Od 21. januara, svake srijede smo objavljivali video blok sa po četiri pjesme na banijskom narodnom govoru iz zbirke „Sa druge strane štreke“ Jagode Kljaić.

Pročitaj više …

Proteklog vikenda navršilo se 27 godina od NATO bombardovanja Surdulice sa četiri projektila velike razorne moći od kojih je poginulo 19 lica, među njima 15 izbjeglica sa Korduna i iz Like i još četiri starice, dok ih je više desetina povrijeđeno, a za njihovu smrt niko nije odgovarao.

Pročitaj više …

Kad je došlo do obnove višestranačja početkom devedesetih godina 20 veka sokoli su prešli iz ilegalnog rada pod vlašću SFRJ u legalnost. U tadašnjoj Bosni i Hercegovini obnovljen je rad Srpskog sokola 1991. U Beogradu obnovljen je Savez Sokola 1992. Našli su se usled rata nastalog razbijanjem Jugoslavije. Nisu klonuli, nego su nastavili svoj pregalački rad. Pomagali su stanovništvu koliko su mogli. Uprkos plimi šovinizma nastojali su da sarađuju sa ostalim slovenskim narodima, smatrajući da tako najbolje služe svom narodu. Savez Sokola se učlanio u obnovljeni Svetski sokolski savez u Pragu. Na skupštini ujedinjenja Saveza srpskih sokola 15 septembra 2009 godine u parohijskom domu Hrama sv. Save u Beogradu usvojen je naziv Savez srpski soko. Održan je slet ispred Hrama sv. Save sa blagoslovom patrijarha Irineja i pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra. Drugi slet održan je u Nišu. Savez srpskih soko je deluje pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra. (1) Savez srpski soko deluje na teritorijama svih srpskih zemalja (Srbija, Republika Srpska i Crna Gora). Pored njih radi Sokolski savez Srbije na teritoriji Srbije, a u Republici Srpskoj deluje Srpski soko Republike Srpske. Kao deo svojih aktivnosti Sokoli su priredili sletove i svečane akademije u Narodnom pozorištu u Beogradu. Izdaju obnovljeni časopis Oko sokolovo i radove o istoriji sokolskog pokreta.

Pročitaj više …

Higijenski zavodi podržavali su rad humanitarnih društava. Centralni higijenski zavod izveo 1928 godine, prosvetno-higijenski tečaj za mladiće iz raznih sela Podunavskog oblasnog odbora Crvenog Krsta i uz materijlnu pomoć Podunavskog oblasnog odbora Crvenog Krsta. Tečaj je održan u Beogradu u Domu Crvenog Krsta. Crveni Krst pozajmio je posteljni pribor za učesnike. Mladići su saslušali predavanje “O našem Crvenom Krstu u prošlosti i sadašnjosti” koje je održao Hasan Rebac, načelnik ministarstva Vera i člana Glavnog odbora Crvenog krsta u Beogradu, 23 februara 1928, gledali film o prvoj pomoći, razgledali prostorije Doma i obećali da će raditi za Crveni Krst u selima. (1) Shvatajući značaj sela za opstanak nacije Savez Sokola nastojao je da proširi svoj rad na selo osnivanjem seoskih sokolskih četa. Preko seoskih četa nastojali su da pomognu seljacima. Radili su na širenju pismenosti, trezvenosti, voćarstva, pčelarstva i osnivanju zadruga. Po odluci Ministarstva prosvete odobren je rad na širenju pismenosti i privatnim ustanovama. (2) U svom radu sarađivali su sa higijenskim zavodima. Poljoprivredna izložba sokolskih četa društva Mostar u Bijelom Polju održana je 14. decembra 1930. Od stočnih biljaka izložena je poglavito repa. Ovo je bila prva poljoprivredna izložba sokolskih četa društva Mostar, a organizovala ju je uprava župe Mostar, na inicijativu čete Zijemlje. Izložbu je posetilo celo selo, a došli su izaslanici župe i društva Mostar. Izložbu je otvorio starešina župe Čedo Milić ističući važnost izložbe i staranje župe oko unapređenja poljoprivrede po četama. Posle njega govorio je Ljubinko Vučenović o potrebi što intezivnijeg gajenja repe, deteline i grahorice u izrazito stočarskim predelima, kao i o koristi boljega hranjenja stoke, naročito preko zime. Posle njegovog govora iznosili su članovi četa rezultate, koje su postigli gajenjem stočne hrane. Starešina čete Bijelo Polje izneo je da je zasejao 10 kg grahorice, a dobio 1.200 kg i to baš u vreme, kad niko nije imao stočnu hranu. Uverio se da su mu krave davale dvostruko više mleka dok ih je hranio repom. To su potvrdili Đorđe Radulović i Vukosav Dragić. U svom govoru starešina čete Zijemlje izneo je da je na prostoru oko 300 kv. met. Dobio 30-35 met. centi repe, a jedan član na pola dunuma zemlje dobio je 50 met. centi repe. Dok je upotrebljavao staro seme dobio je na 3 dunuma zemlje 18 met. centi krompira, a kad je zasejao seme, što ga je dobio od župe, dobio je 70 met. centi krompira na istom zemljištu. Smatrao je da je seme kupusa odlično, jer su imali glavice teške po 4 kg. Đorđe Trišić je izneo da je kupio kravu za koju mu je garantovano, da daje 6 litara mleka. Kad ju je hranio repom davala je 11 litara. Risto Tilimbat je istakao, da nema toga ko bi ga razuverio, da repa i detelina nisu dobra hrana za stoku. Na kraju je starešina čete Bijelo Polje zahvalio upravi župe, što je radila da se selo preporodi. Prvu nagradu je dobio Antelj Lazo iz čete Zijemlje.

