privatni dovoljni.

Mail kao da ne postoji. Ako nije odmah tu, ne postoji. Želim instant komunikaciju... želim... U tom trenutku prolazi mi suluda ideja kroz glavu...želim odmor...

Shvatam da mi ni Instagram, LinkedIn, Google Plus, Foursquare, Google Analytics, Skype i mnogi drugi servisi nisu dostupni i usne u nedoumici razvlače se u osmeh. Sloboda, vreme, ideje, muzika, spavanje, sport... sve mi je rekao bih na dohvat ruke. Dosada više nije nedostižna ambicija.

Pokvareni smartphone zaista i nije toliko loša stvar.

Digitalna komunikacija - predavanje i prezentacija za DSOJ

2013-04-18T10:32:00.001+02:00

Digitalna komunikacija - Tihomir Stojanović - DSOJ - 17.04.2013. from Tihomir Stojanovic

Digitalna komunikacija i E-PR danas obuhvataju široku oblast.

Pored odnosa sa medijima i monitoringa koji predstavljaju osnovu (podela na tradicionalne i online medije gotovo da i ne postoji) neophodno je posedovati veštine za „community management“, kreiranje sadržaja, internet oglašavanje i marketing uopšte, kao i učestvovati u produkciji, SEO kampanjama i sve do sada navedeno povezati u jedinstvenu komunikacionu strategiju koja će omogućiti uspešno upravljanje reputacijom.

Ovaj vid komunikacije je već sada zastupljen u svim oblastima i osobe koje rade u agencijama, u okviru kompanija, ili kao „slobodnjaci“ treba što pre da unaprede svoje znanje kako bi i za par godina kada na scenu stupe generacije kojima su kompjuteri, „pametni“ mobilni telefoni i širokopojasni internet prirodni i nešto što oduvek postoji uspešno nastavili da obavljaju svoj posao.

Žene u okviru vaših digitalnih kampanja

2013-04-03T12:08:00.001+02:00

Online potrošnja žena
(kliknite da biste uvećali
inforgrafik)

Uključite žene u svoje digitalne kampanje.

Pinterest je društvena mreža koja izuzetno brzo napreduje i većinu korisnika čine žene (verovatno se pored vizuelne komunikacije i zbog toga razvija ovim tempom).
Žene skoro duplo više troše online u odnosu na muškarce. To se posebno odnosi na one koje imaju između 30 i 40 godina. Čak i kasnije, kada isprate decu, pokriju kredite, one oostaju značajni potrošači
Žene međusobno razmenjuju informacije, raspituju se i istražuju
Žene su napravile i u velikoj meri koriste jedan od poslednjih foruma na našim prostorima http://www.ana.rs koji ne pokazuje znake slabljenja, već napredovanja i razvoja
Žene sada imaju mnogo veći dijapazon oblasti u okviru kojih troše u odnosu na muškarce. Koriste tehnologiju, odeću i druge uobičajene predmete kao i oni, ali su spremne da izdvoje i pozamašnu svotu novca za recimo nokte, frizera ili odeću
Blog moje žene raste brzinom koja je zavidna uz minimalno ulaganje vremena, resursa i bez ikakvog vida neke ozbilnije reklame kroz sadržaj koji je zanimljiv ženama i koji one traže

Startovala prva srpska online strategija "Sword and Honor"

2013-03-11T13:35:00.000+01:00

Igrica "Sword and Honor" - mapa

Market

"Sword and Honor" je projekat nekolicine šumadijskih entuzijasta za igre, nakon tri godine razvoja dostupan javnosti.

Grupa mladih ljudi, strastvenih zaljubljenika u igre, je došla na ideju da napravi web browser igru koja će u sebi imati elemente mitologije Starih Slovena. Iako je ovakav format online igara čest, Sword and Honor se izdvaja time što je priča gledana kroz prizmu srednjevekovnog života u Srbiji.

Priča igre sledi sedam proročanstava nastalih u Zemlji fantazije pod imenom Radca 1362. godine. Kralj koji je vladao kraljevstvom se teško razboleo. Njegovi zli zemljoposednici počeše da dele zemlju među sobom, i da se spremaju da svrgnu starog kralja. Došla su loša vremena za narod. Proroci i Druidi izvadiše proročanstva o ratnicima koji će spasiti narod zemlje Radca. Na vama je da na početku igre izaberete da li želite biti Vitez, Vila ili Razbojnik i da krenete u akciju!

Prva verzija igre je nastala 2010. kao deo IT biznis inkubatora kompanije PSTECH, na kome su autori bili među nagrađenima. Danas, gotovo tri godine kasnije, posle mnogo izazova, prva javna verzija igre je dostupna igračima u Srbiji na adresi - www.swordandhonor.com

U narednim mesecima igra će postati dostupna i igračima u regionu.

O Looda Muva Games:

Looda Muva je mali game studio iz Centralne Srbije. Razvili su web browser igru Sword and Honor koja je upravo izašla na tržište Srbije. Želja im je da njihove igre zažive i “zaigraju se” na pravi način, kao i da se prošire po Evropi. U planu su i dva nastavka Sword and Honor trilogije (igre: Drugi Rat, i Poslednji Rat),kao i igru za društvene mreže - Professor Zriko’s Time Machine…

Praksa u kompanijama - ekskluzivna prilika, ili uloga lutke za testiranje?

