U ropstvu je i Danilo koji je, kao primer hrabrosti i odanosti Bogu u najtežim okolnostima, ostavio trajan uticaj na ljude i careve sa kojima se susretao.

Režija: Anna Zielinski
Scenario: Chuck Konzelman, Cary Solomon
Uloge: Robert Miano, Andrew Bongiorno, Lance Henriksen

Kada se rasplamsaju strasti Dženi udari šamar Glenu, a on je odgurne tako da ona pri padu udari glavom u kamen i na licu mesta ostaje mrtva. Izbezumljeni, odvlače telo duboko u šumu i zakopaju ga dajući zakletvu jedan drugom da će svoju tajnu čuvati do groba.

Posle dvanaest godina, iz zatvora izlazi skitnica kome je pripisana krivica za taj zločin i vraća se u grad. U gradu se pojavljuje i Dženi! Da li su oni dovoljno duboko zakopali tragove svog zločina i zašto baš sada novi šerif ponovo otvara slučaj? Da li ih to proganjaju duhovi prošlosti, ili će ovoga puta morati do kraja da završe započeto?

Režija: Philippa Cousins
Scenario: Belinda Bauer, Andrew Weeraratne

U persijskom gradu Suzi kralj Kserks priprema veliku svečanost za mnogo zvanica. Hadasa ostavlja svoje pleme i putuje u Jerusalim očarana pričama o tom divnom gradu, zajedno sa svojim verenikom. Međutim, u pozadini pompozne svečanosti krije se maliciozan vladarev plan, a to je uništenje njenog jevrejskog plemena.

Hadasa oseća da nešto mora da preduzme, te odluči da rizikuje i odlazi samom vladaru. Predstavi se Kserksu kao Estera i počinje da otkriva njegove namere prema Jevrejima. Pred njenom izuzetnom lepotom kralj neće ostati ravnodušan...

Jedna noć sa kraljem vrlo je solidan i dobro režiran istorijski film utemeljen na romanu Hadasa: Jedna noć sa kraljem američkog sveštenika i pisca Tomija Teneja. Reč je o interpretaciji poznate biblijske legende o Esteri, persijskoj Jevrejki koja je, ne bi li spasila svoj narod od genocida, iskoristila svoje čari i lukavstvo te pridobila za sebe okrutnog persijskog kralja, legendarnog Kserksa. Iako malo pojednostavljene, pa i ublažene priče, film je vrlo solidna interpretacija legende i sadrži sve njene najvažnije elemente, odišući porukom rodoljublja, slobode i veličanjem hrabrosti u želji da se pomogne svom narodu.

U filmu su odlične glumačke interpretacije ostvarili Omar Šarif, Piter O'Tul, te mladi engleski glumac Luk Gos, koji je za ulogu persijskog kralja osvojio CAMIE nagradu.

Profesor eksperimetiše sa napitkom koji ljudska bića pretvara u ribe i druge morske životinje, jer je uveren da će se svet uskoro preseliti u vodena prostranstva. Stela slučajno popije napitak i pretvara se u morsku zvezdu na dnu okeana. U nameri da je spasu i drugo dvoje dece se pretvara u ribe.

Napitak sa suprotnim dejstvom dolazi u "peraja" jedne zle ribe koja dobija ljudsku inteligenciju, mogućnost govora i želju da zavlada svetom. Naša tri junaka imaju samo 48 sati da se dočepaju protivnapitka ili će zauvek ostati morske životinje!

Uz lepu muziku, kvalitetnu crtanu animaciju i sjajno predstavljen podvodni svet pun kolorita, ovo je odličan dečiji film pun akcije i preokreta.

Scenario: Stefan Fjeldmark, Karsten Kiilerich, John Olsen, Tracy Brown
Uloge: Jeff Pace, Michelle Westerson, Aaron Paul, Terry Jones

Usamljen i željan doma, putuje natrag na zemlju sa svojim psićem Oreolom da bi pronašao najnesebičniji i najvredniji dar za malog Isusa.

Književnik Charles Tazewell napisao je radio priču Najmanji anđeo (The Littlest Angel) 1939. godine, a sedam godina kasnije objavio ju je kao dečju knjigu. Prvu televizijsku ekranizaciju priča je doživela 1969. godine kao mjuzikl.