Pročitaj više …

Ilustracija | MUP Hrvatske

Na području Petrinje, prilikom čišćenja zapuštenog dvorišta u živici, 39-godišnji građanin je pronašao 3 ručne bombe, minu, 2 metra sporogorućeg štapina i 8 komada kapisli koje je s mjesta događaja izuzeo policijski službenik za protueksplozijsku zaštitu.

Pročitaj više …

Kod manastira Krušedol na Fruškoj gori juče su održana jubilarna 20. „Krušedolska zvona“, srpski crkveno - narodni i krajiški sabor koji je okupio veliki broj Krajišnika iz Srbije, Republike Srpske i drugih krajeva.

Pročitaj više …

Sisačko-moslavačka županija kontinuirano ulaže u uređenje i opremanje škola te stvaranje što boljih uvjeta za obrazovanje, kako bi svi učenici, bez obzira u kojem dijelu županije se nalaze, imali jednake i kvalitetne uvjete za učenje i razvoj.

Pročitaj više …

Danas je u Petrinji svečano obilježen Dan Odsjeka Učiteljskog fakulteta u Petrinji, dan koji još jednom potvrđuje važnost obrazovanja i bogate učiteljske tradicije koju ovaj grad ponosno njeguje već generacijama.

Pročitaj više …

U Blatu na Korčuli održana je 25 avgusta 1929 godine sokolska javna vežba. Svečanost je počela u 8 sati dočekom sokola i gostiju iz Korčule sa njihovom muzikom, koji su došli posebnim parobrodom. Bili su dočekani od velikog broja članova sokola u odorama i građanskom odelu kao i brojnih sokolskih prijatelja na čelu sa opštinskom muzikom. Povorka je krenula predvođena sa dve muzike i društvenim barjacima kroz okićenu varoš do sokolane. Posle podne došli su sokoli sa svojom muzikom iz Veleluke da i oni uveličaju sokolsko slavlje. U 5 sati počela je javna vežba pozdravom starešine sokola u Blatu brata I. Prizmića. Bio je inteligentni predstavnik težačkog staleža. Vežbe su bile : 1. Slikoviti nastup, koji su izvele sve kategorije; 2. Proste vežbe II svesokolskog sleta izvedene od muške dece, zatim redom ženska, muški naraštaj, članice, članovi i ženski naraštaj; VIII Kvokalove skupinske vežbe, izvodile sve kategorije i IX vežbe na spravama. Tvorac i neumorni radnik svega toga bio je brat Josip Kvokal pomognut od načelnika brata Nika Bosnića. U 9 sati bila je akademija na istom prostoru sa programom : 1. Pozdrav je govorila Mara Petković; 2. Mudri : vežbe trojice palicom, izvodila muška deca; 3. vežbe sa puškama mornarice, izvodili članovi; 4. Gruberova “Osu se nebo zvezdama” ritmičke vežbe, izveo je ženski naraštaj; 5. Očenašek “Ruski narodni ples Kozaček” izveo je muški naraštaj; 6. Špartanska straža, simboličke vežbe, izveli su članovi Sokolskog društva Korčula i 7. Ples Turkinjica izveo je ženski naraštaj. Kruna vežbi bio je završni “Ples Turkinjica”. U članku je istaknuto da je bila najzaslužnija za uspeh načelnica sestra M. Kalođera, koja je bila nenadoknadiva. Posle akademije bila je plesna zabava u svim prostorijama hotela Zagreb. Sve tri muzike bile su neumorne i uveličavale preko celog dana i uveče za Blato do tada neviđeno slavlje. (1)