2013-03-07T16:10:00.000+01:00

Praksa u kompaniji - ekskluzivna prilika, ili uloga lutke za testiranje? (izvor)

Nekad su ljudi kada završe fakultet očekivali da će dobiti posao u državnoj firmi, da će ostati u njoj dobar deo svog radnog veka i da je to sve što treba da urade.

Sada se svi trude da što pre zavše fakultet pošto studiranje nije jeftino, da ako je ikako moguće steknu praktično, upotrebljivo znanje i veštine koje je neko spreman da plati, da pronađu vezu za zaposlenje, ili da se proguraju i uhvate taj voz kako god znaju i umeju.

Deo ljudi ne želi da se pomiri sa stvarnošću (ili ima retko dobre uslove) i produžava đačke dane upisivanjem različitih master i doktorskih studija koje će veoma mali broj njih naplatiti u životu.

Praksa:

Deo mladih završava studije u roku i nakon toga traži praksu kako bi stekli neophodno iskustvo za bilo koji normalan posao, a deo njih to radi tokom studiranja (koje obično malo produži) tako da u trenutku dobijanja diplome automatski mogu da uđu u poslovne vode. Ukoliko je praksa dobra, osoba treba da:

stekne osećaj kako neko preduzeće funkcioniše i da razjasni da li je u realnosti profesija za koju se odlučio ono što je mislio da jeste
shvati hijerarhiju i nauči kako da obavlja poslove i komunicira u okviru nje
nauči različite poslovne procese i stekne tražene veštine (pregovaranje, slanje ponuda, pisanu, telefonsku i komunikaciju uživo, održavanje sastanaka, kreiranje plana realizacije različitih aktivnosti...)
unapredi svoje organizacione sposobnosti
funkcioniše samostalno
preuzme odgovornost i td.

Sa druge strane poslodavac ulaže svoje resurse (vreme, prostor, opremu, znanje...) na određeni period i dobija kako bi mnogi rekli "besplatnu" radnu snagu i ako ona to nije ako pogledate početak ove rečenice.

Interes je obostran. Nekoliko meseci ostvaruju saradnju koja svima donosi dobrobit sem ako se desi da jedna od ove dve strane nije dovoljno zainteresovana, kvalitetna, ili se ne ponaša fer u najopštijem smislu.

Nakon završene prakse, osoba dobija preporuku koja je ujedno potvrda i ključ koji treba da otvori naredna vrata, ili konkretnu poslovnu priliku.

Moje je mišljenje da je ovakav program dobar i da dokle god nije deo formalnog obrazovanja, treba da postoji nazavisno. Znam popriličan broj ljudi koji ni na jedan drugi način nisu mogli da nauče kako se obavlja neki posao, koji su dobili zaposlenje zato što su se dobro pokazali u tom periodu i ubedili poslodavca da ne traži neku drugu osobu i da ih zadrži pošto je obezbedila dobre rezultate, a svi znate koliko je teško naći dobre saradnike, radnike, kolege, stručnjake i uopšte normalne ljude za bilo koju oblast.

Imate li iskustva sa praksom?

Da li postoji ovakav program u okviru vaše kompanije? Naša agencija ga sprovodi već neko vreme.

Šta želim od servisa za monitoring online komunikacije?

2013-03-04T16:40:00.000+01:00

Grafikon online veza (izvor)

Nakon testiranja nekoliko alata kao što su Radian 6, Sysomos (prošao sam osnovnu obuku) i drugi, ovo je spisak nekih od funkcionalnosti koje očekujem od servisa tog tipa:

Da bude brz
Da prati portale, medije (bez obzira na to da li imaju RSS, ili ne), blogove, društvene mreže
Da poseduje arhivu postova i statusa nekoliko godina unazad zbog analize
Da može da generiše neki vid trendova i predviđanja
Da nakon što ga korisnik ispravi sistem može da uči
Da može da izdvoji pojedinačne korisnike, grupe i odredi međusobnu povezanost naloga, tema i zajednica. Drugim rečima da može da kombinuje sve elemente i prikazuje njihove odnose
Da rezultate pretrage i druge nalaze predstavlja vizuelno u takvoj formi da oni budu razumljivi i da se lako mogu modularno složiti u izveštaje. Da izveštaj može da se pošalje i u vidu linka ka veb stranici sa dodatnim podacima koji ne mogu da se vide recimo u PDF formatu
Da može da raspoznaje srpski jezik
Da prag za alert može da se odredi manuelno i da može da se kreira kombinovanjem više faktora
Da alert može da se dobije u vidu Email i sms poruke
Da postoji korisnička podrška koja može da reši različite zadatke brzo i koja je voljna da osluškuje naše potrebe i prilagođava sistem tome

Ukoliko sam nešto zaboravio slobodno dopišite kroz formu za komentare ispod teksta

Tri generacije savremenog srpskog stripa

2013-02-21T14:46:00.001+01:00

Tri generacije savremenog srpskog stripa

Izložba „Nastavlja se... Tri generacije savremenog srpskog stripa“ će se održati u Francuskom institutu u Beogradu od 26. februara do 13. aprila 2013. godine. Na njoj će kroz originalne strip table i dvojezični katalog biti predstavljeno skoro 200 strip crtača i scenarista iz Srbije koji su aktivni, stvaraju i pozicioniraju se na strip sceni u Srbiji ali i svetu, sa fokusom pre svega na francuskom strip tržištu počev od 1980-ih pa do današnjeg dana.