Režija: Dave Kim
Uloge: Ed Kelly, Nina Kircher, Clarity Patton

Njegov zadatak je da sa svojom grupom uništi važno skladište iz kojeg Vermaht snabdeva svoje jedinice gorivom...

Režija: Pjotr Amelin
Uloge: Eduard Truhmenjov, Marija Kulikova, Elena Radevič, Ivan Dubrovskij

U atmosferi napetosti i neizvesnosti oni otvaraju lična i opšta pitanja - o otadžbini, o njenoj dužnosti prema nama, o našoj dužnosti prema njoj, o porodici, o smislu pojedinca i njegovim mogućnostima na Balkanu, o tuđim interesima, o istinama i zabludama - pitanja koja postavljamo i danas.

Drama je snimljena prema istoimenoj priči Dragiše Vasića (1885-1945).

Pritisak spoljašnjih, tragičnih okolnosti i geopolitičkog položaja zemlje u kojoj je Dragiša Vasić živeo i radio, koju je voleo i za koju se borio u dva Balkanska rata i u Prvom svetskom ratu kao rezervni oficir, ali i pritisak mentaliteta njenih ljudi, načinio je od vrsnog intelektualca, izuzetnog advokata, humaniste i građanina sveta - pisca pod moranjem i to pisca opore proze pune pitanja, sumnji, nemira i nervoze. Iako mu pripada, proza Dragiše Vasića veoma se razlikuje od nama poznatog srpskog realizma.

Reditelj: Slobodan Radović
Uloge: Ljubivoje Tadić, Boris Pingović, Lepomir Ivković, Slobodan Ninković, Svetislav Goncić, Milenko Pavlov, Rade Marjanović, Dragiša Milojković, Toma Trifunović, Mile Stanković, Nebojša Kundačina, Nenad Maričić, Ljubica Lukač, Iva Štrljić, Tanja Divinić

Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska - ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti.

Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću - to jesu biblijski gresi, ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema.

Zato scenario neprestano poziva na smeh - ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo, a ipak dovoljno, nedostaje da budu srećni.

Uloge: Branislav Trifunović, Nikola Vujović, Gordana Đurđević-Dimić, Anđelika Simić

Uloge: Miloš Timotijević, Marko Vasović, Marija Karan, Radoslav Milenković

Uloge: Branko Vidaković, Boris Komnenić, Ksenija Bujisić

Uloge: Nenad Jezdić, Nataša Marković, Goran Sultanović, Kokan Mladenović

Uloge: Gordan Kičić, Ljubinka Klarić, Milan Gutović

Uloge: Nikola Đuričko, Boris Milivojević, Dubravko Jovanović, Mira Stupica

Uloge: Srđan Miletić, Miloš Samolov, Mladen Nelević, Milica Mihajlović

Da bi sprečili Sovjete da dešifruju telegram, Nemci iza linije fronta šalju iskusnog snajperistu. Zadatak nemačkog snajperiste je da likvidira sovjetskog generala.

Sa druge strane, kapetan Belov dobija zadatak da po svaku cenu spreči atentat, a uskoro iz Moskve u pomoć stiže i major Smerša koji ima zadatak da uhvati špijuna koji Nemcima odaje kretanje generala Žarova.

Režija: Aleksandar Laje
Uloge: Vladimir Epifancev, Ana Taratorkina, Aleksandar Tjutin, Aleksandar Laje

Ona u njemu izaziva osećaj krivice jer je sprečio da njen suprug nabavi novac za skupu operaciju koja bi joj pomogla da zatrudni i tako dobiju toliko željeno dete. Zbunjen ovom neobičnom situacijom, on se obraća svom bratu, lokalnom kriminalcu, za pomoć oko pljačke vozila banke koje transportuje veliku sumu novca. Oni se dogovaraju da oslobode pljačkaša banke iz zatvora, kako bi opet bio sa svojom ženom.

Brat našeg junaka je psihopata sa neobičnim pogledima na to šta je ispravno, a šta pogrešno. Za njega je u redu to što u Kini jedu pse, jer su tako odlučili. Otuda i naziv filma.

Kako se radnja razvija, preovladava humor koji prevazilazi brutalnosti u filmu, što deluje veoma opuštajuće, tako da gledalac uživa u zanimljivim i neobičnim preokretima u filmu punom akcije.