Pročitaj više …

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik. Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter. Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je imala 15 društava i to : Benkovac, Betina, Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. Društva Betina i Siverić su gradila svoje domove. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela.U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1) U Biogradu na moru proslavljen je 1928 godine Dan Ujedinjenja u varošici, a naročito u Sokolskom društvu. Celokupno članstvo svih kategorija društva sa odborom na čelu, prisustvovalo je svečanom blagodarenju. Posle blagodarenja priređena je svečana zakletva novih članova. Uveče je bila bakljada po varoši uz sudelovanje svih kategorija, kao i muzičko-diletantske sekcije. Podstarosta geometar brat Bui u svom govoru istakao je sve važnije faze u radu oko ujedinjenja. Igrokaz “Ujedinjenje” od Dr. Laha igrala su deca. Na akademiji svaka od kategorija dala po jednu tačku, koje je sastavio i uvežbao brat Ražem. Program je završen živom slikom “Jugoslavija”. (2)
Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina, Betina, Pašman, Filipjakov, Preko, Benkovac, Novigrad, Tkon, Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček. Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani Sukošana. Brodovima su stigle muzike iz Šibenika i Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak” oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolj, učitelj iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žaljenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlju. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice Sokolskog društva Šibenik, članovi društva Preko, podmladak čete Sukošan i članovi čete Diklo. Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača. Vežbe su izvođene uz pratnju sokolske muzike iz Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelj iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je tog dana posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlja bili su zaslužni Joso Peričić iz Sukošana i Milan Kostić, podstarešina Sokolskog društva Biograd. (3)

Sokolsko društvo Biograd na moru organizovalo je 12 marta 1933 izlet u Neviđane na ostrvu Pašmanu, gde se osnivala sokolska četa. Krenulo je oko 150 izletnika na čeli sa upravom društva i društvenom muzikom. Izletnicima je priređen veličanstven doček. Iza njih stigao je brod sa oko 130 izletnika članovima sokolskih četa Tkon i Kralj i društva Pašman. Dočeku je prisustvovala korporativno novoosnovana četa Neviđane-Mrljane, školska deca na čelu sa učiteljicama i svi ostali seljaci. Za članove uprava društava Biograd na moru, Pašman, četa Tkon i Kralj i Banj četa Neviđane-Mrljane priredila je banket, na kojem je prisustvovao i don Ante Letinić. On je održao patriotski govor, u kojem je istakao svoje uspomene na sokolovanje u Zadru, gde je kao đak prisustvovao sokolskim manifestacijama. Na zboru bila je konstituisana četa Neviđane-Mrljane. Na zboru je između ostalih govorio don Ante Letinić, koji je svojom pojavom izazivao kod prisutnih burno pozdravljanje. Za vreme govora bio je često prekidan od oduševljenih sokola. U svom govoru osvrnuo se ponovo na sokolovanje u Zadru. (4)