Osmišljen je i atraktivan prateći program izložbe, koji će obuhvatiti: susrete na temu veza francusko-belgijskog i srpskog stripa (28. februara) i francusko-belgijskog stripa u Srbiji (19. marta) i, najzad, jedan dan otvorenih vrata (21. marta) kada će ljubitelji devete umetnosti moći na licu mesta u Francuskom institutu da prate stvaranje strip crteža u čast nedavno preminulog čuvenog francuskog autora Moebijusa (http://www.institutfrancais.rs/srp/02f.html).

Tri generacije, navedene u podnaslovu izložbe, vezane su za 80-te i 90-te godine 20. veka i novi milenijum. Autori iz prvog perioda, stvarali su tokom poslednjeg „zlatnog doba“ stripa na ovim prostorima, u sredini koja je negovala i volela strip, a veliki tiraži domaćih publikacija ali i prilika da rade licencna izdanja u zemlji i inostranstvu su bili pravilo a ne izuzetak. Prelomni događaji na prostoru Jugoslavije su ograničili i strip tokom 90-ih, mada su strip stvaraoci uspevali da i tada ostave svoj pečat, makar i u alternativnim „uradi sam“ publikacijama. Posle 2000. godine, ponovo se stvaraju mogućnosti za rad kod stranih, uglavnom francuskih izdavača, a i sama srpska strip scena, dokazuje još jednom svoju vitalnost i relevantnost u svetskim okvirima i doživljava rast broja autora, izdanja i dela koji ne prestaje do danas.

Simboličan naslov „Nastavlja se...“ asocira na ranije značajne međunarodne promocije autora iz Srbije. Zajedno sa drugim autorima sa prostora bivše Jugoslavije, oni su bili zastupljeni na izložbama: „Jugoslovenski strip 1866-1986“ održanoj u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu 1986. godine i „1h59“, realizovanoj 2000. godine na najvećem svetskom strip festivalu Angulem u Francuskoj (i neposredno potom u Kulturnom centru u Parizu). Takođe, ova izložba se nadovezuje na novije inicijative u promociji naših autora kroz aktivnosti Francuskog instituta u Srbiji i „Udruženje stripskih umetnika Srbije“ i drugih organizacija i institucija kulture.

Konačno, cilj izložbe je dalje priznavanje stripa kao punopravne umetnosti u Srbiji kako bi potvrdio isti status koji već decenijama ima u Francuskoj i drugim zemljama sa tradicijom ove, devete umetnosti.

Beograd, 14.2.2013.

http://www.usus.org.rs/index.php/sr-RS/novosti-2/190-nastavlja-se-tri-generacije-savremenog-stripa

Ideja: Mobilna aplikacija za poznate ličnosti

2013-02-19T09:25:00.000+01:00

Mobilna aplikacija Celebrity update

Opis funkcionalnosti:

Kreirati mobilnu aplikaciju koja će pratiti poznate ličnosti u Srbiji slično postojećoj "Celebrity update" na svetskom nivou
Lista ovih ličnosti nije finalna (recimo njih 30). Svakog meseca, korisnici aplikacije odlučuju o tome ko će ostati "poznat" na osnovu čitanja vesti i posećivanja njihovih profila (koji sadrže statuse sa društvenih mreža, fotografije, video zapise, vesti, prodavnicu...), a ko će od recimo 100 "rezervnih poznatih ličnosti" zauzeti njihovo mesto i titulu
Aplikacija će omogućiti komentarisanja sadržaja, profila i statusa, deljenje sadržaja putem društvenih mreža, organizovanje različitih nagradnih igara, live straming, prikaz banera, slanje push notifikacija i prilagođenih ponuda...

Ovo je odlična prilika za kreiranje baze korisnika, plasiranje vesti, partnerski odnos sa određenim medijima, kupovinu virtuelnih dobara putem mobilnih operatera, prodaju oglasnog prostora i kontakt sa poznatim ličnostima koje mogu da se uključe u različite aktivnosti vaših klijenata.

Kako vam se čini? Mislite li da je realna i dovoljno komercijalna?

Inspiracija: www.tracara.com

Ne moraš biti najbolji da bi uspeo

2013-02-18T10:38:00.001+01:00

Upoznao sam nekoliko veoma uspešnih ljudi koji nikada nisu bili fenomenalni pisci, menadžeri, poznavaoci svoje oblasti... Imali su prosečne sposobnosti, odlične uslove i dovojno prisebnosti da ih u pravom trenutku iskoriste. Priča sa uspehom je kao ona izreka da "Para na paru ide".

Anonimni primer:

Momak je završio privatni fakultet koji su finansirali njegovi roditelji. Zaoslio se (dobio i svoje finansije) i posle nekog vremena počeo da piše blog. Za razliku od drugih entuzijasta, izabrao je oblast koju još niko nije pokrio u njegovoj zemlji, svi postovi se pojavljuju online u šest ujutru kako bi bili prvo što će njegova ciljna grupa ujutru pročitati kada dođe u kancelariju. Piše svaki dan. Finansira kampanju kontekstualnog oglašavanja koja ga lansira u veoma kratkom roku. Plaća agenciju da mu napravi dobar dizajn bloga (i server, održavanje, dorade...), Facebook fan stranu i aplikaciju za online takmičenje. Kreira amaterski Youtube kanal i kontaktira ozbiljne klijente. Upoznaje novinare, pojavljuje se sa njima na događajima i kroz par godina postaje toliko dobro pozicioniran da otvara PR agenciju putem koje kao sledeći prirodan korak nastavlja da nudi različite usluge klijentima sa kojima je sarađivao u okviru bloga.

