Bankarstvo

Blog na novoj adresi!!!!

zoranp — Tue, 05 Apr 2011 14:27:00 +0200

Naredni postovi će biti na sledećoj adresi:

http://bankarstvo.wordpress.com

Pregovori najvećih banaka sa NBS i Vladom RS

zoranp — Sun, 03 Apr 2011 00:03:25 +0200

Grejs period- Period u kojem se raspolaže kreditom ali se ne počinje sa otplatpom., kako glavnice tako i kamate. Kamatna stopa je različita za kredite sa grejs periodom i za one bez njega.

U poslednje vreme se sve više priča o grejs periodu, naročito posle sastanka najvećih banaka koje posluju u Srbiju i drže 70% tržišta. Svi učesnici su se složili da treba vršiti reprogram kredita, a naročito za one klijente koji su ostali bez zaposlenja kao i oni koji su prezaduženi. Pod prezaduuženi misli se na one koji imaju više od 50% zaduženosti u odnosu na lična primanja, to se najčešće događa kod smanjenja ličnih primanja nakon početka otplate kredita, čelnici vlade su predložili da se u reprogram uključe i svi građani koji imaju dugoročne kredite, uglavnom one sa stambenim kreditima. Ova ideja mogla bi najviše da pomogne onim klijentima koji su pre par godina uzimqali stambene kredite indeksirane u Švajcarskim francima u međuvremenu vrednost CHF je porasla a samim tim i rata za otplatu, i korisnici takvih kredita su se našli u problemu, mogu se svrstati i u grupu prezaduženih, ako se uzme da su se u startu zadužili maksimalno. Predlog banaka je bio i da se u toku grejs perioda građani koji su ostali bez posla oslobode plaćanja kamate i rate a oni koji se svrstavaju u grupu prezaduženih odnosno oni koji su prekoračili propisan limit odnosno od 30% ili 50% sve zavisi da li su u pitanju stambeni krediti ili ne.

Banke su predložile sledeće mere:

Grejs period od 2 godine

Pomoć ptrezaduženim i korisnicima kredita bez posla.

Sve vrste stambenih kredita se uključuju u program

Jedan od predoga je i da grejs period ne važi za subvencionisane kredite i keš kredite, kao i za dugovanja po karticama i tekućim računima.

Naravno i smanjenje obaveznih rezervi banaka kod NBS

Da li treba uvesti i grejs period za dugovanja po tekućim računima u narodnu zvana ‘’dozvoljeni minusi’’ najpopularnija vrsta zaduživanja među građanima Srbije, ali naravno i najskuplja, odnosno banke kada se gleda godišnja kamata određuju najveću kamate. Neki vid grejs koji bi se ogledao u tome da se ne obračunava kamata u određenom periodu, ova vrsta odlaganja verovatno pomoglo velikom broju klijenata koji su korisnici ovog najpopularnijeg zaduženja.

Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011

zoranp — Fri, 01 Apr 2011 11:29:39 +0200

Šta možemo očekivati od ovogodišnjeg sajma , iako je ostalo još 3 dana do njegovog kraja ono što polako postaje ’’običaj’’ a vezano je za prodaju automobila i motorcikala na istom, je to što se najskuplji artikli prodaju već prvog dana. Ako podsetimo da je ukupna prodaja četvorotočkaša pala za trećinu, ali prodaja onih najskupljih je na istom nivou, takođe neke kuće su objavile da su uspele da povećaju procenat naplate ali da su se kašnjenja produžila. Leasing kuće kao i banke su pripremile određene pogodnosti koje kako i sami kažu su: ’’Nikada povoljnije’’. Leasing kuće su smanjile kamate, omogućile plaćanje PDV-a na rate...

Piraeus Leasing, Piraeus Rent i VB Leasing kuće nude sledeće:

- Piraeus Leasing i Piraeus RentPiraeus Leasing je svim zainteresovanim pravnim licima i preduzetnicima omogućio finansiranje sa 0% učešća, odnosno nabavku novih vozila bez početnih ulaganja. Reč je o ponudi koja oslobađa obaveze plaćanja učešća, uz dodatnu pogodnost u vidu finansiranja PDV-a kroz mesečne rate.

Ova sajamska ponuda podrazumeva i atraktivnu kamatnu stopu od 5,50%, za sve klijente koji podnesu kompletnu dokumentaciju do 30. aprila.

Pored ove pogodnosti, klijentima je na raspolaganju i finansiranje sa manjim iznosom mesečnih rata, odnosno mogućnost ugovaranja ostatka vrednosti predmeta lizinga čime se umanjuje visina pojedinačne rate, a ostatak vrednosti se otplaćuje na kraju lizing perioda.