Uloge: Kim Bodnia, Dejan Čukić, Nikolaj Lie Kaas, Tomas Jensen

Glavni heroji, najstariji brat Turbin, njegova sestra Elena, njihovi prijatelji Mišlajevski, Karaš i Šervinskij, nalaze se u samom vrtlogu previranja.

Iz Kijeva se povlače Nemci, a njihovo mesto zauzima Petljura, borac za nezavisnu Ukrajinu. Turbinovi, odani staroj zakletvi, teško se snalaze u novonastalim prilikama.

Serija je snimljena po motivima istoimenog romana Mihaila Bulgakova.

Uloge: Konstantin Habenski, Mihail Porečenkov, Ksenija Rapoport, Sergej Garmaš

Serija prati avanture ptica koje čine sve da sačuvaju jaja od prasića koji žele da ih ukradu da bi nahranili svog uvek gladnog kralja.

Autori: Mikael Hed, Lauri Konttori, Mikko Polla

Glavni lik je Ruža, pozitivan i bistar uzor za predškolce, koja sa grupom živopisnih prijatelja prihvata svakodnevne izazove na zabavan, kreativan i inspirativan način.

Oni zajedno dele važne životne lekcije i uče šta znači pravo prijateljstvo. Serija je puna smeha, zabave i pravog smisla za avanturu.

Autor: Victoria Corner
Režija: John Offord, Jean Flynn, Mark Woollard

Scenario: Chris Parker, Dave Ingham, James Mason, Gillian Corderoy, Rachel Dawson, Andrew Viner, Lisa Akhurst

Nadrealisti su prvi umetnici uz čije je delo srpska kultura početkom dvadesetog veka ozbiljno uhvatila korak sa najmodernijim svetskim zbivanjima nakon dugo vremena.

Svih trinaestorica naših nadrealista bili su obeleženi školovanjem tokom 1. svetskog rata, kada su se našli među 4000 naših đaka koji su poslati u Francusku, odnosno Švajcarsku da uče. Tamo se upoznaju sa najmodernijim umetničkim i političkim idejama i potom i sami formiraju svoju nadrealističku grupu. U seriji pratimo kako su od marginalizovanih stvaraoca i pobunjenika krajem dvadesetih godina, preko aktivizma i angažovanja pre i tokom 2. svetskog rata, neki od njih postali vodeći učesnici vlasti nakon 1945. godine.

U seriji se o njihovom delovanju govori u okviru konteksta najvažnijih društveno-političkih događaja 20. veka. O našim nadrealistima i njihovim odnosima, vezama i komunikaciji sa francuskim nadrealistima govore Anri Bear, profesor na Sorboni i osnivač Centra za nadrealizam, čuveni francuski filozof Žan Pjer Faj, mr Biljana Andonovska, dr Branko Aleksić, stručnjak za nadrealizam i profesor Dejan Bogdanović, nećak nadrealiste Dušana Matića.

Naši sagovornici govore o tome: Zašto su nadrealisti bili zaneti najradikalnijim najavangardnijim idejama koje se javljaju kod stvaralaca nadrealizma u Francuskoj? Kako komuniciraju sa Bretonom? Na koji način srpski nadrealisti utiču na francuske? U kojim se publikacijama u Francuskoj i na koji način pominju Beograd i srpski nadrealistički stvaraoci? Zašto je po svom društvenom angažmanu nadrealizam prvi umetnički pokret drugačiji od svih ostalih do tada? Kakav je bio odnos prema ratu francuskih nadrealista, a kakav naših, budući da su Francuzi bili učesnici rata, a naši su bili đaci tokom Velikog rata? Kakav je odnos Rastka Petrovića, takođe francuskog đaka i njihovog bliskog saradnika prema njihovoj teoriji o automatskom pisanju? Zašto je došlo do približavanja levoj ideji i komunističkoj partiji? Kako se ponašaju u tome francuski, a kako srpski nadrealisti i na koji način u ovome sarađuju? Kako francuski nadrealisti reaguju kada u Srbiji počinje hapšenje srpskih nadrealista? Kako su zatvorske kazne od po 10 godina koje su dobili Đorđe Kostić i Oskar Davičo uticale ne slom grupnog rada nadrealista početkom tridesetih godina?