Kada ga pitaju zašto voli BMW, kaže da je to zato što vozi ta kola (njegovih roditelja).

Kada ga pitaju zašto voli iPhone i MacBook Air, kaže da je to zbog dugotrajnosti baterije, odličnog softvera i dizajna (a na pitanje koliko dugo ga koristi skreće tamu pa tek na insistiranje odgovara oko šest meseci).

Kada se pojavi u skupom odelu koje je kupio u Londonu i kaže da radi projekte samo za ozbiljne pare, ljudi ga pogledaju i kažu, ovo je čovek u koga vredi uložiti.

Da ponovim činjenicu sa početka ovog teksta. Ne morate imati najbolje blog postove, ne morate davati najbolje ideje, ne morate biti tačni i dobro voditi projekte, ne morate raditi za povoljne iznose novca, ne morate biti dobri sa svima, ne morate biti dobri ni kao čovek, dovoljno je da znate kako da se prodate, da iskoristite sve što imate i da uhvatite pravi trenutak. Ipak, retki su oni koji to umeju i mogu i momku čiji razvojni put sam opisao svaka čast. Za njega je sve to samo posao kao bilo koji drugi, ali posao koji on dobro obavlja.

Malo tržište i pogrešni potezi - Mediji, blogeri, nagrade, klijenti, agencije

2013-02-14T16:24:00.000+01:00

Šta kupiti na vašaru? (autor fotografije: Tihomir) Stojanović

Primetio sam da je veoma mali broj agencija, klijenata i pojedinaca koji prave dobar PR, odnosno znaju kako i voljni su da naprave dobru priču za klijenta i sebe. Nije mi namera da kritikujem bez argumenata pa ću malo pojasniti:

Mediji (tradicionalni i novi) su na izdisaju i uglavnom će uraditi dosta toga za dovoljnu količinu novca kako bi se održali
Blogeri, tviteraši i druge navodno uticajne osobe na netu će uraditi istu stvar i najčešće se kreću u određenim krugovima, kreiraju konferencije za svoju promociju sa temama koje se ponavljaju već godinama i opisuju jedne drugim superlativima samo da bi dobili deo kolača
Nagrade više nemaju vrednost koju su imale nekad. Lako ćete zaključiti zašto na osnovu gore napisanog
Veoma mali broj ljudi zaista kreira nov, a još manji broj njih kvalitetan sadržaj. Tekstovi se pišu (najčešće preuzimaju) namenski da bi ih klijent primetio, da bi dobili SEO link, fotografije su "ukradene", "pozajmljene", ili napravljene onako usput, video kanali se razvijaju uz veliku muku (produkcioni troškovi su znatno veći pa ih je teže obezbediti i opravdati)
Klijenti žele brz uspeh, veliki broj objava, klikova, fanova, poseta, gerila aktivnosti i često ne razumeju čemu sve to služi, a još manje kako sve to funkcioniše. Nedostaju im kadrovi koj bi mogli da vode celu priču, volja i želja da uče i sa razlogom poverenje u one koji to rade za njih
Agencije (PR, marketing, produkcione) prodaju šta stignu bez obzira na svoje kapacitete, znanje, realne troškove i dugoročne strategije

Sve navedeno polako dovodi do neke vrste urušavanja. Vest postaje ona informacija iza koje stoji novac, čitaoci ne konzumiraju sadržaj i što je još bitnije ne veruju izvoru, sve se vrti u malim krugovima koji uveličavaju nepostojeće vrednosti, potrošači dobijaju loš kvalitet.

Da post ne bude crn, postoje mediji, blogeri, tviteraši, nagrade, klijenti, agencije i sadržaji koji vrede, koji znaju kako na prirodan i fer način da naprave komunikcionu kampanju kod kojih sve teče glatko i kojima se stvari prepuštaju zato što ljudi imaju poverenje u njih rezultate. Malo ih je, ali ipak postoje.

Slažete li se?

Festival irske kulture u Beogradu

2013-02-13T13:27:00.000+01:00

Beogradski irski festival

Prvo izdanje Beogradskog Irskog Festivala, koji će predstaviti jedan deo fenomenalne irske kulture, biće održan od 11. do 17. marta na više lokacija u Beogradu.

Tokom sedam festivalskih dana biće prikazana najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, kao i aktuelna pozorišna produkcija uz atraktivan koncert poznate irske pevačice.

Beogradski irski festival održaće se u novoj zgradi Kinoteke (Uzun Mirkova), bioskopu Fontana, Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Domu omladine Beograda.

Pored pridruživanja globalnoj irskoj zabavi u nedelji živahnih proslava (uključujući Svetog Patrika 17. marta), beogradska publika upoznaće se kroz program Beogradskog Irskog Festivala sa zanimljivim pregledom irske kulture, koji uključuje jake društvene, istorijske i kulturološke elemente pomoću kojih će srpska publika ispratiti tok najznačajnijih dešavanja irskog istorijskog i vizuelnog identiteta. Tom prilikom posetiocima festivala biće prenet živopisan portret Irskog ostrva – njegovih ljudi, kulture i pejzaža.

Beogradski irski festival organizuju irski lokalni novinari Jas Kaminski, Garret Tanasković Kelly (koji zajedno imaju preko 20 godina iskustva rada u regionu), i Miroslav Mogorović (producentska kuća Art & Popcorn) u saradnji sa Ambasadom Republike Irske u Atini i Beogradskim konzulatom, Irskim filmskim institutom, delegacijom Evropske Unije i vodećim beogradskim filmskim i kulturnim institucijama kao što su Jugoslovenska Kinoteka i Dom omladine Beograda.