Piraeus Rent je ovom prilikom predstavio sve prednosti usluge „Upravljanje voznim parkom“ koja podrazumeva punu kontrolu troškova, od Kasko osiguranja i registracije do redovnog servisiranja vozila i guma.

- VB Leasing Pored povoljnijih uslova ova kompanija nudi za sve korisnike koji sklope ugovor o kupovini četvorotočkaša na poklon i navigaciju marke ’’Prestigio’’ kao i legalan softver sa mapama 6 zemalja.

Subvencionisani krediti - povoljnija ili komplikovanija opcija

zoranp — Thu, 31 Mar 2011 15:15:41 +0200

Država je i ove godine odlučila da nastavi sa podrškom u vidu pružanja subvencionisanih kredita, kako za građane tako i za privredu. Kada su u pitanju krediti namenjeni građanima, prema mišljenju naših posetilaca, najpopularniji su potrošački i stambeni subvencionisani krediti. Za tu namenu je ove godine izdvojeno 1,4 milijarde za potrošačke kredite, odnosno 1,6 milijardi za stambene kredite. Bitno je naglasiti da u slučaju subvencionisanih kredita osnovno propisane uslove od strane države banke preuzimaju i dopunjuju svojim specifičnim uslovima. Na građanima je da na osnovu analize celokupne ponude odluče da li će za svoje potrebe odabrati komercijalni kredit, ili kao dodatnu opciju kredit sa subvencijom od strane države. Samo naglašavanje da postoji učešće države u kreditu trebalo bi biti potvrda da se radi o povoljnijoj opciji. Ali, da li je u stvarnosti tako? Uzimajući u obzir da postoje različiti kriterijumi za procenu povoljnosti kredita, koji zavise od slučaja do slučaja, kao i različiti prioriteti od strane samih građana prilikom razmatranja ponude dobijaju se veoma različiti zaključci. Kako celokupnu ponudu komercijalnih kredita možete pogledati na našem portalu Banke:online/ u ovom istraživanju ćemo se fokusirati na bitne detalje iz ponude najtraženijih subvencionisanih kredita. Dakle, kako biste uzeli u obzir i ove kredite kao dodatnu opciju bitno je da pre svega sagledate osnovne uslove i ukoliko ih zadovoljavate možete dalje krenuti u detaljniju analizu i odabir najpovoljnijeg kredita za vas. Za subvencinonisane stambene kredite bismo izdvojili ograničenja koja se odnose na starost podnosioca zahteva od 23 do 45 godina, visinu zarade koja može biti maksimalno do 120.000 RSD (što se odnosi i na korisnika kredita i na bračnog druga), opterećenje zarade može biti 50% (što se odnosi i na zbirna primanja supružnika). Takođe, korisnici ne smeju imati u vlasništvu stambeni objekat niti stambeni kredit u korišćenju. Krediti se mogu koristiti i za novogradnju, a korisnik mora prijaviti prebivalište na adresi kreditirane nekretnine i ista se ne sme dalje izdavati. Ovi krediti se odobravaju na 30 godina uz mogućnost da banka opciono može dodati i grejs period (poček) od 12 meseci. Iznos kredita je maksimalno 100.000 EUR. Bitno je takođe naglasiti da je ove godine smanjeno učešće države sa 20 na 15%, a razliku u visini učešća ćete najbolje uočiti preko primera u nastavku, na iznos kredita od 50.000 EUR: Kako, prema mišljenju naših posetilaca, kamatna stopa ostaje jedan od osnovnih parametara za odabir kredita iste vam navodimo u nastavku. U ovom slučaju nema velike razlike jer je najviša kamatna stopa ograničena na šestomesečni EURIBOR + 4.9%. Ali je svakako pohvalno to što postoje i banke koje su spremne da ponude povoljnije uslove, tako da u tabeli u nastavku možete pogledati kako su banke koje učestvuju u ovom programu prilagodile ovaj uslov prema svojoj ponudi. Potrošački subvencionisani krediti se mogu koristiti za kupovinu proizvoda domaće proizvodnje i to: poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, građevinskog materijala, kućnih aparata, računara. Rok na koji se odobravaju je od 13 do 36 meseci. Minimalni iznos kredita je 30.000 RSD, a maksimalni i do 2.000.000 RSD. Kamata se kreće od propisane NKS od 7,5%, do EKS u rasponu od 7,69 – 8,32%. Kako bi se potvrdila kupovina odgovarajuće robe u roku od 150 dana od dana isplate kredita je potrebno dostaviti potvrdu o kupovini u vidu fakture i garantnog lista. Ukoliko predmet kupovine odgovara nameni ovog kredita ova opcija svakako predstavlja značajnu pogodnost u odnosu na uslove klasičnih komercijalnih kredita ove vrste. Tekst preuzet sa www.banke.online.rs