Nema odraslog, niti deteta, koji nije upoznat sa Uspavanom lepoticom, svevremenom bajkom Šarla Peroa. Na osnovu njegove priče čuvena kompanija Volt Dizni snimila je animirani film, koji je svoje prvo prikazivanje imao 1959. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

I danas je Uspavana lepotica jedna od najpopularnijih bajki. Najmlađi, ali i oni stariji i dalje uživaju u priči o prelepoj Ružici koju je poslednja vila spasila kletve zle veštice i umesto smrti darovala joj je san iz kojeg će je probuditi poljubac zaljubljenog princa.

Nakon što se Ružica ubola na vreteno, vile su uspavale čitavo kraljevstvo koje je tokom stogodišnjeg sna postalo zapušteno i obraslo u gustu šumu.

Bajka prati hrabrog i upornog princa kojeg izgled kraljevstva nije uplašio, već ga je povela želja da vidi prelepu princezu koja tamo spava, a o čijoj je lepoti mnogo slušao.

Za snimanje Diznijevog filma bila je potrebna skoro cela decenija, pošto je rad na priči počeo 1951. godine, glasovi su snimljeni godinu kasnije, a rad se nastavio sve do prikazivanja 1959. godine.

Dva ne tako dobra lovca na zmajeve, od kojih je jedan nezgrapna grdosija zlatnog srca, a drugi sitni prevarant, maštaju o tome da poseduju farmu ovaca...

Nekoliko lebdećih ostrva dalje nalazi se tvrđava kralja koji živi u strahu od povratka Uništavača života, monstruoznog zmaja koji se pojavljuje svakih dvadeset godina. Niko nije uspeo da ga savlada, niti uspeo da se vrati živ ili dovoljno normalan da ispriča priču...

Kraljeva nećaka Zoi rešava da preuzme stvar u svoje ruke, a u tome joj pomažu naša dva ne tako dobra lovca na zmajeve sa početka priče, koje ona smatra herojima svojih snova. Zajedno će krenuti u fantastičnu i opasnu avanturu na kraj sveta...

Režija: Guillaume Ivernel, Arthur Qwak
Scenario: Frederic Engel-Lenoir, Arthur Qwak
Muzika: Klaus Badelt

Neprocenjivo blago, decenijama skriveno u podrumima Hilandarske 2, otkrio je reditelj Gregor Zupanc.

Dok je pre nekoliko godina radio u studiju 10 Radio Beograda, uživajući u nikad emitovanom čarobnom snimku nepoznate ruske pevačice, Zupanc je shvatio da se nalazi u muzeju nepravedno zaboravljene srpske prošlosti.

U njenom oživljavanju pomogao mu je cenjeni crtač i animator Aleksa Gajić, koji je njegovoj ideji podario vizuelni identitet.

Od začetka "Radiovizije" jedino oko čega se nisam dvoumio bio je kriterijum kojim ćemo se voditi u odabiru priča. Od naših najvećih umova želeo sam da čujem fantastičnu, univerzalnu i vanvremensku poruku, koja u prvi plan ističe njihov humanizam, a gledaoce motiviše da se posle odgledane emisije osećaju bolje i pametnije. Serijalom želim da poručim da se obrazovanjem i kulturom leče bukvalno svi problemi društva, kaže Zupanc.

Gregor i Aleksa godinama pokušavaju da udruže umetničke snage, ali tek je Radiovizija našla finansijsku potporu uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Na epizodi od četiri minuta, izuzmemo li špice koje su već gotove, radi se dve nedelje. Animirani deo ne odstupa mnogo od dokumentaristike, fotografija na kojima smo bazirali crteže. Junaci, kostimi i arhitektura moraju da pripadaju tom vremenu. Nastojali smo da animacija ne bude previše raskošna, kako ne bi "pojela" audio zapis, ističe Gajić.

Najprecenjenija vrednost danas jeste novac. Dominacija te ideje je upropastila kulturu siromašnih zemalja. Ne verujem da je bilo šta preskupo ako postoji šansa i ideja koja može da proizvede smisao. "Radioviziju" vidim kao svojevrsnu radio-arheologiju, a pronađene snimke kao muzejske artefakte kojima je vrednost neprikosnovena.

Kada je reč o novoj formi koju donosi naša serija, revolucija je ambiciozna reč koju retko stavljam u usta. Od nje su veće i značajnije reči ljudi izabranih za serijal. Baš zato Aleksa svaki kadar crta organskim, a ne kompjuterskim olovkama.