Manifestacija je podržana od strane Ambasade Irske u Republici Srbiji, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Culture Ireland - organizacije za međunarodnu promociju irske kulture i pretenduje da postane važan izlagač irske kulture u Srbiji, kao i jedan od najposećenijih festivala ove godine.

Srpska premijera dokumentarca “The Startup Kids”

2013-02-08T17:02:00.000+01:00

Srpska premijera dokumentarca “The Startup Kids”

Utorak, 12. februar 2013. u 19:00

Dom omladine Beograda//Velika sala

Autori dokumetarca: Vala Halldorsdottir i Sesselja Vilhjalmsdottir

Vreme trajanja: 56 minuta. ULAZ JE SLOBODAN!

Nakon projekcije filma biće održana i panel diskusija o statusu i perspektivama startap ekosistema u Srbiji. Startapi su firme koje baziraju svoje proizvode na tehnološkim proizvodima koji se uglavnom distribuiraju na globalna tržišta putem Interneta. Pored toga što mogu da "promene svet" (primeri Googlea ili Facebooka) u pitanju su i biznisi koji imaju izvanredne potencijalne za ostvarivanje visokih profita uz skromna ulaganja. U Srbiji već postoji nemali broj uspešnih kompanija ovog tipa. Na diskusiji će biti reči o tome kakve startape imamo, kakvi su uslovi za razvoj novih uspešnih kompanija i šta možemo očekivati u budućnosti. Na panelu koji organizuje SEE ICT će učestvovati iskusni srpski startap preduzetnici: Boris Krstović (Newscurve), Milan Jovović (Nordeus) i Ivan Aksentijević (Groundlink).

“The Startup Kids” - trejler

Dokumentarni film “The Startup Kids” je delo dve mlade Islanđanke koje su poželele da podele svoju strast prema novim tehnologijama i preduzetništvu sa celim svetom. Njihovo glavno oružje je inicijativa.

Uzele su kameru u svoje ruke i posetile sve ljude čije sajtove i aplikacije posećuju milioni ljudi dnevno. Ispred objektiva o svojim iskustvima govore osnivači najpoznatijih sajtova - Vimeo (Zak Klejn), Soundcloud (Aleksander Ljung), Dropbox (Dru Hjuston), Scribd (Trip Adler) i drugi. Publika i kritičari se slažu da dugo nisu videli dokumentarac koji inspiriše i motiviše kao “The Startup Kids”.

Sem Lesin, menadžer u Fejsbuku, bio je iskren i rekao je da je takav način života manično - depresivan. Nikada nije dobar dan. Ili doživljavate najbolji dan ikada ili mislite da ćete umreti. Osnivač SoundcloudaAleksandar Ljung je bio toliko opsednut time koliko je pokretanje ovog sajta korisno za njega da nije ni pomislio koliki bi jak uticaj imao na ceo svet. Bilo je i onih koji su bili spremni da se odreknu privatnog života zarad uspeha projekta. Takav je i pokretač Vimea, Zak Klajn koji je prijateljima i porodici poslao pismo u kom je napisao da ga oni više ne poznaju. Kao razlog je naveo da je iskulirao ljude jer ništa nije bilo važno kao Vimeo

Distribucija

Ideja autora je da dokumentarac može da dođe u bilo koju zemlju, samo je potrebno da ih kontaktiraju oni koji bi želeli da dovedu dokumentarac u svoju zemlju. Tako je do sada prikazan u Kanadi, Hrvatskoj, Sloveniji, Švedskoj, Portugalu, SAD-a, Španiji, Danskoj, Vijetnamu…

Zakazane su projekcije dokumentarca i u Belgiji, Češkoj, Portugalu, Norveškoj, Francuskoj.

Srbija se, takođe našla na ovoj mapi.

Kritike

Kritika dokumentarca je publika koja je imala priliku da pogleda film u svojim zemljama. Po rekacijama ljudi koji su nam lično preneli svoja iskustva iz Hrvatske i Slovenije, gde je prikazan dokumentarac, utisak je da je ovo idelna priča, unverzalna za ceo svet. U svakoj zemlji postoje ljudi sa fenomenalnim idejama kojima je potreban “vetar u leđa”, a širenje ideja je lakše nego ikada ranije, jer je internet najbolji pismonoša. Ceo svet se upoznaje sa idejom u trenu oka.

Dokumentarac „The Startup Kids“ sačinjen je od životnih priča talentovanih i mladih ljudi čija iskustva inspirišu i ohrabruju. Upravo je takva injekcija realnog optimizma prekopotrebna Beogradu i Srbiji.

Film pokazuje da je, kada pratite svoju strast, uspeh zagarantovan.

Izjave učesnika dokumentarca

“Ovakav način života je manično-depresivan. Nikada nije dobar dan. Ili doživljavate najbolji dan ikada ili mislite da ćete umreti”, iskren je u filmu Sem Lesin, menadžer u Fejsbuk kompaniji.

“Bili smo toliko opsednuti time koliko bi to bilo korisno za nas da nismo ni pomislili koliko bi jak uticaj imalo na svet“, rekao je Aleksandar Ljung, osnivač Soundlouda.

Zak Klajn, osnivač Vimea je zaboravio svoje prijatelje i porodicu zbog posla.