U Biogradu na moru sokoli su održali okružni slet 7 avgusta 1938 godine. Sokoli su preplavili tog dana biogradske ulice. Slet je pokazao da i pored svih prepreka sokolstvu u Dalmaciji, ono jača, stapa se u zbijene redove i ide Tirševim putem i da ga nikakve prepreke neće skrenuti sa jasno ocrtanog puta. To je bilo najradosnije saznanje na sletu i dugo je podsticalo sokolska srca na njihovom mukotrpnom putu. Slet je trajao dva dana i delio se na dva dela. U prvom delu je bila bakljada, iluminacija i akademija na vežbalištu, učestvovalo je samo biogradsko društvo. Sa vežbališta je uveče krenula velika povorka od preko 600 učesnika oko mesta burno kličući kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu. Na velikom i uređenom letnjem vežbalištu održana je svečana akademija. Tačke su bile : 1) Proste vežbe – muška deca; 2) Proste vežbe – ženska deca; 3) “Oslobođenje” - muška deca; 4) Proste vežbe – članice i naraštajke; 5) “Šestorica” - muški naraštaj i vežve članica na gredi. Nastup je pratila muzika Sokolskog društva Biograd. Posle akademije bilo je na vežbalištu veselje i time je prvi dan sleta bio završen. Drugi dan je počeo budnicom sokolske muzike i dolaskom gostiju koji su stizali sve do 12 sati. U 9 sati došli su sokoli iz Šibenika, Mandaline, Tijesna, Betine i Murtera, pa je pred sokolskim domom okupljena povorka od već došlih i biogradskih sokola, koja je otišla da ih dočeka. Doček je bio srdačan i predmet novih burnih manifestacija. Kad su se iskrcali ponovo je formirana povorka sa 3 muzike, 10 zastava i preko 700 sokola i sokolica koja je krenula na vežbalište. Na vežbalištu su održani pokusi. Načelnik župe brat H. Meliš dao je znak da se krene i velika povorka je uz sokolski marš krenula sa vežbališta. U povorci je bilo preko 3.000 ljudi iz čitave severne Dalmacije sa 12 zastava i 4 muzike. Učestvovala su društva : Šibenik, sa muzikom, Murter, Preko, sa muzikom, Mandalina, Benkovac, sa muzikom, Tijesno, Betina, Kistanje, Novigrad, Obrovac, Zemunik, Drniš, Stankovci i Biograd sa svojim četama. Povorka prošla kroz mesto u redu, kličući kralju, Jugoslaviji, Slavenstvu i Sokolstvu. Po povratku pred vežbalište, povorku je pozdravio u ime društva Biograd starešina brat Šeat Jovo, a u ime župe Šibenik-Zadar brat Lj. Montana. Oduševljenje je dostiglo vrhunac kad je prisutnima predstavljen jedan brat član uprave ČOS, koji je bio na letovanju. On je burno pozdravljan održao kratak ali jasan govor u kom je podvukao veze koje su spajale narode Jugoslavije i Čehoslovačke i ulogu Sokolstva u jačanju tih veza. Za vreme njegovog govora i još dugo posle toga orile su se manifestacije Čehoslovačkoj i slovenstvom bratstvu. Posle govora počeo je javni nastup pozdravom zastavi, koji su odali svi prisutni, a onda su se ređale vežbe : 1) Proste vežbe – muška deca; 2) Proste vežbe – ženska deca; 3) Odbojka – članovi-naraštaj; (Šibenik); 4) Proste vežbe – članice i naraštajke; 5) Vežbe na spravama : na konju s jednom hvataljkom .... Nastupilo je 96 muške dece, 89 ženske dece, 54 članice i naraštajke. 90 članova i 82 naraštajca pod vođstvom načelnika župe brata Meliša, pred nešto više od 3.000 gledalaca. Za vežbe svirala je muzika iz Šibenika, a za nastup muzika iz Biograda. Posle javne vežbe bilo je veselje.(5) Sokolsko društvo Biograd na moru priredilo je 7 marta 1939 godine pred velikim brojem članstva, komemoraciju T. Masariku, na kojoj je govorio brat A. Artić. U Sokolani je 11 marta 1939 godine govorio Milutin Pavlović, pred velikim brojem članstva i u prisustvu svih kategorija vežbača “U čemu je značaj trezvenosti”. Društvo je 16 marta održalo polukorizmenu zabavu. Diletantska sekcija dala je u režiji brata Artića dva pozorišna komada. Na klaviru je nastupao mladi brat Davor Šeat, koji je srdačno pozdravljen. Junak večeri bio je sa svojom izvanrednom glumom brat Slavo Tolić. (6)

Sokoli su tridesetih godina 20 veka u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. Redakcija “Sokolskog vesnika župe Šibenik-Zadar” javljala je : „Brat Niko Ljubanović, bivši tajnik čete Kraj / društvo Biograd n/m/, ubijen je mučke nožem u subotu 10 t.m. Protivnici sokolstva u ovome kraju likuju zbog njegove smrti. Brat Niko ostavio je kljastog oca i staru mater, te sestru i brata od 13 godina. On je izdržavao porodicu. Mole se braća, da, u granicama mogućnosti, skupe priloge za obitelj poginulog brata i te priloge dostave starešini društva u Biogradu n/M, bratu Dru. Barišiću.” (7)