Prema "Radioviziji" osećam veliku i prijatnu odgovornost, jer pravimo slike na osnovu mudrih misli naših junaka, a da pritom nijedan od njih nije među živima, poručuje Zupanc.

U deset kratkih igranih priča njih dvoje naučiće ko sve učestvuje u saobraćaju, čemu služe saobraćajni znaci, semafor, saobraćajna policija, kako se prelazi kolovoz, kako se treba ponašati prilikom vožnje bicikla, u gradskom prevozu, šta se radi ako lopta izleti na ulicu...

Serija je realizovana u saradnji sa Auto-moto savezom Srbije i uz podršku MUP-a Republike Srbije.

Urednik: Tatjana Ivanović
Reditelj: Aleksandar Adžić

Džejn Kalahan je pragmatična, naizgled površna Amerikanka koja dolazi u carsku Rusiju, u nameri da pomogne svom prijatelju, ekscentričnom naučniku, da dobije odobrenje za seču sibirskih šuma. Da se putevi Andreja i Džejn nisu ukrstili, on bi verovatno postao ugledni ruski građanin. Andrej je imao drugačiju sudbinu. Optužen za politički zločin koji je počinio zbog Džejn, prognan je u Sibir.

Nikita Mihalkov, proslavljeni ruski reditelj snimao je Sibirskog berberina sa namerom da bude potpuno drugačiji od njegovih prethodnih, umetničkih filmova kao što su Urga i Varljivo sunce. Sniman u visokoj produkciji i vizelno zadivljujuć sa elementima melodrame i slepstik komedije Sibirski berberin je ruski odgovor na Prohujalo sa vihorom.  Dok je srce priče u Prohujalo sa vihorom bila vera u novo sutra Skarlet O’Hare, srce priče Sibirskog berberina je vera u ideale Andreja Tolstoja. Da li se od ideala može živeti ili vode ka samodestrukciji pitanje je koje Mihalkov postavlja u Sibirskom berberinu. Naravno na to pitanje kao nijedan pravi umetnik, ne daje odgovor.

Godine 1998. kada je snimljen, film je primljen negativno od strane kritike. Od Mihalkova je očekivan još jedan “ozbiljan” film, a ne “sapunska opera” smeštena u carsku Rusiju. Kao opredeljenom monarhisti zamerali su mu i veličanje ruskog naroda i mita o neshvatljivoj ruskoj duši.

Sa druge strane, veći deo evropske publike sa oduševljenjem je dočekao Sibirskog berberina. Kada je Amerika u pitanju, malobrojni bioskopi u kojima je film prikazivan bili su skoro prazni, iako je sniman većim delom na engleskom jeziku. Razlog tome možda je nedovoljno promovisanje filma zbog prikaza Amerikanaca kao površnog naroda za koje je slovenska duša nerazumljiva. Možda američka publika jednostavno nema sluha za priču o samo malo ludom i zaljubljenom ruskom oficiru.

Sibirski berberin je film u kome je dobar deo publike ipak prepoznao iskrenu nameru reditelja da zabavi i u isto vreme dotakne gledaoca pričom o tome da život nije idealan, ali da to ne znači da ne bi trebalo da bude. Ona je mnogo bitnija od bilo kakvog političkog konteksta filma i isticanja razlika između Istoka i Zapada.

Ovaj film je pre svega ljubavna priča sa tužnim krajem i predivnom muzikom koja stvara čudesan osećaj. To je jedan od onih filmova koji nas podsećaju da su i stvarnost i filmovi postali dosadno realistični kad je u pitanju ljubav.

Za gledanje Sibirskog berberina neophodno je ostaviti cinizam po strani i prepustiti se ljubavi kakvu oseća Andrej Tolstoj. Ta ljubav je ona o kojoj Lav Tolstoj piše. Ona ne prihvata kompromise, može ozbiljno ugroziti vaše zdravlje, ali bez nje ne vredi živeti.

Dvoje glumaca (Vladica Milosavljević i Branimir Brstina) tumači osam likova i plete priču naoko običnu, a ipak punu fantastičnih zbivanja, privida, čuda...

Režija: Zdravko Šotra
Scenario: Slobodan Stojanović