“Sećam se da sam poslao pisma prijateljima i porodici - Žao mi je, vi me više ne poznajete. Iskulirao sam ljude jer ništa nije bilo važno kao ovo!”, rekao je Zak.

http://thestartupkids.com

Izložba „Lucijan Bernhard (1883 -1972) - reklama i dizajn u osvit 20. veka“

2013-02-08T12:09:00.000+01:00

Izložba „Lucijan Bernhard (1883 -1972) - reklama i dizajn u osvit 20. veka“

14. februar - 14. mart 2013.

Svečano otvaranje je u četvrtak, 14. februara 2013. u 19 časova, kome će prisustvovati i autor izložbe gospodin Hubert Ridel, (Hubert Riedel).

Kustos izložbe: Milica Cukić, MPU

Organizatori: Goethe- Institut Belgrad i Muzej primenjene umetnosti Beograd

"Reklama i dizajn u osvrt 2. veka"

Retrospektivna izložba radova Lucijana Bernharda (1883 -1972), koju čini 218 eksponata (pretežno hromolitografija), koncipirana je sa ciljem da publiku upozna sa stvaralaštvom jedne od „ikona dizajna“ s početka 20. veka. Zahvaljujući predanom dugogodišnjem istraživanju autora ove izložbe Huberta Ridla, imamo pred sobom, detaljan uvid u život Lucijana Bernharda i u njegovo stvaralaštvo. Ova izložba je namenjena ljubiteljima dizajna, jer omogućava detaljno sagledavanje dela jednog od pionira oglašavanja i dizajna s početka 20. veka.

Lucijan Bernhard je nemački umetnik koji je imao značajnu ulogu u oblikovanju vizuelnog jezika moderne reklame, koji odgovara brzom privrednom rastu i životnom ritmu koji on diktira. On je tvorac plakata svedenih na prikaz predmeta i ime robne marke (nem.„Schachplakat“, eng.„object poster“), tako da se savremeni plakat ne može zamisliti bez njegovog doprinosa. Logotipi brojnih velikih preduzeća, kao što su Boš, Kafa HAG, Pelikan, i danas se zasnivaju na rešenjima koja je Bernhard predložio počekom prošlog veka.

U Nemačkoj se nova umetnost plakata probila tek u poslednjoj deceniji 19. veka, a njeni su centri bili Minhen i Berlin. Početkom 20. veka savremenici su plakatu pridavali izuzetno veliki značaj. O tome svedoče i redovne izložbe plakata, kao i činjenica da su u javnim kulturnim ustanovama vrlo brzo ustanovljene odgovarajuće zbirke, poput onih u Berlinu, Drezdenu, Hamburgu i Štutgartu. One su značajno doprinele profesionalizaciji reklame, baš kao i osnivanje „Udruženja ljubitelja plakata“ u Berlinu 1905. godine.

Ursula Celer u predgovoru kataloga ove izložbe ističe:“Najveći uticaj na rani razvoj dizajna u Nemačkoj imao je upravo Lucijan Bernhard. On je presudno uticao na razvoj veoma funkcionalnog pristupa, koji je kod plakata obeležio stil s početka 20. veka. Pored toga, pripala mu je i ta čast da bude prvi profesor na novoustanovljenoj katedri za reklamu. Otvorio je kancelariju u Berlinu, u kojoj je izrađivao idejna rešenja za plakate, reklamne oglase, tipografska pisma i logotipe, ali je načinio i prve korake ka oblikovanju ideje o korporativnom identitetu, čije smo pune mogućnosti iskoristili tek u naše vreme, dakle stotinu godina kasnije“.

Bernhardova idejna rešenja za robne marke (Boš, Štiler, Audi...) daleko su nadživela svog tvorca. Tako je njegov uticaj delovao i dalje, uprkos tome što se mnogi nisu više sećali autorovog imena. Sam Bernhard postao je žrtva prolaznosti sopstvenih ostvarenja. U očima šire publike njegova je slava izbledela kad i plakati na reklamnim stubovima i oglasi u dnevnim novinama.

Značaj ove izložbe je utoliko veći jer predstavlja prvu samostalnu retrospektivu stvaralaštva Lucijana Bernharda koncipiranu po muzeološkim standardima i napravljenu za muzejske galerijske prostore. Ni u Nemačkoj, a ni u Americi, u kojoj je Bernhard živeo od 1923. godine, njegovo stvaralaštvo nikada ranije nije tako detaljno predstavljeno kao ovde.

Radionica za studente:

Subota, 16. februar 2013. u 12 h

Radionica je namenjena studentima Fakulteta primenjenih umetnosti i Dizajnerske škole iz Beograda na kojoj će, pod nadzorom autora izložbe Huberta Ridla, učesnici raditi projektni zadatak izrade plakata kao u vreme Lucijana Bernharda.

MUZEJ PRIMENJENE UMETNOSTI, Vuka Karadžića 18

Radno vreme muzeja i muzejske prodavnice: utorak - subota 11:00 – 19:00 časova

Izložba najboljih fotografija sa Refoto konkursa „100 naj“

2013-02-06T13:00:00.001+01:00

Časopis za kulturu fotografije Refoto proslavio je u februaru izlazak stotog broja. Povodom ovog jubileja, u maju prethodne godine pozvani su čitaoci da pošalju fotografiju za novi konkurs pod nazivom „100 naj“. Do 5. januara 2013. godine, kada je istekao rok za prijem radova, stiglo je gotovo 2.000 fotografija u štampanoj formi, od oko 200 autora iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Slovenije…

Žiri je odabrao 100 najboljih fotografija, proglasio tri pobednika i pohvalio pet autora. Najbolji su osvojili vredne nagrade – vaučere za kupovinu foto-opreme u prodavnici OnOff u Beogradu, u vrednosti od 3.000, 2.000 i 1.000 evra.