Intesa leasing pripremila novu ponudu za zaposlene u javnim sektorima

zoranp — Sun, 03 Oct 2010 21:40:23 +0200

Intesa Leasing je od 1.10.2010 odlučila da zaposlenima u državnim preduzećima i ustanovama smanji kamatne stope na lizing u dinarima. Tako će zaposleni imati mogućnost da kupuju nova ili polovna vozila po pristupačnijim uslovima lizinga nego do sada. Lizing u dinarima Intesa Leasing prvi put uvodi krajem 2009. I to kao fer proizvod koji omogućuje da se izbegnu svi rizici koji su vezani za promenu dinara. U toku isplaćivanja lizinga klijent zna kolika je dinarska vrednsot finansijskog predmeta lizinga i nije izložen valutnom riziku. Klijenti koji su 2009 uzeli lizing u dinarima usled rasta eura plaćaju niže rate nego klijenti koi su u isto vreme uzeli lizing u eurima. Intesa Leasing je svojim klijentima omogućila i konvertovanje lizing ugovora iz dinara u lising ugovore koji su u eurima.

Čekovi

zoranp — Sun, 26 Sep 2010 02:00:41 +0200

Početkom devedesetih godina čekovi su bili jedni od najzastupljenijih načina plaćanja, zbog hiper inflacije. Danas posle toliko godina čekovi su i dalje u upotrebi doduše smanjenim intenzitetom i u manjem broju ali se i dalje koriste, predhodnih godina od kada su uvedene kreditne kartice, čekovi polako prestaju da se upotrebljavaju. Sa pojavom krize koja se kako na svetskim tako i na našim domaćim prostorima znatno oseti, građani se vraćaju korišćenju čekova radi kupovine na rate, većina njih je spremna da odgovori ''Nema kamate'', to navode kao jedan od bitnijih osnova zbog čeka se češće odlučuju na čekove nego na kreditne kartice kao način plaćanja. Tačno je da dolazi do problema kada ček dospeva uglavnom korisnici vode računa ali postoje i oni koji nisu toliko ažurni i dospevajne čeka im pravi probleme, a naročito ako ne uspeju jedan pokriti a drugi već stigne, ovo možemo nazvati lošom stranom ovakve vrste odloženog plaćanja.

Kreditne kartice su savremenije i praktičnije od samih čekova, ali ono što pravi razliku među ova dva sredstva plaćanja jeste kamata, koja iznosi oko 2% na mesečnom nivou naravno na korišćen iznos.

Ministarstvo finansija krajem oktobra najavilo je izmenu Zakona o čeku jer se smatra da plaćanje na odloženo ne može biti kreditni instrument, ali kako je najavljeno ne će biti ukidanja čekova. Koliko bi to uticalo i ovako na malu i slabu platežnu sposobnost građana. Kakve će ove izmene zakona imati posledice po kupovinu na odloženo plaćanje i da li će izdavanje samih čekova postati rigoroznije ostaje nam da sačekamo kraj oktobra i sami se uverimo!

Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?

zoranp — Thu, 23 Sep 2010 23:53:45 +0200

Prema saopštenju viceguvernera NBS Bojana Markovića u Srbiji je izdato 6 miliona platnih kartica što iznosi 0.8% po stanovniku ali čak polovina od tih kartica su neaktivne, to je saopšteno na skupu pod nazivom ‘’Budućnost platnih kartica’’ skup je organizovan od strane ekonomist media group.

Kada se pominje ovaj procenat od 0,8% ne treba zaboraviti i to da neke banke na jedan otvoren tekući račun daju i po dve kartice (Dina i Visa), tako da je u suštini taj procenat jos manji. Mada stanovništvo sve više počinje koristiti kartice kao sredstvo plaćanja u proseku se godišnje jednom karticom izvrši tek nešto više od 17 plaćanja, što moramo priznati je jako malo.

Što je još značajno a tiče se platnih kartica jesu i plaćanja u inostranstvu, pa tako da bi podigli sa vašeg deviznog računa sredstva na bankomatu u inostranstvu morate da platite proviziju koja minimum iznosi oko 5 eura, na sastanku je bilo i reči da će centralna banka nastojati da se smanje međubankarske provizije samim tim i provizije na inostranim bankomatima bi bile manje. Direktor sektora NBS za platne kartice Andreja Gruden je najavio da će počev od 1 novembra 2010. Građanima Srbije biti omogućeno da i sa DinaCard debitnom karticom podižu sredstva sa bankomatu u inostranstvu kao i da vrše plaćanja, do sada to je bilo moguće samo Visa karticom.