U listu „Sokolski glasnik“ objavljeno je o smrti Nikole Ljubanovića, člana sokolske čete Kraj : „Odgojen je u časnim sokolskim idealima istine i poštenja, ... kad je trebao da svedoči o jednom događaju, kojemu je slučajno prisustvovao, nije hteo od tih načela odstupiti i zato je danas mrtav. Pred samim sudom u Biogradu..., uboden je izdajničkim nožem, tako da i pored najvećeg zauzimanja starešine dr. Barišića, nije mogao da se spase. Bio je pun poleta i svojim radom je uzdržavao celu četu u Kraju. Njegovom smrću mi gubimo jednog od najboljih saradnika, “. (8)

U Betini je 6 avgusta 1939. održan javni čas. Učestvovale su sve kategorije sem ženskog članstva. Društvo Biograd na moru izvelo je tačku “Žetelice” a društvo Betina sa muškom decom tačku “Oj letni sivi sokole”. Posebnu tačku izvela je vojska. Sokolsko društvo Betina proslavilo je 30-godišnjicu osvećenja svoje zastave. Učestvovala su društva : Šibenik, Mandalina, Tijesno, Murter, Biograd na moru, Betina, čete Prvić-Šepurine, Jezera, Pirovac i Tkon sa zastavama, a društva Šibenik, Tijesno i Biograd na moru i sa muzikom. U povorci je bilo preko 1.000 učesnika. Po piscu članka najviše su se dopala muška deca iz društva Beograd-Matica i Biograd na moru sa preskocima preko kozlića, i vežbanje vojske. Proslava je održana i pored nemogućih prilika. Jedna mala grupa dočekala je povorku sa neprijateljskim povicima i postavila na pristaništu natpise : “Dole soko”, “Dole četnici”, “Nećete proći!”. Ali je veliki deo stanovništva dočekao sokole i vojsku sa živim dokazima simpatije i sa oduševljenjem, tako da je grupa protivnika bila preplavljena valom duboke radosti. (9) Posle stvaranja Banovine Hrvatske HSS je nastojao da što više blokira rad sokolskih društava. Društvo Biograd na moru zbog prilika u Banovini Hrvatskoj ograničilo je proslavu Prvog decembra na svečanu sednicu, koja je održana pred prepunom dvoranom. Dečji hor pevao je himnu, a o značaju dana govorio je brat učitelj A. Artić. Pošto je pevana himna “Hej Sloveni” starešina je, uz poklike kralju i Jugoslaviji, zaključio sednicu. (10)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
2. „Proslava 1 decembra u Biogradu n/m.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 februara 1929, br. 4, str. 6;
3. „Sokolska manifestacija u Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
4. „Sokolsko društvo Biograd n/m”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13, str. 8;
5. Ivan Mulačić, “Okružni slet u Biogradu na moru”, “Sokolski Glasnik”, Beograd, 6 septembar 1938, br. 32, str. 5,6;
6. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 4;
7. „Sokolski vesnik župe Šibenik-Zadar”, juni, 1939, br. 1, str. XI;
8. „Tragična smrt uzornog sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;
9. „Slet u Betini”, Sokolski vesnik župe Šibenik-Zadar”, Avgust, 1939, br. 3, str. XXXVIII;
10. „Sokolski Prvi Decembar u Banovini Hrvatskoj”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 4;

Dan otvorenih vrata, Dan sporta i Dan škole održani su danas u Osnovnoj školi Osnovna škola Ivo Kozarčanin u Hrvatskoj Dubici. Događaj je okupio učenike, nastavnike, vrtićance i roditelje, a obilježavanju je prisustvovao i župan Ivan Celjak koji je istaknuo posebnost ovog mjesta.

Pročitaj više …

Danas, 27. maja u 9:51 časova, seizmografi Seizmološke službe zabeležili su umeren zemljotres sa epicentrom 8 km od Petrinje. Magnituda zemljotresa bila je 3,7 stepeni Rihterove skale, a intenzitet u epicentru procenjen je na V stepeni na EMS skali.

Pročitaj više …