Otvaranje izložbe i proslava jubileja zakazana je za petak, 8. februar u 19 časova, u galerija Artget Kulturnog centra Beograda, i trajaće do 27. februara. Radno vreme Galerije je od 12.00 do 20.00 svakog dana, osim nedeljom.

Vuk Adžić - Putovanje kroz snove

Luka Knežević - Strika

Milivoj Vasiljević - Život je teatar

Nordijska panorama 2013 - festival kratkog, dokumentarnog i animiranog filma

2013-02-06T12:43:00.000+01:00

Nordijska panorama 2013

Balkankult i Kulturni centar Beograda već deveti put za redom organizuju filmski festival Nordijska Panorama - jedinstven kulturni događaj koji prikazuje posebnu programsku celinu godišnje produkcije izabranih kratkih, dokumentarnih i animiranih nordijskih filmova. Festival se, tradicionalno, premijerno prikazuje u dve beogradske dvorane - u Dvorani Kulturnog centra Beograda (14-18. februar) i u Dvorani Kulturnog centra Studentski grad (15-19. februar), a tokom godine, kao i do sada, filmove će videti i filmska publika u nizu drugih gradova i dvorana širom Srbije.

Nordijska panorama je zapravo izbor dokumentarnih, kratkih i animiranih filmova iz prošlogodišnje produkcije kinematografija nordijskih država - Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske.

Ovogodišnji izbor filmova tematski je posvećen izazovima dve generacije - mlade, koja sazreva, i starije, u trećem dobu.

U toku pet festivalskih dana biće prikazano trideset filmova različitih žanrova. Posebne festivalske celine čine dva programa norveških kratkih igranih i animiranih filmova među kojima su dobitnik Oskara “Danski pesnik” i osvajač Zlatne palme “Njuškalo”.

Svečano otvaranje je zakazano za 14. februar u 20 časova, čime se Festival pridružuje proslavi značajnog kulturnog jubileja - 50 godina od početka rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.

Prvi broja magazina Nezavisne kulture - MANEK

2013-02-06T12:31:00.001+01:00

Prvi broja magazina Nezavisne kulture - MANEK

U sredu, 6. februara 2013. u 18 časova u Kulturnom centru Grad (Braće Krsmanović 4, Beograd), uz projekciju dokumentarne televizijske pilot emisije „Na sopstveni pogon“ o Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i neformalno druženje.

MANEK je prvo u nizu periodičnih izdanja NKSS koje ćemo objavljivati u formi fanzina radi unapređenja vidljivosti nezavisne kulture i umetnosti i afirmisanja njenog značaja u savremenom društvu. Na više od 30 strana predstavljen je samo deo raznovrsne programske produkcije koje su članovi NKSS realizovali tokom 2012. godine uz velika žrtvovanja, ali i uz međusobnu podršku i solidarnost.

Uredništvo MANEK-a se nada da će NKSS u sledećem broju svojih novina moći da se pohvali i konkretnim pomacima u dijalogu s vlastima o uslovima u kojima njene članice prekarno rade već godinama, pa i decenijama – pod uslovom da postoji bar minimum svesti da je kultura u Srbiji na početku 21. veka uopšte potrebna. A bez nezavisne kulturne scene, kao najživljeg dela ukupnog sistema kulture, nema ni budućnosti za kulturnu scenu u celini.

Čitaoci prvog broja MANEK-a imaju mogućnost da se podsete ili saznaju više o izabranim aktivnostima Art klinike, Dah teatra, Mimarta, Ministarstva prostora, Stanice – servisa za savremeni ples, Kioska, Remonta, Videomedeje, organizacije Čaj… odličan, Nezavisnog filmskog centra Filmart, Zemunskog malog umetničkog centra – ZMUC, Elektrike, Plavog pozorišta, udruženja Zvuk i vizije, Kulturis, SEEcult.org, Hop.La!, DEZ ORG, Vojvođanke, Generatora, Licaulice, kulturnih centara Grad, Rex, odnosno o festivalima Kondenz, Zalet, Sound and visions, KRAF, Slobodna zona, VivisectFest, PATOSoffIRANJE, Avgust jednog diverzanta – AJDE fest…

MANEK sadrži i zanimljiv izbor stripova (Čaj… odličan i Elektrika), proze (Kornet) i poezije (Poezin).

Prvi broj MANEK-a sadrži i i pogled na region, kroz intervjue sa dramaturgom i višestranom umetnicom Katarinom Pejović, i menadžerkom u kulturi Eminom Višnić, direktorkom Pogona – zagrebačkog centra za nezavisnu kulturu i mlade i nekadašnjom predsednicom i koordinatorkom mreže Klubtura/Clubture. Takođe, iz regiona je predstavljen i festival AKTO u Bitolju, kao i nova regionalna platforma za kulturu Kooperativa.

Promociju MANEK-a pratiće i emitovanje gotovo polusatne dokumentarne televizijske pilot emisije „Na sopstveni pogon“ o Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), snimljene u produkciji NFC Filmart iz Požege, a tom prilikom predstavićemo i Mapu NKSS, publikaciju sa osnovnim podacima o Asocijaciji NKSS i razuđenosti bezmalo 80 organizacija, inicijativa i pojedinaca koje je od osnivanja 2011. godine okupila iz 20 gradova širom Srbije.