Da li će količina gotovog novca kojim se plaća drastično smanjiti i da li će veći deo plaćanja se obavljati elektronskim putem, sa ove tačke gledišta moglo i se rerći da je to sigurno samo je period neodređen, a to u mnogome zavisi od brzine razvoja elektronskih sistema u našoj zemlji kao i o bezbednosti te vrste transakcija.

Pad referentne kamatne stope

zoranp — Mon, 30 Nov 2009 21:15:34 +0100

''Smanjenje referentne kamatne stope'', ove godine je dosta ovakvih naslova bilo po novinama a i na internetu. Referentna kamatna stopa je od početka godine pala za 7.75%, odnosno početkom ove godine ova kamatna stopa je iznosila 17.75% a danas iznosi 10%. Građani su se ponadali da bi sa padom referentne kamatne stope pale i kamatne stope za gotovinske kredite, međutim ovo se nije dogodilo, manje više ove kamatne stope su ostale nepromenjene. Moram napomenuti na visinu kamatne stope utiče i niz drugih faktora kao što su: Premija rizika i zemlje i komitenta, nivo obaveznih rezervi, kao i necenovna ograničenja banaka a to su povećanje broja žiranata ili ograničavanje visine kredita. Početkom sledeće godine se očekuje pad premija rizika pa bi to ''povuklo'' za posledicu i pad kamatnih stopa za gotovinske kredite, naravno ovo su samo predviđanja vreme će pokazati da li su pravilna ili ne.

Rekordan nivo devizne štednje

zoranp — Tue, 24 Nov 2009 23:49:42 +0100

Sa jučerašnjim danom prema podacima NBS štednja je dostigla rekordan nivo od 5,74 milijarde eura, to je isti nivo koji je imala i u Septembru 2008. Godine. Ovo se događa nakon samo godinu dana od kako se na naše prostore prenela svetska ekonomska kriza. Odliv štednje u poslednja tri meseca 2008. Godine je bio 965 miliona eura. Prema ovakvom prilivu štednih uloga odnosno u samo poslednjih mesec dana 392 miliona eura, može se predvideti i predpostaviti da će štednja imati značajnu ulogu u izvoru finansiranja banaka. Interesantno je napomenuti da je najveći nivo dnevnog prirasta štednje u toku nedelje štednje zabeležen 6 novembra. Neke banke su nedelju štednje produžile tako da i dalje postoji osetan priliv štednih uloga. Inače valja napomenuti da je ove godine u nedelji štednje građanima posebno interesantna bila štednja sa isplatom kamate unapred.

Da li kreditne kartice služe nama ili mi njima?

zoranp — Wed, 18 Nov 2009 18:16:24 +0100

Prevozeći se do fakulteta u javnom prevozu čujem razgovor dve osobe o minusima na računima, dozvoljenim limitima, premošćavanju kreditnih kartica, i počnem da razmišljam koliko su ljudi kod nas zavisnici upravo od ove vrste bankarskih usluga, slobodno to mogu nazvati vrzino kolo, poznajem i sam osobe koje imaju problem sa minusima na računima. Sve je to lepo uzmeš karticu sa dve plate (ili više) i unapred potrošiš, međutim treba to otplaćivati, ali nije problem ako je to samo jedna kartica, od jedne se kreće, zatim ide druga, treća, keš kredit da se izmire dugovi sa postojećih kartica, tome nema kraja, da li ljudi u ovo ulaze zbog malih plata a skupih potreba, prvenstveno mislim na porodične osobe? Istini na volju najviše korisnika kreditnih kartica ima među samim bankarskim službenicima, to me i ne iznenađuje oni najbolje znaju koliko mogu to iskoristiti al ne verujem da i oni imaju meru možda na početku misle da mogu to kontrolisati ali vremenom se i oni uvlače u sve ovo. U Americi se ovo naziva bolešću odnosno osobe koje su u ovo upletene nazivaju se bankoholičarima, imaju i svoj sajt gde raspravljaju o najpogodnijim kreditnim karticama i uslugama (bonusima) koje dobijaju za uzete kartice, kod njih je i drugačija situacija nego kod nas odnosno banke da bi privukli klijente da se odluče baš za njihove usluge daju razne poklone neretko ti pokloni su i u novcu npr. od 200 dolara za uzetu karticu, ali takođe kod njih je i održavanje istih kartica besplatno. Ne mogu ni zamisliti da kod nas banke daju novčanu nadoknadu za određene kartice kakve bi onda gužve nastale i redovi ispred istih. Neke akcije se naziru ne baš iste kao u Americi ali slične videćemo kako će sve to da se nastavi i da li će ljudi postati sve veći zavisnici od dozvoljenih minusa na kreditnim karticama.