Osim u štampanom izdanju, MANEK je objavljen i u elektronskom (pdf) formatu koji je moguće besplatno preuzeti.

Preuzmite mapu NKSS.

Trejler pilot emisije

Objavljivanje prvog broja MANEK-a pomogli su Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu i Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije

Blogeri, nagrade, sajam i Turistička organizacija Nemačke (GNTB)

2013-02-05T10:11:00.001+01:00

Poziv za učešće na Međunarodnom sajmu turizma - IFT 2013 u Beogradu

Turistička organizacija Nemačke (GNTB) na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma – IFT 2013 u Beogradu planira da na svom štandu ugosti 10 blogera iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Crne Gorne, Rumunije, Srbije, Turske, Slovenije, Mađarske, Austrije, Češke i Slovačke, i da im na taj način pruži priliku da se bolje upoznaju sa radom organizacije i novom kampanjom za mlade.

U vreme trajanja sajma i gostovanja na našem štandu upoznaćete se sa najvažnijim elementima kampanje: mapom popularnih lokacija Youth Hotspot Map i mobilnom aplikacijom mape popularnih lokacija. Turistička organizacija Nemačke će na svom štandu organizovati i Google Hangouts video konferencije sa turističkim blogerima iz različitih delova Nemačke, uz mogućnost ćaskanja sa nekim od najpoznatijih evropskih turističkih blogera, među kojima su svakako Melvin Boeher (Melvin Boecher), autor bloga Traveldudes, i Kit Jenkins (Keith Jenkins) autor bloga Velvet Escapes.

Prvih 10 blogera koji se registruju dobiće poziv da učestvuju na Međunardnom sajmu turizma – IFT 2013 u Beogradu.

Boravak u Beogradu pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Nemačke podrazumeva:

Povratne avionske karte za Beograd (sa planiranom dolaskom u Beograd 20. februara i povratkom iz Beograda 22. februara 2013. godine)
2 noćenja u Hotelu Excelsior u Beogradu (od 20.2. do 22.2.2013)
Ulaznice za Međunarodni sajam turzima 2013. u Beogradu za 21. i 22. februar 2013.
Učešće u specijalnim događajima za blogere na štandu Turističke organizacije Nemačke 21. i 22. februara 2013. godine
Učešće u Nemačko-srpskoj svečanosti koja će se održati 20. februara 2013. godine u Skupštini grada Beograda
Večeru 21. februara u centru Beograda sa ostalim blogerima, uključujući i Melvina Boehera (Traveldudes) i Kita Jenkinsa (Velvet Escapes), i predstavnicima Turističke organizacije Nemačke

Blog nagrade

Takođe vas pozivamo i da uzmete učešće u konkursu za Blog nagrade i šansi da osvojite putovanje u Nemačku. Tema konkursa je: „ Na šta Vas asocira Nemačka kao destinacija za mlade?“

Svoje priloge možete dostaviti u vidu tekstualnih dokumenta, slika ili video zapisa (u trajanju od maksimalno 5 minuta, veličine do 250 MB)(u sledećim formatima: PDF, TXT, JPG, PNG, MP4, MPEG, MPG ili WWV).

Molimo da svoje priloge dostavite najkasnije do 25. februara 2013. godine.

Pravila i uslovi učešća

Pobednik konkursa za Blog nagrade biće proglašen na Međunarodnom sajmu turizma u Berlinu koji će se održati od 6. do 10. marta 2013. godine, a nagrada su povratne avionske karte za Nemačku za dve osobe, dve sedmodnevne železničke propusnice i noćenja širom Nemačke.

Kampanja za mlade

Cilj kampanje Turističke organizacije Nemačke za promovisanje popularnih mesta za mlade u Nemačkoj pod nazivom “Youth Hotspots in Germany - Share the moment” jeste promovisanje putovanja ka destinacijama za mlade u Nemačkoj. Osnovni cilj kampanje je predstavljanje turističkih sadržaja koji mladi međunarodni putnici kreiraju, pre svega putem socijalnih mreža i internet stranice Turističke organizacije Nemačke. Ideja je stvaranje veće prepoznatljivosti Nemačke kao destinacije za mlade i uspostavljanje mogućnosti da određene ciljne grupe istovremeno preuzimaju i dodaju odgovarajuće turističke sadržaje.

Na internet stranici kampanje www.germany.travel/youth korisnici mogu da preuzmu interaktivnu mapu zanimljivih i popularnih mesta u Nemačkoj, tzv. Youth Hotspot Map, koja sadrži zanimljivosti koje svakako treba posetiti, od raznovrsnih barova i kafea, preko noćnog života, šopinga, do festivala i događaja. Ove popularne lokacije ili HotSpots odabrane su na osnovu ankete sprovedene među mladima u Nemačkoj. Turistička organizacija Nemačke je u tu svrhu obezbedila i mobilnu aplikaciju sa fokusom na besplatni bežični internet koji je dostupan širom Nemačke.

Međunarodni sajam turizma u Beogradu

Međunarodni sajam turizma u Beogradu, Srbiji predstavlja najveći sajam turizma u jugoistočnoj Evropi. Na ovogodišnjem, 35. po redu Sajmu turizma očekuje se učešće izlagača iz čak 43 zemlje i više od 50.000 posetilaca. Sajam blogerima nudi jedinstvenu priliku da ostvare kontakte sa predstavnicima turističke industrije, među kojima je naravno i Turistička organizacija Nemačke.